4. децембар, Операције аустриске војске и српске II армије

741

Операције аустриске војске

Операције VI. армије

У јутру овог дана продужене су борбе на фронту ове армије још са већом жестином.

Дејство 13. корпуса

Срби су предузели рано у јутру напад дуж р. Пештан преко с. Барошевца на лево крило 36. дивизије, потиснувши га нешто мало уназад. У исто време Срби су напали преко Калањевца у правцу виса Чикор (292) на десно крило 42. хонведске дивизије, где су била 3 батаљона. Без обзира на овако неповољан почетак борбе овог дана на фронту 13. корпуса, командант корпуса предузима напад како му је наређено.
42. хонведска дивизија успева, да са 4 батаљона на своме центру заузме косу Трнавци (262), а са 5 батаљона на свом левом крилу да заузме Кременицу (371).
36. пешад. дивизија наступала је својим десним крилом (наслањајући се на лево крило 42. хонведске дивизије) од с. Лукавице до Виса (295) на путу Лазаревац – Аранђеловац. Срби су се нагло повукли, али су убрзо били прихваћени својом јаком резервом. Лево крило ове дивизије остало је на Главици (233) ј. од с. Зеоке.
За кратко време улоге су се промениле. Две јаке српске дивизије притисле су нови положај 13. корпуса, који је у овом времену имао само 17.000 пушака, а имао је да брани фронт: Зеоке – Главица (233) – Вис (295) – Кременица (271) – Трнавци (262) – Чикор (292), у дужини 16 км. Корпус се непоколебљиво одупирао српском нападу и заробио је до ноћи око 300 Срба, али није био у стању да напредује у правцу Аранђеловца, те да на тај начин активно утиче на резултат борбе на центру и на десном крилу своје VI. армије.

Дејство 15. корпуса

48. дивизија успела је, да се крене нешто напред са фронта Врлаја – Липет. Ма да је ова дивизија јако претрпела у досадањим борбама, ипак је успевала да одбија српске нападе, али није била у стању да какву другу помоћ укаже притешњеној Комбинованој дивизији 16. корпуса, сем својом артилериском ватром испред Голубца (496), који је јако био обасут ватром српске артилерије. 40. хонведска дивизија држала је и даље упорно своје положаје код с. Пољанице. 1. дивизија, са 7. и 9. брдском бригадом отишла је у помоћ Комбинованој дивизији 16. корпуса, а са 8. брдском бригадом остала је у резерви 15. корпуса, као шго је раније речено.

Дејство 16. корпуса

Против целог фронта главне снаге овог корпуса (Комбиноване и 50. дивизије), Срби су управили јаке нападе, старајући се нарочито да задобију успех у центру између оба пута који из Г. Милановца воде у долину Љига ка Гукоши. Борба је била и сувише неравна: браниоци (Аустријанци), чији су редови били знатно проређени, са муницијом, која је била на измаку, недовољно потпомогнути артилеријом, која је такође трпела оскудицу у муницији; напротив, нападачи (Срби), попуњени људством и муницијом, били су у стању да обасипају аустриске положаје, пушчаном, митраљеском и артилериском ватром малог и великог калибра. Комбинована дивизија појачана је 1. дивизијом. Још пре подне 4. децембра повучени су са Врановице (595) проређени остаци 14. брдске бригаде Комбиноване дивизије ка Прострузи (600), што је приморало на повлачење уназад 2. брдску бригаду на висове северозападно од Ручића, а у лево од 14. брдске бригаде. Ове обе бригаде топиле су се као снег од мартовског сунца. За појачање овог дела фронта, употребљена су пре свега три батаљона из пристигле 1. дивизије код с. Бољковци, а која се са своје 2 брдске бригаде (7. и 9.) налазила у приправности за против напад у правцу Г. Милановца са обе стране друма, и то: са 7. брдском бригадом западно, а са 9. брдском бригадом источно од Бољковца. Одвајање 3 батаљона 1. дивизије на појачање Комбиноване дивизије, ослабило је нападну снагу 1. дивизије, која је успела да од Срба отме положај с. од с. Ручићи, али је у исто време привукла на себе толике српске снаге, да је се морала зздовољити тиме да одржи линију положаја: Ручићи – к. 496 (и. од Бољковца) – Голубац, заједно са 6. брдском бригадом, 109. ландштурмском бригадом и 7. ландштурмском територијалном бригадом, које су раније упућене из резерве Комбиноване дивизије на Голубац (496) и најзад са својом 8. брдском бригадом, која је упућена из резерве 15. корпуса. 50. дивизија. Притисак Срба на центар 16. корпуса одржавао се у несмањеној снази. 3. брдска бригада 50. дивизије морала се повући са Дубаве (496) ка Бањанима, због чега је оголићен леви бок главнине ове дивизије (16. и 15. брдске бригаде) на положајима код Галича (703). Ово је изазвало хитно повлачење прво 16. па затим 15. брдске бригаде од Галича ка Теочину.
Распоред 16. корпуса ноћу 4./5. децембра. Кад је пала ноћ, 2. и 14. брдска бригада Комбиноване дивизије, које су имале свега још 1.600 пушака, нашле су се на средњем ћувику Проструге (659); 3. брдска бригада 50. дивизије била је на Грашцу (829), 16. брдска бригада исте дивизије на Даниловом врху (853), и најзад њена 15. брдска бригада на Равном Гају (646). Исто тако и 1. дивизија и делови 15. корпуса на које се наслањала ова дивизија, повукли су се под заклоном мрака на линију: Голубац (496) – Проструга, у циљу успостављања везе и затварања пута Бољковци – Гукоши. Затим су 7. и 8. брдска бригада 1. дивизије и 109. ландштурмска бригада Комбиноване дивизије, упућене по наређењу команданта VI. армије у резерву 50. дивизије, али су морале бити употребљене између 3. и 16. брдске бригаде за затварање продора.
18. дивизија, као споредна снага 16. корпуса, имала је такође у току 4. децембра да се брани против снажних српских напада, који су били управљени против 1. брдске бригаде остављене на Оштрици (814), а тако исто против 5. и 13. брдске бригаде, која је наступала у десној колони, била је приморана да се развије и ако је 5. брдска бригада заузела вис Дуго брдо (510) с. од с. Прањани, али због бочне ватре српске артилерије није могла да наступа даље.
4. брдска бригада дошла је 4. децембра из Ужица у Пожегу, где је од раније био 1 њен батаљон, на висовима на левој обали З. Мораве и под борбом је заузела висове на десној обали Мораве код Пожеге.
На тај начин 4. децембра завршен је са једним одлучним неуспехом VI. аустриске армије. Али како је 15. корпус одржао своје положаје и при том његова 40. хонведска дивизија заробила једног српског официра са 380 војника, а сви српски напади на 13. корпус пропали, то се Врховна команда „Балканске војске“ ипак надала у повољан резултат ове одлучне битке; чим V. армија ступи у акцију са севера. Међутим, као што ће се даље видети, догађаји код ове армије показали су, да је њој требало још прилично дуго времена, па да испољи своју активност.

Операције V. армије

Дејство 8 корпуса

Команданту овог корпуса наређено је, да дејствује у току 4. децембра по сопственој иницијативи. Корпус је кренут ка линији: Миросаљци – Слатина – Стојник а одред из 9. пешад. дивизије на Волујаку упућен је између р. Пештана и Турије, за непосредно потпомагање левог крила 36. дивизије 13. корпуса VI. армије. Колоне 8. корпуса у овом наступању наишле су одмах на јаке српске трупе и ушле у тешке борбе, у којима нису могле постићи знатне успехе. Чак шта више 9. пешад. дивизија била је приморана, да уведе у борбу и последњу резерву, ради сузбијања снажних српских против напада на Окреску (210).

Дејство Комбинованог корпуса

7. дивизија, не наилазећи ни на какав отпор, стигла је до висова с. од Сопота, а 29. дивизија дошла је у предео с. од Рипња. Извиђачка одељења утврдила су, да су се Срби спремали за упорну одбрану с. од Младеновца на линији: Варовница – Космај.
Према овоме требало је још два дана, па да V. армија буде у стању, да нападне свом снагом положај, који би имао да штити десни бок главне снаге од српске војске, која је прешла у офанзиву са фронта Аранђеловац – Г. Милановац. Све је дакле зависило од тога, да ли ће VI. армија бити у стању да се одржи два дана са 16. корпусом на јаким по себи положајима: Проструга – Сувобор. На жалост, није било на расположењу никакве резерве, која би могла да укаже ма какву потпору јако исцрпљеној Комбинованој и 50. дивизији 16. корпуса. Међутим сви остали корпуси били су јако ангажовани на својим фронтовима, те се из њих ништа није могло извући у циљу појачања 16. корпуса. Да је бар било на расположењу довољно муниције, али су и мунициске колоне биле готово исцрпљене, а дотурање из позадине било је врло слабо. Истина, баш овога дана (4. децембра) отпочео је саобраћај на железничкој прузи Обреновац – Ваљево, те су већ у вече први возови са храном, били спремни за истоваривање и то: за 13. корпус у Лајковцу, за 15. корпус у Дивцима а за 16. корпус у Ваљеву, али је требало да прође још неколико дана, да се та храна дотури трупама те да их спасе од велике оскудице. У току овога рата, и то не само овде већ и на осталим војиштима, готово увек кад год су Срби прелазили у контра офанзиву, време је било лепо. Тако и сад после врло неповољног времена, које је до сад отежавало наступање, нападе и становање аустриских трупа, настало је трајно и лепо јесење време, које је олакшавало све операције српских трупа.

 

Операције српске војске

Операције II. армије

У току 4. децембра трупе ове армије продужиле су офанзиву по наређењу ОБр. 4258 од 3. децембра. У 8 час. наређено је команданту 13. пешад. пука I. позива да са пуком дође на Ваган. Командант II. армије враћајући се овога дана са Разбојишта, где је био отишао да прати дејство Моравске дивизије I. позива, али то није могао учинити због густе магле, која је покрила бојиште, – стигао је у 14 час. на телефонску станицу Моравске дивизије I. позива у с. Крушевицу и ту је примио извештај команданта III. армије ОБр. 3242 писан у 11.10 час. ове садржине: „Извештен сам, да је 2. пук I. позива скренуо из долине Оњега с. ка Балином гробу, оставивши код Смрдљиковца само 1 чету, те је због тога долина Оњега остала отворена. Комбинована и Дринска дивизија II. позива завезане су у борби на положајима између Оњега и Качера, где непријатељ има знатне снаге, које су јако утврђене. Од Дудовице и Бугарског брда примећени су непријатељски стрељачки стројеви у покрету ка Смрдљиковцу (Брајковац), те ово може утицати на рад мојих дивизија врло штетно, ако 2. пук не остане у долини Оњега на правцу на коме треба да буде према вашем ранијем извештају. Молим за хитан одговор по овоме“. На основи овог извештаја, а и са погледом на ситуацију Моравске дивизије I. позива, која је била заустављена пред јаким, утврђеним и добро брањеним положајем на Краменици, командант II. армије решио се да је појача армиском резервом за затварање овог простора, па је наредио ађутанту 13. пешад. пука, који се налазио тада на тој телефонској станици, да што пре – брже јури до Вагана и саопшти команданту 13. пешад. пука, да се са пуком одмах крене ка с. Крушевици (група кућа ји. од Виса), где се налази штаб Моравске дивизије I. позива и где ће добити даља наређења од команданта Моравске дивизије I. позива, пошто се ставља под његову команду.
У 14.15 час. послато је команданту 13. пешад. пука писмено наређење ОБр. 4305 ове садржине: „Са пуком се ставите под команду Моравске дивизије I. позива и јавите се у штаб те дивизије у с. Крушевицу, где ћете добити даље наређење“. Ово је наређење предато у руке команданту 13. пешад. пука I. позива у 14.30 час. при сусрету са њим на путу између Вагана и Крушевице. У 14.15 час. послат је команданту III. армије извештај ОБр. 4305 ове садржине: „Наредио сам, да командант Моравске дивизије I. позива упути одмах 1 од најближих пукова у долину Оњега да правац од Смрдљиковца затвори, те да осигура десни бок III. армије, са којом да одржава везу. За ту цељ појачао сам Моравску дивизију I. позива са 1 пуком. Св. ОБр. 3242 те команде“. Ово је авизирано и телефоном начелнику штаба III. армије. По издатим овим наређењима, командант армије отишао је у Даросаву. О резултату бојева појединих дивизија ове армије на крају данашњег дана послат је под ОБр. 4322 извештај: Врховној команди, команданту III. армије и команданту трупа Одбране Београда а који је у целости изнет ниже у ситуацији за овај дан.

Дејство Моравске дивизије I. позива

У 5.30 час. командант десне колоне јавља: „Нападна колона (први борбени ред) доспела је под саму ј. Кременицу, али је ту задржана јаком ватром. Предузео сам мере, да у расвитак зоре предузмем нов напад. Молим да ме помогне и лева колона“. У 6 час. командант дивизије са ОБр. 2225 издао је ову заповест: „Непријатељ је на својим положајима. По наређењу команданта II. армије ОБр. 4297 дивизија ће продужити напад према јучерашњој заповести и непријатеља пребацити преко Колубаре. Наређујем:
1. Десна колона продужиће напад на Кременицу, одржавајући тесну везу са левом колоном Тимочке дивизије и са левом колоном ове дивизије. Напад припремити артилеријом.
2. Лева колона продужиће напад својим правцем, садејствујући десној колони и обезбеђујући леви бок своје колоне и дивизије.
3. Коњички ескадрон одржаваће и даље везу између левог крила ове и десног крила Дринске дивизије II. позива, која је ноћас заузела Кик.
4. Дивизиско завојиште је у Гарашу (у школи).
5. Одељење мунициске колоне за прву попуну је у с. Крушевици на путу (којим је прошла десна колона).
6. Остале установе остаће до даљег наређења на својим местима.
7. Командант ће предузети све мере, да ми се извештаји о стању колоне што чешће и брже достављају.
8. Ја ћу се налазити код десне колоне.
НЗ. Сад је добивен извештај, да је Тимочка дивизија заузела Зеоке“.
У 4 часа командант Дринске дивизије II. позива јавља: „Десна колона ове дивизије у 2 часа заузела је Кик. Непријатељско лево крило обухваћено је десним крилом ове колоне. До сад је заробљено 26 непријатељских војника на Кику, а у изгледу је већи број. Детаљи ће се накнадно доставити“.
Телефоном из Тимочке дивизије I. позива јављено је, да је заузето с. Зеоке. Ситуација код обеју суседних колона дакле повољна је. Напад постепено успева. Но осећа се, да судбина напада целе армије зависи од тога, да ли ће Кременица и Вис бити заузети. Са тога, лично сам обишао Старачу и наредио, да се са ње предузме напад. Тај напад требала је да помаже сва артилерија. Командант артилерије пласирао је свих 6 пољских и хаубичку батерију. Један топ 6. батерије у зору је пласиран на самој Старачи са задатком да туче јаруге, које нису могле да туку батерије. Око подне и један вод хаубичке батерије примакнут је ближе ка Старачи са задатком, да и он туче ј. Кременицу. И тако спреман је напад. Магла је била веома густа. На пет корака није се ништа видело. Ова магла у колико је могла донети користи, могла је донети и штете. Зато сам командантима колона и пукова скренуо нарочиту пажњу на одржавање везе. Решив се да покушам понова, да извршим напад једновремено на цео фронт, наредио сам телефоном да у 9 час. предузму напад сви делови. У 9 час. командант десне колоне извештана телефоном, да је развио 6 батаљона, но да напад није успео и ако је помаган силном артилериском ватром. Не успевши да завлада Кременицом, а знајући да је неопходно потребно да се она заузме, наредио сам, да десна колона развије свих 8 батаљона. У исто време наредио сам, да из дивизиске резерве један батаљон поседне Старачу и образује резерву нападне колоне. Левој колони наређено је, да и она напрегне све силе и изиђе на Вис. Тиме сам и последњи пут покушао, да јуришом с фронта и притиском са оба бока натерам непријатеља на одступање и заузмем положај Вис – Кременицу. Да бих осигурао батаљону 3. пука са правца Трбушнице да избије на Кременицу, наредио сам команданту резерве, да 1 батаљон свог 1. пука упути за појачање десног крила дивизије са задатком да избије на с. део Кременице.
Све три колоне према томе око 12.30 час. предузеле су понова напад на непријатеља. Овај се напад овако развијао: Крајње десно крило нападало је на непријатеља на с. делу Кременице. На том делу непријатељ је тучен целог дана јаком артилериском ватром од стране батерија Тимочке дивизије I. позива са Остењака и пољских и хаубичких батерија са положаја Разбојиште – Крушевички вис; око 16 час. био је непријатељ поколебан, и батаљон 3. пука пред мрак избије на с. део Кременице. Напад десне колоне развијао се овако: Око подне била су развијена 3 батаљона 3. пука и 3 батаљона 16. пука на и. падини Стараче. Један батаљон 16. пука са командантом пука био је у резерви на Старачи. Кад је приспео одређени батаљон из опште резерве на Старачу, наредио сам команданту 16. пука телефоном, да лично са батаљоном који је остао у резерви и са већ развијеним батаљонима предузме напад и положај Кременицу – пошто пото, без обзира на губитке, заузме. Командант 16. пука са командантом 3. пука, у то доба уређивали су тих 7 батаљона за напад. По њиховом плану под заклоном магле имали су се спустити у јаругу и одатле приближив се непријатељским рововима извршити јуриш. Решили су да напад изврше што груписанијим борбеним поретком, те да би изјавили што већу силину удара при јуришу, а сем тога ни узан језик, који је спајао Старачу са Кременицом, није дозвољавао развој толике снаге. У 12.30 час. дат је трубни знак „јуриш“ и цео поредак уз узвике „ура“ кренуо се на јуриш. Веома велика стрмина положаја, шумарица и шибље, којим је нагиб обрастао, веома су много отежавали правилно и брзо кретање. Поред ових чисто теренских тешкоћа, непријатељ је отворио веома јаку пушчану и митраљеску ватру и знатно почео проређивати редове. Велики губитци првог момента, немогућност да због шумарица и магле старешине виде све своје војнике и држе их у руци, учинили су, да је прва линија почела да се колеба. У томе моменту кренута је и друга линија, чији је задатак и био да прву линију потисне напред, кад ова буде задржана. Тај потисак учинио је, те су поједини делови ускочили у непријатељске ровове, изгубивши при томе све своје најбоље официре и војнике. Ватра непријатељска није престајала да буде исто онако јака као и у почетку. Делови који су успели да уђу у непријатељске ровове или да овима подиђу, нису се могли ту одржати, јер је непријатељ дејствовао вишекатном ватром и успео, да поједине делове одбаци у поток, а друге принуди да се укопавају у непосредној близини његових ровова. Јуриш није успео. Снажан и многобројни непријатељ, појачан у току самог јуриша резервом, успео је да нам нанесе велике губитке и осујети овај напад. Пошто је овај први покушај пропао батаљони су се уређивали на полазном положају, за поновни напад, пошто је потребно, да се положај заузме по сваку цену. У 13 час. наредио сам, да се напад понова предузме. Овај напад предузет је у то време, али са много мање силине, јер су трупе при првом јуришу имале много губитака, а непријатељ увиђајући свој први успех, био је још упорнији. И овај јуриш није уродио жељеним плодом. Непријатељ је осто у својим рововима. По наређењу команданта колоне, делови који су вршили јуриш почели су се укопавати за одбрану на полазном положају. Око 15 час. наредио сам, да се, чим се батаљони уреде и снабду муницијом, изврши поновни напад. Мрак је већ почео да пада и до поноћи ова је колона покушала још један општи јуриш и један делимични напад десним крилом, но оба пута напад је био одбивен и колона не успевши да у току ноћи овлада непријатељским положајем, задржала се у својим рововима у непосредној близини непријатеља.
Лева колона покушала је напад својим десним крилом преко Балиног гроба ка Кременици и левим крилом ка Вису – к. 385. Трпећи веома јаку бочну ватру са Новаковог брда и Брајковца, колона је, и поред све бравуре својих официра и пожртвовања војника, успела да покрије разбојиште непријатељским и својим лешевима, но и поред тога, што је погинуо и командант пука – несумњиво, један од лично храбрих наших официра, – овог дана све до поноћи пук није могао да пређе од линије: Балин гроб – Трнавци и ако је поједине предње делове успео да пребаци преко Плочника и истури до под Новаково брдо, и тако сем крајњег десног крила, које је до ноћи успело, да избије на с. Кременицу, дивизија овог дана – поред све храбрости својих трупа, несумњиве жеље свих да заузму непријатељски положај, и личног залагања свих старешина, – није успела, да се са јучерашњег положаја помакне напред.
У току развијања овог напада стигли су ови извештаји и наређења у штаб ове дивизије: У 14.15 час. од команданта Дринске дивизије II. позива под ОБр. 1776: „Командант 5. пешад. пука овог момента јавља, да због тога што је Кик нападнут преко Смрдљиковца једном колоном од 2 батаљона, а тако исто једном колоном исте јачине преко Закинца, морао је се повући на Дубово брдо. Послато је појачање од 1 батаљона. Ово јако мења ситуацију трупа према Чикору“. Командант 4. пука II. позива јавља: „Да се данас у 12 час. споразумео са командантом 2. прек. пука да јуриш на Чикор изврше у 14 час.“. У исто време од официрске патроле добивен је извештај писан у 12.30 час.: „Ухватио сам везу са 5. пуком II. позива, који одржава везу са левим крилом Моравске дивизије I. позива. 5. пук добио је наређење да се повуче на Дубово брдо, те да осигура десни бок дивизије. 5. пук то је овог момента извршио из разлога, што је овај пук био нападнут једном колоном у јачини 2 батаљона од Брајковца, а другом колоном од Закинца и једном колоном од 1 батаљона, која наступа долином Оњега“. У 14.30 час. командир ескадрона из Брајковца извештава: „Да се 5. пук II. позива задржао на линији Кик – Дубово брдо. Због јачег непријатељског отпора, пук сад не може да крене напред док се не реши борба на Чикору, где напада 4. пук II. позива и Комбинована дивизија“.
У 14.40 час. командант II. армије са ОБр. 4305 из Крушевице наређује: „По извештају команданта III. армије, 2. пеш. пук I. позива оставио је код Смрдљиковца само једну чету, а то је и сувише недовољно за обезбеђивање бока и позадине и те дивизије и III. армије. Упутите један од најближих пукова одмах, да тај правац од Смрдљиковца затвори и осигура бокове и позадину III. армије и десно са 2. пешад пуком. Стављам вам под команду 13. пешад. пук I. позива, који је у овом моменту на путу од Вагана ка Крушевици где је дивизиски штаб. По извршењу овога известите“. У исто време и Врховна команда телефоном наређује то исто но с тим, да се поред пука упути и једна батерија. Пошто је у времену, кад су ова наређења примљена, цела дивизија била развијена за напад а у дивизиској резерви била само 2 врло слаба батаљона 1. пешад. пука, то је командант дивизије, знајући ситуацију код Брајковца, наредио 13. пуку са ОБр. 2235 ово: „По наређењу команданта II. армије ОБр. 4305 од данас са пуком одмаршујте одмах ка Смрдљиковцу и затворите тај правац везујући се десно са 2. пешад. пуком I. позива и лево са 5. пешад. пуком II. позива, штитећи бок и позадину дивизије и III. армије. 2. пешад. пук поседа косу Трнавац а 5. пук II. позива држи Кик. Придаје вам се 1 батерија Моравског артилериског пука“. Под истим бројем у 15.05 час. послао сам команданту армије ово извешће: „На основи наређења ОБр. 4305 и усменог телефонског наређења Врховне команде, упутио сам 13. пешад. пук I. позива да затвори правац од Смрдљиковца“. И команданту Дринске дивизије II. позива послат је извештај у исто доба и под истим бројем. 13. пешад. пук I. позива упућен је у Смрдљиковац да затвори тај правац, штитећи бок и позадину и овој дивизији и III. армији. 2. пешад. пук I. позива држи косу Трнавац према Новаковом брду.
У 16.35 час. командант десне колоне извештава, да је приликом данашњег напада предузимао четири пута јуриш – у последње време и са 8 батаљона, али напад није успео због многобројности непријатеља и његове јаке пушчане и митраљеске ватре. Трупе при овим јуришима претрпеле су велике губитке и због јаке изнурености, ове су трупе сад неспособне ма за какву акцију. Ради уређења и прикупљања трупа предлаже, да се Старача поседне са 3 батаљона и већим бројем митраљеза а остало прикупи позади Стараче и што пре уреди. Овај је предлог усвојио командант дивизије и телефоном наредио, да се трупе задрже на положајима које су заузеле. У 17 час. извршена је припрема за сутрашњи напад.
Одлука команданта Моравске дивизије I. позива за сутрашњи рад. Као што се из предњих извештаја види комбинација за напад на Кременицу била је, да десна колона налетом изненади непријатеља и нагна га да положај напусти. Упућен батаљон у обухват левог непријатељевог крила није могао да успе због и сувише лаганог напредовања Тимочке дивизије I. позива, која је требала да избије једновремено на Дрен, кад тај батаљон избије на Кременицу. Појачавање тог крила у тој фази развоја борбе не би дало резултате, који би се очекивали. За тај маневар потребан је био ослонац тј. било је потребно, да Тимочка дивизија држећи Вис (Бистрички) у истој висини са батаљоном надире ка Дрену. Комбинација, да се једним налетом заузме Кременица, могла је остати све дотле, док непријатељ слабијом снагом, како су тада извештаји гласили, држи Кременицу, а кад је се посада појачала, као што је било у овом моменту, онда су изненађења била немогућа и налет је био бескористан, јер је наносио велике жртве. Положај Кременица – Вис није се више могао заузети фронталним нападом, а ово је се данас јасно видело. Непријатељ је веома упорно, не гледајући на жртве, из солидних ровова бранио ј. плато Кременице (к. 371) и Вис (к. 385). Да би се искористили успеси крила нарочито десног, одакле би се могао повести успешан бочни напад на Кременицу и левог, које би, ослањајући се на 13. пешад. пук, могло да се групише на свом десном крилу (Балин гроб) и одатле поведе напад на Вис са више изгледа на успех, командант Моравске дивизије решио се, да групише дивизију више по десном крилу и сутра 5. децембра изврши комбиновани напад и на тај начин изманеврује најјачи део Кременице. Са том идејом у 17 час. под ОБр. 2237 издао је ову заповест: „Непријатељ се задржао на положају Кременица. Наспрам фронта 2. пука непријатељ држи положај Новаково брдо. Да би се извршиле припреме и уредиле трупе за сутрашњи напад, наређујем: Да 16. пук поседне положај Старачу и припреми се за поновни сутрашњи напад на фронт положај Кременица. Ојачање на томе правцу – 2 батаљона 1. пука да се групише и. од Стараче. Ова 2 батаљона за појачавање стављају се под команду команданта 16. пука. 3. пешад. пук користећи успех свога батаљона, који је заузео с. плато Кременице, груписаће своје снаге у циљу обухвата левог крила непријатељског. Своју пуковску резерву држати ближе десном крилу. 2. пешад. пук чим стигне 13. пук I. позива и заузме Растово и Трнавац груписаће се тако, да потпомогне успех свог батаљона, који је заузео Балин гроб, тежећи да потпомогне нападом десно крило и бок положаја Кременице. 2 батаљона 1. пука одређујем у општу резерву на досадањим местима. Командант артилерије поставиће све своје батерије за сигурно дејство против непријатељског положаја. Постарати се за попуну муниције и уређивање јединица. Неизоставно скувати јело и издати трупама сутра зором“.

Дејство Тимочке дивизије I. позива

Пошто прошле ноћи Моравска дивизија I. позива није заузела Кременицу, од чега је зависило даље наступање ове дивизије, то је лева колона Тимочке дивизије I. позива у току 4. децембра потпомагала десну колону Моравске дивизије I. позива при нападу на Кременицу. Ово потпомагање вршено је покретом једног батаљона ради хватања што чвршће везе са десним крилом Моравске дивизије I. позива а такође и ватром двеју батерија ји. од к. 295 (Бистрички вис). Батаљон, упућен ради садејства, покушао је да се заједно са деснокрилним пуком Моравске дивизије I. позива приближи Кременици, али је заједно са њим заустављен јаком непријатељском ватром са Кременице, па је ту отпочео да се утврђује. Потпомагање артилериском ватром могло се вршити само до 11 час., али до тог времена пала је тако густа магла, да се осматрање метака није могло вршити. Како се целог дана није могло успети, да се заузме Кременица, то се лева колона задржала на Бистричком вису и није се могла кренути напред за извршење добивеног задатка. На коси и. и ј. од Виса пласирано је 10 топова. Десна колона која је иначе била истакнута, такође се није могла кренути напред и целог дана водила је само ватрену борбу са непријатељем пред собом. На к. 278 извучено је 5 топова; на Ивковачу и Ајдучку чесму 7 топова. Општа резерва, око 9 час. примакнута је ближе Бистричком вису (код старих Винограда) па је ту и остала целог дана, као и у току ноћи 4./5. децембра. О непријатељу се у току 4. децембра сазнало: да су према овој дивизији биле и данас исте трупе, које су биле и јуче (5. ландштурмски; 16. и 78. пук заједничке војске), само је данас дејствовао и артилеријом (1 група на Главици – к. 233 и једна на Дрену). У току 4. децембра у штабу дивизије примљени су ови извештаји: Од команданта 13. пука ОБр. 749: „Извештавам, да сам са пуком придат Моравској дивизији I. позива и да се налазим у с. Смрдљиковцу спреман за акцију. Молим да ми се одмах упути одељење мунициске колоне у с. Крушевицу“. На основи овога са ОБр. 1583 у 18 час. наређено је команданту мунициске колоне, да одмах упути ¼ одељења за пешад. муницију правцем: Даросава – Ваган – косом до Крушевице, где да се старешина тога одељења јави команданту Моравске дивизије I. позива.

Дејство Шумадиске дивизије I. позива

Ноћ 3./4. децембра прошла је на миру. Трупе су се на заузетим положајима утврђивале, да би имале бољи ослонац за даље операције. Десна колона, сазнавши од заробљеника да се непријатељ од Араповачке косе к. 200 повукао на главни положај Вис к. 212, преко ноћи слабим предњим деловима заузела је Араповачку косу к. 200 групу кућа јз. од к. 200. У 2 часа примљено је наређење ОБр. 4297 команданта II. армије за даљи рад. На основу овог наређења, командант дивизије у 6 час. под ОБр. 2600 издаје ово наређење: „Командант II. армије са ОБр. 4297 од 3. тек. мес. извештава, да су у нападу на непријатеља 3. тек. мес. дивизије постигле ове резултате: Моравска дивизија I. позива нападала је Кременицу и Стубички вис; Тимочка дивизија I. позива заузела је Бистрички вис и Ивковачу; Шумадиска дивизија I. позива заузела је Змијан и линију: Капар – Којиловица – Окресак; Коњичка дивизија држи линију Чамске њиве и ивицу с. Слатине. Према томе наређујем, да дивизије 4. тек. мес. продуже напад на непријатеља у духу наређења ОБр. 4258 од 2. тек. мес. Према наступању Шумадиске дивизије I. позива наступаће и Коњичка дивизија, одржавајући везу са Обреновачким одредом. Стога наређујем:
1. Да се напад према мојој заповести ОБр. 2587 од 3. тек. мес. продужи стим, да напад отпочне данас у 8 час. одржавајући што тешњу међусобну везу, као и везу са суседним дивизијама са задатком, да се заузму стари положаји ове дивизије на десној обали Лукавице.
2. Да се три батаљона опште резерве са Главице са једном пољском брзометном батеријом крену на Стражевицу, где ће остати до даљег наређења.
3. Да командир Шумадиске болничарске чете постави дивизиско завојиште код Медведњака у близини раскрснице путова Венчане – Даросава и пута: Раван – Медведњак – Кљештевица.
4. Да месарска чета дође на Жути Оглавак, где ће лиферанти клати стоку.
5. Све остале трупе, возови и установе остаће и даље на својим досадањим местима.
6. За време напада налазићу се на Стражевици код опште резерве. О пријему овога наређења одговорити“.
Напад је отпочео у 8 час. Лева колона развила је лево у први борбени ред 10. пешад. пук са правцем напада на Сакуљу, а 19. пешад. пук се кретао правцем Змијан – к. 187 – к. 173, потискујући испред себе слабије непријатељске делове. Око 13 час. 19. пешад. пук подишао је к. 187 и при спреми за јуриш рањен је био и сам командант пука, потпуковник Добросав Миленковић, због чега сам наредио, да команду над левом колоном прими командант 10. пешад. пука потпуковник Владимир Туцовић. Како је око 11 час. пала густа магла, то је и подилажење непријатељском положају било у неколико и олакшано, јер непријатељ није могао да опази покрет наших трупа, али је с друге стране било отежано, због гађања на непријатеља и одржавања везе код трупа, јер је магла била веома густа. Да би се пак јуриш на к. 187 са 19. пешад. пуком са фронта што лакше извео, 10. пешад. пук са делом своје снаге подилазио је десном крилу и боку непријатељских трупа на положају к. 187, што је све извршено до 15.45 час. кад су трупе леве колоне кренуле на јуриш на непријатеља, који је држао положај к. 187 и косу „Лисине“ и „Дугајлије“ на десној обали Поповог п. у јачини, према добивеним податцима од заробљеника, 5 пукова (3 у првом и 2 у другом борбеном реду) пешадије и 3 батерије (једна хаубичка 12 см. од с. Јунковца, једна пољска са Сакуљачке косе и једна брдска – можда само 2 топа – са косе „Лисина“). Артилерија леве колоне ове дивизије јаком и тачном ватром одлично је припремала напад пошто је елементе до важнијих тачака нашла пре, но што је магла пала. Приликом јуриша дошло је до бајонетске борбе, гушања и употребе бомби, којом је приликом непријатељ потиснут са великим губитцима, заробивши му 6 официра и 856 војника, 2 брдска топа, 6 митраљеза, превијалиште и масу оружја и остале спреме. По заузећу к. 187 главнина леве колоне задржала се на заузетом непријатељском положају к. 187 – Лисине – Дугајлија, где је отпочела утврђивање истурив предње делове још за један до 2 км. унапред за непријатељем, који је опет одступао на Јунковачку косу. Лева колона је на овим положајима и заноћила.
Десна колона (11. пешад. пук) се цела пребацила у подне на Араповачку косу к. 200 између п. Мечак и Стојковац. Непријатељ, јачине до 3 батаљона пешадије и 1 батерије, налазио се на положају к. 212 а са батеријом од Јунковачке цркве дејствовао је и против левог крила ове колоне. Око 13.10 час. командант ове колоне добио је извештај, да се један непријатељски батаљон кренуо од Јунковачке цркве ка с. Араповцу и заиста око 14.30 час. овај непријатељски батаљон напао је лево крило ове десне колоне, коју је командант колоне благовремено појачао са митраљеским одељењем и једним батаљоном из резерве, који је испадом одбио непријатеља, заробивши му 85 војника из 91. регименте заједничке војске. Од овог часа, развила се јака пешадиска и артилериска борба, која је трајала све до мрака и ова се колона на томе положају и задржала ради преноћишта предузевши утврђивање положаја. Са десном колоном у данашњој борби учествовао је и 1 батаљон (3 чете) из 10. пешад. пука, који је 2. децембра био упућен команданту Коњичке дивизије и који је овог дана заузео Велики Рт, са кога се непријатељ раније повукао на Вис (к. 212). Општа резерва (12. пешад. пук) није у току дана употребљавана, само што је по наређењу команданта дивизије у подне 1 батаљон упућен на раскрсницу путова код Змијана, како би се отуда на случај потребе могао брзо упутити ради појачања десне колоне а евентуално и левог крила леве колоне. Овај батаљон приликом напада леве колоне на к. 187 био је стављен на расположење команданту те колоне, који га је привукао и задржао у резерви. Општа резерва заноћила је на Стражевици, а батаљон придат привремено левој колони заноћио је ји. од к. 187. Шумадиски дивизиски коњички пук у току дана био је у долини р. Турије са једним ескадроном на левој обали, који је потпомагао напад леве колоне (19. пешад. пук) на к. 187 а са 1 ескадроном и 2 митраљеза на десној обали ослоњен на лево крило десне колоне (11. пешад. пук) у стрељачком строју, штитећи унутрашња крила и бокове обеју колона ове дивизије у долини р. Турије, одржавајући стално и тесно везу између њих. Остатак пука (свега 20 коњаника) био је у долини Турије си. од каменог моста.
У току данашње борбе било је губитака: Погинула су два официра (активни потпоручник Живојнн Милојковић и резервни потпоручник Чедомиљ Новаковић) и 86 војника. Рањено: 8 официра, 255 војника и 4 коња. Непријатељу је заробљено у данашњој борби: 6 официра, 978 војника, 2 брдска топа, 7 митраљеза, једно превијалиште и маса пушака и друге спреме. Заробљеници су из 11., 16., 28., 78., 91. и 102. регименте заједничке војске. До 11 час. време је било ведро и лепо, а потом је наишла густа магла, која се одржала целог дана.

Дејство Коњичке дивизије

У току ноћи 3./4. децембра Коњичка дивизија са придатим јој појачањима задржала се на линији, на којој је синоћ заноћила. У 2.45 час. примљено је наређење ОБр. 4297 команданта II. армије за данашњи рад. На основи овог наређења у 7.45 час. командант Коњичке дивизије издаје заповест ОБр. 2243 у овоме: „Према наређењу команданта II. армије ОБр. 4297 од данас, све дивизије продужиће напад на непријатеља у духу јучерашњег задатка. Коњичка дивизија наступаће према наступању Шумадиске дивизије I. позива, одржавајући везу са Обреновачким одредом. Наређујем: командант 2. бригаде са 4. батаљоном 10. пешад. пука I. позива, кога ће употребити за протеривање непријатељских пешадиских делова, продужиће рад у духу добивеног задатка, управљајући се према десној колони Шумадиске дивизије I. позива. Командант 1. бригаде упутиће одмах чету из 10. пешад. пука I. позива команданту 2. коњичке бригаде у правцу: Сибница – Слатина“.
Начелник штаба упућен је код 2. бригаде у 8 час. да прати ток борбе на к. 238. Према добивеној заповести командант 1. бригаде упутио је 3 чете 4. батаљона 10. пешад. пука преко „Пушка“ на к. 182 си. од с. Рожанце и даље ка Караули, да нападне непријатеља у томе правцу и да га протера. Један ескадрон за одржавање везе између леве и десне колоне – пешад. батаљона и 2. коњичке бригаде – упућен је са Чамских њива преко Дубоке Јаруге. Са 2. бригадом предузет је енергичан напад у правцу к. 238 од Зорољина и п. Медведњег са тенденцијом, да се непријатељ који је држао Врапчији вис привуче на себе и онемогући његов напад у бок Шумадиске дивизије I. позива, а по могућству да га протера. 4. коњички пук са 1 четом пешадије, имао је да из долине р. Сеоне нападне к. 238. Око 13.30 час. заузета је к. 238, али се непријатељ ојачао и приморао наше трупе на повлачење са те коте. Трупе Коњичке дивизије појачане са 1 батаљоном 7. пука II. позива из Обреновачког одреда успеле су, да задрже непријатеља у наступању и понова предузеле напад на к. 238 успевши да заузму два рова. Нису успеле да заузму цео положај к. 238, јер је непријатељ исту врло упорно бранио. Јачина непријатеља на фронту Коњичке дивизије према свима извештајима била је: 3 батаљона, 4 митраљеза и 2 топа, утврђени на линији к. 236 – к. 238. Трупе Коњичке дивизије заноћиле су 4./5. децембра у непосредном додиру с непријатељем местимично на 100 – 200 м.
С обзиром на ситуацију и положај Коњичке дивизије командант ове дивизије под ОБр. 2251 у 19.15 час. учинио је ову представку команданту II. армије: „У току данашње борбе, коју је ова дивизија са придатим јој батаљоном водила, може се закључити, да непријатељ особито полаже да одржи у својој власти правац: Слатина – Бељина – Лисовић и положаје на том правцу к. 236 и 238. Кад се узме у обзир, да непријатељска дивизија својим деловима допире до с. Неменикућа, онда је јасно, зашто он полаже толико, на одржање тога правца. Према овоме, моје је мишљење, да на правцу Слатина – к. 236 треба груписати јачу снагу, са којом предузети напад и огарантовати заузимање к. 236 и 186. Овај напад разуме се само у вези са Обреновачким одредом – преко Неменикућа и Стојника, донео би велике користи и довео непријатељску дивизију у безизлазан положај. Овако дејство трупа Коњичке дивизије, без јединства у раду са Обреновачким одредом (који има свој специјални задатак), доноси само излишне жртве. Најзад, част ми је напоменути, да Коњичка дивизија укљештена између 11. пука и Обреновачког одреда, и притешњена с десног бока непријатељем, слаба по својој ватреној моћи – нема ни ону слободу дејства и покрета потребних Коњичкој дивизији за своју специјалну акцију, нити ону офанзивну ватрену моћ, да би могла изборити онакве успехе, какви су потребни II. армији. Можда би Коњичка дивизија на другом месту, рецимо у долини р. Љига, могла донети много више користи II. армији и целој војсци у садашњој фази наших операција. У сваком случају неопходно је потребно, да Обреновачки одред активним дејством осигура Коњичкој дивизији операциски правац Слатина – Бељина, који у толико постаје опаснији у колико буде дужи и у колико Обреновачки одред буде пасивнији“.
Овога дана после подне трупе ове дивизије ојачане 1 батаљоном 7. пука II. позива и 1 батаљоном 10. кадровског пука (150 пешака) задржале су непријатеља у наступању и предузеле понова напад на к. 238, али нису успеле да је заузму, јер се непријатељ врло упорно бранио. Губитци: Погинуло: 6 каплара и редова коњаника и 4 коња. Рањено: 1 официр, 4 подофицира и 17 редова коњаника и 2 коња. Нестало: 1 редов коњаник. Угинуо 1 коњ. Утрошено муниције: 34.750 карабин. и митраљ. метака, 48 шрапнела и 9 разор. зрна.