3. децембар, Операције српске I армије

665

Ситуација на бојишту и распоред снага пред почетак офанзиве

Трупе I. армије прикупљене испред Г. Милановца, на положајима леве и десне обале Дичине, у очи дана почетка операција, заузеле су овакав распоред:
Дринска дивизија I. позива: Коњички пук, на саставу Давидовачке и Заграђанске р. Рељински одред: 6. пешад. пук I. позива са 2. брдском батеријом (2 топа) и Данглисовом батеријом (4 топа) на десној обали Давидовачке р. Предстража: 1 батаљон 17. пешад. пука I. позива на Голупцу (486). Главнина дивизије: 3. прек. пешад. пук и 5. пешад. пук I. позива на одсеку Липе к. 531 до средине седла на Трипавцу. Дивизиска резерва: 17. пешад. пук I. позива (3 батаљона) позади центра положаја. Завојиште у с. Мајдану; 1. степен колонске коморе код с. Новаци; 2. степен колонске коморе код с. Кнежевац; дивизиски штаб у с. Мајдану.
Моравска дивизија II. позива: На предњем положају на Мрамору: 3. пешад. пук II. позива са 2 брзометна топа. На главном положају: 8. кадровски пук са 2 ½ брзометне батерије на Трипавцу; 1. пешад. пук II. позива са 1 брзометном батеријом на одсеку од Љутовичке цркве до друма; 2. пешад. пук II. позива са 2 брзометне батерије на Калиманској коси; Коњички ескадрон и пионирски полубатаљон на Срчаник пољу; трупна комора са болничарском четом, санитетском колоном, 1. пољском болницом у Г. Милановцу; 1. степен колонске коморе код с. Дивјака, а 2. степен код с. Кнежевца.
Дунавска дивизија I. позива: 8. пешад. пук I. позива, 2 ½ пољске батерије, са 1 хаубичком батеријом и 1 четом пионира на Главици (од Калиманићске р. до Дичине); 4. прек. пешад. пук са 1 водом пољске артилерије на Столицама к. 544 (од Дичине р. до р. Дреновице); 9. пешад. пук I. позива (2 батаљона) у дивизиској резерви код Таковског двора. Од 9. пешад. пука на предњим положајима је: 1 батаљон на коси између р. Дичине и р. Лескавице, а 1 батаљон на Тоцилину и. од к. 582; градски топ је на Пољани. Коњички пук повучен је позади у долину Дичине; завојиште је у с. Клатичеву; борни део 1. степена колонске коморе у Г. Милановцу; 1. степен колонске коморе код с. Прњавора; 2. степен колонске коморе код с. Бара; штаб дивизије је у Такову.
Дунавска дивизија II. позива: Коњички дивизион је на Равнашу. Десни одсек: 3 батаљона 18. пешад. пука I. позива; 1 батаљон 10. пешад. пука III. позива на Дреновачком осоју и Галичу. Центар: 2 батаљона 8. пешад. пука II. позива на линији Галич – безимени ћувик. Леви одсек: 9. пешад. пук II. позива на Каменитој коси (безимени ћувик – Васкова главица са наслоном на Ружин гроб). Дивизиска резерва: 1 батаљон 8. пешад. пука II. позива; 1 батаљон 18. пешад. пука, остатак Комбинованог пука и батаљон 15. пешад. пука III. позива позади левог крила Галича. Од артилерије на одсеку: Дреновачко осоје – Галич 5 позициских и 2 брзометна пољска топа, а на одсеку: безимени вис – Васкова главица 6 брзометних и 2 Дебанжова пољска топа. Предстражна линија: Вучјак – лева обала Коњског потока – Овчице – Кремен. Завојиште у с. Бранићима: 1. степен колонске коморе код с. Трбушана; дивизиски штаб у с. Срезојевцима.
Армиска реверва: 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ позади Трипавца. Армиски штаб у Г. Милановцу.
Стање код суседних трупа било је овако: III. армија држала је положај на линији: Дубово брдо – Смрдљиковац (Кречанац) – Камаљ (лева обала В. Потока) – Липет. Код Ужичке војске: Шумадиска дивизија II. позива налазила се искупљена између Чемернице и Каменице на положају Кита, са крајњим десним крилом (коњичким дивизионом и 1 четом) на Ружином гробу.
Бројно стање трупа. Због ранијих губитака у борбама и других расхода толико се било смањило, да је свело ефективну моћ трупа испод половине њихове формациске јачине. I. армија (без 4. пеш. пука I. позива) пред почетак офанзиве није бројала више од 22.000 пушака, а бројно стање код појединих дивизија било је овако: Код Дринске дивизије I. позива: 3. прек. пешад. пук 500 пушака; 5. пеш. пук I. позива 1.400 пушака; 6. пеш. пук I. позива 620 пушака; 17. пеш. пук I. поз. 1.500 пушака. Свега 4.020 пушака. Код Дунавске дивизије I. позива: 4. прек. пешадиски пук 1.600 пушака; 8. пук I. позива 1.630 пушака; 9. пешад. пук I. позива 1.700 пушака. Свега 4.930 пушака. Код Дунавске дивизије II. позива: 8. пешад. пук II. позива 1.500 пушака; 9. пешад. пук II. позива 1.529 пушака; 18. пешад. пук I. позива 2.100 пушака. Свега 5.129 пушака. Код Моравске дивизије II. позива: 1. пешад. пук II. позива 1.700 пушака; 2. пешад. пук II. позива 2.471 пушка; 3. пешад. пук II. позива 2.850 пушака; 8. кадровски пешад. пук 900 пушака. Свега 7.921 пушка.
4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“, који је пред почетак самих операција ушао у састав ове армије, исцрпљен ранијим борбама и маршовима, није бројао више у овај мах од 875 пушака. Замор и исцрпљеност код људи овога пука дугим маршовима из Босне на Дебело брдо, на Шабац и натраг ка Руднику, били су већ до тог ступња довели људе, да је пук по мишљењу његова команданта био неспособаи, за ма какву озбиљну улогу.
Материјална спрема код трупа била је сасвим дотрајала. Поред свих тешкоћа борбе, трупе су готово без обуће и остале спреме морале да се боре, по снегу и високим планинама. Пешадиске муниције било је довољно, а срећом те је пристигла и извесна количина артилериске муниције, баш у времену, кад је била најпотребнија, те је донекле повратило наду код трупа и понова пробудило љубав пешадије према својој артилерији. Морално стање код трупа било се поправило; вишедневни одмор и уређеност трупа утицали су благотворно на дух и расположење трупа и повратили снагу код људи. Морална поколебаност; душевно растројство; изгубљена нада на успех и вера у своје старешине; изгубљена воља за борбом; поремећај у дисциплини, премореност, апатичност према рату; све је то било сад ишчезло, чим је још 1. децембра наглашена наредба за напад. Љубав према Отаџбини; полет и пожртвовање, који су раније недаћама и тешкоћама били моментано угушени, почели су се сад понова рађати. Све је било спремно да крене напред, заборављајући дотадање патње и многе друге оскудице, са убеђењем, да и у непријатеља није ништа боље. Стање код непријатеља по исказу заробљеника постајало је сваким даном све теже. Због непрекидних бораба, планинског земљишта, зиме и оскудице средстава за живот, снага код људи све се више исцрпљавала а бројно стање трупа смањивало. Раскаљани и готово непроходни путови по снежном планинском терену, морали су и њему чинити велике тешкоће. Тиме се донекле може и објаснити она његова спорост и неактивност у наступању. Но ипак, жилавост његових трупа у борби није попуштала. Кад је требало, његове су се трупе поред све клонулости и малаксалости добро држале и дрско нападале. Због непрекидних успеха, непријатељ је постао у толикој мери дрзак и безобзиран да је почео пренебрегавати најобичније мере сигурности и груписања снага. Занет ранијим својим успесима, гледао је у нашем маршу ка Г. Милановцу наше потпуно уништење, заборављајући да наше трупе, и ако су одмаршовале Г. Милановцу нису претрпеле пораз. Овако, вероватно, његово схватање навело га је на идеју, да сасвим напусти планинску греду, да сиђе на путове и да широким фронтом, а без икаквих резерава, предузме гоњење, а не процењујући довољно снаге и ситуацију.
Према податцима који су се имали о непријатељу, пред фронтом I. армије оперисало је десно крило непријатељске војске састављено из 15. и 16. корпуса и делова 13. корпуса. Непријатељ предњим деловима био је већ избио на линију: с. Угриновци (лева обала Угриновачке р.) – Крива р. – Доњи Бранетићи – Хаџића брдо – Шукунђед – с. Леушић, и то: На десном крилу била је 50. пешад. дивизија са распоредом: 15. бригада (Видена) на правцу: Брајићи – Теочин – Шукунђед. 16. бригада на правцу: Теочински крст – Брезна – Хаџића брдо (ове две бригаде биле су према фронту Дунавске дивизије II. позива). 3. бригада (ђенералмајор Понграц), на правцу Рајац – Бањани – Лозањ према левом крилу Дунавске дивизије I. позива. У центруму Комбинована дивизија ђенералмајора Габриела и то: 14. бригада (пуковник Рајне) на правцу: к. 746 – Озрем – Д. Бранетић према десном одсеку Дунавске дивизије I. позива; 2. бригада (пуковник Маучека) на правцу: Врановица – Виноградине; 7. бригада (пуковник Сертић) лево од 2. бригаде; 109. ландштурмска бригада на Врановици у резерви. Ове три бригаде: 2., 7. и 109. биле су пред фронтом Моравске дивизије II. позива. На правцу: Проструга – Врановица – Д. Бранетић појавила се и 10. бригада. На левом крилу била је 1. пешад. дивизија састављена из 6., 8., 9. и 12. бригаде и то пред фронтом Дринске дивизије I. позива и левом крилу III. армије. По исказима заробљеника њихове чете које су првих дана офанзиве бројале 200 – 220 бораца, нису сад имале ни половину овога броја што је доста невероватно. Велики губитци у официрима, оставили су трупе са слабим старешинским кадром. Због теренских тешкоћа, нарочито због непролазних путова, кретала се са пешадијом само брдска артилерија. Пољска артилерија била је изостала на правцу Баћиновац – Сувобор и на правцу Гукоши – Бољковац; тешка артилерија налазила се далеко у позадини. Судећи најзад по изјавама заробљеника, морално стање и дисциплина били су знатно опали, а физичка и душевна малаксалост као и оскудица сваке врсте, убиле су вољу и код његових људи за борбу.
Ноћ 2./3. децембра у очи почетка офанзиве. Сви извештаји примљени о стању и распореду код непријатеља, доказивали су, да је непријатељ пред фронтом I. армије био већ ангажовао све своје трупе. Лаганим и опрезним подилажењем нашим положајима, непријатељ је неоспорно циљао да борбом својих предњих делова и под њиховом заштитом прибави нужне податке о распореду наших трупа; да своје раздвојене колоне обједини; да своју снагу групише и њоме стане чврстом ногом на освојено земљиште, па затим да изврши удар. То му се није смело допустити. Командант I. армије, руковођен непрекидно, још од првих дана, идејом прелаза у напад увидео је, да је наступио крајњи моменат за решење. Више се дакле није могло чекати и већ је следовала наредба за напад целом армијом. Основни план за напад сводио се на то: да се у мах фронталним а концентричним наступањем армије, изврши што јачи удар у правцу Проструге према левом крилу центра непријатељског распореда; а на правцу ка Бањанима и Теочину да се упути само Дунавска дивизија II. позива, колико у циљу продирања у одређеном правцу толико и у циљу ангажовања што јаче непријатељске снаге на томе правцу док не падне решење на Прострузи, а затим предузети опште гоњење, пре него би непријатељ успео да целокупну своју снагу пребаци ка ј. падинама планинске греде Сувобор – Рајац – Проструга – Гукошки положаји. Диспозиција за напад према овакој одлуци била је већ готова до 16.30 час., а мало затим већ је почета и да се саопштава дивизијама. До 18.30 час. диспозиција је била издиктирана Дунавској дивизији I. позива и продужена је да се предаје и осталима. Та диспозиција команданта I. армије послата дивизијама под ОБр. 3308 гласила је:

Диспозиција

Команданта I. армије за напад на непријатеља испред фронта армије

Дивизијама је од прилике позната јачина и састав непријатељских делова, који су се до вечерас показали испред њиховог фронта. Решио сам се да целом армијом сутра 3. децембра у 3 часа јутра предузмем напад на непријатеља. Обе остале армије и делови Ужичке војске у исто време предузеће напад. У том циљу наређујем:
1. Дринска дивизија I. позива продире са садашњег положаја ка фронту с. Ручић – с. Крива р. Рељински одред са батаљоном на Голупцу штити десни бок дивизије, а у вези са Тимочком дивизијом II. позива продире ка фронту Угриновци – Голубац к. 483.
2. Моравска дивизија II. позива продире ка фронту Ручић – с. Озрем.
3. Дунавска дивизија I. позива продире ка фронту с. Озрем – с. Лозањ.
4. Дунавска дивизија II. позива продире ка фронту с. Лозањ (десна обала Дичине) – с. Брезна ка Бањанима и Теочину. Напомињем команданту Дунавске дивизије II. позива да је начелник штаба Врховне команде наредио, да се Лимски одред са Ките и Стражаре у исто време крене на напад преко Прањана и Леушића ка Теочину штитећи леви бок дивизије.
4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ биће у армиској резерви и кретаће се друмом преко Мрамора – Виноградина, а одатле преко Д. Бранетића и Г. Бранетића.
У колико је коме год могуће прелаз у напад припремити артилериском ватром. Препоручујем што јачу прикупљеност, енергију и јаку везу са суседним деловима. Немарљивост у потпомагању суседних делова, кад год то потреба захтева и могућност дозволи, сматраће се као злочин и издајство. Дивизије да одржавају стално везу са армиским штабом. Још ноћас све дивизије упутиће по три ордонанса у Г. Милановац, где да се јаве начелнику армиског штаба. Штаб армије у Г. Милановцу, а излазак команданта армије на положај у току сутрашњег дана јавићу благовремено. С пуном надом и вером у Бога напред јунаци!
Напомена. Лимски одред из састава Ужичке војске имао је: 10. пешад. пук II. позива, 1 батаљон комбинованог пука III. позива и 1 брдску батерију.
Сматрајући за потребно да о својој одлуци, као свршеном чину, извести и Врховну команду и замоли да и остале армије пређу у напад, командант I. армије, одмах по свршеној разради диспозиције звао је телефоном Врховну команду и на телефону се јавио заступник помоћника начелника штаба. Саопштење команданта I. армије, да сутра 3. децембра зором целом армијом предузима напад на непријатеља, изазвало је пријатно изненађење и усхићење најпре код заступника помоћника, па потом и код самог начелника штаба Врховне команде, кога је убрзо заступник позвао на телефон. Прво питање начелника штаба Врховне команде, упућено команданту I. армије било је: „Стоји ли у истини решење командантово за сутрашњи напад?“ Па, кад је командант I. армије то понова потврдио, наглашујући да је диспозиција готова и да ће се кроз који тренутак саопштити дивизијама, молио је том приликом да се и осталим армијама нареди напад. Начелник штаба Врховне команде уз похвалу одобрио је одлуку команданта I. армије, тражећи само да му саопшти нападне правце појединих дивизија. Ово је одмах и учињено, и разговор на телефону завршен је тиме што је начелник штаба Врховне команде саопштио команданту I. армије да ће одмах спремити наређење и осталим армијама да сутра крену у напад. Доцније, кад је армиска диспозиција већ била издиктирана дивизијама примљено је шифрованом депешом у 19.45 час. и наређење Врховне команде за напад, послато у 18.10 час. под ОБр. 7510, које је изнето ниже у наређењима Врховне команде. Овим наређењем Врховне команде испуњена је жеља команданта I. армије, да и остале армије пређу у напад. Само о садејству трупа Ужичке војске, са њеног десног крила у правцу ка Леушићу није било говора између команданта I. армије и начелника штаба Врховне команде, те и у наређењу Врховне команде о томе ништа није ни речено. Наређењем Врховне команде није било одређено време почетка напада, већ је остављено да се реши споразумно између армија. Ово је било незгодно, јер је већ диспозицојом I. армије почетак напада био одређен за 3 часа. Но и поред тога начелник штаба I. армије ступио је у споразум са начелником штаба III. армије по горњем питању, али до споразума апсолутно нису могли доћи. Командант III. армије стајао је на томе гледишту, да напад не може почети пре 9 часова стога, што му је потребно извесно време за спрему трупа у циљу напада, а што ни II. армија, како он вели, не може да почне напад пре 11 часова. Међутим и поред одлуке команданта I. армије да напад отпочне у време кад је и заказао, не чекајући суседне трупе, ипак је час почетка напада одложен. Команданти дивизија, који су у то време били у непрекидној телефонској вези са командантом армије, одмах по пријему заповести, почели су износити команданту армије своје разлоге са којих напад не би требало почети пре 7 часова, наводећи, да се у то доба свањује, а борба има да се води по испресецаном и планинском терену, па чак евентуално и по магли те је бојазан, да под тим околностима не наступи још у почетку напада пометња између појединих колона. Поред тога одлагањем напада за 7 часова добило би се више времена за потребну расподелу трупа и груписање армије. Само командант Дунавске дивизије I. позива стајао је на томе гледишту, да би напад требало почети како је наређено. Разлоге команданта дивизија, примио је командант I. армије за оправдане и телефоном одмах наредио командантима дивизија, да наређени напад има отпочети 3. децембра у 7 часова. Најзад и после издате диспозиције командант I. армије у очи напада скренуо је пажњу командантима дивизија на трајну сложност у раду. Нарочито је пажњу обратио на рад и употребу артилерије, те да она, својом снажном и обилном ватром, не штедећи у први мах муницију, још у првим тренутцима треба да сломије отпор непријатеља и да прокрчи пут пешадији.

Први дан боја. – Распоред трупа пред почетак боја

Дан почетка наше офанзиве пред фронтом I. армије 3. децембра – освануо је под густом маглом, али већ око 9 час. магле је нестало и цело бојиште било је обасјано топлим јесењим сунцем. До 7 час., на целом фронту армије, завршено је потпуно груписање снага на позадњим положајима и распоред трупа пред почетак напада био је овакав:
Код Дринске дивизије I. позива: Десна нападна колона: 5. пешад. пук I. позива и 6. брдска батерија искупљена на Циганки за напад на Мрамор (Криворечки). Лева нападна колона: 3. прек. пешад. пук на Виноградинама за напад на фронт Ручић – друм за Бољковце. Резерва: 17. пешад. пук I. позива (3 батаљона) и пионирски полубатаљон у Шилопајској р. за десном колоном. Артилерија: 2 батерије поред друма за Шилопајску механу у висини с. Накучана. Остатак артилерије на положају Липе – к. 531.
2. батаљон 17. пешад. пука I. позива на Голупцу са задатком, да доцније кад ухвати везу са десном колоном, нападне у правцу Плочника п. у позадину Мрамора и садејствује раду десне колоне. Рељински одред остаје у први мах на својим положајима, а покрет његов има се доцније регулисати у току дана. Коњица на десном крилу.
Код Моравске дивизије II. позива: Десна нападна колона: 1. и 3. пешад. пук II. позива, Крупов дивизион (2 батерије), чета пионира и вод коњице, прикупљен код Врнчанске механе (к. 446) за напад преко к. 483 на Врановицу и даље ка Плочи. Лева нападна колона: 2. пешад. пук II. позива и Шнајдеров дивизион (2 батерије), 1 чета пионира и вод коњице, на левој обали Врнчанске р. за напад преко Врнчанске косе на с. Озрем, а делом преко Д. Бранетића. У даљем раду имала је да садејствује главној колони у нападу на Врановицу, са даљим циљем ка Г. Бранетићу – Саставцима. Батерије нападних колона пласиране су на Мрамору, а две батерије остављене за прво време на Калиманића коси. Резерва: 8. кадровски пешад. пук на Мрамору (к. 475) за десном колоном.
Код Дунавске дивизије I. позива: Десна нападна колона: 9. пешад. пук I. позива, вод пољске артилерије и вод пионира, код с. Синошевића, за напад на фронт Елдовиште, Чолића брдо, тежећи у десни бок непријатеља а у даљем току надире преко с. Озрема између Озремице р. и п. Бруснице. Лева нападна колона: 4. прек. пешад. пук, 1 вод артилерије, вод пионира, код Бершићске механе, за напад правцем Дубава (к. 446) – Трешњица (к. 534) – Макљиш (к. 571). Резерва: 8. пешад. пук I. позива код Таковског дворца са правцем кретања: друм Озремицом р. – Чолића брдо. Коњички пук са резервом. Остатак артилерије на положајима Главица (к. 530) и Столице (к. 544).
Код Дунавске дивизије II. позива: Десна нападна колона: 3 батаљона (по 1 батаљон из 18. пешад. пука I. позива, 10. и 15. пешад. пука III. позива) на Дреновачком осоју за напад преко Кремена (Бершићског) и с. Бершића у правцу Хаџића брда. Средња нападна колона: 18. пешад. пук I. позива (3 батаљона) на Галичу за напад правцем Овчица – Шукунђед – с. Брезна у правцу Теочина. Лева нападна колона: 9. пешад. пук II. позива на Васковој главици за напад у правцу Леушићског кремена и с. Теочина, осигуравајући се у правцу Прањана. Резерва: 8. пешад. пук II. позива, 3 батаљона комбинованог пука, пионирски полубатаљон, на Галичу. Артилерија на линији: Дреновачко осоје – Галич – Васкова главица. Коњички дивизион на Вучјаку и Равнашу и даље у покрету преко Прањана за везу са деснокрилним одредом Ужичке војске (10. пешад. пук II. позива, 1 брдска батерија и 1 батаљон комбинованог пука III. позива) и за заштиту левог бока дивизије.

Ток боја 3. децембра

Тачно у 7 час. отпочео је напад на непријатеља са целог армиског фронта и већ око 9 час. почели су армији стизати први повољни извештаји са бојишта. На широком фронту ангажовани бој, био је проткан низом делимичних бораба на правцима надирања појединих дивизија и њихових нападних колона. Догађаји на фронтовима појединих дивизија развијали су се овако:
Борба на Мрамору (471). Напад Дринске дивизије I. позива отпочео је у 7 час. и то: десне колоне са фронта Циганка – Шилопајска механа на Мрамор (471), а леве са Виноградина (к. 446) на положаје код с. Ручића. До 9 час. пре подне није било јаче борбе. Први покрет десне колоне био је дочекан пешадиском и митраљеском ватром, а лева колона била је обасута јаком артилериском ватром са Мрамора (471). Но при свем том обе колоне потпомогнуте ватром своје артилерије са главног положаја Липе и брдском батеријом са Циганке као и ватром 4. батаљона 17. пешад. пука са Голупца, напредовале су стално и већ до 10 час. центар десне колоне избио је под гребен Мрамора (к. 471), а лева колона још и раније око 9 час. предњим деловима избила је на ћувик изнад с. Ручића, на левој обали Пољане потока. Деснокрилни батаљон ове колоне, тучен јаком ватром из 4 непријатељска митраљеза са Мрамора, није се могао кренути напред, а левокрилни батаљон, који је иначе имао доста обилазан правац за напад, тек је око 14 час. избио у висину центра. Да би потпомогао напад десне колоне нарочито њеног левог крила, командант дивизије кренуо је 1 брдски топ на Голубац са Циганке, те да Мрамор туче са бока; батаљон 17. пешад. пука I. позива са Голупца к. 486 кренут је такође у леви бок Мрамора, а Рељински одред, пред којим се до тог времена било појавило само једно одељење непријатељских војника јачине око 80 људи, кренут је ка с. Угриновцу. Око 13 час. ситуација на фронту Дринске дивизије I. позива била је оваква: десна колона предњим деловима приближила се гребену Мрамора; батаљон 17. пешад. пука са Голупца (к. 486 и к. 400) кретао се десно од 5. пешад. пука I. позива; предњи делови Рељинског одреда избили су на косе с. Угриновца, а лева колона дошла до с. Ручића. На непријатељској страни, његови делови пред десном колоном још у самом почетку напада почели су постепено одступати у правцу изворног дела п. Плочник, а делови непријатељски, испред леве колоне (око 1 чете), одступили су на леву обалу п. Парлога. Једна непријатељска батерија у покрету левом обалом Криве р., изненађена, повукла се нагло не испалив ни једног метка. Око 15 час. кад су оба крила десне колоне избила у висину центра, батаљон Рељинског одреда избио на к. 427, а дивизиска резерва подишла Мрамору (к. 471), отворена је ватра на целом фронту и после снажне припреме пешадиском, митраљеском и артилериском ватром предузет је јуриш.
Непријатељ, изненадно и згодно подухпаћен са левог бока батаљоном 17. пешад. пука I. позива са Голупца (к. 486), напустио је Мрамор и у нереду се повукао ка изворном делу Плочника п., остављајући на положају: 4 брдска топа, доста пешадиске и артилериске муниције, пушака, пионирског алата и остале спреме. Трупе десне колоне избиле су одмах на Мрамор (к. 471) а 5. пешад. пук I. позива продужио је даље гоњење непријатеља до прве косе испред Мрамора, где се и задржао. На Мрамору остао је један батаљон и митраљеско одељење, а убрзо на Мрамор стигла је и 6. брдска батерија. Избијање 5. пешад. пука на Мрамор дочекао је непријатељ јаком артилериском ватром са позадњих његових положаја. Лева колона наишав на јачи отпор непријатељски, задржала се на вису леве обале п. Пољане. На тај начин Дринска дивизија I. позива у току данашњег дана успела је, да овлада Мрамором и да избије на фронт: с. Ручић – Крива р. Дивизија је заноћила у оваком распореду: десна колона предњим деловима на левој обали Буковачког п. а главнином на Мрамору; лева колона предњим деловима на десној обали п. Парлога, а главнином на Ручићском вису: дивизиска резерва са 6. брдском батеријом на Мрамору (к. 471) позади десне колоне; 4. батаљон 17. пешад. пука I. позива на левој обали Криве р. према п. Плочи; Рељински одред на досадашњем положају са 1 батаљоном код с. Угриновца на левој обали Угриновачке р.; 2 пољске батерије кренуте још око 14 час. са Липе стигле су до 18.30 часова и пласиране на линији Мрамор – Виноградине, а остале батерије биле су на својим досадањим местима. Веза између нападних колона и са командантом дивизије одржавана је непрекидно. Према исказима заробљеника пред Дринском дивизијом I. позива налазила се на Мрамору (к. 471) 2. брдска бригада. Од ње лево била је 6., а десно 10. брдска бригада.
Борба код села Доњег Бранетића. План команданта Моравске дивизије II. позива за данашњи рад био је, да главни напад управи ка Врановици, као најважнијој тачци пред његовим нападним фронтом и да обухватајући Врановицу са ј. и ји. стране одбаци непријатеља од Проструге. У том циљу, а због подеснијег земљишта, десна нападна колона са правцем напада од Врнчанске механе ка к. 483 и даље ка Врановици била је знатно јача, па се у том правцу имала кретати и резерва. Напад Моравске дивизије отпочео је у 7 час. и то: десна колона од Врнчанске механе у правцу к. 483, коју је непријатељ држао као предњу тачку, а лева колона од Врнчанске косе преко Љевајице р. ка с. Озрему. Десна колона нападала је са 1. пешад. пуком II. позива с. од пута Врнчанска механа – Врановица, а 3. пешад. пуком II. позива ј. од пута. Резерва ове колоне (6 чета) кретала се позади 1. пешад. пука II. позива. Већ први покрет ове колоне био је дочекан пешадиском и митраљеском ватром са к. 483, а једна непријатељска брдска батерија дејствовала је поглавито против 1. пешад. пука II. позива. Да би олакшао даље наступање, командант колоне привукао је са Мрамора 2 топа код Врнчанске механе. Око 10 час., и лево крило десне колоне задржано је било тренутно пешадиском ватром са к. 483. Али сад, потпомогнута ватром пристигле артилерије од Врнчанске механе и са Мрамора (к. 475), десна колона понова се кренула напред и већ око 11 час. почела је подилазити к. 483, а око 13 часова успела је чак да заузме и саму к. 483. Лева нападна колона наступала је лагано без великог отпора. Пред фронтом ове колоне непријатељ је имао две чете са 1 митраљезом у изворном делу р. Љевајице, 1 батаљон и 2 митраљеза код гробља и ј. ивице с. Д. Бранетића, а две чете код Д. Бранетића с. од Елдовишта. Непријатељски делови у изворном делу р. Љевајице били су убрзо потиснути и одступили су ка Д. Бранетићу, а лева колона избила је на косу између Љевајице и Браничице р. и продужила је даље напад ка Д. Бранетићу. На тај начин око 14 час. на целом дивизиском фронту водила се успешна борба. Десна колона била је већ у наступању од к. 483 ка Врановици, а лева колона заузела је прве куће Д. Бранетића. За даљи рад било је наређено обема колонама живо надирање ка Врановици; а у циљу јачег потпомагања даљег напада кренута је једна Шнајдерова батерија на косу између Љевајице и Браничице р., једна Крупова на к. 483, а две батерије раније остављене на Калимановића коси привучене су на Мрамор (к. 475) и Врнчанску косу. Али, у нападу на положаје код с. Д. Бранетића обе колоне наишле су биле на јак отпор непријатеља. Непријатељ је чак у два маха прелазио и у контра напад против обе нападне колоне, али је био одбивен.
Десна колона продужила је даље лагано и постепено наступање и до вечера допрла на десну обалу п. Парлога, наслањајући се десним крилом на с. Ручић, а левим крилом дошла је у висину изворног дела огранка п. Парлога, ј. од пута. Лева колона, у даљем наступању због јаке ватре непријатељске и због наступелог мрака, задржала се на коси леве обале Љевајице р. упућујући на десну обалу само 1 батаљон. Због јаког непријатељског отпора, на који се наишло код Д. Бранетића а претпостављајући да ће се и на Врановици наићи на исти отпор командант дивизије задржао је пред мрак обе нападне колоне. Према томе распоред дивизије тога вечера на заузетим положајима био је: десна колона на седлу између к. 483 и Врановице и то: 1. пешад. пук II. позива на десном, а 3. пешад. пук II. позива на левом крилу. Од три батерије придате овој колони једна је заноћила на к. 483, а остале две дуж друма између Врнчанске механе и Мрамора. Лева колона (2. пешад. пук II. позива), преноћила је на положају код изворног дела р. Браничице, једна њена батерија на левој обали исте р., ј. од с. Д. Бранетића, а друге две остале су и даље на Врнчанској коси. Коњички ескадрон и пионири подељени су код нападних колона, а дивизиска резерва је на Мрамору. Заустављене трупе у нападу предузеле су одмах утврђивање заузетих положаја, јер се могло претпостављати да ће непријатељ после данашњег контра напада предузети што и у току ноћи. У циљу пак, да се непријатељ застраши и омете у својим ноћним покушајима око 22 часа отворена је на њ ватра из једне батерије леве колоне, а у правцу његових предњих делова слате су из обе колоне преко ноћи патроле и бомбашка одељења. Ово је без сумње изазвало у неколико страх у непријатеља, да у току ноћи ништа не предузме из бојазни, да и сам не буде нападнут. О груписању непријатеља у току 3. децембра према овој дивизији сазнало се само толико, да су се на фронту Мрамор (к. 471) – Виноградине бориле 2. и 6. брдска бригада.
Борбе код Елдовишта – Чолића брда и Дубаве. Дунавска дивизија I. позива отпочела је напад у 7.30 час. са фронта Синошевићи – механа Бершићска и то: десна колона на фронт Елдовиште – Чолића брдо (са 1 батаљоном од Синошевића на фронт Елдовишта, а главнином од друма на десни бок Елдовишта и на Чолића брдо). Лева колона са фронта ушће Озремице – Бершићска механа правцем Дубава – Трешњица – Макљиш. Дивизиска резерва: 8. пешад. пук I. позива кренут је тек око 8 час. од Таковског дворца долином р. Озремице, а коњички пук кретао се у њеној висини. Артилерија (у колико није употребљена код нападних колона) остављена је на својим положајима са задатком, да потпомогне напад на Елдовиште и Дубаву, а сем тога да буде спремна и за евентуално наступање. Напад дивизије био је одмах дочекан артилериском ватром непријатељских батерија са Трешњице и Хаџића брда. Десно крило десне нападне колоне наступало је без задржавања и до 9.30 час. избило на Елдовиште, али њен левокрилни батаљон који је подилазио Чолића брду, наишао је на отпор и био тучен артилериском ватром са Трешњице. Непријатељска је артилерија такође са Хаџића брда тукла и косу ј. од Чолића брда. Па да би омогућио даљи покрет свог левог крила, командант десне колоне извео је око 9.15 час. 1 вод артилерије на Елдовиште. Пред фронтом леве колоне за то време водила се доста јака пешадиска борба на Дубави. Непријатељ је држао овај положај са 1 батаљоном. Напад леве колоне потпомагала је снажно наша артилерија са Столица и под заштитом њене ватре њена лева колона наступала је лагано ка Дубави. Непријатељски делови пред левом колоном почели су се убрзо повлачити, и то они са Хаџића брда ка Запису а они са Дубаве ка Трешњици. Да би се што пре дохватило Чолића брда, командант дивизије око 10 час. упутио је коњички пук да избије на Чолића брдо, али је пук подишав у висини првих пешадиских редова морао застати. Ово је руководило даље команданта Дунавске дивизије I. позива, да своју артилерију са главног положаја приближи и групише на предње положаје, како би се што пре сломио отпор непријатеља на Чолића брду и Дубави. Батерија са Главице (к. 530) упућена је десној нападној колони, а батерија, која је у то време већ била стигла, пласирана је једним водом на Љевајићску косу те да туче Чолића брдо, а другим водом на Елдовиште да туче непријатеља код Д. Бранетића и његове делове, који су одступали ка Озремској коси.
Најзад око 11.45 час. сломљен је отпор непријатеља на Чолића брду и Дубави. Десна колона избила је на Чолића брдо, а лева на Дубаву. По избијању на ове положаје обе нападне колоне продужиле су даље: десна у правцу Озрема а лева ка Трешњици. Око подне десна колона избила је већ на линију Чолића брдо – коса с. од Елдовишта. Њена 9. батерија и вод 7. батерије био је на Елдовишту, а 2. вод 7. батерије у покрету ка Чолића брду. Лева колона избила је са једним водом 2. батерије на плато с. од Дубаве, а други вод ове батерије остао је на Столицама. Једна батерија била је у покрету од Тоцилина (к. 582), а дивизиска резерва крећући се позади десне колоне избила је на Чолића брдо заједно са коњичким пуком. Даље наступање дивизије продужено је целим фронтом, а непријатељ пред нашим трупама повлачио се преко Озрема а делом преко с. Лозња и Бањана. Наступајући под борбом, трупе обе нападне колоне до ноћи нису се могле много помаћи унапред. Десна колона наступајући десним крилом од Елдовишта ка Д. Бранетићу допрла је на седло између с. Љеваја и Д. Бранетића, где је наишла на јачи отпор непријатељски. Лево крило ове колоне избило је на Озремску косу с. од Чолића брда и задржало се у висини десног крила; 9. батерија и вод 7. батерије, који су још око 15 час. стигли на Чолића брдо, потпомагали су напад десне колоне, али ипак напад није могао успети, јер је лево крило Моравске дивизије II. позива, које је такође нападало у правцу Д. Бранетића сувише споро наступало. Лева нападна колона Дунавске дивизије I. позива у току по подне заузела је Трешњицу и продужила је напад на Макљиш, али довољно не потпомогнута артилеријом као и због застоја десног крила Дунавске дивизије II. позива на Дреновачком осоју, није могла даље да продужи напад, већ је шта више у циљу осигурања свог левог бока морала према Хрту и Хаџића брду оставити заслон. На тај начин фронт Дунавске дивизије I. позива по прекиду борбе ишао је од седла с. од Љеваје преко Озремске косе на Трешњицу и дивизија заноћила у оваквом распореду: десна колона на одсеку Љевајска – Озремска коса са резервом на Елдовишту; артилерија (1 ½ батерија) на Елдовишту, а вод на Чолића брду. Лева колона са водом пољске артилерије на Трешњици а вод на Столици. Дивизиска резерва, коњица и дивизиски штаб су на Чолића брду. Хаубичка батерија је на Главици (к. 530), а 1 пољска батерија на Тоцилину. Градски топ је на Пољани (к. 503). Непријатељ пред фронтом Дунавске дивизије I. позива повукао се на линију: Макљиш – Озрем (десна обала Озремице). Од непријатељских трупа биле су 3. и 14. брдска бригада; 3. бригада повлачила се у правцу Бањана, а 14. бригада држала је фронт Озрем – Г. Бранетић, према десном крилу и боку Дунавске дивизије I. позива; на одсеку: Д. Бранетићи – Врановица осећало се јаче груписање непријатеља.
Борба око села Леушића, Брезне и Бершића. Напад Дунавске дивизије II. позива отпочео је у 7 час. са фронта: Дреновачко осоје – Галич – Васкова главица трима нападним колонама. Десном колоном од Дреновачког осоја и Галича у правцу Кремена и Хаџића брда; средњом од Галича на Овчицу и Шукунђед, а левом од Васкове главице на Кремен (Леушићски к. 648). Сва артилерија, остављена на својим ранијим положајима: Дреновачко осоје – Галич – Васкова главица, имала је да потпомогне снажном ватром наступање нападних колона. Дивизиска резерва задржана је позади левог крила Галича, а коњички дивизион упућен је од Вучјака и Равнаша ка с. Прањанима у циљу заштите левог крила и бока дивизије и за везу са деснокрилним одредом из Ужичке војске. Непријатељ пред целим фронтом ове дивизије био је подишао доста близу и држао је линију: Хаџића брдо – Овчица – десна обала Коњске р. Према томе већ први покрет колона Дунавске дивизије II. позива био је запажен и дочекан ватром. Непријатељ је упорно бранио своје положаје и кочио наступање Дунавске дивизије II. позива. Но ипак напредујући лагано и под борбом, Дунавска дивизија II. позива успела је да до 9.30 час. на правцу Овчице протера непријатељске делове са Овчице и да са средњом колоном заузме предњу ивицу Шукунђеда. Лева колона спуштајући се ка Коњској р., а задржана ватром непријатељских делова који су били заузели косе на десној обали Коњске р., застала је, очекујући да у њену виснну избије Ужички одред. Само на десном крилу дивизије, делови упућени за напад ка Кремену (Бершићском) и Хаџића брду нису се готово ни кретали. У даљем току овог дана борба на фронту Дунавске дивизије II. позива продужена је. Дивизија је стварно имала малог успеха, али је врло лагано, готово неприметно одмицала напред, јер се непријатељ упорно бранио, нарочито пред десном колоном на Кремену (Бершићском) и пред левом колоном на десној обали Коњске р. Задржавање једне колоне кочило је покрет друге, доводећи је у опасност да се сувише не истакне и не буде тучена. Око 11 часова средња колона заузела је била већ један део Шукунђеда, подишла непријатељу на 300 – 400 м., али даље није могла. Десна колона једним делом трупа почела је подилазити Хаџића брду, на коме је већ примећено, да се непријатељ колеба, а лева колона остала је још на Коњској р., очекујући да у њену висину избије Лимски одред.
До вечери, лева колона и то са великим напрезањем успела је, да протера непријатеља преко Коњске р. и да се сама већим делом пребаци на десну обалу, на источне косе Кремена, где је и заноћила. Средња колона пред мрак протерала је непријатеља са Шукунђеда и натерала га да у нереду одступи ка Теочину. По избијању на Шукунђед средња колона задржала се и ту заноћила. Десна колона која у току целог дана није успела да заузме Бершићски Кремен, јер се непријатељ био јако утврдио и снажно бранио, задржала се испред Кремена. Међутим непријатељ је већ у току ноћи и сам морао да напусти Кремен због пада Шукунђеда на његовом десном и Трешњице на његовом левом крилу, само се о томе тек сутра у јутру сазнало. Из исказа заробљеника пред Дунавском дивизијом II. позива дејствовала је 15. брдска бригада, састављена из 1 батаљона 33. и 61. пешад. пука и још 5 батаљона једног ландштурмског пука, од којих је 1 допунски батаљон. Десно од ове непријатељске бригаде, по тврђењу заробљеника, дејствовала је 14. а лево 16. бригада.
Армиска резерва, 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“, кренута са места преноћишта (иза Трипавца) у 8 час., стигла је око 9 час. на десну обалу п. Палучак крај друма, где се задржала целог дана, пошто за њено ангажовање није било потребе, па је најзад на истим положајима и заноћила; 7. пешад. пук I. позива пристизао је овог дана возовима у Чачак.
У току данашњег дана догађаји код суседних армија развијали су се овако: Код III. армије: Дринска дивизија II. позива и Комбинована дивизија нападом на непријатеља успеле су да до мрака овладају линијом: Дубово брдо – Кречанац – Крстата липа – Камаљ – Врлаја; Тимочка дивизија II. поз. нападнута јачом непријатељском снагом, није се могла кренути унапред, већ се само бранила и до мрака уз припомоћ артилерије Дринске дивизије I. позива успела да свој положај одржи и непријатељски напад одбије. Делови пак Ужичке војске на левој обали Мораве, који су овога дана такође прешли у напад, успели су да потисну непријатеља пред собом и до мрака да овладају линијом: к. 370 – Прањанска црква – Рујевица – к. 787 (ји. од Оштрице).

Закључак (По релацији команданта I. армије)

Тако је дакле завршен први дан наше офанзиве. Па и ако њиме није бој потпуно решен, резултати данашњег успешног напада били су очигледни. Први успеси и задобивени трофеји морали су силно узбудити и потрести сваког војника. После онога непрекидног одступања и низа наших неуспеха, потрешени дух код трупа, озарен топлим јесењим сунцем, почео се будити; старо самопоуздање и офанзивни дух понова се повратио. Сваки, дотле помирен са мишљу и са изгубљеном надом чак и на опстанак земље, видео се сад препорођен и осећао се победиоцем. У данашњим успесима лежи клица доцнијих наших победа, у којима је дух и морал играо претежну улогу. Талас одушевљења, који је захватио трупе 3. децембра, носио их је победоносно и даље Сави и Дрини. Но поред користи у моралном погледу, данашњим успесима на фронту I. армије постигнути су и знатни тактичко – стратегиски резултати:
1. Непријатељ је на целом фронту и без великих жртава био потиснут са његових положаја, остављајући нам: 3 официра, 405 војника, 4 брдске хаубице, 1 митраљез, око 1.000 топовских метака доста пешачке муниције и велики број пионирског алата, ћебади и друге спреме.
2. Фронт армије, и ако напредовање колона није било тако брзо, ипак се је помакао унапред и овога дана у вече оцртавао већ линију: Коњска р. – Шукунђед – Бершићски Кремен – Дубава -Трешњица, па подилазећи Врановици и Д. Бранетићу ишао преко с. Ручића на Мрамор, Голубац ка с. Угриновцу.
3. Дунавска дивизија I. позива, продирући ка Озрему у међупростор непријатељских трупа, које су пред фронтом Моравске дивизије II. позива држале линију: Д. Бранетићи – Врановица, а пред трупама Дунавске дивизије II. позива линију: Брезна – Теочин, заузела је централни положај у односу унутрашњих крила ових непријатељских група.
4. Концентричним пак дејством Дринске дивизије I. позива, главна снага армије већ је била груписана на главном правцу њеног дејства ка Прострузи, са краћим и обухватним фронтом у односу према левом одсеку центра непријатељских трупа на положајима код Бољковца и на и. коси Проструге.
Већ први почетци данашњег напада давали су изгледа на успех. А кад су, са разних тачака фронта, почели стизати непрекидни извештаји, да напад готово на свима правцима успева, командант I. армије решио се, да у духу раније своје замишљене идеје и постављеног плана продужи напад сутра 4. децембра у тежњи, да што пре избије на главну планинску греду на фронт: Лалинци – Проструга – Рајац – к. 881 – Сувобор – Мујов гроб – Бабина глава. Према овакој својој одлуци, а у циљу да би се команданти дивизија благовремено упознали са својим даљим намерама, командант армије још у 11 час. издаје дивизијама под ОБр. 3346 оваку заповест:
Командантима дивизија: Дринској I. позива, Моравској II. позива, Дунавској I. позива и Дунавској II. позива:
Крајњи циљ данашњих операција и сутрашња почетна операција је избијање армије на фронт: Лалинци – Проструга – Рајац – к. 881 – Безимени вис (сз. од Шиљкове косе) – Сувобор – Мујов гроб – Бабина глава. Према овоме, фронтове дивизија опредељујем овако:
Дринска дивизија I. позива, са десним крилом наслања се на Голубац – к. 496 и простире се на запад до к. 605 (старо издање карте) на Прострузи (з. од к. 600).
Моравска дивизија II. позива, од левог крила Дринске па венцем закључно са поседањем Рајца.
Дунавска дивизија I. позива, од левог крила Моравске, са Добрим пољем и закључно са Безименим висом сз. од Шиљкове косе.
Дунавска дивизија II. позива, наслањајући се на лево крило Дунавске дивизије I. позива излази на оба Сувобора, Мујов гроб и Бабину главу.
4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“, као армиска резерва, маршује друмом преко Г. Бранетића право ка Саставцима на Прострузи.
7. пешад. пук I. позива, такође као армиска резерва, кретаће се по пристизању главним друмом преко Срезојеваца – Теочина и Коштунића ка Сувобору.
Дивизије ће се служити овим комуникацијама: Дринска дивизија друм: Г. Милановац – Бољковци – Лалинци. Моравска дивизија: Г. Милановац – Мрамор – Д. Бранетић – Г. Бранетић, употребљавајући и косу (пут) из Д. Бранетића што избија на Честе букве. Дунавска I. позива: Г. Милановац – Таково – Лозањ – Бањани – Полом (користити део пута преко Теочина за Полог). Дунавска II. позива: Чачак – Срезојевци – Теочин – Брајићи – Сувобор.
На поменутој греди прикупити дивизије, пошто се пошаљу гонећи одреди испред фронта, привући ближе артилерију и очекивати даље моје наређење. Вечерас, опрезно се осигурати предстражама, учинити јаку везу са суседним дивизијама и изашиљати патроле на што већу даљину. Почетак сутрашњег рада опет у 7 час. Корекције овога по потреби и предлозима чиниће се телефоном. О пријему ове заповести одговорити.

Командант армије, ђенерал, ЖИВ. МИШИЋ с. р.

Ова је заповест око подне послата по ордонансима свима потчињеним командантима, а око 18 час. достављена је и Врховној команди и суседним командантима: команданту Ужичке војске и III. армије.