3. децембар, Операције аустриске војске и српске II армије

509

Операције аустриске војске

По податцима, које је добила Врховна команда „Балканске војске“, српска војска прешла је овог дана у контра офанзиву против VI. армије и то: Шумадиска и Тимочка дивизија I. позива и Коњичка дивизија наступају са обе стране пута за Лазаревац. Моравска и Дринска I. позива и Дринска II. као и Комбинована дивизија наступају са Рудника са обе стране Голупца (к. 495). Тимочка и Моравска дивизија II. позива наступају од Г. Милановца са обе стране пута Бањани – Проструга и Ужичка војска наступа против 18. дивизије. Међутим обе Дунавске дивизије (I. и II. позива) и трупе III. позива осигуравају десно крило своје војске према V. аустриској армији.

Операције VI. армије

Удар српске војске погодио је још у току 3. децембра пре подне 16. корпус, а по подне и 15. корпус, док се према фронту 13. корпуса Срби из почетка нису хтели приближавати аустриским предстражама ближе од 800 корака.

Дејство 16. корпуса

50. дивизија успела је, да својом 16. брдском бригадом одбије напад 2 српска пука на Галич (703), али је њена 3. брдска бригада била јако притешњена на положају Дубава (446) нарочито њено лево крило, које је попустило под ударом надмоћније српске снаге. Благодарећи садејству 14. брдске бригаде Комбиноване дивизије са положаја Виноградина (462), повлачење 3. брдске бригаде 50. дивизије извршено је у реду, али је оно утицало на повлачење целог фронта 50. дивизије за нешто уназад. Под заклоном ноћи 50. дивизија повукла се на нови положај: Озрем – Брезна. Комбинована дивизија имала је овог дана да издржи такође јаку борбу. Силина српског удара била је управљена нарочито на центар дивизије према 2. брдској бригади код с. Ручића. Потпомогнута својом јаком артилериском ватром, српска пешадија дошла је на блиско одстојање од слабо поседнутог положаја Комбиноване дивизије. И овде је 14. брдска бригада са Виноградина (462) садејствовала угроженој 2. брдској бригади своје дивизије, једним против нападом. То исто је учинила и 6. брдска бригада на левом крилу Комбиноване дивизије од Голупца (496). Благодарећи овим против нападима, српски напад на Комбиновану дивизију, био је одбивен. Надирање српских трупа према с. Бољковцу задржато је још и дејством аустриске артилерије од Голупца. 18. дивизија водила је овог дана борбе на свом фронту: 5. брдска бригада оставила је била само батаљон 64. пешад. пука у позадини на Оштрици (814) против десног крила српских трупа на положају: Главај (615) – Кита (632); 13. брдска бригада маршовала је од Средње Добриње ка Оштрици (814), у циљу да идућег дана изврши фронтални напад, а 1. брдска бригада добила је задатак да држи положај код Г. Добриње. У времену ових покрета, српска Ужичка војска је предузела напад на 18. аустриску дивизију правцем: Вел. Поље (804) – Годун (711) – Шиљковица (820) и кроз дубоко удоље р. Лешнице ка Оштрици (814). Ови су напади у току 3. децембра сузбивени, али се сазнало, да јаче српске снаге наступају од Чачка.

Дејство 15. корпуса

У вече овога дана требала је на положају Липет – Голубац (496) да се изврши смена 48. дивизије, која је у претходним борбама јако била исцрпљена, са 1. дивизијом, која се одмарала неколико дана у корпусној резерви на Дићској главици. Тек што је 1. дивизија 3. децембра око 15 часова стигла на вис Голубац (326) између Дићске главице и Липета, отпочела је паклена ватра српске артилерије против положаја 48. и 40. дивизије, које су биле у првој линији. У исто време командант 16. корпуса обраћа се са хитним захтевом команданту 15. корпуса, да помогне јако притешњену Комбиновану дивизију 16. корпуса, на њеном фронту: Виноградина – Ручићи – Бољковци. У овом циљу командант 15. корпуса наређује команданту 1. дивизије, да упути своју 7. и 9. брдску бригаду у правцу с. Бољковци у циљу садејства Комбинованој дивизији 16. корпуса, а 8. брдску бригаду да задржи у корпусној резерви на коси између Дићске главице и Липета. Командант 15. корпуса оценио је да може упутити помоћ угроженом левом крилу 16. корпуса, јер му цела 1. дивизија у томе времену није требала, пошто је 40. хонведска дивизија на левом крилу 15. корпуса била у стању, да се одржи на положају уводећи истина у борбу све своје трупе до последњег батаљона. Целу ноћ 3./4. децембра, Срби су нападали положаје 40. хонведске дивизије између Парлога и Врлаје, код с. Пољанице.

Дејство 13. корпуса

Овај корпус у току 3. децембра предузео је напад са својих положаја правцем Лазаревац – Аранђеловац, и лагано је напредовао.
Са обзиром на догађаје, који су 3. децембра тако изненада наступили на фронту VI. армије, командант ове армије надао се, да ће се са наступањем V. армије од Београда ка југу, убрзо добити просторија, са које ће се њено присуство осетити још док VI. армија буде у стању да се одржи на садашњим положајима. Исто тако командант VI. армије надао се, да ће ситуација на фронту притешњенога 16. корпуса бити поправљена офанзивним дејством 13. корпуса на правцу Лазаревац – Аранђеловац; нападом 1. дивизије (7. и 9. брдске бригаде) правцем Бољковци – Г. Милановац, и наређеним нападом 18. дивизије (5. и 13. брдске бригаде) правцем Гојна Гора – Галич, који се истина не би могао осетити раније од 5. или 6. децембра. За ово време 1. брдска бригада (18. дивизије) имала је задржавати Србе на своме положају код. Г. Добриње.
4. брдска бригада (самостална) упућена је цела из Ужица у Пожегу, а на њено место у Ужице дошла је 9. ландштурмска етапна бригада из Бајине Баште.

Операције V. армије

У току 3. децембра на фронту ове армије није било никакве акције. Вршено је без борбе, ново груписање армије за офанзиву са Р