3. децембар, Операције српске I армије

510

Ситуација на бојишту и распоред снага пред почетак офанзиве

Трупе I. армије прикупљене испред Г. Милановца, на положајима леве и десне обале Дичине, у очи дана почетка операција, заузеле су овакав распоред:
Дринска дивизија I. позива: Коњички пук, на саставу Давидовачке и Заграђанске р. Рељински одред: 6. пешад. пук I. позива са 2. брдском батеријом (2 топа) и Данглисовом батеријом (4 топа) на десној обали Давидовачке р. Предстража: 1 батаљон 17. пешад. пука I. позива на Голупцу (486). Главнина дивизије: 3. прек. пешад. пук и 5. пешад. пук I. позива на одсеку Липе к. 531 до средине седла на Трипавцу. Дивизиска резерва: 17. пешад. пук I. позива (3 батаљона) позади центра положаја. Завојиште у с. Мајдану; 1. степен колонске коморе код с. Новаци; 2. степен колонске коморе код с. Кнежевац; дивизиски штаб у с. Мајдану.
Моравска дивизија II. позива: На предњем положају на Мрамору: 3. пешад. пук II. позива са 2 брзометна топа. На главном положају: 8. кадровски пук са 2 ½ брзометне батерије на Трипавцу; 1. пешад. пук II. позива са 1 брзометном батеријом на одсеку од Љутовичке цркве до друма; 2. пешад. пук II. позива са 2 брзометне батерије на Калиманској коси; Коњички ескадрон и пионирски полубатаљон на Срчаник пољу; трупна комора са болничарском четом, санитетском колоном, 1. пољском болницом у Г. Милановцу; 1. степен колонске коморе код с. Дивјака, а 2. степен код с. Кнежевца.
Дунавска дивизија I. позива: 8. пешад. пук I. позива, 2 ½ пољске батерије, са 1 хаубичком батеријом и 1 четом пионира на Главици (од Калиманићске р. до Дичине); 4. прек. пешад. пук са 1 водом пољске артилерије на Столицама к. 544 (од Дичине р. до р. Дреновице); 9. пешад. пук I. позива (2 батаљона) у дивизиској резерви код Таковског двора. Од 9. пешад. пука на предњим положајима је: 1 батаљон на коси између р. Дичине и р. Лескавице, а 1 батаљон на Тоцилину и. од к. 582; градски топ је на Пољани. Коњички пук повучен је позади у долину Дичине; завојиште је у с. Клатичеву; борни део 1. степена колонске коморе у Г. Милановцу; 1. степен колонске коморе код с. Прњавора; 2. степен колонске коморе код с. Бара; штаб дивизије је у Такову.
Дунавска дивизија II. позива: Коњички дивизион је на Равнашу. Десни одсек: 3 батаљона 18. пешад. пука I. позива; 1 батаљон 10. пешад. пука III. позива на Дреновачком осоју и Галичу. Центар: 2 батаљона 8. пешад. пука II. позива на линији Галич – безимени ћувик. Леви одсек: 9. пешад. пук II. позива на Каменитој коси (безимени ћувик – Васкова главица са наслоном на Ружин гроб). Дивизиска резерва: 1 батаљон 8. пешад. пука II. позива; 1 батаљон 18. пешад. пука, остатак Комбинованог пука и батаљон 15. пешад. пука III. позива позади левог крила Галича. Од артилерије на одсеку: Дреновачко осоје – Галич 5 позициских и 2 брзометна пољска топа, а на одсеку: безимени вис – Васкова главица 6 брзометних и 2 Дебанжова пољска топа. Предстражна линија: Вучјак – лева обала Коњског потока – Овчице – Кремен. Завојиште у с. Бранићима: 1. степен колонске коморе код с. Трбушана; дивизиски штаб у с. Срезојевцима.
Армиска реверва: 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ позади Трипавца. Армиски штаб у Г. Милановцу.
Стање код суседних трупа било је овако: III. армија држала је положај на линији: Дубово брдо – Смрдљиковац (Кречанац) – Камаљ (лева обала В. Потока) – Липет. Код Ужичке војске: Шумадиска дивизија II. позива налазила се искупљена између Чемернице и Каменице на положају Кита, са крајњим десним крилом (коњичким дивизионом и 1 четом) на Ружином гробу.
Бројно стање трупа. Због ранијих губитака у борбама и других расхода толико се било смањило, да је свело ефективну моћ трупа испод половине њихове формациске јачине. I. армија (без 4. пеш. пука I. позива) пред почетак офанзиве није бројала више од 22.000 пушака, а бројно стање код појединих дивизија било је овако: Код Дринске дивизије I. позива: 3. прек. пешад. пук 500 пушака; 5. пеш. пук I. позива 1.400 пушака; 6. пеш. пук I. позива 620 пушака; 17. пеш. пук I. поз. 1.500 пушака. Свега 4.020 пушака. Код Дунавске дивизије I. позива: 4. прек. пешадиски пук 1.600 пушака; 8. пук I. позива 1.630 пушака; 9. пешад. пук I. позива 1.700 пушака. Свега 4.930 пушака. Код Дунавске дивизије II. позива: 8. пешад. пук II. позива 1.500 пушака; 9. пешад. пук II. позива 1.529 пушака; 18. пешад. пук I. позива 2.100 пушака. Свега 5.129 пушака. Код Моравске дивизије II. позива: 1. пешад. пук II. позива 1.700 пушака; 2. пешад. пук II. позива 2.471 пушка; 3. пешад. пук II. позива 2.850 пушака; 8. кадровски пешад. пук 900 пушака. Свега 7.921 пушка.
4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“, који је пред почетак самих операција ушао у састав ове армије, исцрпљен ранијим борбама и маршовима, није бројао више у овај мах од 875 пушака. Замор и исцрпљеност код људи овога пука дугим маршовима из Босне на Дебело брдо, на Шабац и натраг ка Руднику, били су већ до тог ступња довели људе, да је пук по мишљењу његова команданта био неспособаи, за ма какву озбиљну улогу.
Материјална спрема код трупа била је сасвим дотрајала. Поред свих тешкоћа борбе, трупе су готово без обуће и остале спреме морале да се боре, по снегу и високим планинама. Пешадиске муниције било је довољно, а срећом те је пристигла и извесна количина артилериске муниције, баш у времену, кад је била најпотребнија, те је донекле повратило наду код трупа и понова пробудило љубав пешадије према својој артилерији. Морално стање код трупа било се поправило; вишедневни одмор и уређеност трупа утицали су благотворно на дух и расположење трупа и повратили снагу код људи. Морална поколебаност; душевно растројство; изгубљена нада на успех и вера у своје старешине; изгубљена воља за борбом; поремећај у дисциплини, премореност, апатичност према рату; све је то било сад ишчезло, чим је још 1. децембра наглашена наредба за напад. Љубав према Отаџбини; полет и пожртвовање, који су раније недаћама и тешкоћама били моментано угушени, почели су се сад понова рађати. Све је било спремно да крене напред,