19. јун, Извештаји и наређења Врховне команде

511

Извештаји

Врховна команда примила је у току 19. јуна ове важније извештаје:

Од војног изасланика у Румунији

Депешом од 18. јуна

„Сазнао сам, да се у Бугарској нарочито од трупа у Македонији крију вести о руској успешној офанзиви. Треба аеропланима ово бугарској војсци објавити казавши им о губитцима и да је аустриска војска деморалисана“.

Од г. Министра Војног

Ф. Ђ. ОБр. 447

„Преко ђенерала Рашића учињен је корак, да се Коњичка дивизија што скорије попуни коњима, артилеријом и осталом спремом. Пројект пуковника Декоена нисам прихватио као наш, јер би то несумњиво одоцнило реорганизацију наше коњице. Међутим, спахијска бригада коњичка, могла би се ипак организовати по његовом пројекту, ако ђенерал Сарај буде за себе тражио ову бригаду, што би било корисно“.

Ф. Ђ. ОБр. 618 депешом од 17. јуна

„Војни изасланик у Петрограду јавља: „Синоћ за време ручка седео сам до Цара. Између осталог имали смо и овакав разговор, да је Бугарска затворила границу према Румунији. Цар ме запита шта мислим, зашто Бугарска то чини? Одговорих: вероватно да сакрије какве покрете војске близу границе. Цар рече: „Можда, али има и та верзија, да они то чине да би спречили могућност, да бугарски народ и војска не дознају о садашњим нашим успесима“. Ја на то казах, како се сигурно бугарски Краљ и Влада боје, да руски успех не изазове незадовољство и манифестације у корист Русије. На ово ми Цар одлучним тоном рече: „Можете бити уверени, да је сад све доцкан. Бугари могу чинити што год хоће, ја им нећу више пружити руку, нити ћу их спасавати. Између нас је све свршено, они морају бити кажњени а сами су криви, па нека сносе што год их снађе“.

Пов. Ф. Ђ. ОБр. 847 депешом од 17. јула

„У пројекту је, да се у Русији од заробљеника формира једна чешка дивизија. За попуну старешинских места ове дивизије треба у Русију послати 80 официра (један командант дивизије, два команданта бригаде, три команданта пешад. пукова, 12 команданата батаљона, око 24 командира чета и 48 водника). Доставити што пре списак официра, који желе и који се могу ставити на расположење за горњи циљ. Предложити официре првенствено још нераспоређене, како се неби много реметио досадашњи распоред официра. Молим одмах упутите на Крф ради упућивања у Русију заробљене чешке официре, ако таквих официра има или наше официре који знају чешки“.

Од Команданта Источне војске ђенерала Сараја

Пов. Бр. 2736/2

„Два наша тајна агента биће у најкраћем времену, један по један пренесени аеропланом у предео Кавадар – Неготин одакле ће потом сопственим средствима радити у пределу Велес – Штип, први од њих, а други у пределу Радовиште – Струмица – Худово. Част ми је молити вас, да ме изволите известити:
1. Да ли имате нека нарочита питања да поставите тим агентима, како би им могао доставити та питања на време.
2. Да ли познајете, нарочито у пределу Кавадар – Неготин, куће које су опробане у погледу поверења и код којих би авијатичари, за случај да су приморани да се спусте, или за случај да буду гоњени могли наћи прибежишта склоништа и заштите“.

Од Војног изасланика у Италији

Депешу Бр. 525

„18. јуна италијански 18. и 20. корпус продужују наступање. Талијански губитци велики; ипак су постигнути извесни успеси. Непријатељу отето 7 топова и заробљено 400 војника. На осталим фронтовима без значајнијих догађаја; 29. и 34. талијанска дивизија образовале су нов корпус, који се сад зове корпус „3“. Поменути корпус има сад 29. дивизију у првој линији у долини Френцела између 20. и 14. корпуса“.

Од Врховног Команданта, Њ. Краљ. Височанства Престолонаследника Александра

Депешу од 19. јуна

„Ваша депеша о држању Грка према бугарским бегунцима врло згодно нам је стигла. Јављајте и даље увек сличне ствари и све што се може политички експлоатисати“.

Од г. Министра Војног

Депешу ОБр. 661

Војни изасланик из Петрограда јавља:
„На целом југозападном фронту операције се развијају успешно. На правцу Владимир Волински заузето место Затурци западно од Думбана заузето место Демидонка и Козин. Северно од вароши Бучач на западној обали Стрипе води се бој. У долини реке Прута заузета варош Снатин а код Черновице бој се продужује. Јуче заробљено још 6.000. До сада заробљено: 120.000 војника, 130 топова, 260 митраљеза и мноштво пушака и муниције и другог материјала. На западном и северном фронту местимично артилериска борба“.

Ф. Ђ. ОБр. 664

Наш војни изасланик из Петрограда јавља:
„На југозападном фронту продужује се успешно наступање, мада је кретање отежано због јаких киша, па се и река Прут разлила. Јуче, 15. јуна, заробљено 14.000 Аустро – Угарских војника и 100 официра. Свега до сада заробљено 164.000“.

Од Владиног комесара

„Јуче су француске војне власти разоружале грчке жандарме у селима Бојници и Гуманџи, пошто се у остављеном року нису хтели повући, бранећи се да немају наређење од своје владе. Разоружани жандарми спроведени су у Солун. Пада у очи, да још нису смењени жандарми из Мајадага“.

Од г. Министра Војног

Ф. Ђ. ОБр. 635 депешом од 18. јуна

Изасланик Војни у Русији са Бр. 136 јавља:
„Упорни бојеви на југозападном фронту продужују се. Заузета варош Заљешники и очишћена лева обала Прута од места Бојана до села Непоколеутица; заузели место Торпчин западно од вароши Луцка. На реци Стрипи северно од села Бобулнице воде се врло упорни бојеви. Јуче заробљено нешто више од 1.000 војника и много разног материјала. Непријатељ на више места доводи појачања“.

Ф. Ђ. ОБр. 637 од 18. јуна

„Ради се понова на прикупљању добровољаца Југо – Словена из Северне и Јужне Америке бораца и небораца. Ово ће изводити нарочити емисари југословенског одбора, а стајаће под управом и надзором једног нашег вишег официра. Мишљења сам, да је најпогоднији за ово ппуковник Милан Прибићевић. Молим ставите ми га на расположење и склоните га, да се ове дужности прими“.

Од команданта Источне војске ђенерала Сараја

Пов. Бр. 1066/3 од 18. јуна

„Ђенерал главни командант Источне војске одобрио је, да више група официра Српске војске изврше разна извиђања: у сектору 122. пешад. дивизије (десна обала Вардара); у сектору ђенерала Аротија; у сектору Флоринског одреда. Треба издати наређења да се олакша извршење тих извиђања. Наиме, треба предузети ове потребне мере да се осигура њихова безбедност, пратње (пешадиске и коњичке) даће се, ако се сматра за потребно“.

Пов. Бр. 1070/3 од 18. јуна

„У одговору на ваше писмо Бр. 1561 од 17. тек. месеца част ми је упутити вам у прилогу препис наређења, које сам издао ради олакшања извиђања официра Српске војске. Сектор 122. пешад. дивизије (штаб у Карасули) пружа се од Вардара до Купе (закључно); сектор ђенерала Фротија (штаб у Драгоманцима) пружа се од Осина (закључно) до пута Острво – Бањица; сектор Флоринског одреда пружа се од Бањице (закључно) до одреда ппуковника Поповића“.

Наређења (извештаји) Врховне команде

ОБр. 1621
Г. Министру Војном

„За образовање чешке дивизије у Русији, одавде бих могао дати пешад. ппуковника Владимира Белића и ђенералштабног ппуковника Милана Јечменића. Узимање већег броја официра из оперативне војске утицало би врло штетно, како у погледу дисциплине, командовања и вођења трупа, тако и у моралном погледу. С тога молим г. Министра, да се ово не чини ни у ком случају. Мишљења сам, да се потребан број официра може наћи у Бизерти, где онај број сада више није потребан, а и у депоу, који је на Крфу“.

ОБр. 1627
Команданту Источне војске ђенералу Сарају

У одговору на Бр. 2736/2 од 16. јуна част ми је јавити вам:
1. Да се прикупе обавештења о стању радова на железничкој линији Градско – Прилеп и о селима кроз која пролазе колски путеви Кавадар – Демир Хисар и Кавадар – Мрежешко.
2. Поуздани људи су:
а) у селу Ресава Н. Н.
б) у селу Бегништа Н. Н.

ОБр. 1633

„Српски официр из Корче јавља, да правац Корча – Совљани – Поградец и Корча – Москопље -Берат нису држани од наших трупа. Овим правцима сада се шверцује храна из Грчке за Охрид и Берат, а њима се преноси и пошта Грчко – Бугарска. Због тога поменути официр налази, да би требало послати две чете, да затворе та два правца.
Част ми је доставити ово гледиште на даљи рад“.

ОБр. 1649
Г. Министру Војном

„Ппуковник Прибићевић изјави, да не би желео напуштати пук, а и ја сам такође мишљења, да га не треба узимати на другу службу пошто је овде неопходно потребан“.

ОБр. 1650
Команданту Источне војске ђенералу Сарају

„На грчкој територији у Солуну и околним местима има знатан број српских поданика из нових крајева Србије, који су као војници српски из својих јединица побегли и настанили се овде у току повлачења наше војске а има их и таквих, који су се као грађани услед навале непријатеља повукли из Србије па сада неће да се одазову позивима надлежних да ступе у војску. Сви су они српски поданици. Међутим грчке власти обично овим лицима издају грчке пасоше и на тај начин омогућавају им, да отпутују било дубље у Грчку територију ван домашаја наших војних власти, било у Америку. Ова секција има даље сазнања да знатан број српских поданика грчке власти снабдевају грчким пасошима, омогућавајући им одлазак из Солуна и преко Акатерине и Волоса експедују их за Атину и даље у грчку територију или до пре извесног времена у Пиреј одакле одлазе за Америку. Сматрајући овакав рад грчких власти како у Солуну тако и у околини као некоректан, част ми је о овоме известити вас, да предузмете потребне мере, да се грчким властима онемогући и забрани издавање грчких пасоша српским поданицима“.