9. децембар, Операције српске III армије

361

9. децембра у 1.35 час. командант III. армије издаје заповест ОБр. 3386 у овоме: „Ситуација на ратишту увек је стално повољна. Наша војска на целом фронту напредује. Непријатељски напади у околини Космаја одбивени су. До сад има заробљено 80 официра и 16.000 војника. Заплењено 28 пољских топова са 59 кара, 11 брдских топова, 9 брдских хаубица, 36 митраљеза, преко 6.000 пушака, мноштво кола и разноврсног материјала. I. армија са предњим деловима дошла је у близину Ваљева, а Ужичка војска пред Ужице. II. армија и Дринска дивизија II. позива с успехом су нападале непријатеља на десној обали Љига, али је крајњи резултат непознат. За даљи рад важи моја последња заповест. Ако се успе, да се поједини делови пребаце на леву обалу Колубаре, они да се на подесним положајима што јаче утврде и образују ослонац за даље. Комбинована дивизија да чини јачи притисак у правцу Лајковца. Коњица смело да наступа и да извиђа што даље. Коњица Комбиноване дивизије у правцу Јабучја и Уба, а Тимочке дивизије II. позива у правцу Вровине. Ову заповест Комбинована дивизија најбрже да саопшти и команданту Тимочке дивизије II. позива и да му саопшти: да се веже телефоном за линију Комбиноване дивизије“. Из извештаја I. армије ОБр. 3519 који је примљен у 9.45 час. видело се, да та армија данас продужава гоњење ка западу и на линију Близански висови и Јаутина. Један одред послат је ка Дивцима. После 10 час. телефоном је из Врховне команде (војвода Путник) авизиран покрет Комбиноване дивизије на линију Шушњар – Дрен. На основи ове авизе, командант III. армије у 11.40 час. издаје Комбинованој и Тимочкој дивизији II. позива наређење ОБр. 3396 у овоме: „Врховна команда је авизирала покрет Комбиноване дивизије на линију Шушњар – Дрен. Непријатељски делови одступају ка Убу, а има извештаја да се његови делови налазе на Вровинама. Тимочка дивизија II. позива остаће на линији с. Веселиновац (Оштриковац) с. Придворица, с тим, да најмање један пук држи у резерви на Грановцу. За рокирање возова стоје на расположењу путови преко Жупањца, Виноградина и Брајковца. За овај покрет нека се одмах отпочну припреме, те да се може извршити, чим се добије наређење. Сви делови који су пребачени преко Колубаре ка Лајковцу могу тамо за сад остати и по новој ситуацији. Ово ће наређење Комбинована дивизија најбржим начином предати команданту Тимочке дивизије II. позива“.
До подне овог дана Тимочка дивизија II. позива, после упорније борбе, успела је да непријатеља протера са Оштриковца и десне обале Колубаре. Пошто је Колубара била надошла, а преко једног импровизираног моста није се могло прећи због непријатељске јаке ватре са Словачких положаја на леву обалу реке, то ни коњички дивизион није могао прећи, но је тек сутра дан 10. децембра избио на Вровине. У 12.45 час. начелник штаба III. армије јавља телефоном, да је Дринска дивизија II. позива у Лазаревцу, а њен 5. пук II. позива на Човки. Намера је, да се Дринска дивизија II. позива постави на фронт Бурово – Шопић – Лазаревац. Пошто је из Врховне команде телефоном добивено накнадно наређење о пребацивању Комбиноване дивизије на десну обалу Љига, командант III. армије издаје у 12.30 час. наређење ОБр. 3407 у овоме: „У смислу мога наређења ОБр. 3396 отпочните одмах прикупљање ваше дивизије код Жупањца, како би могли заузети одсек између р. Љига и р. Лукавице. Известите о томе и Тимочку дивизију II. позива, те да она заузме додељени јој одсек и да одржава везу са десним крилом I. армије према Мионици. Од Лукавице на с. исток биће Дринска дивизија II. позива. Ваше делове на левој обали Колубаре оставите и даље тамо, пошто ће бити пред вашим фронтом. Детаљно наређење следоваће. Вашу телефонску линију оставите и даље овако како је и сад за везу са армијом“. Доста упорне борбе које су вођене око Оштриковца и с. Ратковца, као и оне пред фронтом Дринске дивизије II. позива око Човке и Шушњара, извршеним јуришима и против нападима с обе стране, дали су по нас врло добре резултате. Непријатељ је и овде имао још доста трупа способних за упорну одбрану, али му је сада, енергијом и налетљивошћу наших трупа, показано да је све узалуд и да је његова ствар пропала. Тиме што му се није допустило да овде дуже остане, он се до крајњих граница замарао и растројавао, а код наших су се трупа морал и победнички елан све више уздизали.

Дејство Дринске дивизије II. позива

9. децембра у 1.10 час. примљен је извештај ОБр. 915, писан у 23.55 час. 8. децембра са Виноградине, од команданта (5. пука) леве колоне: „У овом моменту завршен је јуриш и Жупањевачки положаји су заузети („Човка“ и „Враче брдо“). Наредио сам још у 10 час. да се јуриш има извршити у 23 часа с тим, да се до тог момента имају извршити све припреме за јуриш. Тачно у 23 часа чула се команда „напред“ а затим и исти трубни знак са десног и левог крила и једно кратко „Ура“ био је знак, да је удар извршен. Одмах су затим плануле ватре на нападноме положају – уговорени знак да је положај дефинитивно заузет. Непријатељ на овоме нападном фронту био је јак око 2 батаљона са више митраљеза, али, изненађен овим нападом, успео је да избаци само неколико пушака а затим нагло одступио“. У 1.30 час. добивено је наређење команданта III. армије ОБр. 3378 од 8. децембра, да Дринска дивизија II. позива привремено прелази у састав II. армије, а према наређењу Врховне команде ОБр. 7838. О пријему овог наређења одговорено је одмах армији под ОБр. 1833. У 2.20 час. под ОБр. 1834 тражен је извештај од команданта леве колоне: „Да ли је само заузет Жупањевац или и Човка и Враче брдо; шта је с непријатељем, где се повукао; има ли се везе с десном колоном (6. пуком)“? У 2.30 час. са ОБр. 1840 наређено је команданту коњичког дивизиона у Брајковцу, да се са 3. ескадроном крене данас у 7 час. до Чибутковачке цркве (ОБр. 1840). У 2.40 час. командант десне колоне (6. пук) извештајем са Шушњара, писаним у 0.30 час. јавља, да је 3. батаљон 6. пука II. позива заузео Шушњарски вис и да