Освајање Ваљева. – Избијање I. армије на леву обалу Колубаре
Ситуација на фронту I. армије. Сви извештаји, примљени последњих дана, јављали су да непријатељ пред фронтом ове армије одступа у паничном бегству на леву обалу Колубаре. То је изјавила и маса заробљеника, који су нам последњих дана пали у руке. Међутим за главни рад армије било је сад главно питање, којим је правцем непријатељ по прелазу Колубаре одступио главном снагом, да ли на запад ка Дрини или на север ка Сави, а о томе није било поузданих података. Дунавска дивизија I. позива, којој је било стављено у задатак да даљим продирањем преко Ваљева прикупи нужне податке о правцу одступања непријатељске снаге, задржана непријатељским деловима на десној обали Градца и Колубаре, није успела да те податке прибави. Из исказа многих заробљеника још се мање могло што сазнати, а застор кога је непријатељ оставио на положајима западно од Ваљева, спречио је наше извиђачке делове, да дођу до тачног сазнања о правцима одступања непријатељских разбивених маса. Застор кога је непријатељ оставио на положајима леве обале Градца и Колубаре није могао бити тако озбиљан. Разбивен и деморалисан, непријатељ није био у стању, да на тако блиском одстојању код Ваљева прикупи и уреди своје трупе, а још мање да изрази јачи отпор. Према томе пад Ваљева било је питање скорог времена. Но куда по паду Ваљева, да се диригује и како да се групише главна снага армије за даље гоњење непријатеља његовим прелазима на Сави и Дрини, то је било главно питање, које је требало решити. Непријатељска група, која је оперисала пред фронтом I. армије за прво време, до избијања у долину Колубаре, морала је базирати на Дрину и правце долине Јадра и преко Пецке. У доцнијем току продирући у долину Љига и ка Сувобору и Прострузи она је могла базирати и на север. Према томе и сад за њено одступање стајали су још на расположењу два правца: један на запад низ Јадар и преко Пецке ка Дрини, а други на север ка Сави. Одступни правац ка Дрини истина био је дужи, а због планинског земљишта и пропалих путова још и неудобнији, али је имао добрих страна са тактичко – стратегиског гледишта, тако:
1. Терен који се од Ваљева ка Гучеву, Борањи и Јагодњи стално пење давао је непријатељу јачег ослонца и све повољније услове за одбрану.
2. Одступајући главном снагом ка Дрини непријатељ би све више одвлачио ову армију од осталих наших армија ангажованих на правцу ка Београду и у долини Колубаре.
3. Увукао би нас понова у планинско и испресецано земљиште изворног дела Јадра, да се опет боримо са свим тешкоћама ранијих дана.
4. Ако би успео, да се благовремено дохвати Гучева и Борање и да на њима прикупи и уреди своје трупе, поставио би се опет у бочан положај у односу на наше офанзивне операције ка Сави. Најзад:
5. Ангажујући трупе ове армије у правцу Гучева и Борање била је бојазан, да их непријатељ понова не доведе у сличан положај, какав су имале у октобру пред почетак непријатељске офанзиве.
Одступни правац на север ка Сави био је за непријатеља краћи и због релативно бољих путова још и удобнији. Даље одступајући тим правцем непријатељски делови пред фронтом ове армије налазили би јачег наслона на своје трупе у долини Колубаре. Једино у тактичком погледу правац одступања на север био је незгоднији у толико, што се терен ка Сави све више спушта. Али и овај недостатак паралисан је добрим браничким одсецима, који леже међу реком Рабасом – Убом – Тамнавом и Савом. Први извештаји о одступању непријатеља створили су утисак, да непријатељ одступа од Ваљева преко Ставе и Каменице за долину Јадра и то баш деловима ангажованим пред центром и левим крилом ове армије, што је стварно и чинило главну снагу његовог 15. и 16. корпуса. За први мах, мање је вероватно било да ће непријатељ одступити на север, ма да би овакав његов рад ишао више нама у прилог, јер би на тај начин престала потреба јачег обезбеђивања нашег левог крила и бока; непријатељ би се лишио користи бочног положаја које му је нудила греда Гучево – Борања – Јагодња, а највећа корист по нас била би у томе, што би гонећи непријатеља на север трупе I. армије биле стално на крилу осталих армија, у тешњој тактичкој вези са њима и у могућности, да их по потреби брзо потпомогне не напуштајући при том свој главни циљ. Једино још могло се мислити да ће непријатељ главном снагом одступити на север, ако се осећао потпуно побеђен и толико растројен и деморалисан, да је морао што пре напустити нашу земљу и похитати да под заштитом Саве, прикупи остатке своје разбивене војске. Под утисцима тадашњих извештаја, да непријатељ одступа главном снагом долином Јадра, командант армије још у току 8. децембра решио се, да са армијом продужи енергично гоњење непријатеља тежећи, да га одбаци са правца долине Јадра, не дозвољавајући му да одступи ка Гучеву и Борањи, а делом својих трупа на правцу ка Дивцима да потпомогне и олакша рад III. армије и њено пребацивање на леву обалу Колубаре. За први мах намера команданта I. армије изражена његовом ниже изнетом диспозицијом ОБр. 3519 сводила се на то, да најпре овлада Ваљевом и да армију групише на левој обали Колубаре на погодној просторији тако, како би је могао кренути низ долину Јадра, а евентуално на север ка Сави. У том циљу диспозиција издата дивизијама за даљи рад гласила је:
Диспозиција
Команданта I. армије за покрет дивизија са фронта Санковић – Рајковић – Осеченица – Мратишић – Пријездић са десне на леву обалу Колубаре преко Ваљева 8. децембра (24 часа) ОБр. 3519.
По добивеним извештајима непријатељ у трајноме одступању испред ове армије борбом је принуђен да напусти Ваљево и повлачи се главном снагом преко Каменице низ Јадар, а са мањом снагом деловима преко с. Грабовице и Близоња на Коцељево. По до сад још не провереним извештајима, извесни делови непријатељски, одступајући испред фронта III. армије повлаче се и заустављају на положајима леве обале Колубаре код с. Словца. Намера ми је да продужим енергично гоњење непријатеља заплавом Јадра и у правцу Коцељеве, а у исто време да загрозим боку и позадини непријатељских делова који би се задржали на положајима леве обале Колубаре код Словца. У том циљу наређујем:
1. Дунавска дивизија I. позива протерујући непријатељске делове пролази кроз Ваљево и продужава гоњење заплавом Јабланице и Обнице са тежњом, да што пре избије у висину Д. Буковице и Причевића, изашиљући гонећа одељења преко Става и друмом ка Каменици.
2. Дринска дивизија I. позива за Дунавском дивизијом I. позива пролази кроз Ваљево и маршује право на север са тежњом, да што пре избије на Близањске висове, упућујући гонећа одељења правцем Слатина – Памбуковица и Слатина – Столице – Трлић. Јака извиђачка одељења послати у правцу Карауле 322.
3. Дунавска дивизија II. позива за Дринском I. позива пролази Ваљево и маршује најпогоднијим правцем на к. 360 (средокраћа између Јаутине и Близањских висова) упућујући гонећа одељења у правцу Коцељеве. Преко села Рабаса одржавати везу са Дунавском дивизијом I. позива.
4. Моравска дивизија II. позива изашиљући један одред од Мионице ка Дивцима, продужава покрет преко Мионице и Рајковића ка Ваљеву и као армиска резерва зауставља се на десној обали Колубаре и реке Градца северно од села Бујачића, пребацујући један пук у варош ради привремене гарнизонске службе и ради потребног извиђања низ Колубару у правцу Диваца; ако не би одред код Диваца успео да изврши прелаз на томе месту кренути се даље ка Ваљеву. Комуникациска линија за Дринску и Моравску дивизију биће: Ваљево – Рајковић – Мионица – Гукоши – Г. Милановац, а за обе Дунавске: Ваљево – Рајковић – Брежђе – Сувобор – Г. Милановац (односно Чачак). Колонски возови свих дивизија до даљег покрета остају на десној обали Колубаре.
Армиски штаб сутра у 10 час. биће у Г. Топлици. О пријему одговорити, а командант Дринске дивизије I. позива да достави ову диспозицију командантима Дунавске I. и II. позива“. Тек у току ноћи 8./9. децембра добивени извештаји наговештавали су вероватност, да непријатељ главном снагом одступа у правцу Коцељеве. Међутим, разбацани пљен по свима правцима испред фронта I. армије давао је јасног доказа, да у непријатеља није ни било уредног одступања, већ да је одступање уопште вршено бегством разбивених делова по свима правцима у мањим или већим групама са тежњом, да се најкраћим правцем што пре дочепају оностране обале Саве и Дрине. Код Моравске дивизије II. позива, која је у току 7. децембра наступала право на север на одсеку између Топлице и Љига, било је заробљеника из: 2., 3., 6., 7., 8., 9., 10. и 12. брдске бригаде, дакле већи део 15. и 16. корпуса, а та маса ни у ком случају није могла одступити ка Ваљеву већ најпре на прелазе код Диваца и Словца на север ка Колубари. По исказу једног нашег пребеглог војника, непријатељ је још у току ноћи 6./7. децембра напустио Ваљево, бежећи једним делом трупа ка Завлаци, другим делом трупа и комором путом ка Коцељеви (поред старе касарне). По извештају команданта Моравске дивизије II. позива, непријатељ је био посео и снажно бранио Дивачки мост на Колубари, а од стране трупа III. армије осмотрено је, да непријатељ одступа на север Лозничком косом и косом северно од Диваца, а комором уз Лозничку реку. По исказима заробљених непријатељских војника код III. армије непријатељ је одступио делом преко Диваца, а делом преко Ваљева. Међутим, Дунавска дивизија I. позива, продирући правцем Рајковић – Ваљево, није стигла непријатеља до Ваљева већ је у даљем надирању била заустављена непријатељским заштитним деловима, који су посели и утврдили Боричевац и Кличевац, штитећи на тај начин оба правца и онај ка Завлаци и онај ка Коцељеви. Полазећи најзад и са могућношћу, да је непријатељ главном снагом одступио на север, командант армије решио се да армију групише на положаје леве обале Колубаре око Ваљева тако, да може даље гоњење продужити било у једном било у другом правцу. О даљој намери за рад армије, као и о резултату јучерашњег дана, а на основу извештаја команданата дивизија примљених у току ноћи 8./9. децембра и извештаја команданта Дунавске дивизије I. позива ОБр. 2692 којим јавља, да је предњим деловима ушао у варош и заузео Ваљево, послат је 9. децембра у 7 час. Врховној команди под ОБр. 3520 извештај, који је изложен ниже у ситуацији за овај дан.
Бој код Ваљева. Избијањем 4. прек. пука на Крушик и к. 199, а његових патрола на северну ивицу Ваљева утврђено је, да непријатељских трупа нема у Ваљеву на левој обали Колубаре; непријатељ је био дакле напустио варош, али је за то заузео и посео положаје на левој обали Градца и даље Боричевац и Кличевац, тукући прилазе ка вароши. Са тих разлога намера команданта Дунавске дивизије I. позива, за данашњи дан још пре добивене армиске заповести била је, ако непријатељ у току ноћи не би пред бомбашким одељењима напустио ове положаје, онда да данас (9. децембра) у 5 час., а у циљу потпуног овлађивања Ваљева, предузме напад на непријатеља и то: десним крилом (4. прек. пук) правцем Кличевац – Камењар, а левим крилом (8. пук I. позива) правцем: Попара – Боричевац – Аврузовића јабуке – Суве Воде – Дивље поље. Дивизиска резерва 9. пешад. пук наступа за левом колоном. Дринска дивизија I. позива, у духу армиске заповести ОБр. 3519 од 8. децембра, а у циљу потпомагања Дунавске дивизије I. позива, имала је да се крене правцем: Клинци – Белошевац – к. 230 – Кличевац – Камењар – Јаутина, а претходницом да што пре избије на Кличевац и овлада њиме, смењујући 4. прек. пук коме је дат правац напада ка Боричевцу. Непријатељ пред фронтом Дунавске дивизије I. позива држао је положаје: Марковац – Калуђерско брдо – Циганске куће – Попаре, а на левој обали Колубаре: Боричевац и Кличевац. Одсек Попаре – Пећине – к. 316 – Циганске куће држао је један његов батаљон са 2 митраљеза, поседајући и предњи нагиб за непосредну одбрану прилаза ка Ваљеву.
Ток боја. У духу армиске заповести ОБр. 3519 покрет трупа обе дивизије имао је да отпочне 9. децембра у 5 час. Код Дунавске дивизије I. позива: коњички пук да се зором крене правцем: Пећина (284) – Седлар – Дебело брдо (507) – Балиновић – Ставе и најенергичније гони непријатеља обезбеђујући у исто време леви бок дивизије; 4. прек. пук, пошто га смене трупе Дринске дивизије I. позива на Крушику, да нападне од Крушика Боричевац (255), обухватајући га са северне стране. Батаљон овог пука са Градца (Бујачића) у 6 час. јутра да нападне у правцу Попаре – к. 284 – Боричевац и пре зоре да протера непријатељске делове са Попаре и Пећине (284). По овлађивању Боричевца, 4. прек. пук да надире правцем Аврузовића јабуке – Суве Воде и овлада одсеком: Дивље поље – Паланачко брдо, а кад га смене трупе Дринске дивизије I. позива, онда да се прикупи јужно од Д. Буковице (лева обала п. Видачице); 8. пук I. позива да напада са Бујачића правцем: Сарачи – Седлар – Златарић, потпомажући напад батаљона 4. прек. пука на Попаре и Боричевац и обухватајући непријатеља на Боричевцу са десног крила и бока. Батаљон 8. пука са Брањеговачког виса да нападне правцем Марковац – Арсића брдо – Сандаљ – Дебело брдо (507), а по избијању на Дебело брдо, да гарантује леви бок дивизије. На случај да батаљон на овом нападном правцу наиђе на јачи отпор, онда у томе правцу да се ангажује цео пук, а по овлађивању Дебелог брда (к. 507), 8. пук I. позива главнином тежи да овлада одсеком Ђурђево брдо (329), остављајући батаљон на Дебелом брду. 9. пук I. позива као резерва, да се креће правцем Бујачић – Пећине. Артилерија са положаја: Парлог – Гајине – Бујачић да потпомаже напад Дунавске и Дринске дивизије I. позива на Попаре – Боричевац – Кличевац, а по заузећу ових, једна батерија одлази за 8. пешад. пуком I. позива, а остатак наступа правцем Сува Вода, потпомажући рад 4. прек. пука. Пионири код резерве; завојиште у Петници; трупна комора коа Брежђа; 1. степен колонске коморе Баћинац; 2. степен колонске коморе Сувобор.
Код Дринске дивизије I. позива: коњички пук упућен на газ источно од Ваљева и даље на Грабовицу – Камењар – Близански висови – Коцељево. Претходница: (3. прек. пук; 6. пук I. позива, 2. брдска батерија) са к. 250 да нападне преко Крушика – Кличеваца – Камењара – Близоње. На Крушику смењује 4. прек. пук. Главнина: (5., 4. и 17. пук, артилериски пук, пионири) наступа друмом за претходницом до раскрснице путова источно од к. 230. Данглисова и 6. брдска батерија да се пласирају на Парлогу да могу тући Кличевац. Завојиште и 1. степен у Мионици; 2. степен у Бабајићу. Ноћ на фронту Дунавске дивизије I. позива прошла је без борбе, само слабије пушкарање трајало је целе ноћи, јер је непријатељ сваки покушај прелаза на десну обалу Градца, па и најмањих делова, дочекивао ватром са својих положаја. Око 5 час. отпочео је покрет код обе дивизије, али већ први покушај Дунавске дивизије I. позива, да се крене напред и пребаци на леву обалу Градца у правцу Попаре и у правцу Марковца (к. 565), био је дочекан снажном ватром и задржан. Тако дивизија до подне није успела да се пребаци ни да непријатеља отера са његових положаја. Коњички пук не могући такође да се пробије ка с. Седлару, пребацио се на десну обалу Колубаре и дошао је до Градца. На десном крилу 4. прек. пук остао је на Крушику и по смени деловима Дринске дивизије I. позива кренуо се око 10.45 час. у напад од к. 199 ка Боричевцу, али због непријатељске ватре са Кличевца није до подне могао прећи ни Љубостињу реку; 8. пук I. позива прикупљен код Бујачића очекивао је резултат борбе своје претходнице, а 9. пешад. пук као дивизиска резерва био је позади 8. пука. Око 10 час. изведена је и артилерија на положај, а њено груписање извршено је на овај начин: једна батерија на Парлогу (265) туче Кличевац, потпомажући напад Дринске дивизије I. позива; једна батерија на Гајине (к. 325) туче фронт Попаре – Циганске куће – Марковац потпомажући напад 8. пука, једна батерија позади Бујачића у резерви. Око 11.15 час. стигао је команданту Дунавске дивизије I. позива извештај од Дринске дивизије I. позива, да се непријатељска тешка артилерија налази и с тешком муком креће путом Ваљево – Каменица. Непријатељ даје последњи отпор само да би је спасао. Ово је руководило команданта Дунавске дивизије I. позива, да око подне увуче дивизиску резерву и на целом фронту предузме енергичан напад.
Међутим за то време од сванућа па до подне водила се борба на левој обали Колубаре пред Кличевцем и на Ђеновачкој коси. Претходница Дринске дивизије I. позива, прешав још по ноћи Колубару делом кроз варош, а делом на газу испод вароши, већ око 6.30 час. била је искупљена на левој обали; 3. прек. пук на Крушику, а 6. пешад. пук I. позива код пољопривредне станице. Непријатељ приметив груписање трупа у долини Колубаре, отворио је био артилериску ватру са Попаре, али без резултата. Око 8 час. отпочела је претходница напад; 3. прек. пук упућен је са Крушика ка Кличевцу, а 6. пешад. пук искупљао се позади грудобрана на Ђеновцу. Напад 3. прек. пука већ у првом покрету био је заустављен због бочне и леђне ватре, коју је добио са Попаре. Око 9 час. 6. пук био се искупио на Ђеновачкој коси. У то време, код претходнице стигла је и 2 брдска батерија, а главнина дивизије челом избила је на раскрсницу путова и. од к. 230 (десна обала Колубаре). Пред фронтом Дринске дивизије I. позива непријатељ је био посео и утврдио Кличевац. Извештај пак официрске патроле, да се непријатељ повлачи са Кличевца и поседа Дрочину и да на Дабића брду нема његових трупа није био тачан, јер већ око 9.30 час. примећена су 2 непријатељска батаљона да се спуштају у правцу десног крила 6. пука, а један кроз јаруге Ђеновца и Дабића брда, у циљу обухвата десног крила 6. пука. Наступање 3. прек. пука било је тешко, јер је био тучен артилериском ватром са Аврузовића јабуке и у леђа са Попаре. Дејство пак наше артилерије са Парлога и брдске артилерије са Ђеновца било је слабо. Да би се напад јаче потпомагао, пласиране су и 2 пољске батерије код к. 230, те да туку Кличевац и Ђеновску шуму. Потпомогнут ватром, 3. прек. пук успео је око 10 час. да заузме на јуриш Кличевац. Међутим на десном крилу на Ђеновачкој коси непријатељ је, развијен пред 6. пуком наступао сигурно и у реду, и успео да поколеба и потисне десно крило 6. пука. Да би прихватио
пук, командант дивизије је кренуо из дивизиске резерве 5. пук, развијајући га десно од 6. пука и обухватајући лево крило непријатељских трупа. Са 5. пуком упућена је 6. брдска батерија. Али пре доласка 5. пука, десно крило 6. пука било је потиснуто и почело одступање. Доласком 5. пука одступање је задржано. Поколебани делови 6. пука враћени су и под заштитом снажне артилериске ватре са десне обале Колубаре кренути напред заједно са 5. пуком. Напад овај успео је и непријатељ је принуђен да се повуче, одступајући прихватом других својих делова са Дабића брда. Избијајући на Ђеновску косу, 5. и 6. пук дочекани су ватром са Дабића брда и у даљем току борба се понова развила свом жестином. Непријатељ је давао очајног отпора на линији с. Дрочина – Дабића брдо пред фронтом 3. прекобројног, 5. и 6. пука.
Већ од подне предузет енергичан напад на целом фронту Дринске и Дунавске дивизије I. позива почео је успевати, и непријатељ, не могући одолети навали јаче снаге, нарочито обасутог силном артилериском ватром, почео је постепено напуштати своје положаје на левом крилу и на фронту Дунавске дивизије I. позива. Једна батерија Дунавске дивизије I. позива на Градцу и Данглисова брдска батерија из састава Дунавске дивизије II. позива, која је такође до подне стигла на Градац и узела учешћа у борби, снажно су одбијале против нападе непријатеља и потпомагале наступање 8. пука I. позива ка Циганским кућама (к. 316) и Пећини и натерали непријатеља да напусти ровове испред к. 316 (Циганских кућа). Ово је омогућило сад пребацивање 8. пука преко Градца. До тога времена батаљон 8. пука I. позива, упућен у правцу Дегурића, успео је да нападом заузме Калуђерско брдо и до подне избио је на косу источно од Калуђерског брда у бок непријатељских трупа пред 8. пуком. Пребацивање делова 8. пука I. позива на леву обала Градца продужено је. Успех постигнут на фронту 8. пука I. позива у правцу Пећине, руководио је команданта дивизије да са целом дивизијом крене у енергичан напад, ангажујући у нападу и дивизиску резерву у превцу Ваљево – Боричевац, те да потпомогне 4. прек. пук ангажован у борби на правцу Крушик – Боричевац. Пред фронтом Дринске дивизије I. позива непријатељ око 13.40 часова предузео је понова напад у правцу Ђеновачке шуме, према крајњем десном крилу 5. пука, али је одбивен. То је руководило команданта Дринске дивизије I. позива, да и остатак дивизије пребаци на леву обалу Колубаре и крене ка Дабића брду. Око 14 часова пред фронтом Дринске дивизије I. позива примећено је, да непријатељ почиње местимице повлачење. Поводом тога 5. пук предузео је одмах јуриш. Непријатељ и не сачекав удар, напустио је Дабића брдо и почео се повлачити праћен јаком ватром наших делова са Дабића брда, који су му нанели огромне губитке. По заузећу Дабића брда, упућен је одмах један батаљон 5. пука у гоњење за непријатељем правцем Јасеничког виса, а 3. и 6. пук кренути су у правцу Камењара. По избијању трупа Дринске дивизије I. позива на Дабића брдо, отпочело је избијање и Дунавске дивизије I. позива на положаје леве обале Градца код Ваљева. Око 15 часова лево крило Дунавске дивизије I. позива избило је предњим деловима на линију Попаре – Пећине – к. 316 – Циганске куће, протерало непријатеља, а батаљон 4. прек. пука продуживши напад ка Боричевцу, ушао у састав свога пука; 8. пук I. позива продужио је наступање, упућујући један батаљон преко Седлара, други према Калуђерском брду где су се налазиле још око 2 чете и 2 митраљеза непријатељска, а трећи батаљон ка Марковцу. Десно пак крило Дунавске дивизије (4. прек. пук) избило је на Боричевац око 15.45 часова, протерало непријатеља (1 батаљон и 2 митраљеза) и продужило даље гоњење до линије Суве Воде – Аврузовића јабуке. Око 16.15 часова батаљон 8. пука на крајњем левом крилу дивизије избио је на Калуђерско брдо и продужио напад на Равну Гору, коју је пред вече и заузео. До ноћи је заузет и Марковац (к. 565), а тако исто Јуњице и Парлог (352). До ноћи Дунавска дивизија I. позива избила је предњим деловима на линију Аврузовића јабуке – Параог – Марковац и заноћила у оваквом распореду: 4. прек. пук са предњим деловима на Аврузовића јабуци, а главнином и једном батеријом на Бабином Пољу; 8. пук I. позива на линији Јуњице – Парлог – Марковац са резервом код с. Седлара; коњички пук код Седлара; 9. пук I. позива као дивизиска резерва на Боричевцу; 2 батерије на Градцу; пионирски полубатаљон Попаре и дивизиски штаб у Ваљеву. Непријатељ пред фронтом ове дивизије одступио је у правцу Кременице. У току овог дана заробљено је код Дунавске дивизије I. позива 258 војника, 2 официра и заплењен 1 митраљез. Трупе Дринске дивизије до ноћи избиле су и задржале се у оваквом распореду: батаљон 5. пука упућен у гоњење избио је на Јасенички вис; 3. прек. и 6. пук са 2. и 6. брдском батеријом на Камењару; остатак 5. пука, цео 4. пук „Ст. Немање“ и 17. пук на Дабића брду; коњички пук код с. Забрдице; Данглисова батерија на Кличевцу; три батерије у Ваљеву код железничке станице, а остатак на десној обали Колубаре к. 230; дивизиски штаб у Ваљеву. У данашњем боју код Дринске дивизије I. позива заробљено је 760 непријатељских војника са 4 официра и заплењен 1 митраљез. На Ђеновачкој коси нађени су још погинули 1 виши и 3 нижа непријатељска официра, а цело поље више Ђеновачке шуме и Кличевца као и Дабића поље било је посејано великим бројем непријатељских лешева. Пред фронтом Дринске дивизије положај су браниле три новодошавше ландштурмске бригаде са деловима разбивене непријатељске војске. Ове бригаде дошле су од Обреновца и Шапца. Пред фронтом Дунавске дивизије I. позива били су заостали делови разбивених непријатељских бригада.
Дејство Моравске дивизије II. позива
Борба код села Диваца. Према армиској заповести ОБр. 3519 од 8. децембра Моравска дивизија предузела је покрет правцем: Санковић – Боблије (328) – Цер (278) – Клинци ка Ваљеву у циљу груписања на десној обали Градца на простору Ваљево – Бујачић. Коњички ескадрон упућен је преко Радовића и Шушеоке, те да пређе Колубару код с. Белошевца и да се задржи на левој обали Ђеновачког потока, извиђајући у правцу Диваца. Трупна комора и 1. степен колонске коморе кренути су ка Мионици, а 2. степен ка Г. Топлици. Одред упућен ка Дивцима, састављен од 2. пешад. пука II. позива са 1 пољском батеријом и четом пионира, кренут од Мионице у 8 час. ка Дивцима, имао је задатак, да протера непријатељске делове, ако их има код Диваца и да продужи пут ка Ваљеву, одржавајући везу са Тимочком дивизијом II. позива. По пристизању код Ваљева да се задржи на источној ивици Ваљева. Покрет одреда отпочео је од Мионице нешто мало раније. Непријатељ пред одредом посео је био са двема четама и 1 митраљезом непосредну леву обалу Колубаре, а на вису северно од Диваца налазили су се његови јачи делови. Подишав мосту на Колубари, одред је био дочекан ватром непријатеља са леве обале Колубаре. Гвоздени мост на Колубари раније су биле разрушиле наше трупе, али је сад непријатељ при свом повлачењу покварио био и дрвени мост, кога је у крај гвозденог моста подигао. У 10 час. квар на мосту уз припомоћ пионира поправљен је и претходнички батаљон са митраљеским одељењем био је пребачен на леву обалу. Батерија одреда пласирана је на десној обали код моста на реци Лепеници (и. од с. Клашнића). Непријатељски делови са леве обале Колубаре још при подиласку трупа, ка мосту, одступили су у правцу Дивачког виса.
Пребацивање пука продужено је. Но кад су његови предњи делови почели подилазити железничком насипу и Дивачкој механи били су на насипу дочекани ватром са Дивачког виса. До 13 час. пребачени су били 3 батаљона и 1 топ, али је даље напредовање због јаке ватре, једне непријатељске батерије са Лозничког виса, било тешко. Око 15 час. пук је предузео јуриш, али је у то исто време и непријатељ извршио испад у правцу десног крила пука, и принудио оба деснокрилна батаљона да се повуку чак преко моста на десну обалу Колубаре. Друга половина пука остала је на левој обали Колубаре држећи с. Дивце и тукући непријатељске делове који су дејствовали у правцу његовог десног крила. Непријатељ задржан ватром испред с. Диваца до ноћи ништа није више покушавао. Шта више око 18 час. непријатељ је почео повлачити артилерију са положаја. Јачина непријатеља била је око 3 батаљона и 2 батерије. Повлачење непријатељске артилерије руководило је команданта одреда да око 23 часа са једним батаљоном формираним из целог пука изврши препад. Непријатељ потпуно изненађен напустио је одмах положај, а 2. пук избио је на Дивачки вис где је и даље остао у току целе ноћи, немајући десно везе са Тимочком дивизијом II. позива. Остале трупе Моравске дивизије II. позива заноћиле су у оваквом распореду: 3. пук у Ваљеву; 8. кадров. пук на Гајине; 1. пук код р. Бање; Крупов дивизион са 1. пуком, а Шнајдеров дивизион код с. Пауна. Дивизиски штаб у с. Клинци; коњички ескадрон на левој обали Колубаре код Ђеновца. У току данашње и ноћашње борбе заробљено је код Моравске дивизије 1 официр, 2 кадета и 179 војника.
Дејство Дунавске дивизије II. позива
Груписање њено на положајима леве обале Колубаре. Извештен о намери команданта Дунавске дивизије I. позива за данашњн напад, а пре него што је добио армиску заповест, командант Дунавске дивизије II. позива наредио је груписање дивизије код с. Драчића постављајући је у такав положај да њоме може кренути унапред било преко Ваљева, било преко р. Градца у правцу Богатића и Лелића. До тренутка кад је армиска заповест стигла, дивизија је већ била груписана на простору: Велико брдо – Млађеви (605). По добивеној армиској заповести командант дивизије упутио је трупе ка Ваљеву са оваквим распоредом: Коњица је одмах упућена од Бранковца правцем: Ваљево – Рађево село – Козличић да гони непријатеља правцем ка Коцељеви. Претходница (9. пук II. позива са 1. пољском брзометном батеријом и четом пионира) кренута је одмах од Великог брда (405) преко Ваљева – Рађевог села и Козличића к. 366 да гони непријатеља правцем ка Коцељеви. Остатак трупа (8. пешад. пук I. позива, артилериски дивизион, 8. пук II. позива, комбиновани пук и пионирски полубатаљон) кренут је од Млађева друмом за претходницом. За војиште је имало доћи код с. Градца; 1. степен колонске коморе код Рајковића; трупна комора код Брежђа а остатак колонске коморе код с. Планинице. Покрет претходнице ометан је био ватром непријатељске артилерије са леве обале Градца, која је брзо ућуткана ватром артилерије Дунавске дивизије II. позива са Великог брда. Кад је чело претходнице избило код с. Бујачића, борба на фронту Дунавске дивизије I. позива још се водила. Због тога Дунавска дивизија II. позива морала је од Бујачића скренути и прећи Колубару на броду код пољопривредне школе упућујући одмах по прелазу своју претходницу да најенергичније потпомогне напад Дунавске и Дринске дивизије I. позива на Боричевац – Кличевац – Ђеновачку шуму. До 16 час. цела дивизија прешла је на леву обалу Колубаре. Непријатељ пред трупама Дринске и пред трупама Дунавске дивизије I. позива до тога времена био је напустио положај леве обале Градца, као и Кличевац и Боричевац и одступио делом ка Каменици, а делом на север ка Коцељеви. По прелазу на леву обалу, Дунавска дивизија II. позива продужила је даљи покрет: 9. пук II. позива упућен је левом обалом Љубостиње реке да избије на раскрсницу у висини Јасике (340), а сутра да продужи напад преко Козличића ка к. 366; 7. пук I. позива упућен је десном обалом Љубостиње реке ка Дивљем пољу, а сутра да продужи преко Котешице у правцу к. 357; 8. пук II. позива, комбиновани пук и пионирски полубатаљон, као дивизиска резерва, да дође на косу си. од Рађева села у висини села Грабовице; једна батерија да изађе сз. од касарне на Крушик, а сутра сва артилерија да изађе на линију: Дивље поље – Паланачко брдо (к. 312). Коњица је упућена на линију Рабас – Бранковина. Завојиште је привучено ка Градцу, а сутра је имало доћи на Крушик; 1. степен колонске коморе код Брежђа. На правцу наступања Дунавске дивизије II. позива непријатеља није било, јер се дивизија кретала у другој линији.
До вечери трупе I. армије већим делом биле су пребачене на леву обалу Колубаре и овако груписане: Дринска дивизија I. позива са предњим деловима на линији Јасенички вис – Камењар; са коњицом у селу Забрдици, а главнином дивизије на Дабића брду и Кличевцу. Дунавска дивизија I. позива са предњим деловима на линији Аврузовића јабуке – Парлог – Марковац; са коњицом код села Седлара, а са главнином дивизије на Боричевцу. Дунавска дивизија II. позива са предњим деловима на линији Јасика – Дивље поље, а са главнином код Рађевог села. Моравска дивизија II. позива на простору од Ваљева до села Пауна, а једним делом код села Диваца. Армиски штаб је у Г. Топлици. Код суседних трупа догађаји у току 9. децембра текли су овако: Код Ужичке војске: Шумадиска дивизија II. позива избила је код с. Маковишта; Лимски одред на фронт: Црни врх – Велики Приседо; Ужичка бригада на Кадињачу, а 10. пук II. позива допро је до Дебелог брда. Код III. армије: Тимочка дивизија II. позива на линији: Оштриковац – Придворица са резервом на Мрамору; Дринска дивизија II. позива, тек у ноћ заузела је Човку и избила на линију Враче брдо – с. Шушњар.
Закључак. Непријатељ дакле пред фронтом ове армије повукао се на целој линији. После борбе која је трајала готово целог дана, и у којој је непријатељ давао доста снажног отпора, непријатељ се повукао делом на север у правцу Близанских висова, а делом на запад у правцу Каменице. Пред фронтом III. армије непријатељ је одступио преко Лајковца ка Убу. По исказима заробљеника могло се као вероватно закључити, да је непријатељ још у току 6./7. децембра одступао у два правца: преко Сувобора и Мионице и западно на Ваљево, и преко Гукоши и Мионице на Дивце – Словац и источно. Првим правцем изгледа да је одступала: 3., 14., 15. и 16. брдска бригада и 7. ландштурмска бригада, а вероватно још и делови 7., 8., 2., 6. брдске бригаде и најзад неки делови 4. и 5. брдске бригаде. На правцу ка Дивцима изгледа да је одступала 9., 10., 11. и 12. брдска бригада и 109. ландштурмска бригада, а поред њих још неки делови 7., 8., 2. и 6. брдске бригаде. Но из свега овога ипак, није се могло насигурно знати, куда је непријатељ главном масом одступио. Нарочито за овај мах било је од интереса, да ли се непријатељ при даљем одступању где год задржао. По јачем отпору код Ваљева могло се веровати, да ће непријатељ на позадним погодним положајима, а понајпре на положајима леве обале Рабаса и на линији Јаутина – Близански висови застати, па ако ништа друго онда бар заштитним деловима покушати, да успори надирање I. армије и заштити повлачење својих трупа на север ка Шапцу, осигуравајући једновремено и бок оних својих делова који су преко Лајковца и Уба одступили ка Шапцу. На правцу ка Каменици могло се такође очекивати, да ће непријатељ застати и дати отпора.
Према овоме стању намера команданта I. армије за даљи рад била је, да енергичним гоњењем никако не дозволи непријатељу да застане, да се дуже задржи и уреди. Јачим пак груписањем снаге на левом крилу армије, да јаче притисне десно непријатељско крило тежећи да одбаци чак и делове од Каменице на север ка Шапцу, а у исто време да непријатељске делове пред Дринском дивизијом I. и Дунавском II. позива сјури у долину Рабаса пре, него што би се могли дочепати положаја Јаутине и Близанских висова. Заповест команданта I. армије издата дивизијама за даљи рад гласила је: „Командантима дивизија: Дринске I. позива, Дунавске I. позива, Дунавске II. позива и Моравске II. позива. Са највећим поносом похваљујем досадањи седмодневни трудни а успешни рад свих трупа I. армије. Овом приликом командантима дивизија излажем за сутрашњи рад 10. децембра ово своје гледиште. У даљем продирању према мојој диспозицији ОБр. 3519 никако не дозволити непријатељу мир, спокојство и уредно његово повлачење. У колико год трупе I. армије ово сложно и енергично буду изводиле, у толико горе по непријатеља. За њега ће још горе бити, ако при сутрашњем раду обе Дунавске дивизије при своме покрету буду вршиле јаче груповање својих снага према непријатељском десном крилу тако, да га згодном приликом обухвате, и са те стране сјуре у долину Рабаса пре него би се он докопао положаја Јаутина – Близански висови. Овај и овакав рад двеју Дунавских дивизија олакшавала би Дринска дивизија I. позива јачим притиском према фронту. У овом случају Дринска дивизија I. позива не би требала да пропусти прилику, а да каменичким путом не упути јача гонећа одељења. Почетак рада у 6 часова“.
Примедба: Заповест, састављена доцкан у ноћ 9. децембра, послата је дивизијама 10. децембра у 3.20 часова.