18. јун, Извештаји и наређења Врховне команде, Распоред непријатељских снага на Балкану 24. маја 1916.

362

Извештаји

Врховна команда примила је у току 18. јуна ове важније извештаје:

Од делегата ђенерала Рашића

Бр. 70 од 24. маја

„Част ми је у прилогу послати распоред снага непријатељских на Балкану и М. Азији. Молим да ми се пошаље књижица о формацији Бугарске војске, јер ми је ова врло потребна. Као што сам и данас депешом јавио 103. немачка дивизија дигнута је са Солунског фронта и сад се налази према французима у Шампањи“.

Распоред непријатељских снага на Балкану 24. маја 1916. године

1. Немци:

101. дивизија око Ђевђелије (лева обала Вардара).
105. дивизија, предео Варна – Шумла (пешадија ове дивизије сведена је на 2 пука).

2. Аустријанци:

47. дивизија окупира Црну Гору.
62. и још једна, којој се не зна нумера налази се у Албанији у пределу Драч – Тирана – Скадар. На југу Шкумбе има само неких слабих деташмана и Арбанашких чета, које воде неколико аустриских официра и подофицира.

3. Бугари:

Врховна команда у Ћустендилу.
I. армија (ђенерал Бојаџијев). Штаб Велес или Прилеп.
8. дивизија око Битоља (1 бригада око Охрида).
3. дивизија (мање једна бригада), предео око Прилепа и горњег дела р. Црне.
9. дивизија. Предео Градско – Криволак (1 бригада око Дојрана).
Коњичка дивизија око Велеса.
II. армија (ђенерал Тодоров). Штаб Струмица.
5. дивизија. Предео Хума – Ђевђели (десна обала Вардара).
2. дивизија. Предео северно од Дојранског језера.
11. дивизија. Предео источно од Струмице (мање три пука, који су у старој Бугарској око Лома).
6. дивизија (мање једна бригада). Предео Мелник – Петрич.
7. дивизија око Неврокопа.
Деташмани за заштиту Бугарске Тракије.
10. дивизија. Предео Пашмакли – Ксанти; 4 пука милиције на обалама Егејског мора.
III. армија. (ђенерал Тошев). Штаб Трново.
12. дивизија. Предео Рушчука.
1. дивизија (мање 1 бригада). Предео Разград – Шумла.
4. дивизија. Предео Шумле.
6 пукова милиције дуж Дунава и обала Црног мора.
Окупационе трупе у Србији.
1 бригада 1. дивизије и 1 бригада 6. дивизије држе старе границе Србије.
1 бригада 3. дивизије држи предео Призрена.

4. Турци:

6 дивизија пешадије и 1 коњичка у Тракији.
5 дивизија пешадије око Цариграда и Босфора (обала Европска и Азиска до Ергели).
3 дивизије око Дарданела.
Вероватан распоред снага турских у Азији:
Кавказ: 16 дивизија пешад. (од ових 11 су јако ослабљене и 1 дивизија коњичка). Сем тога 5 дивизија пешадиских на маршу су за појачање у тој зони.
Месопотамија: 5 дивизија пешадиских.
Предели Смирне и Цилиције: 5 дивизија пешадиских.
Палестина и Сирија: 3 дивизије пешадиске.
Арабија: 5 дивизија пешадиских“.

Од Војног изасланика у Италији

Депешом Бр. 514 од 17. јуна

„14. и 15. јуна није било значајнијих догађаја; 16. јуна талијански 18. и 20. корпус отпочели офанзиву. Непријатељски отпор врло јак, борбе још трају. На фронтовима: 14. и 24. корпуса одбијени делимични непријатељски напади. До сада нема никаквих знакова, да је непријатељ, због руске офанзиве, ослабио своју снагу у Трентину, ипак ова Врховна команда сматра, да је непријатељска офанзива свршена и да ће будуће непријатељске операције на овом фронту бити чисто одбранбеног карактера“.

Од г. Министра Војног

Ф. Ђ. ОБр. 645 од 17. јуна

„Његово Краљевско Височанство Престолонаследник одобрио поступак у погледу датог обећања ђенералу Сарају за стављање на расположење једне наше дивизије, но с тим да убудуће не дајете обећања, пре но што тражите одобрење“.

Наређења (извештаји) Врховне команде

ОБр. 1596
Ђенералу Сарају,
ђенералу Милну,
ђенералу Артамонову

„Командант Добровољачког одреда јавља, да су 14. овог месеца српске предстраже северно од Флорине приметиле, да два грчка војника спроводе са границе ка Флорини пет бугарских војника – дезертера, које су Грци били обукли у грчке шињеле и метнули им грчке капе, како се неби могло приметити, да су то Бугари. Српске предстраже одмах су приметиле ову превару и ухвате како бугарске бегунце тако и два грчка војника, и све заједно са војничком пратњом упуте ка Флорини ради предаје тамошњем француском команданту! Успут наиђу на једног грчког мајора команданта граничног батаљона, који је категорички захтевао, да се два грчка војника одмах ослободе. Интервенцијом српског мајора из Флорине Вуловића, који је ту случајно наишао, сукоб је изравњат тако, да се један грчки војник пусти, а онај други грчки војник и свих пет бугарских дезертера, да се предаду француском команданту у Флорини, што је и учињено. Овом приликом грчки мајор је љутито казао, да ће наредити да се убудуће бугарски дезертери враћају одмах Бугарима. Бугарски дезертери су из 11. пешад. пука (3. дивизија). Њих је водио поднаредник Иван Сахатџијев из Сливена из 10. чете 3. батаљона 11. пука, предали су се грчкој граничној стражи код с. Рахманли, која их је спровела грчком официру у с. Д. Вербени. Овде су им Грци дали грчке шињеле и капе и упутили их у с. Клештину. С обзиром на ово очигледно потпомагање бугарских интереса од стране грчких власти командант Добровољачког одреда ппуковник Поповић налази, да би требао, да предузме извесне оштрије мере према Грцима и молимо за упутства у овом погледу и овлашћење, да може у неколико одступити од примљених инструкција. Ако командант Источне војске налази, да је гледиште команданта Добровољачког одреда оправдано молим да му изда нове инструкције за рад, било непосредно било преко ове команде“.

Депешом ОБр. 1614
од 18. јуна
Његовом Краљ