3. децембар, Операције Ужичке војске, Обреновачког одреда и Одбране Београда

442

Операције Ужичке војске

Према директиви Врховне команде ОБр. 7510, план рада команданта Ужичке војске за предстојећу офанзиву био је овакав: На десној обали Мораве са Ужичком бригадом држати се дефанзиве, а на левој обали са трупама Лимског одреда и Шумадиском дивизијом II. позива предузети офанзиву, групишући јачи део снаге на десном крилу Шумадиске дивизије, која је у вези са крајњим левим крилом I. армије (Дунавском дивизијом II. позива), док се ситуација у току данашњег дана са почетком офанзиве још боље не расветли. Сходно директиви Врховне команде ОБр. 7510, издата је диспозиција ОБр. 1805, којом се наређује да:
1. Шумадиска дивизија II. позива (без једног батаљона 11. пука и 2 митраљеза) са одсека Каменице – Чемерница, предузима енергични напад главном снагом ка Прањанима фронтом Чемерница – Каменица, а слабијом колоном ка Гојној Гори преко Оштрице; десном побочницом преко с. Леушића одржава везу са левим крилом I. армије. Са фронта Рујевица к. 416 – к. 370 предузима даље енергично наступање ка фронту Подови – Коштунићи ка Орловачи и Бабиној глави, саображавајући своје дејство дејству I. армије.
2. Лимски одред са трупама десног и средњег одсека предузима енергичан напад на одсеку р. Ломница – р. Врнчанска преко Брезака ка фронту Шиљковица – Кремење, одржавајући везу са левом колоном Шумадиске дивизије II. позива, која наступа ка Оштрици.
3. Трупе левог одсека Лимског одреда остају на својим положајима, ради одбране клисуре и заштите нападне колоне но с тим, да избаце 1 – 2 чете те да заузму Орујевицу и мотре на кретање непријатеља од Папраштице у правцу Г. Добриње, те у овом случају са Орујевице дејствују у бок његових делова, који би наступали тим правцима.
4. Нападна колона Лимског одреда и лева колона Шумадиске дивизије II. позива, по овлађивању линијом Шиљковица – Оштрица а према ситуацији, остају на том одсеку и заштићавају леви бок и позадину Шумадиске дивизије II. позива, а на случај непријатељског повлачења предузимају гоњење непријатеља ка фронту Зелени брег – Јежевица.
5. Трупе Ужичке бригаде остају на својим положајима и врше јаче извиђање ка Гугљу, Ариљу и Гучи.
6. Почетак напада свију колона и делова 3. децембра у 3 часа без икаквог изговора.
7. Веза између појединих колона да буде што јача, а узајамно потпомагање до крајњих граница.
8. Са наступањем колона да се одмах продужава и телефонска веза ради бржег шиљања извештаја, а где ово није могуће, да се одмах успостављају релеји.
9. На случај успешног напада, ноћу 3./4. децембра задржати се и одмах утврдити на заузетим положајима.
10. О свршеним припремама и почетку напада да се у 3 часа јутра извести.
Команданту Ужичке бригаде са ОБр. 1805 достављено је ово наређење: „Сутра 3. децембра предузеће се офанзива целокупном снагом. Део Лимског одреда предузеће офанзиву ка Г. Добрињи, а један део од Почепиња остаће у дефанзиви. Али да би се онемогућило непријатељу, да своју снагу са положаја источно од Пожеге пребацује у правцу севера командант ће наредити:
1. Да се изврши насилно рекогносцирање са појединим четама ка Гугаљском мосту преко Негришора и с. Лопаша ка Муњском брду и од Рогаче преко Гуче ка Ариљу, заузимајући са овим четама положаје код Гугаљског моста, Муњско брдо и Сунчевицу, пребацујући чак поједина одељења и на леву обалу Мораве.
2. Да чете у долини Мораве код мостова остану на својим местима и извиђају ка Гугљу.
3. Сазна ли командант, да непријатељ отпочне упућивање својих трупа ка северу, наредиће, да предњи делови пређу Мораву и преко Пожеге угрожавају позадини непријатељских трупа, које се крећу северу. Одступа ли пак, онда да предњи делови иду за њим одржавајући с њиме додир.
4. Рад мора бити до крајности енергичан“.
Ове диспозиције издате су 2. децембра у 20 час. а директива Врховне команде ОБр. 7510 дошла је истога дана у 19 час. 3. децембра у 2 часа према наређењу Врховне команде, телефоном је наређено са ОБр. 1809 од стране команданта Ужичке војске командантима: Шумадиске дивизије II. позива, Лимског одреда и Ужичке бригаде, да ће напад почети у 7 час. Према горе изложеној диспозицији:
I. Командант Шумадиске дивизије II. позива издаје заповест за напад:
„1. Десна колона, 5 батаљона и 4 топа напада правцем: Прањанска црква – Сјечина – В. Брдо – Бабина глава. Две чете са Ружиног гроба упутити да образују десну побочницу у правцу Леушић – Молитва – Парлози.
2. Средња колона, јачине 3 батаљона и 3 топа напада правцем: Рујевица – Подови – Орљевача. Слабу леву побочницу упутити у правцу Дружетића – Тометиног поља.
3. Лева колона, јачине 2 батаљона и 2 топа напада правцем: Гојна Гора – Оштрица. Чим је заузме, утврђује је и остаје ради заштите бока и позадине дивизије. Лево одржава везу са Лимским одредом, који напада у правцу Шиљковице и на њој се задржава. У случају успешног овлађивања, енергично, делом снаге, гони непријатеља и заузима Зелени брег.
4. Општа резерва, јачине 3 батаљона и 1 топ за средњом колоном.
5. Почетак напада свију нападних колона тачно у 7 час; десна и средња колона по заузећу Рујевице – к. 416 – к. 370 продужује наступање од ове линије као ослоне тачке и теже линији Подови – Коштунићи, а са ове линије иду линији Орљевача – Бабина глава. При овоме свој рад саображавати раду Дунавске дивизије II. позива, на шта да се обрати пажња (помоћу с