3. децембар, Операције српске III армије

603

Пошто се није могао постићи са II. армијом користан споразум, а у 10 часова већ је било и сувише доцкан за почетак напада II. армије, то је решено да и III. армија почне напад у исто време, рачунајући, да ће Дринска дивизија II. позива ипак моћи, заламањем десног крила, да обезбеди свој бок, док делови Моравске дивизије не избију у њену висину. Према томе 3. децембра у 0.45 часова командант III. армије издаје заповест ОБр. 3211 у овоме: „Из саслушања многих непријатељских бегунаца види се, да су код непријатеља наступиле тешке прилике и то како у погледу исхране и снабдевања потребама, тако и у погледу моралном и физичке исцрпљености његове. Да би се искористио овај моменат слабости код непријатеља, Врховна команда је наредила да данас (3. децембра) све три армије и трупе Ужичке војске на левој обали Западне Мораве енергично нападну непријатеља на својим фронтовима и принуде га на повлачење. Непријатељ се према овој армији са јачим деловима налази на линији: Брајковац (Смрдљиковац) – Чикор – Камаљ (на левој обали Великог п.) – с. Штавица. Наређујем:
1. Дринска дивизија II. позива напада на Кик, а потом наступа на Гај. При нападу на Чикор помоћи Комбиновану дивизију довољном снагом, о чему ће се команданти дивизија споразумети. Десно одржавати везу са одредом Моравске дивизије I. позива, који ће нападати десном обалом Оњега.
2. Комбинована дивизија напада непријатеља на фронту Чикор – Камаљ, а потом наступа правцем Парлог – Липље.
3. Тимочка дивизија II. позива наступа правцем преко Липета па излази на фронт Дићска главица – Јасика. У свом покрету одржавати везу са одредом Дринске дивизије I. позива на Рељинцу, који ће наступати у правцу Голупца (496), кад његова дивизија стигне у исту висину са њиме.
4. Команданти дивизија да буду стално у узајамном споразуму, да одржавају непрекидну везу и да један другом указују помоћ како ватром тако и живом снагом.
5. Напад почиње у 10 часова. Ја ћу бити у почетку на Лелечкој бари (к. 446)“.
Кад су дивизије примиле ово наређење, онда се командант Дринске дивизије II. позива јавио на телефону и категорички изјавио, да он с обзиром на непријатељско груписање у рејону Смрдљиковца (Брајковац), Трбушнице и Крушевице, апсолутно не може почети никакав озбиљан напад, пре но што делови Моравске дивизије I. позива не избију у висину његових трупа. После обавештења са командантима дивизија, командант III. армије решио је да напад, и ако доцнији, ипак буде једновремен, те је у 6 часова послао наређење ОБр. 3214 команданту Дринске дивизије II. позива у овоме: „У допуну моје заповести ОБр. 3211 наређујем, да напад почне кад Моравска дивизија I. позива својим покретом буде довољно обезбедила десни бок Дринске дивизије II. позива, о чему ћу и сам издати наређење на лицу места“. У 7 часова командант армије отишао је на положај. Непријатељ је и овог дана око 7 часова продужио напад на Липет помажући га артилеријом, и кад је командант батаљона око 9 часова био рањен, батаљон је одступио.
У 11.58 часова издато је Комбинованој дивизији ово наређење под ОБр. службено: „Тимочка дивизија II. позива нападнута је јачим снагама на своме положају к. 549 – Вис (527).
Наређујем да колона Комбиноване дивизије са Горњег брда одмах наступа преко Ковиљаче на Врлају у бок и позадину непријатељских трупа. Лева колона Моравске дивизије I. позива стићиће кроз један час у висину Дебелог брда и тада нека наступају и остале ваше колоне“.
У 20.45 часова I. армија са ОБр. 3346 јавља, да је за крајњи циљ операција за 3. децембар и почетних за 4. децембар одређено избијање трупа I. армије на линију: Лалинац – Проструга – Рајац – к. 881 – сз. од Шиљкове косе – Сувобор – Мујов гроб – Бабина Глава. У 21.15 часова начелник штаба I. армије телефоном јавља, да су предњи делови Дринске дивизије I. позива на Угриновцу (427) и Мрамору (448) и да је наређено, да преко ноћи иде напред докле год је могуће. Та дивизија је запљенила 4 топа, 4 митраљеза и око 300 војника. У 22.30 часова послат је Врховној команди, I. и II. армији извештај ОБр. 3228, који је у целини изнет ниже у ситуацији 3. децембра.

Дејство Дринске дивизије II. позива

У 1.30 часова добивена је заповест команданта армије ОБр. 3211, која је горе у целини изнета. У 2.20 часова позват је на телефон начелник штаба Моравске дивизије I. позива и саопштено му: да је примљена заповест за прелаз у напад и умољен за обавештење, којим ће правцем, у колико часова и са кога места отпочети наступање одред Моравске дивизије I. позива, за који је у армиској заповести наведено, да ће нападати десном обалом Оњега, као и јачина тога одреда. Одговорено је: јачина је 1 пешад. пук (2. пук I. позива); правац кретања: Лелечка бара – к. 356 – Балин гроб; пук ће се развијати од ове линије јужно; чело главнине отпочеће покрет у 10 часова. Начелник штаба ове дивизије изјавио је, да ако се тај одред крене са Лелечких бара у 10 часова онда је, обзиром на повучени распоред Моравске дивизије I. позива, немогућно трупама Дринске дивизије II. позива да отпочну напад у 10 часова. У том би случају десни бок ове дивизије био откривен стално. Према томе наступање колона ове дивизије може отпочети тек тада, кад трупе Моравске дивизије I. позива избију у висину Мрамора. Начелник штаба Моравске дивизије I. позива потпуно се сагласио са овим и навео, да је у овом смислу већ чињен предлог команданту II. армије, да се трупе Моравске дивизије I. позива раније крену, али је командант II. армије одговорио, да покрет има да отпочне у 10 часова. Одмах је зват на телефон начелник штаба III. армије с намером да се ово питање регулише, али је овај био ангажован разговором на другој страни.
У 3.10 часова, с начелником штаба Комбиноване дивизије третирано је питање телефонским путем, којим би правцем и коликом снагом требала Дринска дивизија II. позива да потпомогне Комбиновану дивизију у циљу овлађивања Чикора. Одговорено је, да се њихова десна колона јачине 5 батаљона, развија на Церу (к. 369) и за 1 ½ км. с. од ове тачке, одакле ће напасти на Чикор и да према томе лева колона Дринске дивизије II. позива треба да буде као степен у десно и уназад у односу на десну колону Комбиноване дивизије и да се према потреби ангажује у циљу овлађивања Чикора. На ово је одговорио начелник штаба Дринске дивизије II. позива, да ће се дефинитиван план рада ове дивизије доставити Комбинованој дивизији, јер се из Моравске дивизије I. позива добило обавештење, да ће њихове трупе са Лелечке баре отпочети покрет тек у 10 часова, према чему ће десни бок остати потпуно откривен, ако се не промени време почетка напада било код ове било код Моравске дивизије I. позива. Питање о уравнавању треба према томе прво да се реши, па тек се онда може приступити организацији напада.
У 3.30 часова телефонским путем објашњено је начелнику штаба III. армије од стране команданта Дринске дивизије II. позива, да ће десни бок ове дивизије бити потпуно откривен и изложен у случају ако се Моравска дивизија I. позива крене једновремено у напад са трупама ове дивизије, јер је садањи распоред Моравске дивизије у случају наступања у правцу запада у знатној мери повучен у односу на распоред ове дивизије и да је безусловно потребно издејствовати уравнање ова два распореда, па тек онда кренути се у напад. Према томе ова се дивизија може кренути у напад тек онда, кад колоне Моравске дивизије I. позива или бар њен левокрилни одред избије у висину Мрамора. Потребно је, дакле, ако се жели да ова дивизија пређе у напад у 10 часова, да трупе Моравске дивизије I. позива отпочну напад у 9 часова, али ако је немогуће издејствовати ранији покрет трупа Моравске дивизије I. позива, онда одложити за 1 час почетак напада Дринске дивизије II. позива. Исто тако скренута је пажња, да предстојећи напад на Чикорски положај није обједињен: Комбиновану дивизију потпомоћиће Дринска дивизија II. позива са довољно снаге, али да би обе колоне, које ће на Чикор нападати, ваљало објединити под једну команду. На ова излагања начелник штаба III. армије изјавио је, да се око ових питања не треба много бавити, већ да треба само наредити да се трупе одређеним правцем крену и оне ће на сваки начин извршити своју дужност. Уопште, не може да разуме представке које му се у овом погледу чине и од стране команданта Дринске дивизије II. позива и од стране Комбиноване дивизије. Покушаће најзад да издејствује, да Моравска дивизија I. позива раније отпочне покрет. Понова је скренута пажња начелнику штаба III. армије, да се од стране команданта Дринске дивизије II. позива сматра, да је у интересу саме ствари, да се предња питања која уопште условљавају успех не само ове дивизије већ и целе армије реше, и на тај начин огарантује успех предузећа.
Од 4 до 4.35 часова командант дивизије чекао је на телефону, да му се јави начелник штаба III. армије, који је за то време био ангажован у разговору са II. армијом. У 4.35 часова командант дивизије саопштава начелнику штаба III. армије, да се трупе његове дивизије не могу кренути напред, док лево крило Моравске дивизије I. позива не избије у висину садањег распореда ове дивизије; што се тиче напада на Чикорски положај његова организација онако како је предвиђена армиском заповешћу није добра и не води успеху; у питањима овакве врсте не могу се упућивати дивизијари на договор и међусобна потпомагања; она треба да буду потпуно решена од стране армиске команде. У 4.45 часова саопштено је начелнику штаба Комбиноване дивизије: пошто Дринска дивизија II. позива има наређење, да десно одржава везу са одредом Моравске дивизије I. позива, који ће тек у 10 часова отпочети покрет са Лелечке баре и наступати десном страном Оњега, то изгледа, да трупе Дринске дивизије II. позива неће моћи у току овог дана избити на Кик. У 5.20 часова јавља помоћник начелника штаба III. армије, да ће се добити заповест за напад трупа Дринске дивизије II. позива, којом се помера време почетка напада, тако да напад отпочне кад трупе Моравске дивизије I. позива избију у висину положаја Дринске дивизије II. позива.
У 6.15 часова командант III. армије под ОБр. 3214 у допуну своје заповести ОБр. 3211 наређује, да напад има да отпочне код Моравске дивизије I. позива својим покретом буде довољно обезбедила десни бок Дринске дивизије II. позива, о чему ће сам командант армије издати наређење на лицу места. Одмах после овог телефонским путем обавештена је Комбинована дивизија о организацији напада Дринске дивизије II. позива и наведено, да ће лева колона, јачине 3 батаљона 4. пука II. позива, својим дејством, левом страном изворног дела п. Средњака, имати да потпомогне напад те дивизије на Чикорски положај и да је команданту ове колоне (команданту 4. пука) наређено, да одржава најтешњи додир и да споразумно дејствује са командантом десне колоне Комбиноване дивизије. Односно времена почетка напада утврђено је овако: да обе колоне Дринске дивизије II. позива отпочну напад са Мраморског положаја кад левокрилни одред Моравске дивизије I. позива избије у висину Мрамора; деснокрилна колона Комбиноване дивизије да одржава везу са левокрилном колоном Дринске дивизије II. позива и да се на тај начин обе колоне једновремено крену. Сем тога, о напредовању левокрилног одреда Моравске дивизије I. позива и о његовом избијању у висину Мраморског положаја биће командант Комбиноване дивизије благовремено обавештен. У 6.15 часова командант левог одсека јавља, да је непријатељ преко целе ноћи 2./3. децембра слабом ватром дејствовао против наших предстражних делова на Мрамору; губитака није било. У 6.20 часова командант десног одсека јавља, да је ноћ проведена на миру; ничег новог нема. У 6.25 часова командант артилерије јавља, да у току ноћи ни наша ни непријатељска артилерија нису дејствовале. Један вод наше „аустриске“ батерије пласиран је на предњем положају Мрамора.
У 6.30 часова командант дивизије телефоном издаје заповест командантима пешадиских пукова и команданту артилерије за прикупљање и припрему ради предузимања напада: 5. пешад. пук II. позива образоваће десну колону и одмах се прикупља ји. од пута к. 446 – 417; правац напада с. од Мрамора преко Дубовог брда на Кик. 4. пешад. пук II. позива образоваће леву колону; да се прикупи сав на Мраморском положају и припреми, како би по пријему заповести могао одмах кренути; правац напада главном снагом левом обалом изворног дела п. Средњака, а једним батаљоном десном обалом истога потока. 6. пешад. пук II. позива образоваће општу резерву и груписаће се и. од к. 428 – 417. Командант артилерије пласираће артилерију тако да може што успешније потпомагати покрет обеју колона. Команданту коњичког дивизиона у 7.20 часова издата је посебна заповест под ОБр. 1761, да се са дивизионом одмах пребаци из с. Гараша на десну обалу р. Оњега а у висину Дебелог брда и одатле да најенергичније извиђа ка Смрдљиковцу; да осигурава десни бок дивизије; да одржава везу са левом колоном Моравске дивизије I. позива. За почетак покрета напоменуто је, да ће се регулисати у вези с покретом леве колоне Моравске дивизије I. позива.
У 7 часова, пошто су од стране армије дефинитивно решена сва питања која имају везе са радом дивизије у току данашњег дана, издата је укупна заповест ОБр. 1761 у овоме: Изложена је ситуација код непријатеља и одлука Врховне команде, да све три армије као и трупе Ужичке војске имају предузети напад са својих досадањих положаја. Комбинована дивизија напада непријатеља на фронту Чикор – Камаљ, а потом правцем Парлог – Липље; Тимочка дивизија II. позива наступа правцем преко Липета и излази на фронт Дићска главица – Јасика; десном страном Оњега наступа 2. пук I. позива правцем Лелечке баре – Балин гроб. Дринска дивизија II. позива има задатак да овлада Киком а потом Гајем и довољном снагом потпомогне Комбиновану дивизију при овлађивању Чикора. Наређујем:
1. Коњички дивизион одмах се пребацује на десну страну Оњега код Дрена и дејствује у смислу издате заповести ОБр. 1761.
2. Десна колона: 5. пешад. пук с митраљеским одељењем 6. пука, пошто се прикупи ји. од пута к. 446 – 417 наступа правцем преко Градинске, одмах с. од Мрамора, ка Дубовом брду; по овлађивању Дубовим брдом припрема се за напад на Кик, који треба отпочети једновремено с левом колоном ове дивизије. Покрет отпочети једновремено с левом колоном Моравске дивизије I. позива; батаљон са Дубовог брда повући кад то командант колоне према ситуацији нађе за потребно.
3. Лева колона: 4. пешад. пук, пошто привремено остави 1 батаљон као посаду на Мрамору, наступа са два батаљона левом страном Средњака п., потпомажући овлађивање Чикора, а потом заједно са десном колоном напада на Кик; једним пак батаљоном напада десном обалом п. Средњака и потпомаже десну колону у овлађивању Дубовог брда. Напад отпочети кад десна колона избије у висину Мрамора, на Градинску.
4. Општа резерва: 6. пук и вод митраљеза Тимочког коњичког пука груписаће се и. од к. 428 – к. 417.
5. Командант артилерије пласираће артилерију тако, да ова најјачом ватром потпомогне напад обеју колона.
6. Команданти колона одржаваће најтешњу везу како између себе тако и са суседним дивизијама“.
У 12 час. од команданта леве колоне добивен је извештај, писан у 11.15 часова да се тога момента делови десне колоне спуштају са Дебелог брда у Мурговачки п.; исто тако види се, да се једна колона Моравске дивизије I. позива креће од Вагана ка с. Крушевица одређеним правцем. Са десном колоном Комбиноване дивизије (2. прек. пук) ухваћена је чврста веза, а са командантом ове учињен је потребан споразум за заједнички покрет и напад. У 12.45 час. наређено је команданту 4. пука, да чим 5. пук избије на Градинску а лева колона Моравске дивизије I. позива на к. 356, одмах јави, па ће се издати заповест за покрет унапред. У 12.45 час. командант леве колоне са Мрамора јавља, да још мало треба па да 5. пук стигне у висину Мрамора. Лева колона Моравске дивизије I. позива у висини је с. Крушевице. У 12.48 час. командант леве колоне јавља, да су предњи делови леве колоне Моравске дивизије I. позива имали борбе с неким омањим непријатељским деловима. У 13 час. јављено је команданту Моравске дивизије I. позива, да десна колона Дринске дивизије II. позива избија у висину Мрамора, и да је лева колона Моравске дивизије I. позива имала пре 40 мин. омање борбе.
У 13.15 час. командант III. армије наређује да Дринска дивизија II. позива и Комбинована дивизија пређу у напад. Ово је саопштено из штаба Комбиноване дивизије. У 13.15 час. наређено је, да обе колоне са линије Мрамор – Градинска пређу у напад. Пошто се још нема телефонске везе са десном колоном, то ће ову заповест командант леве колоне доставити команданту десне колоне. Командант дивизије биће на к. 417. У 13.20 час. извештен је командант Комбиноване дивизије, да је обема колонама ове дивизије наређено прелаз у напад у 13.20 часова. У 13.20 час. општа резерва примакнута је позади к. 417 и команданту ове саопштена ситуација код обеју нападних колона, као и наређење за прелаз у напад. У 13.35 час. саопштено је телефоном команданту Моравске дивизије I. позива, да је обема колонама ове дивизије наређен напад у 13.30 час. У 13.55 час. наређено је команданту опште резерве, да 2 батаљона постави између к. 417 и Мрамора, а 2 батаљона позади к. 417. У 14.10 час. телефоном је извештена армија, да је заповест за прелаз у напад издата у 13.15 час. а покрет је отпочео у 13.30 час. У 14.15 час. командант леве колоне јавља, да се борба нормално развија; непријатељ отвара доста јаку пешадиску и митраљеску ватру, док је његова артилериска ватра доста слаба. У 14.15 часова из армије јављају, да је Дринска дивизија I. позива заузела с. Ручицу и к. 427. Непријатељ одступа испред целе I. армије.
У 14.25 час. добивен је телефонски извештај из штаба Моравске дивизије I. позива (из Гараша), да се та дивизија налази сад у Трбушници и чека да десно крило Дринске дивизије II. позива пређе на десну обалу Оњега, па да и она крене напред. Моли за извештај колика је снага непријатељска према фронту ове дивизије. На прво питање које је апсолутно неразумљиво, јер је Моравској дивизији I. позива телефоном саопштена организација покрета ове дивизије, није ни одговорено, а о непријатељу се никаквих нових података није имало. У 14.40 час. добивен је извештај од команданта коњичког дивизиона писан у 13.30 час. са Дрена: „Један вод непријатељске пешадије са једним митраљезом повукао се овога часа са Трбушничког гробља ка Старачи испред 3. пешад. пука Моравске дивизије I. позива. На коси ј. од Балиног гроба примећене су омање пешадиске патроле. Ухваћена је веза с левом колоном Моравске дивизије I. позива, као и са ескадроном исте дивизије“. У 15 час. командант леве колоне јавља: „Десна колона и део леве колоне приближују се гребену Дубовог брда, а лева колона налази се код Чикера, где се води борба; наша артилерија врло добро потпомаже пешачки напад“. У 15.15 час. командант десне колоне доставио је извештај писат у 14.15 час. са Градинске и наводи, да су се у 13.30 час. два батаљона те колоне развила за борбу у правцу Дубовог брда; у 13.55 час. почела је борба, а овог момента непријатељ отвара веома јаку пешадиску и митраљеску ватру. Наступање ка непријатељу постепено се врши; тесна веза одржава се са 4. пуком. У 15.15 час. десна колона после упорне пешадиске и митраљеске борбе, заузела је Дубово брдо. Овај напад потпомагао је и батаљон леве колоне ове дивизије, који је дејствовао десном обалом Средњака п. Непријатељ одступа ка Кику. У 15.35 час. из штаба Моравске дивизије I. позива јављају, да је 3. пук I. позива заузео Старачу; 2. пук (лева колона) избио је предњим деловима на к. 356 на левој обали Угриновца потока (овај извештај писат је у 15 час.). У 16 часова командант леве колоне јавља, да је при заузећу Дубовог брда заробљено око 100 непријатељских војника. У 16.45 час. командант опште резерве извештава да се 1. и 2. батаљон 6. пука налазе одмах источно од Мрамора, а 3. и 4. батаљон северно од к. 417.
У 17 час. под ОБр. 1766 команданту III. армије, Комбиноване и Моравске дивизије I. позива послат је овај извештај: „Лева колона ове дивизије и трупе Комбиноване дивизије подишле су Чикеру. 4. пук II. позива заробио је око 100 војника из 28. хонведског пука; десно од њиховог пука налази се 26. хонведски пук; о осталим пуковима 42. дивизије не знају ништа да кажу. Чете су им слабе и имају до 100 војника. Моли се командант армије, да се заробљеницима, који се упућују у штаб армије, изда хлеб, јер има 7 дана како овај нису примили. 6. пук II. позива у резерви је и. од Мрамора. Намеран сам да ноћас 3./4. децембра продужим напад, ако то исто буде учинила Моравска дивизија I. позива и Комбинована дивизија“. У 18 час. примљен је извештај од команданта коњичког дивизиона, писан са Дрена у 16.30 час. у коме јавља, да у Брајковцу нема непријатеља, и да се једна непријатељска чета повлачи с. од Смрдљиковца. У с. Смрдљиковцу налази се 1 чета 2. пука I. позива. Коњички дивизион заноћиће на з. ивици с. Крушевице, а сутра зором продужити рад. У 18 час. овај батаљон леве колоне што је помогао заузеће Дубовог брда, чим је овај положај заузет, пребацио се преко пот. Средњака и заједно са она два прва батаљона продужио напад на Чикер.
У 20.30 час. начелник штаба армије препоручује, да Дринска дивизија II. позива треба да потпомогне заузимање Чикера. Одговорено је, да два батаљона леве колоне нападају Чикер, и да се затим придружио још 1 батаљон који је нападао Дубово брдо. Упитан начелник штаба армије, да ли је и поред овог потребна још каква помоћ Комбинованој дивизији? Одговорено: „Да се о овом треба да споразумевају сами команданти дивизија“. У 21.15 час. упитан командант Комбиноване дивизије, да ли је и каква помоћ још потребна ради савлађивања Чикера? У 21.20 час. из Комбиноване дивизије јављају, да су њихове трупе спремне за јуриш на Чикер и да ће отпочети у 23 часа. Пре тога положај ће бити обасут јаком артилериском ватром. Комбинована дивизија моли, да се сем одређена 3 батаљона за потпомагање напада на Чикер упути још колико се снаге може, у правцу Чикера. У 21.50 час. Комбинована дивизија јавља, да се јуриш на Чикер неће вршити данас у 23 часа – као што је јављено, већ 4. децембра у 1 час. – И прво и друго саопштење достављено је команданту леве колоне и команданту артилерије. Око пола ноћи 3./4. децембра под ОБр. 1768 издата је заповест команданту леве и десне колоне, опште резерве и артилерије у овоме: „Трупе ове и Комбиноване дивизије, које су данас нападале Чикер, приближиле су се непријатељу до на 300 м.; десна колона ове дивизије заузела је данас по подне Дубово брдо. Десна колона Комбиноване дивизије продужиће сутра у 1 час напад на Чикерски положај, пошто претходно јаком артилериском ватром напад припреми. Наређујем:
1. Десна колона нападаће Кик.
2. Лева колона нападаће Чикер у вези с 2. прек. пуком; батаљон 4. пука који је био задржат на Мрамору, наступаће за левом колоном, улазећи у састав ове.
3. Општа резерва: 2 батаљона на Мрамору, а 2 код к. 417 (6. пук II. позива).
4. Извршењу јуриша на Чикер претходиће снажна припрема артилериском ватром.
5. Командант артилерије предузеће мере, да артилерија не би гађала наше трупе.
6. По заузећу положаја, трупе да се зауставе, а са резервама гонити правцем: Закинац – Стража; одржавати везу.
7. Ја ћу се у току напада налазити на Мрамору“.
О непријатељу се знало да се 42. хонведска дивизија налази у покрету ка фронту Дринске дивизије II. позива. Северно (лево) од 42. дивизије наступали су 78., 52., 16. и 53. пешад. пук.
Борбе код десне колоне 3. децембра по подне. Као што је из предњег излагања познато, први објекат овој колони био је Дубово брдо, а потом Кик као главни објекат. На Дубовом брду непријатељ је у том тренутку имао неколико чета – до 1 батаљона пешадије, и држао је не само Дубово брдо већ и Кречанац (део косе између Дубовог брда и Мрамора). Испред Чикера (источно) на неколико стотина метара налазила се једна коса паралелна са Чикерском одбранбеном линијом, звана „Шутачка коса“. Ова коса са Дубовим брдом и Кречанцем образовала је непријатељев предњи положај, испред главне одбранбене линије: Кик – Чикер. Расматрајући значај појединих делова ове непријатељске предње линије, пада одмах у очи важност положаја Дубово брдо, пошто се са њега фланкира прилаз Чикеру. На тај начин било је потребно да се што пре овлада Дубовим брдом, да би се олакшао прилаз Чикеру, а затим да би се са Дубовог брда могао продужити напад на Кик. Овлађивање Дубовог брда са Кречанцем извршила је десна колона уз припомоћ једног батаљона леве колоне, који је са Мрамора наступао десном обалом Средњака п. (3. батаљон 4. пука II. позива). Према заповести команданта десне колоне (5. пук), 1. и 3. батаљон били су у првом борбеном реду: 3. батаљон одржавајући тесну везу са 3. батаљоном 4. пука II. позива добио је задатак да нападне на фронт Кречанац – Дубово брдо; а 1. батаљон имао је да напада Дубово брдо једним делом из долине р. Оњега, обухватајући на тај начин лево непријатељско крило. Сваком од ова два батаљона придодат је још по 1 митраљез. 2. батаљон образовао је пуковску резерву с правцем наступања позади 3. батаљона. 4. батаљон са 2 митраљеза остао је у почетку на с. крају Дебелог брда, док левокрилни одред Моравске дивизије I. позива потпуно не огарантује десни бок десне колоне, потом да се крене као део пуковске резерве позади десног крила првог борбеног реда, одашиљући један вод у долину р. Оњега ради хватања везе са Дринским коњичким дивизионом II. позива.
У 13.30 час. оба батаљона првог борбеног реда избила су на косу Градинска и ухвативши везу лево са 3. батаљоном 4. пука II. позива на Мрамору, једновремено су продужили покрет ка Дубовом брду. Овај покрет потпомогнут је делом наше артилерије са Мрамора, а нарочито батеријом са Дебелог брда. У 13.50 час. батаљони првог борбеног реда добили су пушчану ватру са Кречанца и Дубовог брда, те је даље наступање вршено под борбом и постепено. Непријатељска ватра била је нарочито интензивна између 14 и 14.30 час. У 14.35 час. заједничком акцијом левокрилног батаљона десне колоне и деснокрилног батаљона леве колоне протеран је непријатељ са Кречанца, који се повукао на Дубово брдо, припремајући на том положају у прикупљенијем распореду отпор надирању наше десне колоне. По заузећу Кречанца 3. батаљон 5. пешад. пука II. позива и 3. батаљон 4. пука II. позива продужују наступање ка Дубовом брду, притискујући непријатеља снажном пешадиском и митраљеском ватром. 3. батаљон 4. пука II. позива више је притискивао десно крило на Дубовом брду, донекле и обухватајући га. За то време деснокрилни батаљон десне колоне (1. батаљон 5. пука II. позива) успева да из долине р. Оњега обухвати непријатељско лево крило на Дубовом брду. Непријатељ, обухваћен на тај начин са оба бока и стављен под јаку, донекле и унакрсну ватру, журно предузима одступање ка Кику, чим су се наши батаљони кренули на јуриш. Око 100 здравих војника заробљено је, а доста погинулих и рањених непријатељ је оставио на положају. У 15.30 час. дефинитивно је заузето Дубово брдо. Овом приликом нарочито се истакла хармонија и солидирност између дејства пешадије и артилерије, чему као и примени обухватног маневра, има да се захвали за овакав брз пад Дубовог брда. Непријатељска артилерија слабо је потпомагала одбрану Кречанца и Дубовог брда. Његова брдска батерија са Чикера тукла је Мрамор и леву колону, међутим десној колони у главном није јаче досађивала. Заузећем Дубовог брда ослобођен је фронтални прилаз Чикеру и евентуално бочно дејство непријатеља са Дубовог брда. У току напада десне колоне, 4. батаљон 5. пешад. пука II. позива, који је у почетку остао на Дебелом брду за десно бочно осигурање, кренут је са тога положаја и ушао у састав пуковске резерве, јер је левокрилни одред Моравске дивизије I. позива избијањем на к. 356 (Церце) огарантовао десни бок десне колоне.
По овлађивању Дубовим брдом, командант десне колоне (5. пук II. позива) у циљу провођења даљег напада на Кик издао је око 16 час. ову заповест: „1. и 3. батаљон, пошто су заузели Дубово брдо, продужиће напад на Кик и то: 1. батаљон ојачан двема четама 4. батаљона (дотле у резерви десне колоне), напашће најсевернији део Кика, обухватајући га из долине Оњега, а 3. батаљон извршиће напад на средњи, највиши део Кика (онде где на карти раз. 1: 75.000 пише „Кик“). Овај напад по ранијем наређењу команданта дивизије потпомагаће и 3. батаљон 4. пука. Остале две чете 4. батаљона са 2 митраљеза остаће на Дубовом брду, а 2. батаљон на Кречанцу, као пуковска резерва. Рањенике упућивати преко Кречанца на к. 417, где се налази превијалиште. Пуковска бојна комора налази се на путу и. код к. 446. Ја ћу се налазити на Дубовом брду“.
Одмах по издавању ове заповести, десна колона продужила је напад на Кик (у 17 часова). На Дубовом брду батаљони су се задржали у колико је било потребно, да се први борбени ред уреди и попуни муницијом. Чим је Дубово брдо пало у наше руке, отпочела га је тући једна непријатељска артилериска група пласирана негде у близини друма Дудовица – Брајковац а у висини Новог брда. Друга група пласирана је била на Чикору. Ну од ове ватре ипак се нису трпели велики губитци, јер изгледа да непријатељ није могао вршити коректуру ове ватре. Наша артилерија пак, са својих доминирајућих положаја, врло је успешно тукла Кик помажући пешадиски напад десне колоне. Артилериска осматрачница на Мрамору, која је доминирала целим предтереном, у највећој мери омогућавала је овако добро дејство наше артилерије. Са осматрачницом на Мрамору, биле су везане све батерије ове дивизије. И заиста Кик је се могао заузети само после солидне и јаке припреме артилериском ватром. Јаруга п. Средњака, која је делила Дубово брдо од Кика, била је, због својих веома стрмих и покривених страна, јака и знатна препона, а притом и саме падине Кика ка п. Средњаку биле су веома тешке за овлађивање. Једно због своје стрменитости а друго због покривености, на више места и густом шумом, била је у великој мери отежана управа и командовање.
Нападом на Кик, предузет је напад на непријатељску главну одбранбену линију. Чим су се батаљони првог борбеног реда (1. и 3.) почели спуштати са гребена Дубовог брда у јаругу п. Средњака, непријатељ је из својих ровова на Кику, почео обасипати пешачком и митраљеском ватром. Са наше стране махом је само артилерија тукла Кик, док је пешадија наступала отварајући ретко ватру, јер због велике покривености терена могла је се ватром обасипати само просторија – за прецизније гађање није било услова. Пошто су се оба батаљона спустила у јаругу п. Средњака, предузето је наступање уз падине Кика. Но у томе тренутку наиђу на тако јаку пешадиску и митраљеску ватру да су се ту морали зауставити. То је било око 18.30 час. Овај застанак употребљен је да се изврши ватрена припрема даљег напада, као и да одређене две чете 4. батаљона пристигну и појачају 1. батаљон. Пошто је око 19.45 час. 1. батаљону пристигло поменуто појачање, то овај под заклоном мрака, продужи напад на с. ћувик Кика. После више предузетих и енергичних јуриша и бомбашких подвига, успео је ојачани 1. батаљон да овлада сев. ћувиком Кика (око 21 час.). 3. батаљон 5. пешад. пука II. позива који је фронтално нападао највишу тачку Кика, и ако је више пута покушавао да продужи напад није у томе успео, једно стога, што је наишао на веома јаку пешадиску и митраљеску ватру, а друго, што је био тучен бочном ватром са крајњег левог крила главне одбранбене Чикерске линије, која се у виду језика спуштала у долину п. Средњака. Исто тако и деснокрилни батаљон (3. батаљон 4. пешад. пука II. позива) леве колоне, који је по овлађивању Дубовог брда продужио напад на крајње лево крило Чикереског положаја, није у нападу могао успети и ако је по преласку на леву обалу п. Средњака у неколико махова покушавао да продужи напад. У сваком случају 3. батаљон 5. пука II. позива у свом нападу био је знатно измакао од 3. батаљона 4. пука II. позива, који, пошто је прешао на леву обалу п. Средњака, није много напредовао.
Оваква је ситуација била код поменутих батаљона 4. и 5. пука II. позива (десне и леве колоне) око 20.45 час. Око 21 час, буде уведена у стрељачки строј и последња чета 3. батаљона 5. пука II. позива (десна колона) и батаљон учини још један очајан покушај да овлада највишом тачком Кика. Изгледало је тада, да ће се у овом успети, јер су поједина одељења већ почела избијати на највиши ћувик Кика; код непријатеља међутим, осећала се пометеност а извесни делови његови почели су се повлачити. Али непријатељ је ипак успео да, за тај моменат, спасе своју ситуацију. Ангажујући резерву, непријатељ одбија јуриш 3. батаљона, а две левокрилне чете овог батаљона, подухваћене ватром са левог крила Чикерског положаја, буду одбачене са виса чак у јаругу п. Средњака, али благодарећи официрима обе ове чете понова буду враћене на свој првобитни положај, одакле су учиниле последњи покушај за овлађивање Кика. У овој тешкој ситуацији поново се осети благотворно обухватно и бочно дејство ојачаног 1. батаљона 5. пешад. пука II. позива, који овладавши најсевернијим ћувиком Кика, а видећи да 3. батаљон 5. пешад. пука II. позива нема успеха у свом нападу, окреће фронт више ка југу и продужава надирање ка највишем ћувику Кика. У овоме је ојачани 1. батаљон само донекле успео, овладавши само извесним тачкама, али оним највишим ћувиком до поноћи 3./4. децембра није могао владати. Ово је постигнуто тек 4. децембра пре подне као што ће се то у доцнијим излагањима навести.
Борбе код леве колоне 3. децембра по подне. Лева колона која је својом главном снагом (два батаљона) требала, према објашњењу начелника штаба Комбиноване дивизије при нападу десне колоне Комбиноване дивизије на Чикер, да образује степен у десно и уназад и по потреби да се ангажује, морала је још одмах у почетку борбе примити на себе потпуно активну улогу продужујући десно крило десне колоне Комбиноване дивизије. Као што је и у изнетој заповести команданта III. армије изложено, Чикерски положај био је објекат Комбиноване дивизије, а Дринска дивизија II. позива имала је само потпомоћи овај напад. За тај циљ, дакле, одређена су у први мах два батаљона леве колоне, а по паду Дубовог брда и трећи батаљон ове колоне имао је прићи оним двама батаљонима ради потпомагања у овлађивању Чикера.
Као што се види, распоред леве колоне (4. пук II. позива) пред почетак напада био је овакав: 3. батаљон развијен је на сз. падини Мрамора, фронтом ка Кречанцу; 4. и 1. батаљон развијени су на западној и делом на јужној падини Мрамора за напад на леви одсек Чикорског положаја, и то: 4. батаљон десно а 1. лево; 2. батаљон је у пуковској резерви на Мрамору; 1. и 3. батаљону била су придодата и по два митраљеза. По учињеном споразуму између команданта десне колоне Комбиноване дивизије и команданта леве колоне Дринске дивизије II. позива, напад ових двеју колона на Чикерски положај са „Цера“ односно са з. и ј. падине Мрамора, имао је отпочети једновремено. Иницијативу за почетак напада имао је командант леве колоне Дринске дивизије II. позива, а из разлога, који су горе наведени. Командант леве колоне, чим је у 13.15 часова добио заповест за почетак напада, известио је о томе команданта десне колоне Комбиноване дивизије и отпочео је са 4. и 1. батаљоном покрет у правцу Чикера, а са 3. батаљоном у правцу Кречанца. Батаљони упућени ка Чикеру наступали су правцем изворног дела п. Средњака. Чим је се први борбени ред кренуо (у 15.30 час.), после покрета од 3 – 400 м., непријатељ је отпочео дејствовати пешадиском ватром са предњег положаја (Шутачке косе), а артилеријом са главног Чикерског гребена. Први борбени ред моментано је заустављен, а наша артилерија са целог фронта, изузев батерије на Дубовом брду отворила је ватру и то делом против Шутачке косе, а делом против главне одбранбене линије – Чикера, што је омогућило, да први борбени ред продужи наступање под борбом и у 14.30 час., кад се приближио Шутачкој коси на даљину јаке пешадиске ватре, зауставио се, отварајући на овај предњи непријатељев положај снажну пешадиску и митраљеску ватру. Посада Шутачке косе, притиснута нашом и пешадиском и артилериском ватром убрзо је била принуђена да се повуче на главну Чикерску одбранбену линију, под заштитом ватре са главног положаја. У 15 час., први борбени ред леве колоне (два батаљона) избија на Шутачку косу, на коју је непријатељ потом отворио јаку пешадиску, митраљеску и артилериску ватру. Пошто се први борбени ред прикупио и уредио на Шутачкој коси, продужио је у 16 час. напад на главну Чикерску одбранбену линију, под јаком пешадиском и митраљеском ватром непријатеља, који је на Чикерској коси био врло добро утврђен. Наша артилерија уопште, а нарочито група са Мрамора, моћно је потпомогла овај напад. Око 16.30 час. стрељачки строј првог борбеног реда дошао је на 6 – 700 м. од непријатељских ровова, где је ојачан деловима почесних резерава и понова продужио напад под необично јаком непријатељском пешадиском и митраљеском ватром. У то доба (16.30 час.) командант леве колоне издаје заповест, да се пуковска резерва (2. батаљон 4. пука II. позива) примакне првом борбеном реду тј. да са Мрамора дође позади левог крила првог борбеног реда. На тај начин од овог момента четири батаљона 4. пешад. пука II. позива ангажовани су у директном помагању десне колоне Комбиноване дивизије у заузимању Чикера, јер је у то доба и 3. батаљон 4. пука II. позива пребачен са Дубовог брда преко п. Средњака ради напада на лево крило Чикерског положаја. После великих напора и знатних губитака први борбени ред успева да се до 19 час. приближи непријатељским рововима на главној Чикерској линији до на 2 – 300 м. и да се ту утврди.
Од линије, где се био укопао наш стрељачки строј па до непријатељских ровова, постепено и благо, уздизала се једна чиста и непокривена падина, која је од стране непријатеља била стављена под силну пешадиску и митраљеску ватру. Командант леве колоне, у заједници са командантом десне колоне решен да још ноћу 3./4. децембра заузме Чикерски положај, употребио је застој у покрету од 19 до 20 час., да јуриш припреми. За то време прикупио се и уредио први борбени ред, а бомбашким одељењима издате су заповести за њихов рад. Видећи, да је непријатељски положај по природи веома јак а и добро утврђен, командант леве колоне појачава лево крило првог борбеног реда са 1 четом из своје пуковске резерве (2. батаљон 4. пука II. позива). Ово појачавање првог борбеног реда извршио је између 19 и 20 час. У овом периоду напада на Чикерски положај командант леве колоне још у 17.15 часова, наредио је био команданту 3. батаљона 4. пука II. позива, који је дејствујући десном обалом п. Средњака и у заједници са десном колоном по овлађивању Кречанца и Дубовог брда, продужио напад у правцу Кика, да и даље одржава тесну везу с десном колоном и на сваки начин заузме Кик, који се налази према левом крилу Чикерског положаја. Као што ће се видети овом батаљону с обзиром на распоред десне колоне, која је нападала Кик, пало је у део не да учествује у нападу на исти положај већ да нападне на крајње лево крило Чикера.
У 20 часова командант леве колоне продужава напад на Чикерски положај. Ноћ је била видна и светла.
Због блиског одстојања и чистог терена, непријатељу није могла бити непозната припрема која се вршила, те је на први покрет нашег стрељачког строја, отворио најжешћу пешадиску и митраљеску ватру. Наши бомбаши тада полетеше непријатељским рововима, али поред свих напора није се успело, да се овлада непријатељским положајем. Трупе леве колоне и даље су остале на линији, до које су дошле овог дана у 19 часова, а непријатељ је и даље остао у својим рововима. Командант леве колоне издаје тада заповест, да се трупе леве колоне (1., 2. и 4. батаљон 4. пука II. позива) имају добро утврдити и задржати на линији на којој се налазе. У 21.10 час. командант 3. батаљона 4. пука II. позива (деснокрилни батољон леве колоне), који је заједно са десном колоном (5. пук) нападао на лево крило Чикера, јавља: „Да су сви његови напори, да овлада делом непријатељског положаја пред њиме, остали до сад безуспешни. Он је са батаљоном прешао преко п. Средњака и нападао на лево крило Чикера, али и поред знатних губитака није могао ништа учинити. Наводи даље, да и лево крило десне колоне (3. батаљон 5. пешад. пука II. позива) не успева у свом нападу на највиши ћувик Кика“. Око 21.40 час. командант леве колоне телефоном је известио команданта дивизије у главним потезима о ситуацији, наводећи да му се трупе налазе у непосредној близини непријатеља. Стога предлаже да све трупе, које су данас нападале на Чикер, изврше још у току ноћи 3./4. децембра јуриш, у циљу овлађивања непријатељског положаја. Иначе, налазећи се овако у непосредној близини непријатеља, трпе се чак и ноћу стално губитци; а кад сване, ако се дотле ствар не оконча, трпеће се још и већи губитци. Одговорено је команданту леве колоне, да ће се општи напад на Чикер извршити по захтеву команданта Комбиноване дивизије још у току ноћи 3./4. децембра.
Као што је напред изложено, овај напад – јуриш, заказао је командант Комбиноване дивизије да се изврши у 23 часа а потом га одложио и јавио, да ће се извршити у 1 час 4. децембра. Према томе поноћ 3./4. децембра затекла је трупе леве колоне у распореду, у каквом су биле 3. децембра у 20 час. а на одстојању од 2 – 300 м. од непријатељских ровова. За све време напада на Чикерски положај, командант леве колоне ове дивизије одржавао је тесну везу са командантом десне колоне Комбиноване дивизије; али се одмах осетило, нарочито кад се пришло ближе непријатељу, да овде не постоји оно јединство у организацији напада, које је неопходан услов за успех.
Напомена. Као што је напред наведено, коњички дивизион се још овог дана пре подне пребацио на десну обалу р. Оњега. Налазећи се преко целог дана на положају „Дрење“, с. од Дебелог брда, а ј. од с. Крушевице, дивизион је одржавао везу између десног крила десне колоне ове дивизије и левокрилног одреда Моравске дивизије I. позива, избацујући напред јача извиђачка одељења. Дивизион је 3./4. децембра заноћио на истом положају „Дрење“.
Према свему до сад наведеном, Дринска дивизија II. позива у току првог дана офанзиве – 3. децембра – извршила је ово: Извршено је прегруписање снаге из одбранбеног распореда у распоред, који је омогућавао спровођење напада; заузети су непријатељски предњи положаји Кречанац – Дубово брдо, Шутачка коса; према Чикеру пришло се на 2 – 300 м. непријатељским рововима ка главној одбранбеној линији, а према десном крилу борбеног распореда заузет је с. део Кика, тј. главне одбранбене непријатељске линије.

Дејство Комбиноване дивизије I. позива. – Ситуација

У 2 часа примљена је заповест команданта III. армије ОБр. 3211, према којој је командант Комбиноване дивизије у 4 часа издао својим трупама заповест ОБр. 2340. У 6 часова командант дивизије добио је од команданта III. армије телефоном наређење ОБр. 3214, које гласи: „У допуну моје заповести ОБр. 3211, наређујем: Да напад отпочне, кад Моравска дивизија I. позива својим покретом буде довољно обезбедила десни бок Дринске дивизије II. позива, о чему ћу и сам издати наређење на лицу места“. Поводом овога накнадног армиског наређења, командант дивизије наредио је одмах телефоном командантима нападних колона, команданту Драгољског одреда и општој резерви: да ће време почетка напада наредити накнадно и да напад не почиње у време, одређено заповешћу команданта дивизије ОБр. 2340. После свега овога отишао је оперативни део дивизиског штаба на Глоговицу, где је стигао у 9 часова и остао за све време нашег напада. Очекујући армиско наређење за почетак напада, командант дивизије издао је телефоном у 11.30 час. наређење команданту Драгољског одреда, да се крене на напад. Било му је потребно, да Драгољски одред што пре избије на Врлају и одатле помогне напад на фронт Чикер – Камаљ (Округло поље) дејством у бок непријатељу на Амбаришту и Округлом пољу и дејством у позадину непријатеља на Чикеру. Зато је и издао ово наређење у 11.30 час. У исто време наредио је и командантима десне и леве колоне, да изврше прикупљање колона на предњим положајима.
У 12.20 час. командант дивизије добио је од команданта III. армије телефоном наређење, да колона са Горњег брда одмах наступа преко Ковиљаче и Врлаје у бок непријатељу, који јако напада Тимочку дивизију II. позива. Командант армије је стигао на положај ове дивизије – на Глоговицу – у 13 час. Командант дивизије је команданту армије представио потребу, да се одмах отпочне напад и да више не треба чекати. Командант армије примио је ову представку и одобрио је у 13 час., да све колоне отпочну напад и наредио је и Дринској дивизији II. позива, да одмах пређе у напад. Начелник штаба ове дивизије одмах је телефоном саопштио свима колонама наређење команданта дивизије за почетак напада одмах, а преко команданта Драгољског одреда извештена је о овоме Тимочка дивизија II. позива. У 13 час. телефоном је јављено из штаба III. армије, да непријатељ одступа испред I. армије. О овоме је командант дивизије одмах телефоном обавестио, преко помоћника начелника штаба, све своје трупе, те да им да више полета у нападу. Дакле у моменту, кад Дринска дивизија II. позива и ова дивизија прелазе у напад, Тимочка дивизија II. позива се брани на својим положајима, јер њу непријатељ напада; а I. армија је већ нагнала непријатеља на одступање. О непријатељу, поред ранијих података, имају се од последњих заробљеника потврде, да је на Чикеру 19. хонведски пук, а да је 6. хонведски пук на самој р. Качеру, са већим делом на десној (Камаљ) а мањим на левој обали. Према овоме остаје и даље ранији закључак, да су на простору између Оњега и Качера 42. и 40. дивизија и то цела 42. дивизија на гребену (Чикер и Кик) са још 19. пуком из 40. дивизије, а 1 пук (6.) 40. дивизије на Качеру р., док је – свакојако 1 бригада 40. дивизије (29. и 30. хонведски пук) – корпусна резерва вероватно више за десним крилом, пошто су центар и лево крило јачи и са трупама и топографски.
Драгољски одред, према телефонском наређењу команданта дивизије у 11.30 час., отпочео је напад у 12.30 часова, а обе колоне ове дивизије биле су већ потпуно прикупљене на предњим положајима у моменту наређења за почетак напада, те је у 14 час. било све у покрету са предњих тачака (Цера, леве обале Добриловца п. и Ковиљаче). За време прикупљања десне колоне на Церу, добио је у 12.30 час. командант колоне извештај од команданта 3. батаљона (мајора Бугарског): да се наше трупе повлаче на раскрсницу путова с. од Цера, а Аустријанци наступају у колонама. Око 13 час. опет је известио команданта колоне исти командант батаљона: да је непријатељ избио на Мрамор и да наше јединице одступају са Мрамора. И један и други извештај овог команданта батаљона био је неистинит и неразумљива је тенденција команданта батаљона оваквим извештавањем. Командант колоне му је доказао, да су му извештаји неистинити и да су на Мрамору трупе Дринске дивизије II. позива, па му је наредио, да се најенергичније крене у извршење свога задатка, а ове неистините извештаје мајор Бугарски узет је на одговор.

Ток напада

Напад десне колоне. Према заповести команданта дивизије ОБр. 2340, командант десне колоне издао је заповест ОБр. 257, која гласи: „Целокупна српска војска има да нападне непријатеља на свима линијама данас у 10 час. Пук је добио задатак, да са положаја Цер – раскрсница путова изврши напад преко Гроба и Крстатих липа на Чикер и Чикор. Овај напад потпомагаће 4. пук II. позива. Правцем јз. од Цера – на Камаљски вис – нападаће 5. прек. пук. У први борбени ред одређујем 1. и 3. батаљон. Правац напада 1. батаљону: Гроб – Крстате липе – фронт Чикер – Чикор; 3. батаљону: Чикор – Чикер. 2. батаљон који је дотле држао Цер, кретаће се за 3. батаљоном и потпомагаће активно напад тога батаљона. Ослонац за напад ових батаљона је Цер, ради тога на Церу у дотадашњим рововима из 2. батаљона остављам 1 чету. Чета ће остати на положају до даљег наређења, а ватреним дејством потпомагаће развој и напад 2. и 3. батаљона. 4. батаљон овог пука и 4. батаљон 6. прек. пука кретаће се за 1. батаљоном као пуковска резерва. 3. батаљону придаје се ради употребе 1 брдски топ и 1 митраљез, а 1. батаљону 2 митраљеза. Батаљони у првом борбеном реду да успоставе између себе везу, а тако исто и са суседним колонама. Осигуравајуће патроле, као и оне за везу, да буду јачине једне десетине. Телефонска веза са пуком да је стално успостављена. Командант 3. батаљона понеће собом свој телефон и одржаваће сталну везу са пуком. Везу телефонску осигурати. Превијалиште биће на истом месту, где је и до сад било, позади 4. батаљона на падини ј. од Стражаре, доцније код Калањевачког гробља. Правац за превијалиште означен је моткама са гужвом сена. Бојна комора биће у почетку на истом месту, где је и до сад била, а доцније – кад се и превијалиште премести – биће код Калањевачког гробља. Кујне да остану на својим местима и да кувају ручак за војнике, а доцније наредиће се за њих, шта је потребно. Распоред пука на положајима остаје какав је и до сад био, а кад ће се, према овој заповести, формирати колоне за напад, јавиће се накнадно. Служити се секцијама новог издања. Ја ћу бити код пуковске резерве. Примедба. Ради боље оријентације доставља се командантима ово: Да се на Камаљу, између В. Потока и Добриловца налази 6. ландверски пук; 42. ландверска дивизија, која је на Љигу претрпела велике губитке, налази се на линији Брајковац – Чикер; Дринска дивизија II. позива напада положај Кик и Гај; Тимочка дивизија II. позива наступа правцем преко Липета и избија на фронт: Дићска главица – Јасика“.
Према овој заповести команданта колоне, његове су трупе биле прикупљене до 14 час. на Церу и у 14 час. већ је била цела колона развијена и нападала је на непријатељске предње тачке, које је непријатељ упорно бранио, нарочито заселак с. Шутаца, где се непријатељ по кућама држао до пожртвовања. Борба са непријатељем на његовим предњим тачкама била је огорчена тако, да чак непријатељски делови, опкољени у сеоским кућама, нису се хтели предати, већ су их наши бомбаши разнели. Предњи положаји непријатељски су заузети и сав предтерен непријатељског главног положаја очишћен је од непријатеља до 17 час. У ово време отпочиње подилажење наших трупа непријатељском главном положају – Чикеру. Пешадиска и митраљеска ватра са обеју страна била је ужасно јака. Велики број рањеника показује огорченост борбе. У циљу заузећа Чикера, командант колоне се решио, да по довољној припреми приступи решењу напада – јуришу. Да би осигурао успех у јуришу, командант колоне је до 18 час. учинио ове припреме: Први борбени ред ојачао је двема четама из резерве, те је у првом борбеном реду било 3 ½ батаљона а у резерви 1 ½ батаљон; по свима четама образована су бомбашка одељења; извршена је попуна муниције на рукама и у бојној комори; саопштена је артилерији на Стражари и Бобошки намера команданта колоне, ради артилериске припреме јуриша; наглашено је трупама, да нико не сме одступити без писменог одобрења команданта колоне, а ако би ко покушао да одступа, убити га; положај има да се заузме или сви да изгину пред њим, а одступања не сме бити; свима командирима и командантима препоручена је најактивнија употреба резерве; све јединице пред јуриш даће трубни знак. У смислу ових припрема командант колоне издао је у 18 час. писмену заповест за решење напада, јуриш. Батаљони су у нападу до 18 час. доспели на 30 до 150 корака од непријатеља. До овога времена припремљен је јуриш и у 18 час. је извршен, али није успео. Наше трупе су се задржале на брисаном непријатељском предтерену, под ужасном непријатељском пешадиском и митраљеском ватром, у непосредној близини непријатељских ровова (30 – 150 корака) и одатле продужиле ватрену борбу са непријатељем све до 1 час ноћу 3./4. децембра.
У 1 час ноћу 3./4. децембра, пошто је наша артилерија извршила припрему јуриша са устаљеним елементима и пошто је јуриш довољно припремљен нашом пешадиском и митраљеском ватром, поновљен је јуриш. Чете 2. батаљона 2. прек. пука дошле су до самих непријатељских ровова и бомбаши су бацили бомбе у непријатељске ровове, али јуриш ипак није успео и поред силне артилериске припреме јуриша, јер је била ужасна непријатељска ватра, а 3. батаљон 2. прек. пука није дао онолико чврстине и енергије, колико се очекивало, две чете су му биле потпуно растројене, те је командант колоне морао сад попуњавати расцеп утурањем једне чете из резерве и делова суседних батаљона (из батаљонских резерава) на место ових двају чета. Чете 2. батаљона, које су дошле до непријатељских ровова, сад су се повратиле у своје ровове и тако је цео борбени поредак остао целе ноћи 3./4. децембра на јуришном одстојању (30 – 150 корака) пред непријатељем.
Напад леве колоне. Командант леве колоне, према мојој заповести ОБр. 2340, издао је у 6.30 час. телефоном заповест команданту 1. батаљона (предње тачке): да општи напад почиње у 10 час.; да овај батаљон има да напада са левог крила предњег положаја на Камаљ (на левој обали В. Потока), а на фронт од Качера до сена с. од објавнице код 5 кућа; а лево од њега нападаће 1. прек. пук са Врлаје на Амбариште. Осталим командантима батаљона и командиру митраљеског одељења издата је ова усмена заповест: „ 1. батаљон прикупља се на предњем положају ка своме левом крилу и одатле почиње напад на највишу тачку Камаља, заузимајући фронт до сена, које се налази с. од објавнице код 5 кућа. Лево од њега напада 1. прек. пук, који ће са Врлаје напасти Амбариште и садејствовати Пољаничком косом, загрожавајући десном боку и позадини непријатеља код Шутовца и на Чикеру. По заузећу Камаља има овај батаљон да продужи напад на косицу код Пољаничког гробља на десној обали В. Потока и да садејствује 2. батаљону, потпомажући и његов напад на исту косицу. 2. батаљон са досадашњег положаја напада од сена десно, пошто се претходно развије на предњем положају; правац му је на Шутачко гробље. 3. батаљон у пуковској резерви креће се позади средине борбеног поредка правцем на кућу у селу, али стим, да две његове чете заузму предњи положај 1. батаљона и ове ће ући у састав свог батаљона по наређењу. Бојна комора долази позади средине предњег положаја, а превијалиште у Белановици“. Напад је имао, по заповести команданта колоне, да се изводн брзо и енергично. По заузећу Камаља и Косице, где је Пољаничко гробље, повити лево крило и чврсто ухватити везу са 1. прек. пуком, па загрозити непријатељском десном боку, пошто се на Камаљу и косици Пољаничког гробља нападне трупе уреде. Ма да сам накнадно наредио, да се време почетка напада одлаже до мог даљег наређења, прикупљање батаљона са главног положаја на предњи положај вршено је; у 10 час. отпочеле су наше патроле пребацивање на десну обалу Добриловца п. Прикупљање батаљона ка предњем положају вршено је еволуционим поретцима, а на предњем положају развио се борбени поредак. Непријатељ је дејствовао слабом артилериском ватром против предњег положаја, али су сви метци били пребачени и није било губитака од ове ватре.
Чим су наше патроле избиле на десну обалу Добриловца п., одмах су добиле јаку пешадиску ватру од предњих делова непријатеља на Камаљу. Кад је командант колоне накнадно наредио почетак напада (у 13.20 час.), лево крило је већ било на највишој тачци Камаља. Лево крило борбеног поретка ове колоне, по преласку Добриловца п., кретало је се готово без задржавања под јаком непријатељском ватром са највише тачке Камаља; протерало је непријатељске делове са десне обале Добриловца п., прошло кроз шуму и подишло ка највишој тачци. После краћег пушкарања овде, ово крило се крете на јуриш и протера непријатеља са највише тачке Камаља, коју заузеше наше 3 чете 1. батаљона (левог крила) око 13 час. Деснокрилна чета овог батаљона застала је у нападу у прво време, због јаке ватре непријатељске; преко ње је одржавана веза са 2. батаљоном, а лево је ухваћена веза са 1. прек. пуком на левој обали Качера. Непријатељ јачине 1 чете, који је био на највишој тачци Камаља, одступио је делом ка шљивару на Пољаничкој коси, а делом на косицу на десној обали В. Потока ка Пољаничком гробљу. Због покривеног терена и врло стрмог нагиба, није могао бити гоњен ватром, већ се наш борбени поредак зауставио на предњој ивици. Дакле овим је 1. батаљон заузео већу половину Камаља. Пошто је 2. батаљон (десно крило колоне) заостао а и 1. прек. пук остао уназад и није још био у покрету за Амбариште, то је и 1. батаљон задржат на Камаљу са наређењем да се утврди. 1. батаљон се држао на Камаљу са трима четама у првом борбеном реду и једном четом у резерви. Непријатељски делови према овоме батаљону били су на Амбаришту и Пољаничкој коси. Косица на десној обали В. Потока код Пољаничког гробља била је утврђена рововима за стојећег стрелца са надстрешницама. 2. батаљон, изашав у борбеном поретку код Шутачког гробља, дочекан је јаком непријатељском пешадиском ватром са положаја косе у крацима В. Потока (назване десни ћувик), где се је непријатељ утврдио и фронтом према Камаљу и фронтом према Шутачком гробљу (према коси на десној обали Добриловца п.). Пошто је са овога ћувика бачно тучен и Камаљ, а на још незаузетом делу Камаља била је слаба непријатељска снага, то је у 15 час. наређено 2. батаљону, да незаузети део Камаља заузме, а с. од гробља да се остави једна получета за помагање овога заузимања ватром. За извршење овога 2. батаљон је имао у неколико да се помера у лево.
2. батаљон је успео у свом нападу и заузео с. део Камаља; али је тиме дошао под унакрсну ватру непријатеља са десног ћувика (између кракова В. Потока) и са косице на десној обали В. Потока. Још у току напада овај батаљон је трпео бочну ватру са десног ћувика, те је наређено командиру получете с. од гробља, да напада на „десни ћувик“ и тиме олакша напад батаљона на с. део Камаља. Получета је почела напад у 16.20 час., али није успела, те је појачана још једном получетом и наређено је још, да један вод са крајњег с. дела Камаља помогне напад на „десни ћувик“ ватром. Чета је два пута нападала ћувик, једанпут је чак и заузела непријатељске ровове, али је непријатељ контра нападом повратио и чету одбацио назад. Чета се, по неуспеху у нападу, задржала на нагибу; али је батаљон успео, као што је напред поменуто, да овлада с. делом Камаља. При овом нападу 2. батаљона погинула су два резервна официра (капетан II. класе Василије Станишић и поручник Јован Ковачевић). Распоред 2. батаљона, по заузећу с. дела Камаља, био је овакав: у првом борбеном реду на Камаљу 2 ¼ чете и то 1 ¼ чете и 2 митраљеза фронтом на запад, 1 чета фронтом на сз.; 1 чета на десном ћувику на нагибу; 3 вода у батаљонској резерви за првим борбеним редом на Камаљу. Дакле лева је колона данас заузела Камаљ и 1 чету пребацила између кракова В. Потока. 1. и 2. батаљон су заноћили у поменутом распореду. Пуковска резерва (резерва колоне) заноћила је на средокраћи између 1. и 2. батаљона и нешто у назад. Јужно од пуковске резерве пласиран је брдски топ. Пошто је између ове и десне колоне остао доста велики простор без јачих трупа, то је упућена једна (4.) чета 3. батаљона (резерва колоне), да овај простор попуни. Кад се видело да је мало за ову сврху једна чета, упућена је око 2 часа ноћу 3./4. децембра још једна чета (2.) из резерве лево од раније послате. Ове две чете су имале да ухвате и одржавају везу између левог крила десне колоне и 2. батаљона леве колоне. Сем овога ове две чете су имале још задатак, да заједно са деснокрилном четом 2. батаљона нападну и заузму „десни ћувик“. Оне су у току ноћи и покушале напад али нису успеле, јер се непријатељ добро утврдио. Преко целе ноћи 3./4. децембра вршено је утврђивање заузетог положаја леве колоне и извршена је попуна муниције.
Напад Драгољског одреда. Командант Драгољског одреда примио је заповест команданта Комбиноване дивизије ОБр. 2340 у 7 час. и одмах је издао командантима пукова усмену заповест: Да своје пукове крену са Горњег брда и да их прикупе на Ковиљачи; на Ковиљачи 1. прек. пук да буде десно у висини батерије, а 15. пук II. позива лево од 1. прек. пука; у 10 час. оба пука да буду спремни за полазак у напад на Врлају. По плану команданта одреда напад на Врлају имао је да се изведе овако: 1. прек. пук нападаће на лево крило непријатеља и по паду Врлаје упутиће 1 свој батаљон у напад на Амбариште; 15. пешад. пук II. позива нападаће десно крило непријатељско, одржавајући тесну везу са 1. прек. пуком; у одредској резерви 2 батаљона (из оба пука по 1) за десним крилом 15. пука; за прихват на случај неуспеха остаје на Ковиљачи једна чета из 1. прек. пука; артилерија потпомаже напад; коњички дивизион да се прикупи на коти 200 у долини Трудељске р. и да по паду Врлаје, дејствује у правцу ушћа Трудељске р. у Качер на бок и позадину непријатеља и даље ка Округлом пољу. Према оваквом плану издао је командант одреда својим трупама потребне заповести. У 11.30 час. командант одреда је добио наређење команданта Комбиноване дивизије за почетак напада одмах. Напад 15. пешад. пука је отпочео са Ковиљаче у 12.30 час. због тога, што је тек у ово време 15. пешад. пук II. позива изашао у висину 1. прек. пука на Ковиљачи, задоцнио је због отежаног кретања по врлетном и испресецаном терену. Напад одреда од самог почетка помагала је пољска артилерија са Ковиљаче и Горњег брда и једна брдска батерија ове дивизије. 1. прек. пук кренуо се са Ковиљаче за напад у подне, не сачекавши сасвим излазак 15. пука на његову висину. Напад је отпочет у оваквом распореду: 2. батаљон и 1 митраљез нападају на највишу тачку Врлаје; 1. батаљон и 1 митраљез десно од 2. батаљона; 3. батаљон и 1 митраљез у пуковској резерви за средином 1. и 2. батаљона; 4. батаљон за први мах остаје на Ковиљачи. У 12.35 час. писао је командант 1. прек. пука команданту 15. пука, упозоравајући га на хитњу и да упути 1 чету на леву обалу Трудељске р., као и да постави телефонску везу са 1. пуком.
У 13 час. 1. прек. пук отпочео је напад на предње непријатељске делове на Врлаји и протерао их, па је 1. батаљон избио на Врлајску косу до Качера р. у висини Камаља, а 2. батаљон се подвукао под највишу тачку Врлаје. Како 15. пешад. пук за све ово време није изашао на висину 1. прек. пука, то је 1. пук продужио сам напад и на највишу тачку Врлаје, коју је и заузео у 15.25 час. 15. пук, ослоњен на 1. прек. пук, избио је на греду Врлаје лево од 1. прек. пука у 17 час. По заузећу највише тачке Врлаје требало је ићи даље и овладати целом Врлајском гредом, па после дејствовати према Амбаришту у бок непријатељу пред 5. прек. пуком. Али због тога, што није била јасна ситуација у лево и назад код Тимочке дивизије II. позива и што је 15. пешад. пук иначе бројно слаб и непоуздан, а 1. прек. пук почео је да добија бочну артилериску ватру с лева, за данас се није смело ићи даље, но није се ни остало сасвим пасивно на положају. 1. батаљон 1. прек. пука у току ноћи 3./4. децембра померио се на другу косу напред, која има фронт према Амбаришту, и ухватио везу са 5. прек. пешад. пуком; 2. батаљон 1. прек. пука пак у току ноћи се утврдио на Врлајској греди са левим крилом на највишој тачци Врлаје. Да би се сигурније одржао 15. пешад. пук, појачан је са 2. батаљоном 1. прек пука и једном четом из пуковске резерве. Борба 1. прек. пука у данашњем нападу на Врлају била је доста жилава, што се најбоље види по броју заробљеника, које је 1. пук послао: 3 официра и преко 200 подофицира и војника из батаљона 3. босанског пука и из батаљона 21. пешад. пука. Ова два непријатељска батаљона, ценећи по броју заробљеника и погинулих (којих је такође било доста), потпуно су разбивени и њихови су делови одступили нешто ка Амбаришту, нешто ка з. делу Врлаје. Непријатељ је претрпео знатне губитке, а заплењено је: 9 митраљеских кутија и 1 товарни коњ са двема резервним митраљеским цевима. Командант Драгољског одреда ангажовао је у току дана сву своју резерву за покретање и подржавање 15. пешад. пука II. позива, кога је било врло тешко покренути напред, а још теже одржати под непријатељском ватром да не поврне натраг. Батаљон 15. пука уведен је у свој пук, а батаљон 1. прекобројног пука стављен је на расположење команданту његовог пука, због чега је у вече командант 1. пука појачао лево крило свог првог борбеног реда, као што је и раније поменуто.
Рад опште резерве. Општу резерву Комбиноване дивизије сачињавао је 6. прек. пук од 3 батаљона (1 батаљон је био код десне колоне) и пионирски полубатаљон (6. прек. пук по завршетку нашег одступања образовао је 4. батаљон, а дотле је за све време нашег повлачења имао свега 3 батаљона). У 8 час. командант дивизије телефоном је наредио команданту 6. прек. пука, да пук прекине сваки рад и да буде спреман за полазак, а одмах за овим пук је добио заповест команданта дивизије ОБр. 2340. Полазећи за Глоговицу, командант дивизије свратио је код 6. прек. пука и поздравио га, потсећајући га на дужност према Краљу и Отаџбини и изјављујући наду, да ће се 6. прек. пук опет показивати достојан славе и имена, које је стекао на Гучеву. Око подне начелник штаба ове дивизије позвао је на телефон команданта 6. прек. пука и саопштио му је ситуацију; правац дејства што више у лево и у згодном моменту сечење право ка Липљанској школи ради одсецања непријатеља на Чикеру; кретање што ближе првом борбеном реду; тежити заробљавању непријатељске батерије на Чикеру. У 13.30 час. кренуо се 6. прек. пук са к. 282 преко Бобошке и примакао се ка гробљу ји. од Цера, па ухватио везу са 2., 5. и 1. прек. пуком и од њих се непрекидно обавештавао о ситуацији на целом фронту. Данас и ноћу 3./4. децембра овај пук није узео учешћа у нападу, већ је остао као општа резерва у биваку код з. кућа с. Калањевца иза топа 3. брдске батерије.
Употреба артилерије и коњичког ескадрона ове дивизије. Артилерија ове дивизије помагала је напад обеју колона. Од 9 – 12 час. артилерија је реперисала нападни фронт у циљу изналажења дневних елемената гађања. Од 14 – 18 час. артилерија је помагала напад наше пешадије на Чикер и с. део Камаља. Од 10 час. до 13 час. артилериска група са Глоговице помагала је напад наше пешадије на ј. део Камаља. Брдска артилерија обеју колона, сем помагања напада преко дана, помагала је и поменути ноћни напад на Чикер. Артилерија Драгољског одреда помагала је напад одреда и помагала је Тимочку дивизију II. позива дејством против непријатеља на левој обали Трудељске р. Коњички ескадрон ове дивизије остао је у долини Качера ј. од к. 209 (на Добриловцу п.) и упутио у извиђање две патроле: правцем преко к. 209 и долином Качера р. Ескадрон је заноћио на истом месту, јужно од к. 209.

Дејство Тимочке дивизије II. позива

У току ноћи 2./3. децембра непријатељ је продужио напад на лево крило батаљона на Липету. Борба се водила са обе стране млитаво, нити је непријатељ енергично нападао, нити су се војници 2. батаљона 13. пука II. позива озбиљно бранили. Кад је свануло, командант батаљона капетан Ћирковић, уређујући предстраже свога батаљона на Липету, буде рањен, те батаљон одступи са Липета без притиска непријатеља. Батаљон се задржао на М. Липету (500). У 3 часа 3. децембра добивена је заповест команданта армије за општи напад. Командант Тимочке дивизије II. позива издаје своју заповест у овоме: „Утврђено је, да су код непријатеља наступиле тешке прилике, и то како у погледу исхране и снабдевања, тако и у погледу моралне и физичке изнурености. Да би се искористио овај моменат слабости код непријатеља, све три армије као и Ужичка војска, данас 3. децембра имају енергично напасти непријатеља и принудити га на повлачење. У овом циљу Комбинована дивизија ће нападати Чикер и Врлају (са Драгољским одредом с Горњег брда), а Дринска дивизија I. позива Криву р., Буковачу а са одредом од Ресице на Угриновце – Голубац (496). Тимочка дивизија II. позива има наступати правцем преко Липета и излази на фронт Дићска главица – Јасика. Почетак напада у 10 час. Наређујем:
1. Десна колона, командант потпуковник Милосав Дамњановић: 2 батаљона 14. пука II. позива, полази са Виса правцем на Липет (560) преко Козељског потока, обухватајући и нападајући на непријатеља на Липету у леви бок и позадину. Десно одржавати везу са колоном Комбиноване дивизије, која наступа на Врлају и водити рачуна о безбедности свог десног бока. Лево одржавати везу са средњом колоном.
2. Средња колона, командант мајор Милија Мијатовић: 2 батаљона (1 из 13. и 1 из 14. пука), има за правац напада Липет косом од к. 549 на к. 500 – 560. Напад на Липет отпочети кад десна колона са Виса доспе до Козељског потока. Десно држати везу са десном, а лево са левом колоном.
3. Лева колона, командант потпуковник Јеремија Маринковић: 2 батаљона 13. пука, полази са Мотике у 9 час. правцем на Турски п. – Гарица п. и напада непријатеља на Липету у његов десни бок и позадину једновремено са десном и средњом колоном. Обратити пажњу, па тако и ешелонирати своју резерву, да је леви бок ове колоне обезбеђен од покушаја непријатеља из саме долине Штавичке р. Лево одржавати везу са 6. пешад. пуком, који ће наступати ка Голупцу (496) и са Дринском коњицом у долини Угриновачке р.
4. Општа резерва, командант капетан Здравко Станишић: 1 батаљон 14. пука, који се налази на к. 549, кретаће се за средњом колоном.
5. Парлошки одред, командант мајор Божидар Туцаковић: 2 пешад. чете, 1 пионирска чета и вод брдске артилерије, остаје где је с тим, да чета на к. 300 по сваку цену остане и да ватром потпомаже кретање и наступање одреда Дринске дивизије I. позива са Ресице, коју ће улогу имати и брдски вод у том одреду. Даљу његову употребу наредићу према развоју догађаја.
6. 1. брдска батерија имаће задатак, да потпомаже напад пешадије на Липет, и да туче непријатељску артилерију на Лисинама. Пољска артилерија са Горњег брда потпомагаће напад на Липет. Да би се ватра те артилерије регулисала, команданти ће јавити преко телефона, како метци падају, зашто ову службу организовати.
7. 2. пионирска чета остаје као посада на Мотици.
8. И ако је овај напад означен у 10 час., ипак како је то у зависности од напада суседних колона, то ћу наредити, да ли ће напад почети у означено време или нешто раније или доцније.
9. Најглавнија ствар при овом нападу јесте међусобно одржавање везе и потпомагање, држање људи у рукама, правилно вођење истих и да све старешине буду на својим местима. Са мном одржавати везу телефоном и средством ордонанаса.
10. Ја ћу бити на Мотици.
11. У случају неуспеха у овом нападу, вратити се на положај који се сад држи“.
За ово време попуњен је у дивизији недостатак у оделу и обући. Исхрана трупа почела се вршити уредно и правилно. И ако је време за напад било одређено у 10 час., овај није могао отпочети у то време само зато што је Дринска дивизија I. позива заостала, односно јаче одступила, у току прошлих дана. Целог дана 3. децембра очекивало се дејство Дринске дивизије I. позива. За то време наша је артилерија тукла цео положај непријатељев. Покушај непријатеља да спусти са Голупца 2 чете на Лисине, које би фланкирале М. Липет (500) био је спречен ватром наше артилерије. Непријатељ је био извео 1 брдски вод на Липет (560) и тукао бочном ватром наступање наших трупа ка Врлаји. Зато је наша артилерија отворила ватру на овај непријатељски вод и брзо га ућуткала. У 17 час. наређено је средњој колони, да у потпуности овлада М. Липетом и да се укопа, и да образује ослонац за кретање осталих двеју колона. Ово је извршено 4. децембра до 3 часа уз слаб отпор непријатеља. Батаљон 14. пука, који је требао да уђе у састав средње колоне, застао је, и целе ноћи није могла бити ухваћена веза између њега и команданта средње колоне. У 20.20 час. известио је командант Комбиноване дивизије, да је заузета Врлаја. Међутим по мишљењу команданта Тимочке дивизије II. позива ово није било тачно, јер је непријатељ био спремио за одбрану западну ивицу Врлаје, док је 15. пук II. позива био избио само на источну ивицу, што се тек сутра дан увидело.