9. децембра у 1.35 час. командант III. армије издаје заповест ОБр. 3386 у овоме: „Ситуација на ратишту увек је стално повољна. Наша војска на целом фронту напредује. Непријатељски напади у околини Космаја одбивени су. До сад има заробљено 80 официра и 16.000 војника. Заплењено 28 пољских топова са 59 кара, 11 брдских топова, 9 брдских хаубица, 36 митраљеза, преко 6.000 пушака, мноштво кола и разноврсног материјала. I. армија са предњим деловима дошла је у близину Ваљева, а Ужичка војска пред Ужице. II. армија и Дринска дивизија II. позива с успехом су нападале непријатеља на десној обали Љига, али је крајњи резултат непознат. За даљи рад важи моја последња заповест. Ако се успе, да се поједини делови пребаце на леву обалу Колубаре, они да се на подесним положајима што јаче утврде и образују ослонац за даље. Комбинована дивизија да чини јачи притисак у правцу Лајковца. Коњица смело да наступа и да извиђа што даље. Коњица Комбиноване дивизије у правцу Јабучја и Уба, а Тимочке дивизије II. позива у правцу Вровине. Ову заповест Комбинована дивизија најбрже да саопшти и команданту Тимочке дивизије II. позива и да му саопшти: да се веже телефоном за линију Комбиноване дивизије“. Из извештаја I. армије ОБр. 3519 који је примљен у 9.45 час. видело се, да та армија данас продужава гоњење ка западу и на линију Близански висови и Јаутина. Један одред послат је ка Дивцима. После 10 час. телефоном је из Врховне команде (војвода Путник) авизиран покрет Комбиноване дивизије на линију Шушњар – Дрен. На основи ове авизе, командант III. армије у 11.40 час. издаје Комбинованој и Тимочкој дивизији II. позива наређење ОБр. 3396 у овоме: „Врховна команда је авизирала покрет Комбиноване дивизије на линију Шушњар – Дрен. Непријатељски делови одступају ка Убу, а има извештаја да се његови делови налазе на Вровинама. Тимочка дивизија II. позива остаће на линији с. Веселиновац (Оштриковац) с. Придворица, с тим, да најмање један пук држи у резерви на Грановцу. За рокирање возова стоје на расположењу путови преко Жупањца, Виноградина и Брајковца. За овај покрет нека се одмах отпочну припреме, те да се може извршити, чим се добије наређење. Сви делови који су пребачени преко Колубаре ка Лајковцу могу тамо за сад остати и по новој ситуацији. Ово ће наређење Комбинована дивизија најбржим начином предати команданту Тимочке дивизије II. позива“.
До подне овог дана Тимочка дивизија II. позива, после упорније борбе, успела је да непријатеља протера са Оштриковца и десне обале Колубаре. Пошто је Колубара била надошла, а преко једног импровизираног моста није се могло прећи због непријатељске јаке ватре са Словачких положаја на леву обалу реке, то ни коњички дивизион није могао прећи, но је тек сутра дан 10. децембра избио на Вровине. У 12.45 час. начелник штаба III. армије јавља телефоном, да је Дринска дивизија II. позива у Лазаревцу, а њен 5. пук II. позива на Човки. Намера је, да се Дринска дивизија II. позива постави на фронт Бурово – Шопић – Лазаревац. Пошто је из Врховне команде телефоном добивено накнадно наређење о пребацивању Комбиноване дивизије на десну обалу Љига, командант III. армије издаје у 12.30 час. наређење ОБр. 3407 у овоме: „У смислу мога наређења ОБр. 3396 отпочните одмах прикупљање ваше дивизије код Жупањца, како би могли заузети одсек између р. Љига и р. Лукавице. Известите о томе и Тимочку дивизију II. позива, те да она заузме додељени јој одсек и да одржава везу са десним крилом I. армије према Мионици. Од Лукавице на с. исток биће Дринска дивизија II. позива. Ваше делове на левој обали Колубаре оставите и даље тамо, пошто ће бити пред вашим фронтом. Детаљно наређење следоваће. Вашу телефонску линију оставите и даље овако како је и сад за везу са армијом“. Доста упорне борбе које су вођене око Оштриковца и с. Ратковца, као и оне пред фронтом Дринске дивизије II. позива око Човке и Шушњара, извршеним јуришима и против нападима с обе стране, дали су по нас врло добре резултате. Непријатељ је и овде имао још доста трупа способних за упорну одбрану, али му је сада, енергијом и налетљивошћу наших трупа, показано да је све узалуд и да је његова ствар пропала. Тиме што му се није допустило да овде дуже остане, он се до крајњих граница замарао и растројавао, а код наших су се трупа морал и победнички елан све више уздизали.
Дејство Дринске дивизије II. позива
9. децембра у 1.10 час. примљен је извештај ОБр. 915, писан у 23.55 час. 8. децембра са Виноградине, од команданта (5. пука) леве колоне: „У овом моменту завршен је јуриш и Жупањевачки положаји су заузети („Човка“ и „Враче брдо“). Наредио сам још у 10 час. да се јуриш има извршити у 23 часа с тим, да се до тог момента имају извршити све припреме за јуриш. Тачно у 23 часа чула се команда „напред“ а затим и исти трубни знак са десног и левог крила и једно кратко „Ура“ био је знак, да је удар извршен. Одмах су затим плануле ватре на нападноме положају – уговорени знак да је положај дефинитивно заузет. Непријатељ на овоме нападном фронту био је јак око 2 батаљона са више митраљеза, али, изненађен овим нападом, успео је да избаци само неколико пушака а затим нагло одступио“. У 1.30 час. добивено је наређење команданта III. армије ОБр. 3378 од 8. децембра, да Дринска дивизија II. позива привремено прелази у састав II. армије, а према наређењу Врховне команде ОБр. 7838. О пријему овог наређења одговорено је одмах армији под ОБр. 1833. У 2.20 час. под ОБр. 1834 тражен је извештај од команданта леве колоне: „Да ли је само заузет Жупањевац или и Човка и Враче брдо; шта је с непријатељем, где се повукао; има ли се везе с десном колоном (6. пуком)“? У 2.30 час. са ОБр. 1840 наређено је команданту коњичког дивизиона у Брајковцу, да се са 3. ескадроном крене данас у 7 час. до Чибутковачке цркве (ОБр. 1840). У 2.40 час. командант десне колоне (6. пук) извештајем са Шушњара, писаним у 0.30 час. јавља, да је 3. батаљон 6. пука II. позива заузео Шушњарски вис и да се непријатељ повукао на косу позади Виса. Везе са 2. пуком I. позива нема, јер су се делови 2. пука I. позива још ноћас повукли; остао је празан простор од 3 км. Непријатељ око 19.30 час. (8. децембра) напао је на десно крило ове колоне но убрзо је био одбивен. Из 2. пука I. позива нападу је садејствовала само 1 чета, ну она се синоћ повукла. Укупно је заробљено у синоћњој борби око Шушњарског виса 2 капетана, 1 потпоручник, 2 поднаредника, 1 каплар и 22 редова.
У 2.53 часа под ОБр. 1838 послат је извештај команданту II. и III. армије, Комбиноване и Моравске дивизије I. позива и команданту 13. пука I. позива, да је 5. пук II. позива вршио јуриш ноћас 8./9. децембра између 23 и 23.55 час., да је овладао и Човком, ну о овом тражен је понова извештај. Исто тако и 6. пук II. позива заузео је Шушњарски вис. Између десног крила десне колоне и левог крила Моравске дивизије I. позива постоји непоседнут простор од 3 км. У 4.20 час. командант Дринске дивизије II. позива под ОБр. 1834 издао је ову заповест: (Изложивши првенствено податке о непријатељу; напоменувши заузимање Жупањевачких положаја, Човке и Шушњара). Наређујем, да лева колона продужи енергично гоњење преко Човке, Врачег брда ка Колубари, задржавајући се главнином на Врачем брду; да десна колона једним делом своје снаге овлада к. 232 и омогући излаз артилерије на овај положај, а са осталом снагом предузме насилно рекогносцирање на фронту Лазаревац – с. Петка; да обе колоне одржавају најчвршћу међусобну везу као и везу са суседним дивизијама; општа резерва остаје и даље на коси између Виноградине и Дуге косе, док се не добију тачни податци од команданта колона, јер су податци, којима се сад располаже, готово никакви. По пријему овога наређења да команданти колона одмах пошаљу до сад прикупљене податке о непријатељу“. У 4.35 час. наређено је под ОБр. 1835 командиру 2. ескадрона, да се одмах јави команданту десне колоне, пуковнику Јосифовићу, од кога ће добити заповест за рекогносцирање и хватање везе са суседним (дивизијама) трупама. У 4.45 час. под ОБр. 920 извештајем од 3.45 час. командант 5. пука II. позива јавља, да су Човка и Враче брдо узети на јуриш; непријатељ је у нереду одступио ка Лазаревцу. Наређено је, да се пук крене напред и заузме последње басамаке у правцу Лазаревца и ту се задржи до даљег наређења; везу са десном колоном имао је до јуриша; после јуриша веза се изгубила, јер је чета која је одређена за одржање везе учествовала такође у јуришу. У 5 час. командант десне колоне извештајем од 3.20 час. са Шушњарског виса јавља, пук је јуче (8. децембра) у 17 час. заузео Шушњарски вис и на њему су заноћила 3 батаљона, а 1 је остао у резерви позади. У јучерашњем нападу из 2. пука I. позива нападала је само 1 чета, која се у вече повукла у састав свог батаљона, оставивши тиме празнину између овога пука и 2. пука I. позива. Веза са 2. пуком II. позива одржава се.
У 5 час. под ОБр. 1835 наређено је, да референт артилерије одмах упути 1. степен мунициске колоне у Брајковац, а референт санитета да упути 10 кола за евакуисање рањеника у Дудовицу, с тим, да се о извршењу извести. У 5 час. саопштено је команданту артилерије, да је прошле ноћи заузето Враче брдо, Човка и Шушњарски вис. У 6 час. командант леве колоне под ОБр. 926 извештајем од 5.25 час. са Жупањевачке косе јавља, да се предњи делови 5. пука налазе на линији: раскрсница путова си. од к. 232 – к. 223 – Враче брдо, а патроле допрле су до села Петке. Једна јача патрола послата је да извиди мостове на Љигу и Колубари. Непријатељ је одступио ка Лазаревцу. У 6.15 час. из Комбиноване дивизије јављају, да су пребацили 1 батаљон на леву обалу Колубаре код Пепељевца. У 7.20 час. Дринска дивизија II. позива изложила је преко телефона команданту II. армије распоред дивизије. Командант II. армије обавештава, да су трупе Моравске дивизије I. позива ушле у Лазаревац. Наређује, да се на Човки остави 1 пук за везу с Комбинованом дивизијом и тај пук да држи у власти мост код Лајковца и да се пружи до Петке; све остале трупе кренути ка Лазаревцу, посести Лазаревац и о томе поднети извештај, па ће се добити наређење за даљи рад. Коњицу упутити долином Колубаре. У Лазаревцу командант Дринске дивизије примиће под своју команду и 16. пук I. позива. Бити обазрив да пук, који се налази на Човки не буде изненађен док се дивизија налази у Лазаревцу. Десно од Дринске дивизије II. позива налазиће се трупе Шумадиске дивизије I. позива и с њима одржавати везу. Везати се телефоном са штабом 16. пука I. позива. Командант дивизије извештава, да нема ни једног метра кабла, јер је материјалом ове дивизије подигнута телефонска линија од Јеловика до Виноградине. У 7.30 час. извештава се командант II. армије, да је према добивеном извештају Комбинована дивизија код Пепељевца пребацила 1 батаљон на леву обалу Колубаре. На питање команданта дивизије, на ком правцу да се ешелонирају позадњи делови и установе, командант II. армије одговара: да за сад остану где су, а да ће се потом добити накнадна наређења. У 7.50 час. из II. армије добивено је телефоном обавештење, да су јутрос делови 12. и 16. пука ушли у Лазаревац и према томе тамо и везу тражити. Цео 1 батаљон и командант 16. пука налазе се у Лазаревцу.
Дејство Комбиноване дивизије
Прикупљање дивизије у околини Човке 9. децембра
Рад коњичког ескадрона. Ескадрон је у 13 час. добио моје наређење ОБр. 2415, послато му по ордонансу у 10.10 час. које гласи: „Половина 2. прек. пука пребацила се код Пепељевца на леву обалу Колубаре. Пребаците се и ви са ескадроном одмах и извиђајте што даље на рејону: десно Колубара, лево Вровина – Тврдојевац ка Тамнави, а нарочито у правцима преко Јабучја ка Убу. Извештавајте што чешће преко телефона најближег пешадиског пука“. Командир ескадрона није извршио ову моју заповест, јер је – по његовој, релацији – „цела коса код Рубрибрезе ка Непричави и Непричава – даље ка Словцу била поседнута јачим непријатељским одељењима, и тиме спречавала прелаз ескадрона преко Колубаре“, те је ескадрон остао целог дана на десној обали Колубаре. Баш тиме, што је прешла реку половина 2. прек. пука, дала се прилика ескадрону, да пређе на рејону овога пука и по прелазу реке предузме извиђање у наређеним правцима. Командиру ескадрона је дат рејон извиђања од Колубаре до линије Вровина – Тврдојевац, а није му одређено место прелаза, већ само наређен прелаз; те је командир имао да пронађе место за прелаз на целом рејону од Љига до Словца, а јасно му је морало и требало бити, да је најсигурнији и најлакши прелаз тамо, где већ има пребачених наших трупа на другу обалу. Командир ескадрона капетан Рад. Делић, који није ни у гоњењу до Колубаре био довољно енергичан (застаје и размешта се за преноћиште у Ивановцима и сутра дан, као и 8. децембра, креће се са нашом пешадијом), и овде није показао воље за прелаз преко Колубаре. Уопште овај командир ескадрона није имао довољно коњичког духа и није показивао тежњу за мало слободнијим коњичким радом.
Рад десне колоне. Да би се проширио мостобран за сигурнију одбрану прелаза и за ослонац за даљи рад наших трупа на левој обали Колубаре, командант 2. прек. пука је имао намеру да пребаци још један свој батаљон на леву обалу, да очисти од непријатеља сав терен до железничке пруге и ову заузме, као и железничку станицу Лајковац. Због овога је наредио команданту 4. батаљона, да се са батаљоном пребаци на леву обалу Колубаре и ухвати везу са 3. батаљоном. У 11.30 час. прешао је на леву обалу 4. батаљон. У 13.10 час. 3. батаљон је заузео железничку пругу, а у 14.30 часова заузео је и посео железничку станицу Лајковац. У 14.35 час. овај (3.) батаљон је заузео косе северно од пруге, кад је стигла и једна чета 4. батаљона на ове косе у лево од 3. батаљона и у вези с њим. Три чете 4. батаљона задржате су на железничкој прузи као резерва, а 3. батаљон је имао једну своју чету у резерви. Пошто су десно – код Дринске дивизије II. позива – непријатељске трупе још биле на десној обали и целог се дана водила борба код Човке и Жупањца, а лево – код Тимочке дивизије II. позива – није нигде извршен прелаз од стране наших трупа, то је било ризично пребацивати код Рубрибрезе више трупа, у толико пре, што је прелаз био преко једног брвна и воденичке бране (мостовни трен још није стигао). Због овога је 2. прек. пук заноћио у оваквом распореду: 3. и 4. батаљон на левој обали Колубаре у поменутом распореду, 1. и 2. батаљон са митраљеским одељењем непосредно на десној обали Колубаре. Два брдска топа пребачени су такође на леву обалу Колубаре са 3. и 4. батаљоном. 1. прек. пук овога дана остао је на своме месту преноћишта пре подне, а после подне је добио наређење да се прикупи код моста на Љигу између Прњавора и Жупањца. Пук се кренуо кроз манастирску шуму и у мрак стигао до моста, где је и заноћио на левој обали Љига. Мост је у ово време подизао референт инжињерије са инжињерским трупама. Чете на Љигу кренуле су се уз Љиг и на месту прелаза пука ушле у састав пука. Ове су чете (три) имале неколико рањених војника, а заробиле су око 50 непријатељских војника. 5. прек. пук овог дана пре подне извршио је помоћу официрске патроле извиђање пута до места прелаза 2. прек. пука. Према моме телефонском наређењу, овај пук се кренуо после подне у 15 час. за село Жупањац. У 17 час. чело пука је стигло до Љига; још није био готов мост, за који није било изгледа да ће бити скоро готов, јер још није стигао мостовни трен. Стога се радило у ово време на поправци покварених брвана и мостића, те да се омогући што пре прелаз пешадије. 5. прек. пук се прикупио и заноћио на левој обали Љига, у биваку код места прелаза.
Рад леве колоне. Лева колона је целе ноћи 8./9. децембра вршила заробљавање непријатеља, прикупљање и уређење својих трупа. У 6 час. 9. децембра командант 6. прек. пука упутио је једну чету (3. чету 4. батаљона) са задатком да избије на Словачки мост. Ова је чета стигла до моста у 8.10 час. и командир чете је у ово време послао извештај ове садржине: „Част ми је известити команданта, да сам стигао до моста. Лево од мене и позади наступа 17. пук. Ухватио сам 26 непријатељских војника и предао војницима 14. пука. Непријатељ у масама одступа са оне стране Колубаре. Рад ове чете код Словачког моста види се из ових извештаја, које је од ње добио командант пука: У 9.30 час.: „Част ми је послати заробљених 75 непријатељских војника. Ћуприја је упаљена, непријатељ бега на Велико брдо. Једна непријатељска чета била је код станице, али сам је протерао, па је и она побегла. Непријатељска артилерија гађа ме, али сам се укопао. Доста артилериских кола има, али не могу прелазити због артилериске ватре и што је мост покварен“. У 10.15 час.: „Част ми је известити команданта, да се на десном крилу села Словца у самом гробљу налазе два топа, а на Причеву (ваљда у Непричеви пр.) испред куће Симе Поповића лево од Степаша налазе се опет два топа. Кад би могао доћи који од артилераца да му места покажем, наша би артилерија могла њихове топове потући“. У 11.25 час. командант пука послао је овој чети наређење: да се долином Колубаре помери у десно, заузме положај на десној обали Колубаре према Непричави и ухвати везу десно са 2. прек. пуком. После овога командант пука добио је још ове извештаје: У 13 час.: „Примио сам наређење и овога часа крећем се у одређеном правцу. Послао сам два писмена извешћа и јавио о ситуацији. Непријатељ бега са положаја Словца. 4 каре и нека кола остала су до ћуприје (с оне стране), нису могли да их изнесу, јер сам послугу растерао“. У 15 час.: „Част ми је известити команданта, да сам са четом стигао до обале реке Колубаре у правцу села Непричева и да је преко реке немогуће прећи; јер на положају, који треба да поседнем, налази се по пуцању један непријатељски митраљез и нешто војника, а поред тога туче ме и артилерија са леве обале Колубаре, јер може бити да на том положају има јача снага од моје чете и ја сам усамљен, јер на мом левом крилу нема никога од наших трупа од моста Словачког“.
После овога извештаја издато је овој чети наређење, да не прелази Колубару, већ поседне положај на десној обали; а у 15.30 час. наређено јој, да остаје под командом команданта 2. прек. пука, пошто пук одлази на север. Ова је чета ушла у састав свога пука 10. децембра у 15 час. 6. прек. пук се овога дана преформирао од 4 на 3 батаљона, уредио се, нахранио и до 16 час. добро одморио. У 14.30 час. командант пука је добио од команданта 14. пука II. позива – из Ратковаца – извештај: да он држи десни одсек од Топлице до Придворице и пита: „На коме ће се месту ухватити веза са вашим деловима, пошто имате своје трупе пред фронтом овога пука“, као и кад ће 6. пук да врши прелаз. Одговорено му је, да 6. пук иде на север, а да 14. пук хвата везу са његовом четом према Непричави и са 2. прек. пуком. У 16.15 час. командант 6. прек. пука послао је извештај команданту Тимочке дивизије II. позива о томе: да пук иде на север, где је шта од пука остало и да су – по исказу сељака Радована Михаиловића из Стрмова (шаље се и овај сељак) Аустријанци закопали на тромеђи код Словачког моста један градски топ. После овога пук се кренуо – према наређењу команданта дивизије – правцем Стрмово – Прњавор (друмом) – Жупањевац. Пук је прешао Љиг преко провизорних мостића и брвана око поноћи 9./10. децембра, заноћио у биваку код механе села Жупањца; а на левој обали Љига оставио своју комору, превијалиште и митраљеско одељење, пошто ови нису могли прећи преко провизорних мостића. Пук је стигао на Љиг у 20.30 час. па до 22.30 час. се одмарао и вечерао на левој обали, док нису били готови мостићи. Губитци овога пука су у току дана (9. децембра) ови: погинуло: 1 редов, рањено: 2 редова; нестало: 1 редов (све из Словачке чете).
Рад артилерије. 1. Дрински дивизион (6. Дринска и 7. Моравска батерија) кренуо се у 6 час. правцем Дудовица – Д. Лајковац – Стрмово. У 15 час. према усменом наређењу команданта дивизије, овај је дивизион променио правац и преко Боговађе и Прњавора стигао на Љиг, где је у биваку заноћио на левој обали, очекујући израду моста. 3. Моравски дивизион зором 9. децембра пласирао се на Пепељевачком положају са оваквим распоредом батерија и поделом рејона дејства: 8. батерија изнад Пепељевца са његове јужне стране, са рејоном дејства од села Рубрибрезе до села Непричава; 9. батерија источно од 8. и у истој висини, са рејоном дејства од Рубрибрезе до Лајковца; 5. Тимочка батерија јужно од Пепељевачког гробља са рејоном дејства од железничке станице Лајковац до Белог брода. Батерије су од 8 час. отпочеле дејство на појављене циљеве у својим рејонима. Тучени су одступајући непријатељски делови, те им није нигде допуштено задржавање. Дивизион је престао да дејствује у 14 час. кад више није било циљева. Овај дивизион је заноћио на своме положају. О току рада данашњег дана под ОБр. 2420 послат је III. армији извештај ове садржине: „У току данашњег дана није било ничега значајнијег. Артилериском ватром гоњени су одступајући непријатељски делови. Део пешадије и 2 брдска топа пребачени су на леву обалу Колубаре. Око 13 час. заузета је Лајковачка железничка станица. Непријатељске групице се непрестано предају“. Начелник штаба је данас пре подне са командантом артилерије обишао положаје Пепељевац – Стрмово.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Ноћ 8./9. децембра проведена је у непосредном додиру с непријатељем; прошла је на миру сем незнатног пушкарања. Пре поноћи известио је 14. пук, да се чује топот коња и жагор људи у правцу Колубаре, из чега је закључено, да непријатељ одступа. Око поноћи чуо се један јак пуцањ, што је значило, да непријатељ руши мост или баца муницију у ваздух. Једна патрола изаслата у село Придворицу утврдила је, да је непријатељ одступио, али командант 14. пука известио је око 1 час (9. децембра) да се непријатељ налази према њему на 400 м. До 5 час. утврдиле су патроле, да се непријатељ повукао на леву обалу Колубаре. Одмах су упућени јачи извиђачки делови, који су избили на обалу Колубаре и овде су заробили 134 војника, који се још нису били пребацили на леву обалу реке. 4. пук посео је Ратковац са осигуравајућим деловима на десној обали Колубаре, а извиђачке делове пребацио је на леву обалу реке. Са овим је била завршена борба код Ратковца. У јутру 9. децембра издао је командант дивизије заповест ОБр. 1407, која у изводу гласи:
„1. Да командант коњичког дивизиона упути сигурне даљне официрске патроле у правцу Вровине, те да утврди тачно место, где се непријатељ задржао и које је јачине. Са дивизионом ће следовати и деловати у правцу Вровине.
2. Да лева побочница (15. пук са целом брдском батеријом) заузме Оштриковац и предње своје делове избаци на саму Колубару.
3. Да 14. пук заузме одсек од реке Топлице до села Придворице, спуштајући предстраже на саму обалу Колубаре. Десно доћи у везу са 6. прек. пуком, а лево са 15. пуком. 13. пук и остатак пионира, који нису употребљени за спрему прелаза, остају у резерви на простору између Стрмова и Столица.
4. Командант артилериског пука да одмах пласира своје батерије тако, да успешно може тући непријатељску артилерију на положајима леве обале Колубаре и потпомаже прелаз преко Колубаре, кад се овај буде наредио.
5. Да се изврши рекогносцирање Колубаре, пронађу газови, прикупи материјал за израду моста и прелаза“.
Пре него што је ова заповест стигла пуковима, приметио је командант 15. пука колебање код непријатеља, те у 7 час. наређује напад на непријатеља. Енергичним наступањем 5 чета против платоа код Маркове цркве и две чете против чуке код села Варовца на левој обали реке Топлице, био је непријатељ приморан да у нереду одступи са ових тачака на Оштриковац. Одмах је предузет напад целим борбеним поретком и после једне јаке и упорне борбе 15. пук је успео да овлада Оштриковцем у 10 час. По заузећу Оштриковца, 15. пук је потпао под врло јаку непријатељску артилериску ватру, која је била пласирана на Јеринином граду и код Словца. Одмах је наређено брдској артилерији те је ова, уз припомоћ пољске артилерије, успела да ућутка непријатељску артилерију а после тога спустиле су се предстраже на обалу Колубаре. Коњички дивизион није могао овог дана извршити прелаз преко Колубаре, јер није нашао газове, а провизорни мост поред гвозденог моста тукла је непријатељска артилерија, те се цео дан задржао код села Радевића и тек сутра дан 10. децембра у 16.30 час. избио је на Вровине. Остатак дана 9. децембра употребљен је за израду прелаза преко Колубаре, пошто је непријатељ био бацио све мостове у ваздух. У 12 час. добивено је наређење команданта III. армије ОБр. 3396, које је горе изнето. На основи овога издата је заповест, по којој је распоред 14. и 15. пука остао исти, а 13. пук као дивизиска резерва дошао је на Грановац; 15. пуку придато је ½ чете а 14. пуку 1 ½ чета пионира са задатком, да прикупе грађу за израду прелаза, а прелази ће се подизати кад командант дивизије нареди. Брдској и пољској артилерији наређено је, да реперишу Јеринин град, Облу главу, Главицу, Јеленку до Вровине и Остреша. По исказу заробљеника учествовали су према 14. пуку, остатци 6. и 30. непријатељског пука. По ватри оцењено је, да непријатељ није имао код Ратковца више од 2 батаљона и 4 митраљеза. Код Маркове цркве и на Оштриковцу били су Мађари (79. пук), но и њихова јачина није пребацивала више од 2 батаљона са 4 митраљеза и 4 брдска топа. Дивизија је имала ове губитке: погинуло 2 подофицира и 32 редова; рањено 2 официра, 4 подофицира и 85 редова; нестало 2 официра, 2 подофицира и 52 редова. Дивизија је заробила: 2 официра, 1 кадета, 356 војника, 2 митраљеза и 3 митраљеска коња. У току даљег наступања дивизија је наишла на путу на огромне количине пушака, муниције, коња и осталог материјала.