3. децембар, Операције Ужичке војске, Обреновачког одреда и Одбране Београда

592

Операције Ужичке војске

Према директиви Врховне команде ОБр. 7510, план рада команданта Ужичке војске за предстојећу офанзиву био је овакав: На десној обали Мораве са Ужичком бригадом држати се дефанзиве, а на левој обали са трупама Лимског одреда и Шумадиском дивизијом II. позива предузети офанзиву, групишући јачи део снаге на десном крилу Шумадиске дивизије, која је у вези са крајњим левим крилом I. армије (Дунавском дивизијом II. позива), док се ситуација у току данашњег дана са почетком офанзиве још боље не расветли. Сходно директиви Врховне команде ОБр. 7510, издата је диспозиција ОБр. 1805, којом се наређује да:
1. Шумадиска дивизија II. позива (без једног батаљона 11. пука и 2 митраљеза) са одсека Каменице – Чемерница, предузима енергични напад главном снагом ка Прањанима фронтом Чемерница – Каменица, а слабијом колоном ка Гојној Гори преко Оштрице; десном побочницом преко с. Леушића одржава везу са левим крилом I. армије. Са фронта Рујевица к. 416 – к. 370 предузима даље енергично наступање ка фронту Подови – Коштунићи ка Орловачи и Бабиној глави, саображавајући своје дејство дејству I. армије.
2. Лимски одред са трупама десног и средњег одсека предузима енергичан напад на одсеку р. Ломница – р. Врнчанска преко Брезака ка фронту Шиљковица – Кремење, одржавајући везу са левом колоном Шумадиске дивизије II. позива, која наступа ка Оштрици.
3. Трупе левог одсека Лимског одреда остају на својим положајима, ради одбране клисуре и заштите нападне колоне но с тим, да избаце 1 – 2 чете те да заузму Орујевицу и мотре на кретање непријатеља од Папраштице у правцу Г. Добриње, те у овом случају са Орујевице дејствују у бок његових делова, који би наступали тим правцима.
4. Нападна колона Лимског одреда и лева колона Шумадиске дивизије II. позива, по овлађивању линијом Шиљковица – Оштрица а према ситуацији, остају на том одсеку и заштићавају леви бок и позадину Шумадиске дивизије II. позива, а на случај непријатељског повлачења предузимају гоњење непријатеља ка фронту Зелени брег – Јежевица.
5. Трупе Ужичке бригаде остају на својим положајима и врше јаче извиђање ка Гугљу, Ариљу и Гучи.
6. Почетак напада свију колона и делова 3. децембра у 3 часа без икаквог изговора.
7. Веза између појединих колона да буде што јача, а узајамно потпомагање до крајњих граница.
8. Са наступањем колона да се одмах продужава и телефонска веза ради бржег шиљања извештаја, а где ово није могуће, да се одмах успостављају релеји.
9. На случај успешног напада, ноћу 3./4. децембра задржати се и одмах утврдити на заузетим положајима.
10. О свршеним припремама и почетку напада да се у 3 часа јутра извести.
Команданту Ужичке бригаде са ОБр. 1805 достављено је ово наређење: „Сутра 3. децембра предузеће се офанзива целокупном снагом. Део Лимског одреда предузеће офанзиву ка Г. Добрињи, а један део од Почепиња остаће у дефанзиви. Али да би се онемогућило непријатељу, да своју снагу са положаја источно од Пожеге пребацује у правцу севера командант ће наредити:
1. Да се изврши насилно рекогносцирање са појединим четама ка Гугаљском мосту преко Негришора и с. Лопаша ка Муњском брду и од Рогаче преко Гуче ка Ариљу, заузимајући са овим четама положаје код Гугаљског моста, Муњско брдо и Сунчевицу, пребацујући чак поједина одељења и на леву обалу Мораве.
2. Да чете у долини Мораве код мостова остану на својим местима и извиђају ка Гугљу.
3. Сазна ли командант, да непријатељ отпочне упућивање својих трупа ка северу, наредиће, да предњи делови пређу Мораву и преко Пожеге угрожавају позадини непријатељских трупа, које се крећу северу. Одступа ли пак, онда да предњи делови иду за њим одржавајући с њиме додир.
4. Рад мора бити до крајности енергичан“.
Ове диспозиције издате су 2. децембра у 20 час. а директива Врховне команде ОБр. 7510 дошла је истога дана у 19 час. 3. децембра у 2 часа према наређењу Врховне команде, телефоном је наређено са ОБр. 1809 од стране команданта Ужичке војске командантима: Шумадиске дивизије II. позива, Лимског одреда и Ужичке бригаде, да ће напад почети у 7 час. Према горе изложеној диспозицији:
I. Командант Шумадиске дивизије II. позива издаје заповест за напад:
„1. Десна колона, 5 батаљона и 4 топа напада правцем: Прањанска црква – Сјечина – В. Брдо – Бабина глава. Две чете са Ружиног гроба упутити да образују десну побочницу у правцу Леушић – Молитва – Парлози.
2. Средња колона, јачине 3 батаљона и 3 топа напада правцем: Рујевица – Подови – Орљевача. Слабу леву побочницу упутити у правцу Дружетића – Тометиног поља.
3. Лева колона, јачине 2 батаљона и 2 топа напада правцем: Гојна Гора – Оштрица. Чим је заузме, утврђује је и остаје ради заштите бока и позадине дивизије. Лево одржава везу са Лимским одредом, који напада у правцу Шиљковице и на њој се задржава. У случају успешног овлађивања, енергично, делом снаге, гони непријатеља и заузима Зелени брег.
4. Општа резерва, јачине 3 батаљона и 1 топ за средњом колоном.
5. Почетак напада свију нападних колона тачно у 7 час; десна и средња колона по заузећу Рујевице – к. 416 – к. 370 продужује наступање од ове линије као ослоне тачке и теже линији Подови – Коштунићи, а са ове линије иду линији Орљевача – Бабина глава. При овоме свој рад саображавати раду Дунавске дивизије II. позива, на шта да се обрати пажња (помоћу своје побочнице), те да се по мери напредовања Дунавске дивизије II. позива врши и наступање ових колона. Средња колона саображаваће рад према десној колони.
6. Коњички дивизион остаје у прво време на свом месту, а доцније служи за везу између ове дивизије и Дунавске дивизије II. позивз, шаљући извештаје о ситуацији Дунавске дивизије II. позива (нарочито њене леве колоне) команданту ове дивизије и команданту десне колоне ове дивизије.
7. Команданти десне и средње колоне остављају по једну получету као заштиту пољске артилерије на својим положајима, којима ће се наредити покрет.
8. Борбени део 1. степена колонске коморе (једно одељење пешадиске и артилериске муниције) долази у с. Трбушане.
9. Болничарска чета долази у Миоковце (око Граорине).
10. Командант ће се налазити код резерве, куда му слати чешћа извешћа средством ордонанаса и релеја, односно телефоном, који да продужи 11. пук“.
II. Командант Лимског одреда, – чији је план рада био: јачом снагом напасти лево крило непријатеља тежећи његовом обухвату у циљу обухвата његових трупа на Гојној Гори, а слабијом снагом напасти његово десно крило тежећи, да му се сва пажња и привуче на ово крило, – наредио је ово:
„1. Десна колона, у јачини 3 батаљона, 4 топа и 2 митраљеза креће се са В. Поља и напада фронт: Брезак – Шиљковица, тежећи обухвату непријатељског левог крила. Граница одсека за наступање десно река Ломница лево друм. Десно одржава везу са колоном Шумадиске дивизије II. позива.
2. Лева колона, јачине 2 батаљона и 4 Дебанжова топа напада одсек Брезак – Кремење – преко Годуна. Десно одржавати везу друмом са десном колоном, а лево са четама на Орујевци и обезбедити свој леви бок.
3. Општа резерва, јачине 2 батаљона и 2 пољска брзометна топа прикупиће се на В. Пољу (к. 804) и кретати се за десном колоном, а пољски топови остају на својим досадањим положајима и поступаће по мом усменом наређењу.
4. Трупе левог одсека остају на своме положају ради одбране клисуре и заштите позадине колона но с тим, да командант упути 1 – 2 чете, да заузму и поседну Орујевицу и мотре на кретање непријатеља од Папратишта у правцу Г. Добриња, те у овом случају са Орујевице да дејствују у бок њиховим деловима, који би дејствовали тим правцем. У правцу Годуна тражити и одржавати везу са нашом левом колоном.
5. По заузећу фронта Шиљковица – Кремење, нападне ће колоне, према ситуацији, остати на свом одсеку и заштићавати леви бок Шумадиске дивизије II. позива, а на случај непријатељског повлачења предузимају гоњење непријатеља ка фронту Јежевица – Душковци. При овоме одржавати везу са левом колоном Шумадиске дивизије II. позива, која ће тада имати правац Оштрица – Зелени брег. На случај успешног напада ноћу 3./4. децембра задржати се и одмах утврдити на заузетим положајима.
6. Почетак напада код десне колоне у 7 час., код леве у 6.30 час. Резерва ће се прикупити на В. Пољу у 7 час., а командант левог одсека упутиће чете на Орујевицу у 6 час.
7. Постарати се, да се трупе још ноћас попуне муницијом и храном.
8. Веза између појединих делова да буде што чвршћа а потпомагање до крајњих граница“.
III. Командант Ужичке бригаде, поред јуче упућених делова за насилно рекогносцирање, наређује да се упути још 1 чета из 4. кадров. пука са задатком, да ова упути 1 вод на мост Бјелички, а затим на Гугаљски; а командир чете избије на Бели камен и као најстарији прими под своју команду упућену чету 4. кадров. пука; затим, по избијању на Бели камен, да рашчисти простор до Моравице, да преко ове пребаци делове ради дејства у бок и позадину непријатеља, ако би он вршио пребацивање трупа од Пожеге на север. Самостална официрска коњичка патрола упућена је на правац Виноградине – Котража ради извиђања пута ка Ивањици.
Првобитно је било наређено да борба – покрет за напад почне у 3 часа, а потом је промењено у 7 час. У 7.30 часова телефоном примљен је извештај од команданта Шумадиске дивизије II. позива, да је покрет почео тачно у време одређено диспозицијом команданта Ужичке војске ОБр. 1809. Командант Лимског одреда у 8.35 час. доставља извештај команданта левог одсека којим јавља, да је његово извиђачко одељење сазнало од једне жене из Јелен дола, да непријатељска војска узима мештане, да поправе порушену ћуприју код Јелен дола преко Мораве. При самом тако рећи покрету за напад, претходнице колона Дунавске дивизије II. позива и Лимског одреда дошле су у додир са непријатељским предњим деловима, те је борба одмах и отпочела. Упућена чета из 4. кадров. пука у току ноћи избила је данас 3. децембра у 7.50 час. на Бели камен не наишав на непријатеља; вод упућен друмом ка Гугаљском мосту дошао је до механе код Гугаљског моста и ту је приметио јачу непријатељску снагу: 2 – 3 батаљона пешадије, 80 – 100 коњаника, па се затим повукао ка мосту на Бјелици. Непријатељ је предузео покрет ка Белом камену.

Ток борбе

У 10.30 час. на тражење начелника штаба I. армије послат је извештај, да је напад Шумадиске дивизије II. позива и Лимског одреда отпочео тачно у 7 час. са одређеним им линијама у правцима одређеним диспозицијом; о линијама на које имају да избију: о приближној јачини дивизије и одреда; о колонама дивизије и вези са I. армијом преко Леушића и Коштунића. У 11 час. од команданта Лимског одреда примљен је извештај који јавља да је В. Поље очистио од предњих непријатељских делова, а да предњи делови његовог одреда избијају већ на Годун. Борба се доста јако развија. Источно према Гојној Гори чује се слаба пешадиска ватра, а још источније, ретка артилериска ватра. Лево од десне колоне одреда чује се по неки пешадиски пуцањ.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива. У 11 час. командант Шумадиске дивизије II. позива извештава: да је од 7.30 час. отпочела борба са непријатељем и то јака према десној нападној колони, која наступа преко варошице Прањани. Средња нападна колона избила је на Рујевицу и западну ивицу Прањана. Лева нападна колона избила је под борбом на Гојну Гору, у правцу Дунавске дивизије II. позива чује се јака артилериска ватра, у правцу Лимског одреда омања је борба. Командант је на Кити. Између 10 – 11 час. лева колона овладала је к. 787 под омањом борбом, а затим је отпочела напад на Оштрицу, где је непријатељ био јако утврђен и где је по исказу заробљеника било: 3 – 4 батаљона пешадије без артилерије, коју очекују у току дана. У 13.30 час. десна нападна колона сузбила је непријатеља и избила на линију Прањанска црква к. 416. Непријатељ је испред ње одступио северно и северозападно од Прањанске цркве и си. од к. 416. Командант ове колоне у исто време јавио је, да је лево крило Дунавске дивизије II. позива заостало, због чега трпи у неколико од бочне непријатељске ватре са положаја Кремена к. 648, а због чега је и он принуђен, да се моментано задржи на тој линији. Десна побочница ове колоне (2 чете од Ружиног гроба) успела је у току дана (као и делови левог крила Дунавске дивизије II. позива) само да допре до Коњске реке (лева обала). Средња колона по овлађивању Рујевице – к. 516 покушала је надирање напред, али се непријатељ према њој брзо појачао и прешао у контра напад, потпомажући исти брдским хаубицама са положаја Дугог брда (к. 510). Овим непријатељским контра нападом, колона је успела да задржи непријатеља, нарочито према правцу ове колоне на 5 – 600 м. где је отпочео утврђивање. Због покушаја непријатеља, да се пробије долином реке Плане, командант средње колоне морао је ангажовати и 2 чете из своје резерве ради продужења првог борбеног реда до р. Плане. Наступање леве колоне од к. 787 ка Оштрици било је задржавано јаком пешадиском ватром, а од 15 час. непријатељска хаубичка артилерија са Шиљковице отпочела је да туче бочно борбени поредак (нарочито лево крило) ове нападне колоне, због чега се ово крило поколебало и одступило, али је понова било повраћено на своје место. При оваквој ситуацији ова је колона извршила два јуриша на непријатеља али није успела, због чега се повукла на к. 787. Због великих губитака код ове колоне и мале јачине (допунски пук од 2 батаљона), командант колоне известио је да ће тешко моћи овладати Оштрицом, али да ће успети да одржи свој положај.
У 14 час. начелник штаба Дунавске дивизије II. позива телефоном јавља, да артилерија Шумадиске дивизије II. позива туче ватром пешадију 9. пука, који је на Кремену и моли да се хитно скрене пажња на то командиру батерије, који је вероватно у саставу Шумадиске дивизије II. позива. Ну начелник штаба Шумадиске дивизије II. позива, кад му се на ово скренула пажња, телефоном у 14.40 час. извештава да артилерија Шумадиске дивизије II. позива не дејствује на 9. пук већ једна Дебанжова батерија са левог крила Дунавске дивизије II. позива. О овоме је извештена и Дунавска дивизија II. позива.
Колоне су заноћиле на заузетим положајима и то десна на линији: к. 416 – Прањанска црква; средња: Рујевица коса до реке Плане и лева на к. 787, где им је наређено, да се утврде и сутра дан продуже напад.
Дејство Лимског одреда. Претходница у свом наступању дошла је у први додир са непријатељем око 8 час. испред Годуна, а у јачи додир на Годуну око 9.30 час., који је положај непријатељ посео као и косу која се спушта југоисточно од Годуна ка Ломници. Претходница ове колоне, наишавши на јачи отпор непријатеља на овоме положају, била је приморана, да се развије а доцније око 10.30 час. и да се ојача са 3. батаљоном 15. прек. пука III. позива. Око 11 час., због јаког отпора непријатеља, делом је уведен и Ибарски батаљон у борбу. Под притиском ове снаге и јаке артилериске ватре, непријатељ је био принуђен, да се са положаја Годуна и косе ји. од Годуна повуче на Брезак. Гоњен ватром и под заштитом јаке артилериске ватре, десна колона око 11.40 час. успела је да овлада Годуном и поменутом косом. Даље наступање ове колоне, и ако је потпомагано снажном артилериском ватром са предњег положаја В. Поља, било је заустављено јаком пешадиском и митраљеском ватром са Брезака и артилериском ватром са Кремења. Артилерија ове колоне била је пласирана на предњем положају В. Поља, а по заузећу Годуна упућена су 2 брдска топа на западни нагиб Годуна, те да потпомогну даљи напад на Брезак. Лева колона, због тежег кретања по испресецаном терену и због притискивања противникових одељења са Каранског виса, задоцнила је да једновремено узме учешћа у нападу на Годун, те је успела да овлада десним крилом Годуна тек око 12 час. Даље наступање леве колоне било је задржано снажном пешадиском и митраљеском ватром са фронта десног крила Брезака и дејством артилерије са Кремења и Малињака. Непријатељ се по извештају команданта десног одсека почео појачавати на целом фронту, а одстојање између стрељачких стројева обе стране није било веће од 4 – 600 метара. Како је леви бок ове колоне био откривен, то је њен командант за заштиту свог левог бока и за одржавање везе са Орујевицом оставио 1 чету на Кандића брду (последњи вис између Орујевице и Годуна). Артилерија ове колоне, не могући потпомагати напад пешадије на Годуну због незгодног положаја за њено пласирање, била је упућена да се пласира на седлу позади Годуна и на задњем његовом нагибу, тукући непријатељску пешадију на Брезаку и гробље с. Јанчића.
Командант одреда у 11 час. доставља извештај, да су на Годуну заробљена 3 Румуна из 1. батаљона 63. пука, да овај батаљон припада 1. бригади која је на свом правцу, да ова бригада има 4 батаљона из 1., 51., 63. и 102. пука, од којих је овај из 63. пука на самом друму, а остали лево. Овај је извештај одмах достављен Врховној команди. У 11.40 час. јавља командант одреда: „Има већ читав час, како је један стрељачки строј леве колоне Шумадиске дивизије II. позива застао на гребену 1 км. ји. од к. 787. Пред њим на 2.000 м. налази се непријатељски стрељачки строј јак 1 – 2 вода. Борба се у том правцу не чује. Нек се нареди да крену напред. Помагао би их артилеријом“. У 12.40 час. шаље извештај, да је испод Малињака заробљено јутрос 2 војника из 4. батаљона 22. пука 13. бригаде. Они су се пре три дана изгубили од своје јединице. Знају да кажу, да је 13. бригада била око Добриња; око Брезака такође једна бригада, а још даље у лево (вероватно око Гојне Горе) 5. бригада; 15. чета нема официра, већ само једног заставника и једног кадета. У ово време, око 13.30 час., непријатељ је почео да туче леву колону снажном бочном артилериском ватром са Малињака, али је ова брзо ућуткана нашом артилеријом са В. Поља. По усменом захтеву команданта Шумадиске дивизије II. позива у 12 час. потпомогнута је артилериском ватром лева колона његове дивизије, која је нападала на Оштрицу. Ово је извршено још пре његовог захтева, те је поводом овога одређен поред једног пољског брзометног топа и један Крупов брд. брзометни топ за искључиво потпомагање ове леве колоне Шумадиске дивизије II. позива у нападу. У 12.25 час. командант десне колоне извештава, да се 1 непријатељски батаљон спушта од с. Јанчића према његовом десном крилу и боку и тражи 2 чете појачања, што је и учињено. У 13.10 час. понова командант десне колоне тражи, да се појача његово десно крило и обезбеди десни бок од непријатељског батаљона, који се био упутио на бок десне колоне.
Командант леве колоне у 14 час. извештава, да га непријатељ снажно напада и туче јаком митраљеском и бочном артилериском ватром са Малињака и моли да се повуче, јер не може да се одржи, пошто се непријатељ према њему све више ојачава. Наређено му је, да се на заузетом положају мора одржати. У 16 час. командант левог одсека шаље извештај команданту одреда: да су се 2 непријатељске чете око 11 час. кренуле поред Гвоздаца ка Г. Добрињу, а у исто време командант десне колоне извештава, да је утрошио сву резерву, да има великих губитака, и да митраљези не дејствују, јер су реденици празни, а низача метака нема; већина командира избачено је из строја а непријатељ обилази десно крило. Непријатељев напад на десно крило све се више испољавао и око 14 час. извесне јединице десне колоне почеле су се повлачити. Али енергичним мерама враћене су натраг. Послата је једна чета из резерве за појачање десне колоне и заштиту десног бока. У резерви су остале свега 2 чете, које су у исто време биле и заштита артилерије. Сви покушаји непријатељски да обиђу десно крило остали су безуспешни. Мрак је прекинуо борбу и колонама одреда наређено је, да се на заузетом положају прикупе и уреде осигуравајући се бојним предстражама; да се утврде, попуне муницијом и храном и одржавају што јачу везу између себе. По извештају команданата колона батаљони су имали велике губитке, а нарочито у официрима. Четама су командовали подофицири. Утврђивање је ишло тешко, јер трупе III. позива немају пионирског алата. Попуна муницијом извршена је брзо, сем код брдске брзометне батерије, за коју није било муниције ни у слагалиштима. Борба се водила и даље, но са прекидима. Чвршћа веза са Шумадиском дивизијом II. позива није се могла одржати, јер је непријатељ заузимањем гробља у с. Јанчићу то онемогућавао. Због немања носила и носиоца рањеника, велики број бораца се употребио за изношење рањеника, чиме су чете јако ослабљене. Предузете су мере, да се војници који су износили рањенике до завојишта, врате у своје чете. Вођа коњичке патроле са ушћа Папратишке реке јавља, да је од заробљеника дознао, да су 2 батаљона 22. пука пре подне упућена ка Г. Добрињу. Око 21 час непријатељ је покушао напад на десно крило, али је био одбивен. По исказу заробљеника, непријатељ је према овом одреду имао 4 батаљона пешадије и 6 топова. Овога дана заробљено је око 25 војника.
Дејство Ужичке бригаде. Према диспозицији за 3. децембар Ужичка бригада је имала само да врши јаче насилно рекогносцирање. Непријатељ је био предузео покрет ка Белом камену и наишав на наше предње делове отворила се борба која се појачавала увођењем јачих снага, али непријатељ није успео да избије на Бели камен коме је тежио, те су наше чете остале на својим положајима. Један вод ових чета држи Муњско брдо.
Командант Ужичке војске примио је у току 3. децембра ове извештаје: Командант Шумадиске дивизије II. позива у 21 час извештава: „Десна нападна колона овладала је Прањанима и допрла до линије Прањани (северно од цркве) к. 370. Последњи извештај од ове колоне (послат у 13.40 час.) гласи: да се колона доста истакла и да лево крило I. армије по борби изгледа да је заостало. Средња колона овладала је Рујевицом и косом до потока Плане. Непријатељ се брзо према њој ојачао и, потпомогнут брдским хаубицама, прешао у офанзиву дошавши према десном крилу ове колоне на 500 метара. Лева колона у своме нападу на Оштрицу овладала је к. 787, где је извела и своја 2 брдска брзометна топа (Овај је извештај командант леве колоне послао у 14.20 час.). Због удаљења леве и десне колоне и оскудице у каблу (јер је телефонско одељење поставило везу за Лимски одред, који му није вратио кабл у замену) веза са овим колонама је тешка и немају се извештаји о завршетку борбе код њих. Колико се пак осматрањем могло видети, оне су заноћиле овако: десна линија Прањани – к. 370, а лева на к. 787. Средњој је наређено због непријатељског контра напада, да се задржи на линији Рујевица – коса до потока Плане. Борба је била јака, али се број губитака још не зна. У току борбе заробљено је 15 непријатељских војника из 13. и 15. бригаде. Фронт, који држим врло је велики и истакнут, како у односу на Дунавску дивизију II. позива, тако и у односу на Лимски одред. И ситуација због овога врло је озбиљна. Како се данас није успело да овлада Оштрицом, то ће се ситуација далеко отежати, ако непријатељ на њу привуче артилерију, јер у том случају положај Рујевица био би тучен с леђа“.
Командант Лимског одреда у 20.15 час. извештава: „До овога часа још се води борба на целом фронту са противником који се налази на предњим положајима Брезака. Непријатељ је јак око 4 батаљона са 1 батеријом и са већим бројем митраљеза. Непријатељ надкриљава моје десно крило и према мом десном боку, а почео је и да дејствује у мој десни бок. Има велики број рањеника. Нема ко да их носи. Ако се војници употребе, посада положаја се слаби. Располажем само са једним превијалиштем, а завојишта и нема. Лева колона Шумадиске дивизије II. позива била је до пред мрак врло неактивна, због чега је непријатељ према мом десном боку упутио известан део снаге; 2 митраљеза из 11. пука не дејствују; неисправни су. Једна непријатељска чета код Јелен дола поправља мост на Морави. Пола непријатељске чете посело је косу између Орујевице и Годуна. На Орујевици су наше 2 чете. Однос и квалитет одреда према непријатељу је несразмеран. Фронт је сувише велики према снази“. У 21.15 час. накнадно јавља, да се непријатељ од гробља села Јанчића прикупља према десном боку одреда. Борба се води непрекидно и наизменично на појединим деловима фронта.
Командант Ужичке бригаде извештава, да је чета упућена у рекогносцирање избила синоћ на Крстац (к. 613) не наишав на непријатеља. Један вод ове чете упућен ка Гугаљском мосту, дочекан је од непријатеља, те се вратио ка Бјелици. Водник овога вода мисли, да непријатеља има око 2 батаљона. Вод, који је био на Муњско брдо јавља, да тамо противника нема. Чета упућена ноћас преко Златника на Бели камен стигла је на овај јутрос у 7.15 час. и она је упутила један вод ка Гугљу. И водник овога вода извештава, да противника овде има око 2 батаљона са око 80 коња раседланих. Вођа самосталне официрске патроле стигао је на к. 990, но о противнику није ништа сазнао. Од пролазника из Ивањице чуо је, да на том правцу нема ништа ново. Други његов извештај гласи: Данашњим насилним рекогносцирањем дознало се, да је непријатељ прешао на десну обалу Моравице у јачини од 3 батаљона са митраљезима, 2 вода коњице и артилеријом, која данас није учествовала. Мост на Бјелици до мрака остао је у нашим рукама. Наредио сам, да се ту непријатељ и даље задржава до крајњих граница, а чете, које се под борбом повлаче преко к. 613 на десну обалу Бјелице, имају задржати своје делове дуж реке, који ће што више давати отпора и спречавати непријатељу прелаз преко реке. Према левом одсеку непријатељ се није изјаснио. – На основу ових извештаја командант Ужичке војске са ОБр. 1830 у 21.25 часова шаље извештај Врховној команди, а који је ниже у ситуацији за овај дан изнет. Команданту 12. кадров. пука у 22.30 час. телефоном је издато наређење: „Са 2 батаљона, митраљезима, брдском Круповом батеријом и припадајућом комором, одмах предузмите покрет поред Овчарске бање и сеоским путом западно од Каблара за Каменову главу, где имате бити под личном одговорношћу 4. децембра до 7 час. Чета код моста у клисури да остане и даље на том месту, а три чете да остану до даљег наређења на Стражевици. По доласку на Каменову главу добићете наређење од команданта Лимског одреда, за даљи рад. За време покрета одржавати највећи ред и водити рачуна да се војници не растурају. Колску комору упутити преко Чачка и даље путом ка с. Рожци где командант буде одредио“. Овога дана упућена су команданту Шумадиске дивизије II. позива 320 обвезника са територије нових области с тим, да уђу у састав 12. пука као 4. батаљон, пошто су наоружани руском брзометном пушком. У 21 час командант I. армије шаље диспозицију за сутрашњи рад (4. децембра) из које као важно, због везе са Ужичком војском, наводимо само ово: „Крајњи циљ данашњих операција и сутрашњих, почетак је избијања I. армије на фронт: Лалинци – Проструга – Рајац – к. 881 – Сувобор – Мујов гроб – Бабина глава. Према овоме фронтове дивизији опредељујем овако: Дунавска дивизија II. позива, наслањајући се на лево крило Дунавске дивизије I. позива, излази на оба Сувобора – Мујов гроб – Бабина глава. Комуникације Дунавске дивизије II. позива: Чачак – Срезојевци – Теочин – Брајићи – Сувобор. На горе поменутој греди прикупити дивизије, пошто се пошаљу гонећи одреди испред фронта привући ближе артилерију и очекивати даља моја наређења. Вечерас се осигурати предстражама, учинити јаку везу са суседним дивизијама и изашиљати патроле на што већу даљину. Почетак сутрашњег напада опет у 7 час. Корекција овога по потреби и предлозима чиниће се телефоном“.
Из тока борбе и горњих извештаја команданата види се, да је офанзива Ужичке војске у току данашњег дана напредовала, истина са приличним жртвама. И Шумадиска дивизија и Лимски одред померили су се унапред према јучерашњој диспозицији; поред тога, предузете су мере, да се учине исправке у распореду извесним нашим појачањима. И код I. армије офанзива је напредовала. Њена диспозиција за сутрашњи рад показује то јасно. Према овоме на фронту I. армије за сад има да падне решење, према чему и излази сва важност енергичне офанзиве у овом правцу, али зато је уочљива сва критичност ситуације код Ужичке војске, која је јуче водила борбу на простору 18 км. од Мораве до крајњег левог крила I. армије: сваког момента претила је опасност, да буде пробијен фронт Ужичке војске а нарочито у правцу Гојне Горе, у колико се више Шумадиска дивизија II. позива упућује правцем на север. Ужичка бригада је овог дана свој задатак извршила. Према овакој ситуацији, командант Ужичке војске у 24 часа издаје диспозицију ОБр. 1832 за продужење офанзиве сутрашњег дана, (4. децембра) у овоме: „Стање код непријатеља, јачина и распоред, познати су командантима. Трупе I. армије продужиће 4. децембра офанзиву ка фронту: Лалинци – Проструга – Рајац – к. 881 – Сувобор – Мујов гроб – Бабина глава. Дунавска дивизија II. позива има да избије на оба Сувобора – Мујов гроб – Бабину главу. За даље наступање наређујем:
1. Шумадиска дивизија са фронта: Прањани (Рујевица к. 787) продужава наступање ка Зеленом брегу; 10. пук са 2 брдска топа упућује ка Подовима и Орловачи, ради везе са I. армијом и заштите десног бока трупа те дивизије.
2. Нападна колона Лимског одреда, ојачана са 2 батаљона 12. кадров. пука и брдском Круповом батеријом, продужава наступање преко Шиљковице и Маховског брда ка Средњој Зајчици. Пошто овлада одсеком: Брезак – Шиљковица, упућује 1 батаљон са 1 – 2 топа преко Кремена на Малињак, ради напада у бок и позадину оних делова, који су на десној обали Папратичке реке. Дејство ових одреда потпомагаће и чете са Орујевице.
3. По избијању на Зелени брег – Зајчица – Душковац упутити гонеће одреде правцима: Зелени брег – Кошариште – М. Маљен, Зајчица – Биљези – Субјел, Зајчица – Душковица – Јежевица, а трупе да се уреде и попуне муницијом. За даљи рад следоваће наређење.
4. Трупе Ужичке бригаде спречаваће наступање непријатељу преко Бјелице, обраћајући довољну пажњу на Гучу.
Почетак рада је 7 час.“.
Команданту I. армије у 24 часа послат је извештај, да ће 10. пук Шумадиске дивизије II. позива са 2 брдска топа сутра предузети наступање ка Подовима ради везе са левим крилом I. армије, а остала снага са фронта Рујевица – к. 787 (на Гојној Гори) – Годун, продужиће наступање ка фронту Зелени брег – Зајчица.

Операције Обреновачког одреда

У 2 часа добивен је извештај од команданта десног одсека о распореду на одсеку: 3. батаљон 5. пука III. позива посео је положај почев са Рогачким брдом па до Орница. 2. батаљон 14. кадров. пука са 2 чете 2. пука III. позива поседа положај почев од Орница па до превоја између Орница и Боблије. 3. батаљон 6. пука III. позива са 2 чете 2. батаљона 2. пука III. позива поседа положај почев од превоја између Орница и Боблија па до изворног дела Секулинца п. Митраљеско одељење 10. кадров. пука пласирано је на Орницама. Митраљеско одељење 19. кадров. пука пласирано је на Рогачком брду. Хаубички вод пласиран је на западном делу Боблија, где је и до сад био. Моравска 4. позициска батерија пласирана је и то: 4 топа на Рогачком брду и 2 топа на Орницама. Дринска 4. позициска батерија пласирана је и то: 4 топа на превоју између Орница и Боблије а 2 топа на Боблијама источно од редута. Одсечна резерва је 2. батаљон 5. пука III. позива северно од к. 259. Брзометну батерију кад буде дошла пласираћу на Боблијама.
У 8.50 час. добивен је извештај од команданта левог одсека: да су трупе пребачене по наређењу на леву обалу Сибничке реке и да су на десној обали ове реке остали: 1. батаљон 7. пука II. позива на Заједници, са јаким патролама у правцу Зорољинске шуме и Слатине, а батаљон 10. кадров. пука на јучерашњим положајима (к. 259 – 260) са јаким патролама на своме фронту. У 9 час. послат је извештај команданту Одбране Београда: „Непријатељ још није дошао у додир са нашим предњим пешадиским деловима. Одред је у току ноћи заузео нову одбранбену линију: Рогачко брдо – Орнице – Боблија – Венац – к. 261, са јаком предстражом на старом положају. У овом тренутку на целом фронту све је мирно. У вези наређења те команде ОБр. 710 од 19. тек. мес. извештавам: Да ће десна колона Шумадиске дивизије I. позива наступати правцем с. Венчане – Миросаљци – Окресак – Араповац и даље. Да ће Коњичка дивизија наступати правцем: Сибница – Слатина – Бељина – Борак и даље штитити десни бок Шумадиске дивизије. Почетак напада у 10 час. У духу вашег наређења наредио сам, да једна колона јачине 2 батаљона и једна брзометна батерија наступа правцем Заједница – Слатина – Бељина – Борак и подупире акцију Коњичке дивизије, саобразно њеном напредовању. Да коњички ескадрон наступа правцем Дучина – Тамничина – Гомилице – Губеревац – Лисовић, расветли ситуацију на своме правцу и штити десни бок колоне, која наступа преко Бељине. Једну јачу официрску патролу да упути преко Баба и Змињака ка Раљи. Према развоју ситуације наредићу даље шта треба и известити команданта“.
Линија одбране и распоред трупа Одбране Београда био је у то доба: Леви Космајски одсек, 5 батаљона пешадије, 1 четнички одред, 4 брзометна топа, 13 Дебанжових топова, 2 брзометне хаубице. Линија одбране: Крушик – Мишљевац – Маловањ – Брљочевац – Амерић – к. 217. Резерва је код Тресије механе и Кошутице. Место штаба Кошутица. Десни Варовнички одсек, 5 батаљона, 4 брзометна топа, 6 Дебанжових топова и 4 хаубице мод. 97. год. Линија одбране: Влашка – Варовница. Резерва 4 ½ батаљона код с. М. Врбица. Веза са одредом је на Мујници, коју треба да поседне 1 чета Космајског одсека. Коњица осигурава простор између Варовнице и Смедерева.
У 11.05 час. примљен је извештај од команданта левог одсека, да командант 10. кадров. пука јавља: У 8.20 часова непријатељско коњичко одељење јачине до једног вода, појавило се на западној ивици с. Слатине око к. 238; у 9.20 час. пушкарају се патроле батаљона 7. пука II. позива на простору према Слатини са непријатељским патролама. На основу одобрења Одбране Београда, а да би се потпомогао напад 2. коњичке бригаде издато је наређење командиру 4. ескадрона Дринске дивизије II. позива: „Десна колона Шумадиске дивизије I. позива наступаће правцем Венчани – Тулеж – Миросаљци – Араповац. Коњичка дивизија наступа правцем: Сибница – Слатина – Бељина – Борак. Акцију Коњичке дивизије подупреће једна колона овога одреда јачине 2 батаљона и 1 брзометна батерија, која ће наступати правцем: Слатина – Бељина – Борак, саобразно напредовању Коњичке дивизије. Са вашим ескадроном крените се одмах правцем: Дучина – Стојник – Губеревац – Лисовић, обезбеђујући десни бок ове колоне и расветлите ситуацију непријатеља на простору око с. Губеревца и Лисовића. Једну јачу официрску патролу упутите правцем Бабе – Змињак ка Раљи, да расветли ситуацију на овом правцу и што чешће слати ми извештаје“. О овоме је извештен и командант Коњичке дивизије.
У 12.30 час. послата је заповест и команданту левог одсека: Да формира колону јачине 2 батаљона и 1 пољска брзометна батерија, која ће са линије Заједница – к. 260 (сз. од Сибнице) наступати правцем Слатина – Бељина ка Борку, потпомажући напредовање Коњичке дивизије, саобразно развоју њене акције. Команданту артилерије наређено је, да за формирање ове колоне стави на расположење 7. Шумадиску батерију, и да је у први мах упути на к. 260, где да уђе у састав нападне колоне. Командиру 4. дринског ескадрона наређено је, да се са ескадроном одмах крене правцем Дучина – Стојник – Губеревац – Лисовић, са задатком: да штити десни бок ваше колоне и расветли ситуацију на овоме правцу. Једну јачу официрску патролу да упути правцем Дучица – Бабе – Змињак – Раља, ради извиђања у овоме правцу. Покрет нападне колоне предузети саобразно покрету 2. коњичке бригаде, која има да избије на Чамске њиве, па стога што пре ступити у споразум са њеним командантом. Са командантом своје нападне колоне, тај командант треба да остане у најтешњој вези, па ме о њеном раду чешће извештавати. О издатој заповести за ову акцију извештен је и командант Одбране Београда. Колона је била формирана око 14 час. Акција 2. коњичке бригаде свела се на нешто живље извиђање непријатеља у правцу Зорољина, Слатине и к. 238, за који су циљ употребљени сасвим слаби коњички делови, а од 2. коњичке бригаде био је ангажован само 1 топ.
У 12.45 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона да су један непријатељски батаљон и један ескадрон ушли у с. Бабе и нападају од с. Бабе ка Космају; половина пешака и нешто коњаника одвојила се од њих преко с. Ропочева ка Сопоту; једна чета креће се у стрељачком строју од села Губеревца ка селу Стојнику. У 15.40 часова од команданта десног одсека примљена је депеша, да га је командант батаљона са Рогачког брда известио: да се од к. 226 сев. западно од с. Дучине у 12.30 часова неколико коњичких патрола и један вод пешака спуштају низ косу Петловац ка с. Дучини и да је наредио, да се ово провери и јачина непријатеља утврди. Око 16 час., начелник штаба Одбране Београда телефоном саопштио је, да Врховна команда замера, што одред не помаже довољно активно 2. коњичку бригаду, те је она заустављена у своме нападу. Упитан мајор Николић одкуда тај извештај Врховној команди одговорио је: да је II. армија телефоном известила Врховну команду, да се командант Коњичке дивизије жали, како га колона Обреновачког одреда не помаже довољно активно. На то сам му саопштио, да је мој начелник штаба мајор Недић од 14 час. код команданта 2. коњичке бригаде ради везе у раду и споразуму и да, колико ми је познато до сад, тај извештај Коњичке дивизије не одговара истини. Но ја ћу ствар проверити и накнадно известити. Убрзо затим добио сам телефонску везу са командантом левог одсека, а затим са начелником штаба и саопштио им, да је се штаб Коњичке дивизије жалио, како их не помажемо. Начелник штаба мајор Недић саопштио ми је, да је лично видео, да је врло мало коњаника сјахало за борбу, највише до 1 ескадрон од целе бригаде и да је свега један топ ангажован од 2. коњичке батерије, да је у једној кући на к. 260 нашао и команданта бригаде и команданте пукова, доста коњичких официра и командира батерије, чији је један топ био ангажован у борби; да од нас нико никакву помоћ није тражио ни од наше пешадије ни од наше артилерије – нису је ни могли тражити, јер би се онда коњаници морали ангажовати много озбиљније, да је командант бригаде на питање његово и команданта левог одсека, зашто се не крећете напред, одговорио, да Шумадиска дивизија још није заузела Окресак, те да и бригада на к. 260 (с. од Сибнице) испуњава свој задатак и према садашњој ситуацији потпуно штити десни бок Шумадиске дивизије. Наредио сам, да командант нападне колоне поднесе одмах о току данашњег рада писмен извештај преко команданта левог крила.
У 20 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона, да је један непријатељски батаљон заузео јужну ивицу с. Стојника и к. 229, и да се једна чета спустила од Стојника на к. 226. Око 20 час. командант левог одсека саопштио је телефоном извештај команданта нападне колоне: „По добивеном наређењу за формирање одреда од 1 батаљона 7. пука II. позива, делова 10. кадров. пука и 7. Шумадиске брзометне батерије, авизирао сам одмах командантима батаљона свога пука постављени задатак, а наредио да се позове и дотични командант батаљона 7. пука II. позива, и тако исто наредио сам, да се батерија једним делом пласира на к. 260, а остатак остане у маршевској колони. По доласку лично на к. 260 заједно са командантом левог одсека, обавестио сам се о стању рада коњичке бригаде. Пошто се део бригаде тада враћао у село ради намиривања коња око 15 час., а остатак је продужавао рад на извиђању почев од Зорољина па даље према Слатини и к. 238, то сам сачекао извештај од команданта бригаде о резултату рада коњице и да се у исто време с њим споразумем о даљем заједничком раду коњице и формирању колоне. По састанку са командантом бригаде, тражио сам од њега обавештење о ситуацији и раду и добио ово: Да су његовн извиђачки делови задржати непријатељском ватром из шуме Зорољина а тако исто и стрељачких заклона на појединим местима дуж косе од Зорољина поред Слатине до к. 238, и да су се ти делови морали повраћати; да је непријатељ на Зорољину јачине једне чете а у селу непознате јачине. Око к. 238 такође је неоцењене јачине и да је виђено, да непријатељу придолази појачање ка к. 238 у јачини око чете и да су се због тога појачања његови коњички делови морали повући од к. 238. Један каплар из овога пука (10.), који је био у патроли извештава, да је та колона, која је долазила као појачање на к. 238 и јача од чете, можда батаљон, а тако исто изјављује у присуству команданта коњичке бригаде, како је са њиме ишао напред један коњички наредник, док су се остали коњаници одмах повлачили назад, чим само пукне пушка и да није било неког особитог отпора од стране непријатеља. На моје питање, мисли ли и шта даље данас радити, командант бригаде изјавио је, да данас неће ништа даље предузимати и да ће му сутрашњи рад зависити о раду и напредовању Шумадиске дивизије I. позива, којој штити десни бок. Према таквом стању ствари наредио сам да 1. батаљон 7. пука II. позива, делови 10. пука и 7. Шумадиска батерија остану и даље на својим местима, вршећи задатак који су и вршили, а батерија да остане пласирана на к. 260. Накнадно пак добио сам обавештење, да су коњички делови протерали непријатеља из шуме на Зорољину, да је тражено од команданта 1. батаљона 7. пука II. позива, да потпомогне тај напад, што је он и учинио и својим деловима заузети део на Зорољину посео. Како командант коњичке бригаде изјављује да није успео зато, што није потпомогнут пешадијом, а од губитака имао је, како сам обавештен, једног јединог рањеног коња или убијеног, то се види, да није ни било никакве упорне борбе“.
Командант одреда позвао је телефоном начелника штаба Коњичке дивизије, пошто није могао да добије везу са командантом исте пуковником Бранком Јовановићем и саопштио му је: „Да ни најмање није ни лојално ни колегијално, што је се штаб Коњичке дивизије жалио, да њихове трупе – овај одред неће да помаже, место да је се, кад већ постоји телефонска веза, мени обратио и за објашњење па и за помоћ, кад већ командант Коњичке дивизије није хтео, да изађемо заједно на к. 260, па одатле руководимо нападом. Командант одреда је нарочито истакао, да је сам лично тражио, да помогне рад 2. бригаде и ако му је директивом Врховне команде била додељена дефанзивна улога. Чак шта више и из Врховне команде му је поручено, да се не ангажује јачом снагом од једног батаљона и да никако не доведе у питање испуњавање свог првог задатка, па је се ипак одлучио да ангажује два батаљона и једну брзометну батерију. Међутим по извештајима добивеним од свог начелника штаба и од команданта нападне колоне види се, да се бригада није озбиљно ни ангажовала у борбу (1 ескадрон и 1 топ) и да њен командант ни једном речи није поменуо ни команданту нападне колоне ни начелнику штаба одреда о каквој помоћи. Колико је пак бригада озбиљно била ангажована видеће командант дивизије, кад потражи податке о броју избачених из строја и о утрошеној муницији. По извештајима које имам, рањен је цигли један коњ. Даље ватром и оног једног топа није руководио командир, који је био у истој одаји с командантом бригаде за време дејства. Кад га је пуковник Лешјанин упитао шта туче, командир те батерије одговорио је, предњу ивицу Зорољинске шуме; међутим метци су пребацивали ову или падали на њену задњу ивицу и ни један метак није осмотрен, већ је муниција само у лудо харчена. Извештај, да су коњички делови заузели к. 238, па је због непомагања од стране одреда морала напустити, апсолутно је неверан. Ни један коњаник није овој коти пришао ближе од 2 км., па је према томе нетачан и онај извештај команданта Коњичке дивизије, да су његови предњи делови на десној обали Сеоне. Све су ово већ утврђена факта. И на овакав начин не може се више радити, стога ви г. потпуковниче Антићу реците команданту, да сам га молио, да сутра заједно с вама изађе на к. 260, где ћу и ја доћи с мојим начелником штаба, па да одатле руководимо нападом, и проверимо на лицу места извештаје. У исто време напоменуто је потпуковнику Антонију Антићу, да је и Врховна команда и Одбрана Београда извештена о правом стању са наводом свих утврђених факата, која потврђују неминовност њихових извештаја“.
У 21 час послат је извештај команданту II. армије и команданту Одбране Београда: Према десном одсеку непријатељске коњичке и пешадиске патроле крстариле су испред села Стојника и дуж Дучинске реке, дочекане ватром наших патрола повукле су се назад. Према левом одсеку непријатељ јачине једне чете пешадије подишао је испред села Слатине у правцу Зорољина и ту ископао ровове. Официр одаслат из батаљона на Заједници у извиђање извештава, да је приметио непријатељску артилерију у покрету ка с. Слатини и ка с. Бабе. Јачину није могао да оцени. Колона формирана да потпомогне наступање 2. коњичке бригаде у правцу с. Слатине и Бељине није улазила у акцију због тога, што се 2. коњичка бригада, коју је имала да помогне, ангажовала само својим слабим деловима око једног ескадрона и 1 топа, и што помоћ није ни тражила. Команданту левог одсека – одреда и начелнику штаба, који су отишли код команданта бригаде, да се обавесте о ситуацији и његовој намери, командант је одговорио, да десна колона Шумадиске дивизије I. позива још није избила на Окресак, те да и бригада тим самим што држи к. 260 штити њен десни бок. У 21.30 час. издато је наређење команданту левог одсека: „Наредите да се изврше све потребне припреме, да данас формирана колона, може сутра из јутра потпомоћи најенергичније напад 2. коњичке бригаде, одмах чим овај отпочне. Време почетка овог напада доставиће вам се накнадно, а и командант нападне колоне нека благовремено ступи у непосредну везу са командантом 2. коњичке бригаде“. Коњичка дивизија задржала се на линији: Чамске њиве – источна ивица с. Слатине. Одред је заноћио у јучерашњем распореду с разликом, што су се делови нападне колоне задржали на положајима како су се затекли, а 7. Шумадиска брзометна батерија на к. 260.

Операције Одбране Београда

На дан 3. децембра био је овакав распоред трупа. Са обзиром на трупе и командни елеменат, подељен је фронт положаја на 3 одсека: Обреновачки, који се простире од к. 260 преко Заједнице до закључно Рогачког брда, одржавајући десно везу са Космајским одсеком на Мујници. Космајски, почев од Крушика па до долине реке Луга, одржавајући лево везу на Мујници и Варовнички, почев од долине реке Луга па до долине потока Рибник. Распоред трупа Обреновачког одреда био је овакав:
Лево крило. Сачињава Сибнички одсек и био је поседнут трупама Обреновачког одреда састављеног из ових јединица: 5. пешад. пук (2 батаљона); 7. пешад. пук II. позива народне војске; 10. кадров. пешадиски пук са митраљеским одељењем; 19. кадров. пешад. пук; 2 батаљона 11. пука III. позива; 3 батаљона 6. пука III. позива; Скопљански батаљон; 3. батаљон 12. пука III. позива; 2 батаљона 14. кадров. пука; 2. Дринска брзометна батерија; 7. Шумадиска брзометна батерија; 8. Тимочка брзометна батерија; 4. Моравска позициска батерија; батерија хаубица (3 оруђа) мод. 97. год. и комбиновани ескадрон коњице од 180 сабаља.
Обреновачком одреду издао сам још 30. новембра заповест ОБр. 670 ове садржине:
„Због створене ситуације а у духу наређења Врховне команде, трупе ове команде повукле су се са својих досадашњих положаја на линију: Космај – Кошутица – Варовница заузимајући положаје: Мишљевац – Маловањ – Кошутица – Амерић – Влашка – Варовница – к. 325. Трупама на Космајском одсеку наређено је, да са вашим одредом ухвате везу на Рогачком брду – к. 297. Коњички дивизион ове команде је на линији Штитар – Друговац – Луњевац. Обреновачки одред кад стигне на Сибничке положаје, долази под команду овог команданта. У духу постојеће директиве Врховне команде наређујем:
1. Да Обреновачки одред заузима и брани фронт од Медведњака – Сибница – Заједница – к. 260 – к. 251 – к, 221 и са II. армијом да ухвати везу на Медведњаку. Код Орнице и Рогачког брда (к. 297) ухватити везу са трупама Одбране Београда.
2. На случај да тај одред буде приморан на повлачење, повућиће се постепено на линију: Космај – Ковиона – (к. 358) – к. 271 – Боришинац – Кундак.
3. Са штабом ове команде ухватити телефонску везу.
4. Командант ће ми одмах послати распоред својих трупа на заузетој линији.
5. Свако јутро, подне и вече, слати ми преко телефона писмени извештај о ситуацији. Важније промене достављати ми одмах. Штаб ове команде је за сад у Младеновцу.
6. Исхрана биће из магацина у Младеновцу и Белосавцима“.
Напомена. После процене, истог дана телефоном саопштено је команданту Обреновачког одреда, да са главном снагом поседне и упорно брани положај Орнице преко Боблија ка к. 261, али зато ипак да задржи са предњим деловима као предњи положај од Орнице преко Заједнице ка к. 260.
Командант Обреновачког одсека, на основу горњег наређења поделио је цео одсек на два пододсека: десни и леви и извршио поседање положаја овако:
1. Десни пододсек: командант мајор Т. Мијушковић; (5. пешад. пук III. позива (2 батаљона), 2 батаљона 2. пука III. позива, 3 батаљона 6. пука III. позива, 2 батаљона 14. кадров. пука, 4. Моравска позициска батерија, 4. Дринска позициска батерија, вод хаубица мод. 97. год., митраљеско одељење 10. кадров. пука и одељење коњаника, свега: 9 батаљона, 14 топова, 2 митраљеза и одељење коњаника), заузима и брани део положаја: Рогачко брдо – Орнице – Боблије до изворног дела Секулинца потока закључно. Ухватити везу: десно са трупама Одбране Београда у правцу Мишљевца, а лево са трупама левог одсека.
2. Леви пододсек: командант пуковник Лешјанин; (7. пешад. пук II. позива, Скопљански батаљон, 10. кадров. пешад. пук, 2. Дринска брзометна батерија, 7. Шумадиска брзометна батерија и одељење коњаника, свега 9 батаљона, 12 топова и одељење коњаника), заузима и брани део положаја од северног дела Секулинца п. па са к. 261 на друму јужно од Сибнице закључно. Ухватити везу: десно са трупама десног пододсека, а лево са трупама Коњичке дивизије на Церовцу.
3. Општа резерва: командант потпуковник Вој. Поповић; (19. кадров. пешад. пук, 3. батаљон 12. пука III. позива), поставиће се на Шаврановцу, где остаје на моме расположењу.
Поседање положаја је извршено у вече 2. децембра с тим, да су на десној обали Сибничке реке остали 1. батаљон 7. пука II. позива и 2 батаљона 10. пука кадровског и то: батаљон 7. пука на Заједници к. 268 до к. 259 са јаким патролама у правцу Зорољинске шуме и Слатине а батаљон 10. пука на линији к. 259 – к. 260, са јаким патролама на своме фронту. Овај распоред је од стране команданта Одбране Београда одобрен.
Центар. Који је сачињавао Космајски одсек био је поседнут овако:
1. Леви пододсек: командант капетан Тих. Брашић; (3. батаљон 11. пука III. позива, 1 чета 1. батаљона 10. пука III. позива и 1 митраљез, свега: 5 чета и 1 митраљез), поседа Крушик -Мишљевац (обе коте 312 и 313) и хвата лево везу са Обреновачким одредом на Мујници.
2. Средњи пододсек: командант капетан Бож. Баралић; (1. прек. батаљон 10. пука III. позива (3 чете), 3. брзометна батерија Дунавског арт. пука, 7. брзометна хаубичка батерија (2 оруђа), вод 2. позициске батерије (3 топа) и 1 митраљез, свега: 3 чете, 8 оруђа и 1 митраљез), поседа Маловањ и то предње ровове и утврђење на врху, осигуравајући простор од потока Кастељани десно, хватајући везу са посадом на Брљочевцу (к. 332) а лево са левим пододсеком. Нарочито утврдити предстраже на окомцима у поток Змајевац, како би се спречило непријатељу да одсече леви пододсек.
3. Десни пододсек: командант капетан Петар Васић; (4. батаљон 11. пука III. позива, 2 вода 2. Дунавске позициске батерије (4 топа) и 1 митраљез, свега: 4 чете, 4 топа и 1 митраљез), поседа и утврђује Брљочевац (к. 332), к. 217 и косу источно од железничке пруге, ту хвата везу са Варовничким одсеком.
4. Резерва: (2 батаљона (1. и 2.) 11. пука III. позива, свега: 2 батаљона), подељена у два дела: 1. батаљон (3 чете) у резерви иза Маловања а 1 чета поседа утврђење на Кошутици а 2. батаљон у резерви код механе Тресије.
Место штаба Кошутица.
Десно крило. Ово крило положаја образовао је Варовнички одсек са посадом коју су сачињавале ове трупе: 7. пешад. пук III. позива (4 батаљона); допунски батаљон 7. пука I. позива; 1. Шумадиска позициска батерија (6 топова); 4. хаубичка батерија мод. 97. год. (3 оруђа) и 6. Дунавска брзометна батерија (4 топа) и 2 митраљеза 7. пука I. позива. Распоред ових трупа на одсеку у почетку поседања био је овакав:
1. Десни пододсек: командант мајор Р. Сандаљ; (4. батаљон 7. пука III. позива и вод Шумадиске позициске батерије, свега: 1 батаљон и 2 топа), поседа и одсудно брани простор источно до изворног дела левог крака Рибничког потока, а западно до слова „Д“ од речи Дубоне. Место потпорнице к. 325.
2. Средњи пододсек: командант мајор Душан Милићевић; (2. батаљон 7. пука III. позива и вод Шумадиске позициске батерије, свега: 1 батаљон и 2 топа), поседа и одсудно брани простор источно од п. Липице а западно до п. Шепшине. Место потпорнице Равни Гај.
3. Леви пододсек: командант капетан Нед. Андрић; (1. батаљон 7. пука III. позива и вод Шумадиске позициске батерије, свега: 1 батаљон и 2 топа), поседа и одсудно брани од потока Шепшине и западно до реке Луга и да ухвати везу са Космајским одсеком. Место потпорнице к. 351.
4. Резерва: командант мајор Милутин Бошковић; (3. батаљон 7. пука III. позива, допунски батаљон 7. пука I. позива, 6. брзометна батерија Дунавског артилериског пука и 4. хаубичка батерија мод. 97. год., свега: 2 батаљона и 6 топова), поставиће се иза Матејиних вода и Бркићева бунара.
Од хаубичке батерије један топ биће на к. 413 а две на простору између Матејиних вода и Бркића бунара.
Место штаба Варовница. Командант Одбране Београда наредио је команданту Варовничког одсека, да упути једну чету и заузме косу Влашка и ухвати везу са Космајским одсеком, с тим да један вод буде на самом друму изнад коте 189, а један брзометни топ из резерве, да се постави на коси Влашка у близини коте 227 и да туче анфиладном ватром прилазе косе Амерића на десној обали Луга.
Општа резерва. Резерву је сачињавао 15. пешад. пук III. позива; 2 чете станичног батаљона и батаљон жандармерије. Резерва је била код с. М. Врбица, а жандармериски батаљон на друму северно од Младеновца поред пута за с. Рајковац и 2 оруђа брзометне хаубичке батерије у позадини код Младеновца.
Осигурање десног крила. Осигурање десног крила извршио је коњички дивизион са овим распоредом, поделивши рејон извиђања на два пододсека: Леви пододсек, раскрсница путова јужно од к. 207 а западно од с. М. Орашја са рејоном извиђања Дивљачко брдо к. 222 – к. 207 и источно од раскрснице путова. Извиђачки делови пребачени су на леву обалу р. Раље. Десни пододсек, с. Друговац до с. Луњевац са рејоном од к. 150 источно од с. Биновца на с. Врбовац северно од к. 176, па испред к. 150 и на к. 174 северно од с. Биновца. Осматрање леве обале р. Раље од с. Водња до с. Раље. Са Браничевским одредом на Мађарској равни, где се налазе две чете, ухватио сам везу. Једно извиђачко одељење је на Дрење ради осматрања правца Дрење – Гроцка. Штаб дивизиона је у с. Друговцу.
У току ноћи 2./3. децембра наши извиђачки делови из ескадрона Обреновачког одреда коначно су утврдили: да се непријатељска колона од 2 пука пешадије, један пук коњице и 2 топа са комором, кретао северно од Градца ка Раљи, и да се главнина задржала на реци Прутен. Непријатељски извиђачки ескадрон, силазио је јужно од с. Губеревца и први изазвао нашу артилериску ватру, на кога је избачено 12 шрапнела. Добивено је наређење Врховне команде ОБр. 7510 а које је ниже у ситуацији за овај дан у целости изнето. У току 3. децембра још одмах с јутра, приметило се кретање непријатељских делова према целом фронту тако, непријатељске коњичке патроле појављивале су се почев од с. Слатине, Стојника, Бабе и Сопота, спуштале су се ка Дучини и Неменикућама и од с. М. Пожаревца и Сенаје, спуштале су се ка Ђуринцима и к. 351 тако, да је тога дана северни део с. Ђуринца био у непријатељским рукама. Пешадиска одељења приметила су се само северно од с. Дучине, јужно од Сопота и северно од с. Ђуринаца. Тога дана се тачно утврдио правац непријатељског кретања и приближна јачина тако: командант коњичког дивизиона јавља да се непријатељска колона, здружена из свију родова оружја креће долином реке Раље, да је коњица у покрету са запада на исток по обема обалама реке Раље и да је већ заузела с. Дражањ на левој и М. Пожаревац на десној обали; и да су се из Дражња коњичке патроле упутиле ка с. Умчарима. Сем тога, од официрске патроле добивена су извешћа, да се код Београда отпочело код Чукарице пребацивање пешадије преко Саве. Добивши ове извештаје, наређено је команданту дивизиона заповешћу ОБр. 721: „Добивена су извешћа, да су непријатељске коњичке патроле ушле у с. Дражањ на левој и у с. М. Пожаревац на десној обали р. Раље. Патроле из Дражња крећу се ка Умчарима. Из М. Пожаревца спуштају се ка Сенаји. Браничевски одред има пешадиска одељења на Мађарској равни и М. Орашју. Наша пешадиска одељења Варовничког одсека су дошла у везу са Браничевским одредом код Орашја. Према оваквом распореду добро би било, да дивизион буде у Умчарима, али ако је то већ доцкан, можете се зауставити на којој тачци на десној обали Раље, наслањајући се на нашу пешадиску везу Варовница – М. Орашје, имајући на уму циљ: извиђање простора према правцима Врчин – Иванча – Поповић и осигурање нашег десног крила. Сем тога, из извештаја добивених, коњичка осигурања пред појавом непријатељских патрола одмах се повлаче, стога наређујем: да командант изда најстрожије наређење, да се све непријатељске патроле сузбијају и не дозволе им надирање обема обалама реке Раље“.
Тога дана, сем омањих чарки између патрола, на целом фронту према северу није било борбе изузимајући наше крајње лево крило према северозападу, са кога је формирана нападна колона из Обреновачког одреда за потпомагање напада крајњег десног крила II. армије. Командант Обреновачког одреда добио је око 9.30 час. заповест команданта Коњичке дивизије ОБр. 2218, издату на основу заповести команданта II. армије ОБр. 4528, по којој Шумадиска дивизија I. позива својом колоном надираће десном обалом Турије … „Коњичка дивизија осигураће бок те колоне и држаће везу са Обреновачким одредом“. У том циљу: „2. коњичка бригада са 2. батеријом и три чете из 10. пука I. позива напашће непријатеља на своме фронту (са линије Боблија к. 281 ка Слатини и Бељини) одржавајући везу: лево са колоном Шумадиске дивизије, а десно да извиђа непријатеља у правцу Губеревац – Лисовић – Божидаревац и Слатина – Бељина – Борак. 2. коњичку батерију пласирати на Боблије, одакле ће дејством потпомагати напад бригаде и колону Шумадиске дивизије I. позива. Почетак напада у 10 час“. Командант Обреновачког одреда добивши ову заповест, а саобразно издатом му раније упуту (под ОБр. 710), а знајући нападну моћ једне коњичке бригаде у односу на вероватну јачину непријатеља, одлучио се, да тај напад потпомогне са своја 2 батаљона и 1 брзометном батеријом. О овој својој одлуци командант Обреновачког одреда саопштио ми је телефоном напомињући, да би циљ овога напада у први мах био, да се по могућству овлада к. 238 западно од Слатине и на тај начин осигура бок десне колоне Шумадиске дивизије, која је имала да напада на линију Којиловица – Окресак – В. Хрт и даље ка Вису (к. 212). Ово је одобрено команданту Обреновачког одреда преко телефона са напоменом, да је наша намера: да потпомогнемо напад II. армије покретом једног дела трупа са нашег левог крила унапред, да је ово саопштено телефоном и Врховној команди, и да се она сложила са тиме, али налази, да снага употребљена за њу, не би требала да буде већа од 1 батаљона. И поред ове напомене, командант Обреновачког одреда ипак се одлучио, да напад 2. коњичке бригаде потпомогне са 2 батаљона и 1 батеријом, рачунајући на лицу места са ситуацијом и да ће напад јачом снагом пре и сигурније довести до резултата. Ово у толико пре, што ће се за тај напад употребити оне исте трупе које су и иначе поседале лево крило одбранбеног положаја. На телефонско саопштење, ова је одлука такође телефоном одобрена.
И на основу ове одлуке, командант Обреновачког одреда издаје заповест (ОБр. 1880), за образовање нападног одреда и одред је био формиран и спреман за акцију око 14 час. Међутим у току овог дана, акција 2. коњичке бригаде свела се на нешто живље извиђање непријатеља у правцу Зорољина, Слатине и к. 238, за коју су цељ употребљени сасвим слаби коњички делови а од батерије је ангажован свега један топ. Сем тога, по извештају команданта наше нападне колоне (под ОБр. 383), који се лично на к. 260 састао са командантом бригаде и од њега сазнао, да су његови извиђачки делови задржани непријатељском ватром из шуме Зорољина и из стрељачких заклона на појединим местима дуж косе од Зорољина поред Слатине до к. 238, и да су се ти делови морали повући. Јачина непријатеља није оцењена, али се приметило да непријатељу долазе појачања ка к. 238 у јачини чете. У исто време известио је командант коњичке бригаде команданта нападног одреда, да тог дана не мисли ништа даље предузимати и да ће му сутрашњи рад зависити од рада и напредовања Шумадиске дивизије I. позива, којој штити десни бок. Према таквом стању ствари наређено је било, да колона остане на положају где је била, вршећи задатак који је и раније имала, а батерија да се пласира на к. 260. Накнадно се сазнало, да су коњички делови протерали непријатеља из Зорољинске шуме, да је 1 батаљон из 7. пука II. позива потпомагао тај напад и да је својим деловима заузети део на Зорољину посео. После овога издато је наређење команданту Обреновачког одреда, да се изврше све потребне припреме, да данас формирана колона може сутра из јутра потпомоћи најенергичније напад 2. коњичке бригаде, одмах чим овај отпочне, напомињући команданту, да благовремено ступи у везу са командантом 2. коњичке бригаде.