3. децембар, Операције аустриске војске и српске II армије

645

Операције аустриске војске

По податцима, које је добила Врховна команда „Балканске војске“, српска војска прешла је овог дана у контра офанзиву против VI. армије и то: Шумадиска и Тимочка дивизија I. позива и Коњичка дивизија наступају са обе стране пута за Лазаревац. Моравска и Дринска I. позива и Дринска II. као и Комбинована дивизија наступају са Рудника са обе стране Голупца (к. 495). Тимочка и Моравска дивизија II. позива наступају од Г. Милановца са обе стране пута Бањани – Проструга и Ужичка војска наступа против 18. дивизије. Међутим обе Дунавске дивизије (I. и II. позива) и трупе III. позива осигуравају десно крило своје војске према V. аустриској армији.

Операције VI. армије

Удар српске војске погодио је још у току 3. децембра пре подне 16. корпус, а по подне и 15. корпус, док се према фронту 13. корпуса Срби из почетка нису хтели приближавати аустриским предстражама ближе од 800 корака.

Дејство 16. корпуса

50. дивизија успела је, да својом 16. брдском бригадом одбије напад 2 српска пука на Галич (703), али је њена 3. брдска бригада била јако притешњена на положају Дубава (446) нарочито њено лево крило, које је попустило под ударом надмоћније српске снаге. Благодарећи садејству 14. брдске бригаде Комбиноване дивизије са положаја Виноградина (462), повлачење 3. брдске бригаде 50. дивизије извршено је у реду, али је оно утицало на повлачење целог фронта 50. дивизије за нешто уназад. Под заклоном ноћи 50. дивизија повукла се на нови положај: Озрем – Брезна. Комбинована дивизија имала је овог дана да издржи такође јаку борбу. Силина српског удара била је управљена нарочито на центар дивизије према 2. брдској бригади код с. Ручића. Потпомогнута својом јаком артилериском ватром, српска пешадија дошла је на блиско одстојање од слабо поседнутог положаја Комбиноване дивизије. И овде је 14. брдска бригада са Виноградина (462) садејствовала угроженој 2. брдској бригади своје дивизије, једним против нападом. То исто је учинила и 6. брдска бригада на левом крилу Комбиноване дивизије од Голупца (496). Благодарећи овим против нападима, српски напад на Комбиновану дивизију, био је одбивен. Надирање српских трупа према с. Бољковцу задржато је још и дејством аустриске артилерије од Голупца. 18. дивизија водила је овог дана борбе на свом фронту: 5. брдска бригада оставила је била само батаљон 64. пешад. пука у позадини на Оштрици (814) против десног крила српских трупа на положају: Главај (615) – Кита (632); 13. брдска бригада маршовала је од Средње Добриње ка Оштрици (814), у циљу да идућег дана изврши фронтални напад, а 1. брдска бригада добила је задатак да држи положај код Г. Добриње. У времену ових покрета, српска Ужичка војска је предузела напад на 18. аустриску дивизију правцем: Вел. Поље (804) – Годун (711) – Шиљковица (820) и кроз дубоко удоље р. Лешнице ка Оштрици (814). Ови су напади у току 3. децембра сузбивени, али се сазнало, да јаче српске снаге наступају од Чачка.

Дејство 15. корпуса

У вече овога дана требала је на положају Липет – Голубац (496) да се изврши смена 48. дивизије, која је у претходним борбама јако била исцрпљена, са 1. дивизијом, која се одмарала неколико дана у корпусној резерви на Дићској главици. Тек што је 1. дивизија 3. децембра око 15 часова стигла на вис Голубац (326) између Дићске главице и Липета, отпочела је паклена ватра српске артилерије против положаја 48. и 40. дивизије, које су биле у првој линији. У исто време командант 16. корпуса обраћа се са хитним захтевом команданту 15. корпуса, да помогне јако притешњену Комбиновану дивизију 16. корпуса, на њеном фронту: Виноградина – Ручићи – Бољковци. У овом циљу командант 15. корпуса наређује команданту 1. дивизије, да упути своју 7. и 9. брдску бригаду у правцу с. Бољковци у циљу садејства Комбинованој дивизији 16. корпуса, а 8. брдску бригаду да задржи у корпусној резерви на коси између Дићске главице и Липета. Командант 15. корпуса оценио је да може упутити помоћ угроженом левом крилу 16. корпуса, јер му цела 1. дивизија у томе времену није требала, пошто је 40. хонведска дивизија на левом крилу 15. корпуса била у стању, да се одржи на положају уводећи истина у борбу све своје трупе до последњег батаљона. Целу ноћ 3./4. децембра, Срби су нападали положаје 40. хонведске дивизије између Парлога и Врлаје, код с. Пољанице.

Дејство 13. корпуса

Овај корпус у току 3. децембра предузео је напад са својих положаја правцем Лазаревац – Аранђеловац, и лагано је напредовао.
Са обзиром на догађаје, који су 3. децембра тако изненада наступили на фронту VI. армије, командант ове армије надао се, да ће се са наступањем V. армије од Београда ка југу, убрзо добити просторија, са које ће се њено присуство осетити још док VI. армија буде у стању да се одржи на садашњим положајима. Исто тако командант VI. армије надао се, да ће ситуација на фронту притешњенога 16. корпуса бити поправљена офанзивним дејством 13. корпуса на правцу Лазаревац – Аранђеловац; нападом 1. дивизије (7. и 9. брдске бригаде) правцем Бољковци – Г. Милановац, и наређеним нападом 18. дивизије (5. и 13. брдске бригаде) правцем Гојна Гора – Галич, који се истина не би могао осетити раније од 5. или 6. децембра. За ово време 1. брдска бригада (18. дивизије) имала је задржавати Србе на своме положају код. Г. Добриње.
4. брдска бригада (самостална) упућена је цела из Ужица у Пожегу, а на њено место у Ужице дошла је 9. ландштурмска етапна бригада из Бајине Баште.

Операције V. армије

У току 3. децембра на фронту ове армије није било никакве акције. Вршено је без борбе, ново груписање армије за офанзиву са Раљских положаја ка југу у правцу Аранђеловца.

Операције српске војске

Операције II. армије

Овога дана у 10 часова отпочела је напад II. армија по директиви Врховне команде ОБр. 7510 и армиској диспозицији ОБр. 4258. Командант III. армије о овоме је извештен телефоном с тим да ће једна колона Моравске дивизије I. позива наступити сливом р. Оњега и одржавати везу са десним крилом III. армије. У 6 часова командант II. армије са оперативним делом штаба отишао је на положај. Напад је текао овако:

Дејство Моравске дивизије I. позива

Према заповести ОБр. 2181 издате 2. децембра у 23.40 часова, која је у целини изнета у петој књизи „2. децембар“, претходнице и извиђачки делови кренути су 3. децембра у 9.30 часова а чела главнина колона у 10 часова. Чим су колоне одређене за напад почеле да силазе са положаја, предњи делови колона дочекани су непријатељском ватром. Борба је почела тек око 12 часова, а дотле су протеривани предњи непријатељски делови. У почетку борбе Њ. В. Краљ Петар у пратњи команданта II. армије обишао је трупе ове дивизије и том приликом живом речи храбрио војнике, говорећи им: „Дошао сам да видим, како браните своју Отаџбину. Чуо сам, рекао је Краљ 1. пешад. пуку I. позива, да сте заморени и малаксали. Па нека сваки онај који осећа да више не може да се бори, слободно изађе“. У овом смислу говорио је и командант II. армије по жељи Краљевој, при чему је командант сваком пуку изложио како се до тада показао. Овом приликом 2. пук је похвалио а 1. и 3. укорио. Већ предузета офанзива као и појава Њ. В. Краља и његове лепе речи, подигле су морал трупа на највећу висину. Командант II. армије остао је на осматрачници на Вагану, а командант Моравске дивизије I. позива са штабом отишао је код десне колоне.
У 10.05 часова добивено је извешће од командира ескадрона и официрске самосталне патроле: „Да се непријатељски мањи делови налазе на линији: Брајковац – Трнавци – Балин Гроб – Разбојиште – Главица. На Старачи виђена су слабија одељења. У с. Брајковцу код механе један вод пешадије посео је ровове. Од артилерије, сем једне групе од 2 топа на Новаковом брду и једне групе од 2 топа на Вису, није ништа више откривено“.
У 11 часова командант дивизије телефоном наређује обема колонама, да форсирају напад. Претходнице обеју колона наступале су задржаване само слабијим деловима. У 11 часова десна колона наишла је на јачи отпор код Разбојишта и Стараче. Тада је пласирана претходничка батерија (5.) код Крушевице. Под заштитом њене ватре претходница десне колоне избила је на Разбојиште. У то доба лева колона подилазила је Трнавачкој коси, која је била јако поседнута. Развијен је још један батаљон и коса Трнавци заузета је. Обе колоне припремале су се за даљи напад на Балин Гроб и Старачу.
У 11.30 часова послао сам командантима колона ову депешу: „По извештају заробљеника, непријатељ је посео „Вис“ („Бистрички“) – Кременица са 5 до 6 пукова заједничке војске. Тимочка дивизија I. позива пребацила се преко Трбушничке реке и наступа даље. За потпомагање наступања пласирана је батерија на „Остењаку“. 3. пук оджаваће тесну везу са Тимочком дивизијом I. позива, а 2. пук у свом наступању одређеним правцем, држаће се више главне (десне) колоне“. У то доба добивена је депеша команданта армије ОБр. 4248 којом наређује, да се одмах саопшти Краљевски поздрав и благодарност Њ. В. Краља. Под ОБр. 2197 одмах је саопштено свима јединицама. У 13 часова командир ескадрона јавља, да једна непријатељска чета одступа од Трнаваца ка Брајковцу, а један вод пешадије са коњичким патролама ка Старачи. Ово је саопштено телефоном командантима колона, који су и сами то видели.
У 13 часова командант десне колоне извештава, да је са претходницом предузео напад на Старачу, где се виђају јача непријатељска одељења. Извештајем писаним у 13.25 часова официрска коњичка патрола са правца Трбушница – Кременица јавља, да је по исказу заробљеника из 53. регименте на Трбушничком гробљу било пола чете, а да се главнина пука налази код Стараче. Од заробљеника из 28. регименте дознао је, да се у с. Смрдљиковцу налази 28. и 78. регимента а на Старачи 53. Шта има на Кременици и Вису, не зна. Ови податци телефоном су послати командантима колона да их провере и користе. Међутим, све су колоне наступале и водиле доста јаку борбу са непријатељем. Десна колона подишла је око 14.30 часова под Старачу, и тада су већ биле развијене три батерије и три батаљона. Непријатељ је давао релативно слаб отпор и претходница је заузела Старачу. Лева колона у то доба избила је на косу Трнавци и одмах дочекана јаком ватром са Балиног Гроба и Новаковог брда почела се утврђивати на тој коси. У то доба Тимочка дивизија I. позива подилазила је Бистричком вису, а Дринска дивизија II. позива спремала се за напад на Кик.
У 15.10 часова командант десне колоне извештава, да је претходница заузела Старачу; на Старачи ће се задржати и очекивати даље наређење, јер са 2. пуком нема везе, а борба се чује лево позади. У 15.12 часова наређено је команданту десне колоне, да се на Старачи заустави и утврди и да деловима извиђа што даље унапред. Заузете положаје бранити што упорније, док се друге јединице не прикупе. Са 2. пуком одмах ухватити везу, који треба да је у висини 16. пука. У 15.15 часова командант леве колоне извештава: да је са главнином избио на коту 356, а први борбени ред налази се на Трнавцу. Ухваћена је веза са 16. пешад. пуком. У Смрдљиковцу налазе се слаби непријатељски делови као заштита коморе; упутио је пола чете ради протеривања овог непријатељског дела. Дринска дивизија II. позива није се кренула са Мрамора“. У исто време 15.15 часова командир коњичког ескадрона са Ростове јавља, да је ухватио везу са командантом 4. пука II. позива, овај га је известио усмено по ордонансу, да чека долазак 5. пука II. позива па да крене напред. Командир му је писмено јавио, да преко Смрдљиковца и Трнавца може добити везу са нашом левом колоном. У ово доба командант десне колоне хотећи да дозна јачину и распоред непријатеља на Кременици, развио је још један батаљон (3. батаљон 16. пука) у први борбени ред и наредио напад на Кременицу (к. 371). Батаљон 16. пука око 16 часова избио је у висину првог борбеног реда и цео борбени ред покушава да избије на Кременицу. И ако су све три батерије помагале овај напад, ипак он није успео, јер је непријатељ из густо поседнутих ровова дочекао овај напад веома јаком пушчаном и митраљеском ватром са Кременице и артилериском ватром са Виса и Кременице. Сав остатак десне колоне привучен је под Старачу на западни нагиб у заклон од ужасне ватре. Кад три батаљона упућена на напад на Кременицу нису успела, командант десне колоне наредио је да један батаљон 16. пука поседне Старачу и образују резерву и понова покушају напад.
Телефоном наредио сам у 18 часова да се под заклоном мрака заузме Кременица. Поновни напад у 18 часова био је одбивен са доста великим жртвама. Међутим из штаба армије телефоном се пита „шта је са Кременицом“ и „да ли је заузет Вис“. Важност тога положаја довољно сам ја уочио и стога сам наредио телефоном, да се без обзира на жртве покуша понова напад у току ноћи. Од коњичких официрских патрола добио сам извештаје, да једна чета наступа ка левом крилу 2. пука. Та је чета заустављена одмах на западној ивици с. Трнавца, но одатле није протерана; а тукла је нападну колону (на Старачи) и леви бок. Команданту леве колоне наредио сам телефоном да ту чету паралише. Један вод 2. пука извршио је јуриш, чету отерао и заробио 10 – 12 војника. Обе колоне организовале су поновни напад и на Балин Гроб и на Кременицу. Лева колона да би попунила празнину између себе и десне колоне развије у десно и трећи батаљон и упути га на напад на Балин Гроб. Десна колона припремала је поновни напад на јужну Кременицу.
У 20 часова командант десне колоне извештава, да је са целом колоном на Старачи, са непријатељем још и сад воде борбу предњи делови. Са 2. пуком још није ухваћена веза. Ако 2. пук ноћас не избије у висину десне колоне, мораће да се задржи на Старачи, пошто му је леви бок потпуно неосигуран. У 21 час са ОБр. 2216 наређено је команданту леве колоне да одржава чврсту везу са десном колоном, која ће у току ноћи продужити напад са задатком да заузме и поседне Кременицу – лева колона да изврши напад, заузме и поседне Вис (к. 385). Чим Вис заузме, да пошаље извештај. Телефоном се везати са 16. пуком на Старачи. Батаљон одређен да одржава везу са Тимочком дивизијом I. позива наступао је и дошао под северни део Кременице и ту се задржао изговарајући се, да чека, да 15. пук I. позива, који је изостао изађе на његову висину. Наређено је команданту десне колоне да нареди, да тај батаљон без обзира на везу наступа и заузме северну Кременицу. Команданту 1. батаљона 3. пука послао је командант десне колоне то наређење и он је продужио наступање, али се ни те ноћи није могао да дочепа Кременице.
У 22.15 часова под ОБр. 2219 послат је извештај команданту армије и командантима суседних дивизија ове садржине: „Дивизија у нападу својим левим крилом заузела је Балин Гроб. На фронту подилази положају Кременици и Стубичком Вису. Непријатељ брани положаје слабијом снагом. Према исказу заробљеника на овом фронту је 28. домобрански пук; заробљено је 3 официра и 147 војника“. У 22.45 часова командант десне колоне јавља: „Да је наредио поновни напад на Кременицу. Ако напад не успе, поновиће га пред зору“. У 23.40 часова командант леве колоне извештава, да је са 2 батаљона и митраљеским одељењем на коси Трнавци ј. од Балиног Гроба. Непријатељ, јачине 2 батаљона, одступио је на Новаково брдо.
У 24 часа примљено је наређење ОБр. 4297 команданта II. армије за сутрашњи рад ове садржине: „У нападу на непријатеља 3. ов. мес. дивизије су постигле ове резултате: Моравска дивизија I. позива напада на Кременицу и Стубички Вис; Тимочка дивизија I. позива заузела је Бистрички Вис и Ивковачу; Шумадиска дивизија заузела је Змијан и линију западно Капар – Којиловица – Окресак и Коњичка дивизија држи линију: Чамске њиве – и ивицу с. Слатине. Према томе сутра 4. децембра дивизије ће продужити напад на непријатеља у духу наређења ОБр. 1258 од 2. тек. мес. Према наступању Шумадиске дивизије I. позива наступаће и Коњичка дивизија одржавајући везу са Обреновачким одредом“.
Ноћ је прекинула нерешену борбу, па ипак је командант дивизије наредио да се у току ноћи покуша, да се заузме положај Кременица – Вис. Тачно у поноћ, цео први борбени ред десне колоне предузео је понова и по трећи пут јуриш. И ако је помогнут од стране леве колоне ипак ни тај јуриш није успео. 4 батаљона упућена на јуриш јаком ватром пешачком, митраљеском и артилериском бачена су назад на полазни положај. Сад се јасно видело, да је непријатељ знатно ојачао своје трупе на Кременици – Вису. Дивизија је заноћила на заузетим положајима. Целу ноћ водила се пушчана, а кад и кад артилериска ватра. Овога дана командант II. армије под ОБр. 2448 доставља ово: „Врховна команда доставља: „Њ. В. Краљ, дивећи се надчовечанским напорима и клањајући се силним жртвама наше војске, шаље свима официрима, подофицирима, капларима и редовима своју најсрдачнију захвалност, тврдо уверен, да ће они сви, образованом свету познатом жилавошћу и даље истрајати на бранику Отаџбине, очувати част, славу, име и будућност Србије, приносећи и последње жртве на олтар заветних идеала уједињења Српства, остављајући потомству нечувене примере пожртвованости. Са најмилијим ускликом: да живи наша војска, Њ. В. Краљ поздравља своје соколове са вером и надом у Бога у коначан успех“. Овај поздрав Њ. В. Краља нека се одмах саопшти свима трупама. Ова је наредба одмах саопштена трупама ове дивизије.

Дејство Тимочке дивизије I. позива

Дан је освануо ведар и свеж. Преко ноћи се земља замрзнула, те бар из јутра није било блата.
У 10 часова обе колоне ове дивизије отпочеле су напад својом пешадијом у маршевском поретку. Не наилазећи на непријатеља, пешадија је прешла Крушевичку реку и овладала положајем Мекоте и Милићево брдо. Око 10.45 часова претходнички делови леве колоне, при пребацивању на леву обалу Трбушничке реке, почели су добивати пушчану и митраљеску ватру са Равница. У исто време чула је се пушчана и митраљеска ватра према 3. пешад. пуку I. позива, који је био у десној колони Моравске дивизије I. позива. Због непријатељске ватре развијен је за борбу претходнички батаљон леве колоне, а због тога, што је се тешко одржавала веза са десном колоном Моравске дивизије и што се тамо чула борба, развијен је лево од претходничког још један батаљон ове колоне, према Главици (к. 261). Претходница десне колоне наишла је до овог времена само на непријатељске патроле, које је растерала и продужила кретање. Како су на Равницама и код Главице били само омањи делови непријатељски, брзо су потиснути и наступање је продужено. С обзиром на овакву јачину непријатеља и слаб отпор, кретање обеју колона могло је се вршити брже, али је морало бити донекле успорено због сачекивања суседних дивизија да избију у висину ове. У 13 часова из Шумадиске дивизије I. позива јављају, да су њихови предњи делови у свом наступању избили на Стражевицу к. 192 – Барошевац. У исто време из Моравске дивизије I. позива јављају, да је њихова главна колона на Разбојишту и да има пред собом 2 – 3 непријатељске чете са 1 јаким митраљеским одељењем. Десна колона је у висини главне колоне. Командант Моравске дивизије I. позива наређује енергичније наступање.
У 14 часова ситуација је била оваква: Десна колона у свом наступању избила је на Кочино поље и предњим деловима подилази ка Чоканлији (к. 289) одржавајући везу десно са Шумадиском дивизијом а лево са левом колоном ове дивизије; лева колона, овладавши Равницама и Главицом (к. 261), подилазила је предњим деловима ка Бистричком вису (295), а ради потпомагања овога, пласиране су 2. и 3. батерија Тимочког артилериског пука на коси источно од Трбушничке механе (с обе стране друма); дивизиска резерва је на к. 263, а артилерија десне колоне двема батеријама у покрету је ка Кочином пољу (долином р. Пештана) а једном ка Остењаку. У даљем своме наступању, лева колона је наишла на јачи отпор непријатеља на Бистричком вису. Овде је непријатељ био развио један свој батаљон пешадије, али је примећено да му прилазе појачања са Дрена (к. 278). Да се не би допустило непријатељу ојачање на Вису, и да би се овим овладало у току данашњег дана, како би се имао бољи ослонац за сутрашњи рад, издато је наређење команданту леве колоне, да се Вис (295) што пре и још у току данашњег дана заузме и огарантује његово држање. Овоме је ишло у прилог још и извешће од начелника штаба Моравске дивизије I. позива да њена средња колона подилази ка Старачи (к. 379). Према овоме, лева је колона отпочела енергичније наступање и напад на Бистрички вис, који је и заузела око 16 часова, посела га са два батаљона и отпочела утврђивање. Тиме је завршено наступање леве колоне овог дана. Десна колона за све ово време није наилазила на јачи непријатељски отпор, па је тако и овладала Чоканлијом и Ајдучком чесмом (к. 280), али ипак у свом наступању није могла наглити, већ је кретање подешавала према левом крилу Шумадиске дивизије и левој колони, Ну, кад је већ у вече добивен извештај, да је Шумадиска дивизија заузела Змијан, и избацила своје делове напред ка положајима код с. Сакуље, десна колона покушала је да заузме Ивковачу (к. 271) како се не би дала могућност непријатељу да сутра дан организује јачи отпор на томе правцу. Стога је ова колона и продужила кретање и око 19 часова почне добијати јачу пушчану и митраљеску ватру са Ивковаче. Како је изгледало да непријатељ није тако јак на овом положају, организован је ноћни напад на Ивковачу и предузет око 20 часова и 30 минута и заузета Ивковача. Пошто је заузећем Ивковаче десна колона била већ неколико истакнута у односу на лево крило Шумадиске дивизије и леву колону, то је требало да се она ту задржи, и овога дана задовољи се наступањем дотле. Али како је јуришем на Ивковачу код непријатеља унета забуна и растројство, предњи делови ове колоне продужили су надирање за противником, и тако рећи на његовим леђима избију око 21 час на к. 278 (Зеоке), заузевши тамо наше пређашње ровове. Тако ова колона достигне свој циљ, који јој је одређен за овај дан и одмах отпочне предузимати мере, да се овај положај одржи и обезбеди успех.
Око 17 часова добивен је телефонски извештај из Моравске дивизије I. позива: Да ће Моравска дивизија предузети у току идуће ноћи напад на Кременицу и заузети је. С обзиром на овај извештај и пошто је се чекало само да Моравска дивизија заузме Кременицу па да лева колона ове дивизије продужи наступање и заузме Дрен, колона је појачана једним батаљоном из дивизиске резерве и стављено јој је у задатак: да Бистрички вис утврди и одржи га по сваку цену, а кад Моравска дивизија предузме напад на Кременицу садејствује овом нападу, и по паду Кременице заузме Дрен. Али пошто Моравска дивизија у току ноћи није предузела напад, ни овладала Кременицом, лева колона је остала на Вису (295) целе ноћи. Према овоме, дивизија је преноћила 3./4. децембра овако: Десна колона на к. 278 (Зеоке) и Ивковачи; лева колона на Бистричком вису; дивизиска резерва (3 батаљона 20. пука на Главици (к. 261). Непријатељски делови испред ове дивизије остали су: испред десне колоне на Главици (к. 233) и коси источно од с. Бурова; испред леве на Дрену (к. 278).
Од стране непријатеља учествовали су у данашњој борби делови 5. ландверског, 16. и 78. пука заједничке војске. Јачина није се могла оценити. Непријатељска артилерија овог дана није дејствовала. Овог дана су се одликовали: командант 14. пешад. пука I. позива пешад. потпуковник Стеван Нешић својим енергичним радом и иницијативом у раду, командант 2. батаљона 15. пука II. позива мајор Живан Ранковић смишљеним и успешним вођењем свога батаљона у нападу на Бистрички вис. Губитци су овог дана ови: погинуо: активни пешад. потпоручник Милутин Димитријевић и 11 војника; рањено: 1 официр (резервни пешад. капетан II. кл. Коста Васиљевић) и 17 војника. Утрошено муниције: артилериске: шрапнела 21; пушчане и митраљеске 35.712 метака; бомби 15. Између 14.30 и 15 часова летео је непријатељски аероплан у правцу Аранђеловац – Младеновац, а после пола часа вратио се на Лазаревац. У току овог дана примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 2448, да се саопшти Краљев поздрав трупама. Ово наређење је у целости изнето код Моравске дивизије и исто саопштено трупама. Примљено је наређење команданта II. армије ОБр. 4297 за сутрашњи рад, које је у целости изнето код Моравске дивизије I. позива.

Дејство Шумадиске дивизије I. позива

У 9.20 часова примљена је заповест команданта Тимочке дивизије I. позива за данашњи напад, на основи које је команданту леве колоне ове дивизије достављено, да ће десна колона Тимочке дивизије I. позива (14. пук и дивизион артилерије) приликом данашњег напада на непријатеља наступати правцем: Милићево брдо – Кик – Кочино поље – Ајдучка чесма и да ће артилерија ове колоне у почетку напада остати на досадашњем месту, а пошто се пешадија пребаци преко Крушевичке реке и заузме Милићево брдо, доћиће на Остењак. У 10.05 часова добивен је извештај од извиђачког ескадрона 3. коњичког пука са косе ји. од с. Стрмова писан у 7 часова, да је приметио како се непријатељ пребацује од Змијана у долину р. Турије и да је до тога времена пребацио до 1 батаљона пешадије и 2 митраљеза. О овоме је одмах извештен командант десне колоне и Шумадиског коњичког пука. Извиђачки ескадрон је по овоме отишао у састав свога пука, а према наређењу команданта његовог пука.
Према издатој дивизиској заповести трупе Шумадиске дивизије I. позива отпочеле су покрет тачно у 10 часова и у току дана постигнут је овај резултат: Предњи делови леве колоне у 11.20 часова доспели су до линије к. 192 – с. Барошевац, где се зауставила, очекујући да десна колона Тимочке дивизије I. позива избије на ту висину, ма да непријатељ није давао јачи отпор. У цељи олакшања наступања десне колоне Тимочке дивизије, ова је колона пребацила 1 чету 19. пешад. пука између Хрта и Забеља потока на леву обалу р. Пештана на к. 243. До мрака лева колона ове дивизије заузела је са 19. пешад. пуком, који је био у првом борбеном реду, линију: Барошевац – Змијан – Турија, одбацивши непријатеља, који није давао јак отпор, а 10. пешад. пук је био у другом борбеном реду и задржао се код с. Пркосаве. Јачина непријатеља испред ове колоне била је: у долини Турије непозната, који је одступио на с. Јунковац; на Змијану 1 батаљон са 2 митраљеза из 16. пука заједничке војске и иза Барошевца 1 батаљон из 78. пука заједничке војске. Десна колона ове дивизије у току дана наишла је на јачи отпор непријатеља, који је у јачини од 3 батаљона пешадије са митраљезима заузео положај к. 200 код Араповца – Велики Рт, одакле је непријатељ отворио јаку пешадиску ватру на десну колону ове дивизије, кад је у подне избијала на линију: Пушка – Окресак (к. 200) – Којиловица, добивши и артилериску ватру са Змијана са леве стране р. Турије. Како до 16 часова лева колона ове дивизије није била још заузела Змијан, а Обреновачки одред у току дана није ништа предузимао, то се десна колона ове дивизије није могла више истицати напред, већ се задржала на томе положају Којиловице – Окресак. Шумадиски дивизиски коњички пук, поред одржавања везе између десне и леве колоне, заузео је са својим коњаницима без коња, (пешке) камени мост на р. Турији између Змијана и с. Миросаљци, потискујући непријатељске делове низ р. Турију, али добив јачу пешадиску ватру са места на 1 – 2 км. низводно од заузетог каменог моста на Турији, зауставио се од даљег надирања, држећи главнину пука код безимене коте на Капару. Дивизиска резерва остала је и даље на Главници у истом распореду у коме је била пре почетка напада, према заповести дивизиској за данашњи рад. За ову ноћ све трупе ове дивизије задржале су се на напред поменутим местима, докле су данашњег дана до мрака допрле, где су се одмах и утврдиле. У току данашњег дана било је губитака: рањено: 1 поручник из 11. пука и 4 војника. Заробљено: 1 наредник и 42 непријатељска војника из 78. пука заједничке војске и 4. пука ландвера.
У току данашњег рада командант дивизије под ОБр. 2597 у 20.40 часова послао је извештај команданту II. армије а који је изложен у извештају Врховне команде. Овога дана примљено је наређење од команданта II. армије ОБр. 4297 за сутрашњи рад, које је изложено код Моравске дивизије I. позива у целости. Исто тако примљено је наређење ОБр. 2448 да се трупама саопшти Краљев поздрав, што је у целини изнето код Моравске дивизије I. позива.

Дејство Коњичке дивизије

Диспозиција команданта II. армије ОБр. 4258 за напад на непријатеља 3. децембра примљена је 2. децембра у 23 часа. Према добивеној диспозицији командант Коњичке дивизије издаје своју заповест ОБр. 2118 у 1 час 3. децембра ове садржине: „Врховна команда под ОБр. 7510 од 2. тек. мес. доставља: „С обзиром на то што су код непријатеља наступиле тешке прилике у погледу хране и снабдевања и физичке исцрпљености, и да се искористи овај моменат слабости код непријатеља, а морал и дух код наших трупа подигне, наређује да 3. децембра све три армије и трупе Ужичке војске нападну непријатеља на својим фронтовима и принуде га на повлачење. Трупе Одбране Београда остају на својим положајима обезбеђујући бок и позадину II. армије“. За извршење овога командант II. армије под ОБр. 4258 од 2. тек. мес. наређује, да све дивизије нападну на непријатеља 3. децембра пред својим фронтовима и принуде га на повлачење, тежећи да заузму своје раније положаје, непријатеља растроје и пребаце га преко Колубаре. Шумадиска дивизија I. позива једном својом колоном надираће десном обалом р. Турије. Коњичка дивизија осигураће бок те колоне и одржаваће везу са Обреновачким одредом. Стога наређујем:
1. 2. коњичка бригада са 2. батеријом и 3 чете пешадије 4. батаљона 10. пука I. позива, напашће непријатеља на своме фронту, одржавајући везу лево са колоном Шумадиске дивизије, а десно да извиђа непријатеља у правцу Губеревац – Лисовић – Божидаревац и Слатина – Бељина – Борак. 2. коњичку батерију пласиратн на Бобије, одакле ће дејством потпомагати напад бригаде и колоне Шумадиске дивизије I. позива.
2. 1. коњичка бригада са 1. батеријом и четом пешадије (4. батаљона 10. пука I. позива) и четничким одредом остаће на својим положајима све дотле, док колона Шумадиске дивизије не заузме Капар (к. 197), а потом доћиће на Церовац, где ће образовати општу резерву под мојом командом.
3. Дивизиско завојиште биће у с. Венчане; трупна комора и мунициска колона у с. Раниловићу; штаб дивизије, пионирско и телеграфско одељење у с. Венчани.
4. Ја ћу бити на Церовцу. Почетак напада у 10 часова, но у сваком случају саображавати свој рад са колоном Шумадиске дивизије I. позива, чији бок осигуравамо.
У 8.45 часова послат је начелник штаба код команданта 2. коњичке бригаде на Бобију, да прати ток рада те бригаде. По добивеној заповести командант 2. бригаде предузео је напад на своме фронту, упутивши батаљон 10. пука I. позива (3 чете) у правцу: Чамске њиве – к. 181 – Караула са задатком да нападне непријатеља и протера га, подешавајући свој рад према колони Шумадиске дивизије, која је оперисала десном обалом р. Турије на линији: Зорољин – к. 238. Ивица шуме Зорољина била је поседнута непријатељском пешадијом и утврђена, но успело се јуришом, уз припомоћ артилерије, да се иста заузме и дође до првих кућа с. Слатине. У 12 часова резерва је била на свом месту.
У 16 часова са ОБр. 2235 послат је извештај команданту II. армије ове садржине: „Према добивеним извештајима непријатељ је заузео к. 238 пешадиским и коњичким деловима и дуж друма почео се утврђивати. Источно од друма код Зорољина непријатељ се још синоћ утврдио на југозападној ивици шуме.
Мајор Ђорђевић са ескадроном подишао је до саме к. 238, али је дочекан ватром. Ка Зорољину упућен је 1 ескадрон, кога потпомаже артилерија да крене напред. Ово је било у 13.50 часова. У истом извешћу достављена су команданту II. армије извешћа од официрских патрола из којих је било утврђено, да се непријатељ са једним батаљоном креће од Баба (к. 305) ка Стојнику и Дучину где је дошао са нашим пешадиским предстражама у додир, и са једним батаљоном од Раљских магацина ка Сопоту, где су предњи делови ушли. Све је ово примећено у 8.15 часова. Исто тако достављен је исказ мештана, да противник рокира извесне снаге (више од 2 пука пешадије) од Божидаревца за Парцане и Раљу.
У 20 часова командант 2. коњичке бригаде са ОБр. 2054 извештава: „По прелазу Заједнице моји предњи делови добили су пешачку ватру са Зорољина к. 228. Појачао сам десно према Зорољину предњи ескадрон са пешацима 2. коњичког пука, а затим са још једним ескадроном из истог пука. Ти делови, потпомогнути са неколико артилериских метака, заузели су стрељачке заклоне из којих је непријатељ побегао, очистивши целу шуму; тек по изласку из шуме добили су поновну ватру из предњих кућа с. Слатине. На левом крилу у неколико пута покушао је да се из долине Сеона дочепа – к. 238 – Слатинског пута. Успевало се, но ватром враћало се. Око 15 часова успео је ескадрон да заузме к. 238 и кад му се хтели послати помоћ ради одржања исте, ескадрон је се повукао, јер је добио ватру са Виса (к. 236) и десно из шуме, која се налази према потоку Медведња. У исто време командир ескадрона мајор Ђорђевић извештава, да правцем Мечак – к. 238 наступа једна чета, а једна пешачка патрола јавља, да наступа 1 батаљон, те се ескадрон повукао Крујачком јаругом и задржао се испод к. 238. Непријатељ је заузео пут. Уопште непријатељ је на овом правцу био слаб, но појавом нашом ојачао је овај правац. Источно од Ражанице ка к. 181 непријатељ је изаслао и 2 чете пешадије. Имајући у виду и чување десног бока Шумадиске дивизије и с погледом на задатак, да само 11. пук служи као регулатор за кретање, а он се ни данас није кренуо унапред од положаја које сам му јутрос предао, то се нисам решио да заузмем Вис, који је утврђен, јер нисам имао довољно података о јачини непријатеља на линији Врапчије – Вис. Да сам имао данас један батаљон пешадије, вероватно да би и ова линија била у нашим рукама. Потпуковник Недић командант 10. кадровског пука позвао ме је у 16.30 часова ради обавештења о ситуацији и садејствовања у даљем раду. Потпуковник Недић добио је задатак, да подржава моје наступање и тако сам ја требао да освајам положаје, на којима чека уређена пешадија. Било је доцкан, почео је сумрак, те нисам могао решити се да и даље нападам из разлога горе наведених. Зорољин је у нашим рукама и појачан је поседањем пешадијом. Изгледа, да непријатељ данас није имао на овом правцу артилерије, јер је није показивао. 11. пук I. позива држи Којиловицу; ја држим Чамске њиве до предњих кућа с. Слатине.
У 22.20 часова добивен је од команданта 2. коњичке бригаде и овај извештај под ОБр. 2056: „Данас у 16 часова кад сам видео да је немогућан покушај да заузмем к. 238, повукао сам остатак ближе с. Сибници, држећи са довољно снаге заузету просторију. Командант из Обреновачког одреда, који је имао нападати у правцу покрета бригаде, у 16.30 часова кад сам му дао податке пред фронтом, желео је, да ја и даље нападам, а он да се позади мене креће, напоменувши, да он има мене да подупире у мом покрету напред. Одговорио сам му, да је за мене сад напад доцкан, да ја штитим бок Шумадиске дивизије и да сам данас то извршио. Командант се задовољио, да и даље остане на своме положају, наводећи да му је слаба снага за продирање. Ово ми није први случај у овом рату, да ми у друштву са пешацима они дају првенство у пешачким борбама, тражећи од мене као коњаника већи рад и веће дужности но што би они требали да имају. Молим команданта за надлежно објашњење, требам ли да у таквим приликама ја нападам и освајам положаје, или је то дужност пешадије, кад је са мном заједно. Ако је то моја дужност, онда да се прописно наоружам, ако није, онда нека се упуте пешадиски команданти на правилно појимање њихове службе, иначе њихова помоћ и садејствовање нису ми потребни. Данас на мом десном крилу, приликом заузимања непријатељских ровова на Змињаку, пешадија је на 200 м. позади мирно посматрала, како ми нападамо не потпомогнувши ни најмање да се заузму ровови. И тек по заузећу истих на моју молбу, послали су нешто мало, да би се исти положај задржао у нашим рукама“.
На крају овога дана с обзиром на то, што је десна колона Шумадиске дивизије, чији је бок Коњичка дивизија имала да штити, задржала се на Којиловицу. Коњичка дивизија са придатим јој појачањима задржала се на линији: Окресак – Чамске њиве и и. ивица с. Слатине, одржавајући лево везу са 11. пешад. пуком на Којиловици, а десно код Зорољина са трупама Обреновачког одреда. Непријатељ је држао линију к. 238 – Слатина слабијим деловима, који су се укопали. Овај извештај достављен је команданту II. армије са ОБр. 2440 у 22 часа. У току овог дана примљена су ова наређења од команданта II. армије: ОБр. 4297 за сутрашњи рад и ОБр. 2448 а која су у целости горе изнета код Моравске дивизије I. позива.

Армиска резерва

Према наређењу команданта II. армије ОБр. 4258, 13. пук I. позива био је 3. децембра у 10 часова прикупљен у с. Даросави источно од железничке станице, где је и заноћио. Оперативно одељење армиског штаба у 7 часова дошло је у с. Даросаву, а остала одељења у Аранђеловцу. О резултатима постигнутим у току данашњег дана, као и о издатом наређењу за сутрашњи рад, извештена је Врховна команда под ОБр. 4296 у 23.55 часова, што је изнето ниже у ситуацији за 3. децембар.