4. децембар, Операције српске I армије

616

Избијајући на линију Угриновачка коса – Мрамор – Виноградине – Елдовиште – Чолића брдо – Трешњица, а левим крилом на раније нападне положаје: Дреновачко осоје – Галич – Шукунђед – Срезојевци, I. армија према заповести ОБр. 3346 од 3. децембра имала је данас да продужи напад. Крајњи циљ данашњег рада био је избијање на фронт: Лалинци – Проструга – Рајац – к. 881 – Безимени вис з. од Шиљкове косе – Сувобор – Мујов гроб – Бабина глава. Фронтови појединих дивизија опредељени су овако: Дринска дивизија I. позива са десним крилом наслања се на Голубац – к. 496 и простире на запад до к. 675 (старо издање карте) на Прострузи (з. од к. 600). Моравска дивизија II. позива лево од Дринске, па венцем закључно са поседањем Рајца. Дунавска дивизија I. позива лево од Моравске са Добрим пољем, па закључно са Безименим висом сз. од Шиљкове косе. Дунавска дивизија II. позива са наслоном на лево крило Дунавске дивизије I. позива избија на оба Сувобора – Мујов гроб – Бабину главу. Армиска резерва: 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“, маршује друмом преко Г. Бранетића право ка саставцима на Прострузи, а 7. пешад. пук I. позива кад стигне креће се друмом преко Срезојеваца – Теочина – Коштунића ка Сувобору. Напад са целим армиским фронтом имао је почети у 7 час. Код суседних армија, напад је имао такође да почне у 7 час. На фронту Ужичке војске: 10. пешад. пук II. позива са 2 брдска топа упућен је за напад од Трњана Подовима, а остатак Шумадиске дивизије II. позива имао је да предузме напад са фронта: Рујевица – к. 787 – Гојна Гора – Годун – Зајчица. На фронту III. армије: Тимочка дивизија II. позива упућена је у правцу В. Липета, а остале правцем ка Смрдљиковцу.
Други дан боја 4. децембра. Ноћ 3./4. децембра на фронту армије прошла је без борбе, само пред фронтом Дринске дивизије I. позива, нарочито пред њеним десним крилом на Мрамору, целе ноћи трајало је пушкарање. Батаљон 17. пешад. пука I. позива, предузео је у току ноћи напад и бомбама успео да протера непријатељске делове, који су се били укопали на левој обали Плочник потока. Пред десним крилом Дунавске дивизије II. позива непријатељ је напустио Бранетићски Кремен, али се о томе тек доцније сазнало. На левом крилу армије код Ужичке војске борба је непрекидно трајала. По извештају команданта Ужичке војске непријатељ је нападао готово на целом фронту у тежњи, да потисне њене трупе са линије: Прањани – к. 370 -Рујевица – Гојна Гора – Годун.
Догађаји на десном крилу. Борба око положаја: Кик – Буковача – Голубац (к. 496). – Напад трупа Дринске дивизије I. позива имао је отпочети у 7 час. и то: Рељински одред има да продужи у правцу Голубца (к. 496); десна нападна колона (5. пешад. пук I. позива и 4. батаљон 17. пешад. пука I. позива са 2 брзометна топа) од Мрамора на фронт Голубац – Клаћа – Гукошки друм, а лева нападна колона на фронт од Гукошког друма до к. 675 (на Прострузи). Резерва да се креће за десном колоном. Од артилерије: 2 батерије пласиране на фронт Виноградине – Мрамор; 2 батерије у очекивању иза Мрамора на друму, а остатак на положајима Циганка – Шилопајска механа. Коњица је на десном крилу дивизије. Непријатељ пред фронтом Дринске дивизије држао је Голубац – к. 429 – Буковача – Кик. Напад Рељинског одреда и леве колоне отпочео је тачно на време, само се десна колона кренула тек око 8.30 час., очекујући да лева колона избије у њену висину. Већ први покрет био је дочекан снажном непријатељском ватром са Голубца и Кика. Наступајући лагано, лева колона до 10 час. подишла је била Кику, а десна Буковачи, али су обе због снажне непријатељске ватре са фронта, а десна колона још и због бочне артилериске ватре са Голубца, морале застати. Рељински одред за то време избио је на Проливницу, али увучен између Буковаче и к. 429 није могао ићи напред, очекујући да десна колона избије у његову висину. Данглисова батерија из састава Рељинског одреда тукла је Буковачу, а једним топом Голубац – к. 427 и к. 429. На тај начин око 11 час. Дринска дивизија, укочена на целом фронту, застала је и није могла даље кренути. Ово је окуражило непријатеља, да и сам покуша напад. Једна његова колона јачине око 1 пука, примећена у подне да се спушта према десном крилу леве колоне, већ је око 13.20 час. избила пред левом колоном и отпочела напад слабијим својим деловима. Напад је брзо одбивен, али је непријатељ успео да до 16 час. под заклоном магле прикупи целу колону и да под заштитом своје артилериске ватре са Кика понова крене у напад на оба крила. Поновни напад непријатеља убрзо је успео и лева колона Дринске дивизије I. позива принуђена је да се повуче на њене јутрошње положаје код с. Ручића. Дивизиска резерва (17. пешад. пук I. позива), упућена да потпомаже напад леве колоне стигла је доцкан. Само 1. батаљон 3. прек. пешад. пука на крајњем левом крилу, одвојен од осталог пука и не наишав на јачи отпор непријатеља, продужио је поред Врановице и до вечери избио сам на Простругу к. 600 где је и заноћио.
На тај начин распоред Дринске дивизије I. позива за ноћ 4./5. децембра био је овакав: Рељински одред са предњим деловима је на Проливници а главнином и коњицом у Угриновачкој реци. Данглисова батерија на десној обали Давидовачке р. с. од Рељинца. Десна колона са 6 чета 17. пешад. пука I. позива и 2 брдска топа на линији: Плочник п. – Безимена чука ј. од Проливнице. Лева колона (3. прек. пешад. пук – 450 пушака), ојачана са 2 ½ батаљона 17. пешад. пука (дивизиска резерва), налази се украј друма за Бољковце на утоку п. Парлога. Од артилерије: 1 батерија је на положају код с. Ручића, остале су на линији: Виноградине – Накучани – Липе. Од непријатељских трупа пред фронтом Дринске дивизије I. позива било је: на Голубцу 2 батаљона, на Буковачи 3 батаљона и 1 хаубичка батерија и на Кику 2 батаљона. У току данашњег дана заробљено је 55 непријатељских војника и 1 митраљез. Наступање Дринске дивизије I. позива у току данашњег дана било је врло лагано. Њен фронт померио се незнатно напред. Узроци овом лаганом напредовању пешадије лежали су поглавито у томе што су иначе слабе трупе биле развијене на доста широком фронту, а довољно не потпомогнуте својом пољском артилеријом, чију је употребу јако кочило планинско и испресецано земљиште. На тај начин, пешадија довољно не потпомогнута није могла да изрази јачи удар и да сломије непријатељски отпор на овако јаким и израније припремљеним положајима. Увлачећи постепено снаге и ангажујући најзад и остатак 17. пешад. пука I. позива, да спречи продор непријатеља правцем ка Г. Милановцу, командант дивизије остао је без резерве. Јављајући о неуспеху на свом левом крилу и тешкоћама због малобројности својих трупа, командант дивизије молио је, да се бар један пук још ноћас упути у висину с. Ручића између п. Ручића и Буковачког п., како би могао сутра продужити напад на овако јаке положаје. Упућивање појачања Дринској дивизији диктовала је не само њена локална потреба, него и општа ситуација на целом фронту. Потиснуто лево крило Дринске дивизије I. позива открило би бок и позадину I. армије, а продор непријатеља у томе правцу не само што би компромитовао већ дотле постигнути успех на центру армије, него би довео у питање центар и лево крило, који и поред дотле постигнутих делимичних успеха на ј. огранцима Проструге, нису били постигли дефинитивне резултате. Са ових разлога командант I. армије решио се, да Дринској дивизији I. позива упути као појачање 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ из армиске резерве и око 21 час послато је команданту овога пука под ОБр. 3392 оваква заповест: „Команданту 4. пешад. пука I. позива. Са садањег места крените се са пуком сутра 5. децембра на Д. Бранетић путом, који води од Виноградине ка Врановици, па између Парлога и Чартановице р. косом на Кик (к. 413). Наспрам Ручића је 3. прек. пешад. пук, ту уђите у везу са њиме и нападните Кик. Покрет предузмите сутра тако, да у 7.30 час. најдаље будете у висини 3. прек. пешад. пука, а одатле ухватите везу са деловима Моравске дивизије II. позива на Врановици. О пријему наређења одговорите“.
Догађаји на центру. – Бој код села Бранетића. Напад на центру армије са фронта Моравске дивизије II. и Дунавске дивизије I. позива отпочео је тачно у 7 час. Код Моравске дивизије II. позива: обе нападне колоне кренуте су досадашњим правцем ка Врановици у циљу, да се непријатељ са ове тачке протера. По заузећу Врановице лева колона да наступа ка Рајцу, а десна Честим Буквама ка Саставцима. Дивизиска резерва да се креће за десном колоном, а артилерија да се пласира на коси Виноградине и с. Синошевићи и постави тако, да снажно потпомаже напад пешадије. Код Дунавске дивизије I. позива: десна колона са линије Елдовиште – Чолића брдо напада на фронт Д. Бранетић – Врановица у бок непријатељским трупама према Моравској дивизији II. позива. По паду Врановице креће се у висини левог крила Моравске дивизије II. позива. Средња колона: један батаљон 9. пешад. пука I. позива и 1 батаљон 8. пешад. пука I. позива креће се правцем Озрем између п. Маџарца и п. Бруснице. Лева колона: (4. прек. пешад. пук) продужује напад са 3 батаљона ка Макљишу (вис и. од Бањана), а једним батаљоном ка Хаџића брду и Хрту у бок и позадину непријатељских трупа пред десним крилом Дунавске дивизије II. позива. Пионирски полубатаљон кренут је у напад од Столица гредом између Дичине и Бершићске р. на Хрт и Хаџића брдо. Резерва је остављена на Чолића брду, а коњица на десном крилу за везу са Моравском дивизијом II. позива. Артилерија, пласирана по деловима на Елдовишту, Чолића брду, Дубави, Столицама, са главним груписањем на Чолића брду, потпомаже напад све три колоне, а вод са Тоцилина, у очекујућем је положају код моста на реци Озремици. Под заштитом јаке артилериске ватре са Виноградина, Елдовишта и Чолића брда, трупе Моравске дивизије II. позива и десна колона Дунавске дивизије I. позива отпочеле су напад у правцу Врановице. Пред њиховим фронтом непријатељ јачине око 2 до 3 батаљона са неколико митраљеза и 1 брдским топом давао је у први мах јак отпор код Доњег Бранетића. Но обасут снажном артилериском ватром и нападнут с фронта и с бока, непријатељ је већ око 10.30 час. био принуђен да напусти положаје код Д. Бранетића, и да се, праћен јаком пешадиском и артилериском ватром, повуче у правцу Врановице остављајући на положају свој брдски топ.
Наступање Моравске дивизије II. позива и десне колоне Дунавске дивизије I. позива продужено је и даље ка Врановици. До тога времена (до 11 час.) средња колона Дунавске дивизије I. позива у наступању преко Озрема, а потпомогнута ватром са Чолића брда, потискивала је слабије непријатељске делове и избила на косу између п. Маџарца и п. Бруснице, а лева пак колона избила је на Макљиш. На крајњем левом крилу Дунавске дивизије I. позива батаљон 4. прек. пешад. пука упућен са Дубаве и пионирски полубатаљон са Столица ка Хрту и Хаџића брду, избили су на ове положаје и продужили даље ка Запису. Непријатељ, који је у току ноћи пред десним крилом Дунавске дивизије II. позива напустио Кремен, није хтео да прими борбу на Хаџића брду, већ одступио ка Запису. Са деловима Дунавске дивизије I. позива избили су на Хаџића брдо и делови Дунавске дивизије II. позива. На тај начин стање на центру армије око подне било је овако: Моравска дивизија II. позива целим фронтом подилази Врановци са резервом позади десне колоне, а Дунавска дивизија I. позива на линији: Д. Бранетић – Озрем – Макљиш, ослањајући се десним крилом на Моравску дивизију II. позива а левим на Дунавску дивизију II. позива. Њена резерва је на Чолића брду. У тежњи да искористи угодан централни положај, који му је дозвољавао да слободно маневрује по унутрашњим крилима непријатељских трупа искупљеним пред фронтом Моравске дивизије I. и Дунавске дивизије II. позива, а немајући пред собом јачих непријатаљских трупа, командант Дунавске дивизије I. позива решио се да у даљем току рада осујети непријатељу задржавање на главној планинској греди: Проструга – Рајац – Сувобор. Његов план за остварење ове идеје сводио се на то, да десном колоном уз припомоћ јаке артилериске ватре са Елдовишта, Чолића брда и Озремске косе учини потребан притисак на Врановицу и олакша фронтално наступање Моравске дивизије II. позива, а да са главнином дивизије продужи на фронт: Г. Бранетићи – Јасење – Бањани, са циљем да заузме погодан положај за даљи рад ка гребену Проструге и Рајца. У том циљу упутио је коњички пук на правац Озрем – Г. Бранетићи за заштиту десног бока и везу са Моравском дивизијом II. позива; 8. пеш. пук I. позива (дотадању резерву) упутио је на напад правцем Озремска коса између п. Маџарца и Бруснице п., а 1 батаљон између п. Маџарца и Бранетићске р. Тежња ове колоне је, да заузме косу сз. од изворног дела Маџарца п. између Бранетићске р. и М. Дичине.
Лева колона (4. прек. пешад. пук) продужује у правцу Бањана у циљу овлађивања положаја леве обале М. Дичине. Десна колона (9. пешад. пук I. позива) креће се у први мах са Моравском дивизијом II. позива и напада Врановицу, а по паду Врановице долази у дивизиску резерву на Озремску косу. Покрет према овоме отпочео је око 13 час. Међутим, у то време Моравска дивизија II. позива са десном колоном Дунавске дивизије II. позива, кренута даље у напад, избила је већ на Врановицу. Артилерија Моравске дивизије II. позива превучена сва на к. 483 (Виноградине), а једна батерија са Виноградина за десном нападном колоном. Непријатељ пред фронтом Моравске дивизије II. позива још је држао с. део Врановице, а његова артилерија дејствовала је са Плоче. Али у даљем току отпор непријатељски био је врло слаб и већ око 15.30 час. непријатељ је сасвим потиснут са Врановице и у паничном бегству одступио ка Прострузи. Судећи по овом слабом отпору и по осмотреној једној дугачкој колони (јачине око 8 батаљона) која се кретала око 14 час. од Плоче ка Прострузи изгледа, да је непријатељ већ и у току овог дана отпочео постепено повлачење. Наступање Дунавске дивизије I. позива, отпочето око 13 час., текло је без задржавања: 8. пешад. пук I. позива у покрету преко Озрема на фронт Г. Бранетићи – Јасење избио је на ову линију до 17 час. не наишав на непријатеља; лева колона (4. прек. пешад. пук) до 16 час. избила је на косу и Бањана, а њене 2 батерије дошле су на Макљиш. 9. пеш. пук I. позива по избијању на Врановицу свио се и са батеријом дошао у дивизиску резерву на Озремску косу.
Према томе, ситуација на центру армије била је врло добра, само на десном крилу попуштањем 3. прек. пука реметио се и рад десног крила Моравске дивизије II. позива. Командант десне колоне Моравске дивизије II. позива извештен о нападу непријатеља на лево крило Дринске дивизије I. позива и о појави неких непријатељских делова према свом десном крилу, упутио је одмах 1 батаљон у правцу п. Парлога. Борба на томе крилу у брзо се ангажовала и све се јаче развијала. Због тога је командант десне колоне морао да привуче ближе резерву, и да на десно крило доведе 1 топ. После борбе прса у прса тек око 19.30 час. непријатељ је одбивен, али се ипак задржао пред десним крилом Моравске дивизије II. позива. Распоред трупа на центру армије по завршеном боју био је овакав: Код Моравске дивизије II. позива, десна колона је на Врановици са предњим деловима под самом Плочом, једна њена батерија је на Врановици, а друга у покрету са к. 483 ка Врановици. Лева колона је на положајима Д. и Г. Бранетићи, где су имале доћи и све три њене батерије. Дивизиска резерва је код Виноградина, а дивизиски штаб у Врнчанима. Код Дунавске дивизије I. позива: Коњички пук је између к. 595 и Г. Бранетића; 8. пешад. пук I. позива је са двема батеријама на фронту: Г. Бранетићи – изворни део п. Маџарца; 4. прек. пук је на коси и. од Бањана, а две његове батерије су на Макљишу; 9. пешад. пук I. позива (дивизиска резерва) је код Озрема; хаубичка батерија је на Главици код Такова, а градски топ на Пољани. Непријатељ пред центром армије повукао се на греду Рајца и Проструге и то: 3. брдска бригада од Бањана уз р. Дичину ка Рајцу; 14. брдска бригада преко Јасења и Г. Бранетића ка к. 746 и Честим Буквама, а 2. брдска бригада са Врановице на Плочу и Простругу. Само слаби предстражни делови задржали су се на линији: Стовиште – Јасење – Боблије (ј. од Саставака) – Плоча.
Борбе на Кремену. Напад трупа Дунавске дивизије II. позива имао је да отпочне једновремено на целом фронту. Десна колона (1 батаљон 18. пешад. пука I. позива, комбиновани пук и 1 батаљон 15. пука III. позива) упућена је ка Бершићском брду и Кремену, а затим преко Умке у правцу Теочина. Средња колона (3 батаљона 18. пешад. пука и 1 батаљон 8. пешад. пука II. позива) упућена је са Шукунђеда у правцу Теочина, садејствујући извесним делом трупа нападу десне колоне ка Баршићском Кремену, а делом трупа (1 батаљон) нападу леве колоне на Леушићски Кремен. Лева колона (9. пешад. пук II. позива) напада линију Кремен (Леушићски) даље у правцу Коштунићског врха. Резерва 2 батаљона 8. пешад. пука II. позива и пионирски полубатаљон остају на Галичу. Артилерија са линије Дреновачко осоје – Васкова Главица – Галич потпомаже напад, тукући нарочито Хаџића брдо и Бершићски Кремен. Коњички дивизион на правцу ка с. Леушићу штити леви бок и одржава везу са Шумадиском дивизијом II. позива. Напад код Дунавске дивизије II. позива отпочео је у 7 час. Но до подне, на центру и левом крилу дивизије, трупе се готове нису ни кренуле напред. Само десна колона у покрету ка Бершићском Кремену, не наишав на отпор непријатеља, продужила је и даље, па заједно са деловима Дунавске дивизије I. позива избила је на Хрт и Хаџића брдо. Пред центром дивизије у правцу Теочина била су упућена само слабија одељења. Лева колона није се кренула ни корака напред. Неактивност леве колоне руководила је команданта дивизије, да око подне нареди средњој колони, да у гоњењу ка Теочину упути само део својих трупа а са целом колоном садејствује нападу леве колоне на Леушићски Кремен. Од подне напад Дунавске дивизије II. позива постао је енергичнији. До 15.30 час. десна колона заузела је Запис, средња колона, потискујући слабије непријатељске делове, наступала је ка Теочину а лева колона заузела је Кремен. Непријатељ пред целим фронтом ове дивизије одступио је у нереду преко Леушића ка Коштунићу.
Продужавајући даље напад, трупе Дунавске дивизије II. позива успеле су да до ноћи потисну непријатеља и са Коштунићских положаја и гонећи га узастопце задржале су се: десна колона на Теочинском крсту (к. 800), а предстражним деловима на Брајићској р. Средња колона предњим деловима допрла је до Брајићске механе, а предстраже истакла на к. 758 – 731. Лева колона заузела је Коштунићски крст. Дивизиска резерва остала је на раскрсници код Шукунђеда. Непријатељ се пред фронтом Дунавске дивизије II. позива повукао у највећем нереду преко Коштунића и Теочина ка Сувобору. У току данашњег дана код ове дивизије заробљено је 2 официра и 400 војника, а пред фронтом њеним била је 15. брдска бригада и део 3. бригаде. У данашњим борбама армија је укупно заробила 6 официра, 1.165 војника и запљенила 4 митраљеза и 1 топ. Тако је било стање на фронту I. армије у вече 4. децембра. Из армиске резерве 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ ни овога дана није ангажован и остао је целог дана на Мрамору. Тек у вече у 21 час кренут је ка с. Ручићу за појачање Дринске дивизије I. позива; 7. пук I. позива пристизао је ешелонима из Чачка на положај Јељак (к. 570) и до 21.50 час. са батеријом, но без коморе искупио се на Јељаку.
На фронту суседних армија догађаји су се овако развијали: Код III. армије: око 7 час. отпочела је борба на целом фронту и завршена са оваквим резултатом: Тимочка дивизија II. позива, не успев да отера непријатеља са В. Липета, задржала се на М. Липету и коси на левој обали Козељског п.; Комбинована дивизија заузела је Чикор, а Дринска дивизија II. позива нападнута јачом снагом изгубила је Кик, а одржала Дубово брдо – Гроб (к. 300). На фронту Ужичке војске, непријатељ је и данас продужио напад тежећи, да заузме положај к. 370 – с. Прањане – Рујевица – Годун, али у нападу није успео. Трупе Ужичке војске биле су у један мах чак успеле, да заузму Брезак – испред Годуна, али су га пред вече напустиле.
Закључак. Данашњи дан, и ако није резултирао дефинитивном победом, створио је повољније услове за њу. Повлачење непријатељских трупа гредом Проструге; њихов уопште слаб отпор пред центром и левим крилом I. армије и лако напуштање положаја, одавали су већ њихову слабост, а бегство испред Дунавске дивизије II. позива показивало је још и морално растројство код непријатељских трупа. Напротив наши поновни успеси, већи број заробљеника и трофеја још су уздигли дух код наших трупа; повратило им пуно поверење у команданте и још више улило вере у победу. Извесне трупе Дунавске дивизије II. позива, које су само до пре неколико дана без борбе напуштале своје положаје и одрицале послушност својим командантима и доводиле их готово до очајања, већ данас по подне, заталасале су се и одушевљене победама јуре неуморно за непријатељем. Са овим трупама могло се сад рачунати на успех тим пре, што су и остале прилике на бојишту ишле томе у прилог. Фронт I. армије помакнут је у току јучерашњег дана за неколико километара напред, данас се већ знатно истакао подилазећи центром Прострузи и левим крилом Сувобору. Само још један јачи притисак са центра и левог крила армије извео би трупе на планинску греду Проструге и Сувобора. Једино на десном крилу код Дринске дивизије I. позива што стање није било најповољније. Њеним изостајањем, центар I. армије на правцу ка Прострузи остао је истакнут а цео фронт добио испупчен облик са доста повученим десним крилом ка с. Ручићу. Ово као и мали неуспеси код Дринске дивизије I. позива и на левом крилу III. армије задавали су мало бриге за сигурност комуникациског правца I. армије. Но са одашиљањем 4. пука I. позива „Стев. Немање“ Дринској дивизији I. позива, та је бојазан отклоњена. Овако ојачана Дринска дивизија I. позива ако не би била баш у могућности да изрази јачу ударну моћ, могла је бар да гарантује комуникациски правац армије дотле, док центар не избије на Простругу. Избијањем центра на Простругу, непријатељ би био принуђен да напусти положај код Бољковца и да ослободи пут наступања Дринске дивизије I. позива ка Гукошима. У победи и овом приликом лежало је најбоље јемство за сигурност бока и комуникациског правца I. армије.
Пробијајући се ка Прострузи и хватајући се греде Рајца и Сувобора армија би се нашла у централном положају одакле би, а са ослонцем на ову планинску греду, могла делимично тући подвојене непријатељске групе, у долини Колубаре пред фронтом III армије или у долини З. Мораве пред фронтом Ужичке војске, како то буду захтевале опште прилике и стање на целом ратишту. Са тих разлога, непрекидна тежња команданта I. армије била је, да се што пре дочепа греде Проструге – Рајац – Шиљкова коса – Сувобор, па је та тежња јасно била изражена и у данашњој заповести дивизијама за даљи рад послатој још 4. децембра у 11 час. под ОБр. 3370, а која гласи:

Диспозиција

За напад и покрет I. армије 4. децембра 1914. године.
„По мојем наређењу ОБр. 3346 од јуче, дивизије данас продужују напад на непријатеља одређеним правцима. Избијајући на одређене им фронтове диспозицијом ОБр. 3346 поред одређивања гонећих одељења, дивизије се групишу према својим крилима за даље наступање овако:
Дринска дивизија I. позива: 1 пук са потребним делом артилерије и коњичким пуком на положајима десне обале Лалиначке р., са 1 пуком и потребним делом артилерије на положајима á cheval пута Бољковац – Гукоши. Остала своја 2 пука са остатком артилерије групише на фронту Плоча – Саставци (Проструга).
Моравска дивизија II. позива: 1 пук на Честим Буквама; 1 пук на Рајцу, а остала 2 пука з. од к. 746 према путу за Славковицу.
Дунавска дивизија I. позива: 1 пук на к. 881; 1 на Безименом вису сз. од Шиљкове косе, а 1 на Шиљковој коси.
Дунавска дивизија II. позива: са 3 своја пука на најзгоднијим тачкама Сувобора и Мујовог гроба према Игриштима и с. Планинци.
4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ на путу с. од Г. Бранетића према фронту Саставци и Плоча. 7. пешад. пук I. позива на Мујовом гробу, спреман да најзгоднијим и најкраћим правцем одмаршује према Риору на Маљен, где да се удружи, привремено са 10. пешад. пуком II. позива, који од Подова преко Орловаче и Риора такође долази на Маљен.
Главни је задатак армије да са означеног фронта и што скорије избије и овлада фронтом положаја: Руда 623 – Баћинац 700 – Берковачки и Гуњачки вис – Вис 707 – Медник са Гукошким положајима између Драгобиљске и р. Качера. Према овоме у даљем покрету продиру и заузимају: Дринска дивизија I. позива: Гукошке положаје. Моравска дивизија II. позива: Медник – Вис 707 и Гуњички вис. Дунавска дивизија I. позива: Баћиновац – Берковачки вис – са јачим груповањем према своме левом крилу. Дунавска дивизија II. позива: Рудо 623 са тешњом везом у десно и јачим груповањем према левом своме крилу. 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ маршује гребеном између Славковачке и Драгобиљске р. и на фронту Букова – Кошута очекује наређење да се преко Кадине Луке пребаци на леву обалу Љига у правцу Јовића бара. 7. пешад. пук I. позива остаје на Маљену са постепеним примицањем путом ка Јељаку са даљним патролама друмом ка Брежђу; 10. пешад. пук II. позива одлази на Стражару к. 1000 са извиђањем ка Краљевом Столу, Вуковића ливадама, правцем Голе косе и Горњег Лајковца одржавајући тешњу везу са 7. пешадиским пуком I. позива. По избијању на нове положаје Дринска и Моравска дивизија са 4. пешад. пуком „Стев. Немање“ базира на друм Гукоши – Г. Милановац; Дунавска дивизија I. позива на друм: Сувобор – Г. Милановац а по потреби и на Чачак, а Дунавска дивизија II. позива са 7. и 10. пешадиским пуком на друм: Сувобор – Чачак. Покрет дивизија са фронта: Сувобор – Рајац – Голубац док се не разјасни ситуација према фронту Ужичке војске и левом боку ове армије, сматрати као моју идеју. Према овоме покрет дивизија са свог фронта, сем гонећих одељења, не вршити без мог нарочитог наређења, већ само чинити припреме са потребним рекогносцирањем нових положаја. Штаб армије до даљег наређења остаће у Г. Милановцу“.
Напомена. Овом диспозицијом команданта I. армије, као што се види, по избијању на фронт Сувобор – Рајац – Проструга – Голубац, дивизије су имале да се задрже и не крећу са ове линије док се не разјасни ситуација пред фронтом Ужичке војске и на левом боку ове армије.
Стање код Ужичке војске, у тренутку кад је издавана диспозиција, није било најповољније. Ужичка војска једва је одолевала ударима непријатељским. Па и стање на десном крилу још није било одређено. Ни II. ни III. армија нису стварно кренуле много напред. Са ових разлога начелник штаба Врховне команде у телефонском разговору са командантом I. армије стално је настојавао на томе и наређивао, да се армија по избијању на главну планинску греду задржи и не креће напред, док се ситуација код суседних трупа не разјасни. Поводом овога и стављено је у предњој диспозицији да се дивизије не крећу са поменутог фронта без нарочитог наређења команданта армије, него да упуте само гонећа одељења и учине припреме за даље надирање. Око 21 час отправљено је потчињеним командантима још и ово наређење: „У вези мог наређења ОБр. 3370 сутрашњи рад почети у 7 час“.