9. децембар, Операције аустриске војске и српске II армије

395

Операције аустриске војске

Операције VI. армије

На фронту ове армије развила се борба овог дана рано у јутру нарочито према 50. дивизији 16. корпуса, која је била на висовима сз. од Ваљева, преко којих су Срби јако надирали.
Одлука и наређења Врховне команде „Балканске војске“. Због хитне потребе у одмору трупа VI. армије, није се смело допустити да дође до дуготрајне и јаче борбе. Према томе Ф. Ц. М. Поћорек наређује 9. децембра још пре подне повлачење 16. корпуса у правцу Коцељева првенствено на положаје и то: 18. дивизија на Просек; 50. дивизија на Јаутину, а Комбинована дивизија на Близанске висове. Одмах за тим наређено је и повлачење 15. и 13. корпуса и то: 15. корпус, у вези са 16. корпусом, у правцу Шапца, где да се оба корпуса пребаце преко Саве и разместе у кантонманима ради одмора. 13. корпус да се повлачи левом обалом Колубаре, ступајући понова у састав V. армије. Осигурање Дрине поверено је одреду Ф. М. Л. Шњарића и то: Горњи ток од ушћа Лима до ушћа реке Жепе да осигуравају досадање трупе Ф. М. Л. Шњарића заједно са новом 18. брдском бригадом пуковника Шквора. Средњи ток од ушћа Жепе до испод Зворника да осигурава 4. брдска бригада и 9. ландштурмска етапна бригада ђенералмајора Ленца. Доњи ток до ушћа Дрине у Саву, да осигуравају 3 ландштурмска етапна батаљона под командом ђенералмајора Кома. Тек после тешких борби целога дана (9. децембра), трупе 16. корпуса биле су у стању да се извуку из додира са српским трупама и да одступе ка Коцељеву. Трупе 15. корпуса отпочеле су овог дана по подне повлачење и то: 1. дивизија у правцу Карауле, 40. хонведска дивизија у правцу Уба, 48. дивизија, за 40. дивизијом истим правцем. Српске трупе према овоме корпусу (Комбинована дивизија) држале су се неактивно. Трупе 13. корпуса имале су да сузбију српске снаге, које су овог дана по подне прешле Колубару код Петке. После овога, корпус се повукао на линију: Пироман – Лисопоље.

Операције V. армије

Пошто су трупе Комбинованог корпуса биле у тесном додиру са српским трупама, то су у току 9. децембра вођене врло јаке борбе на фронту овог корпуса. Међутим на фронту 8. корпуса биле су само чарке, изузев нешто живље борбе код с. Араповца. Одступање V. армије предузето је одмах по наступању ноћи и вршено је целу ноћ 9./10. децембра. Срби нису узнемиравали. Једино 9. дивизија 8. корпуса имала је да се пред одступање бори са српским трупама, које су биле у то време предузеле један снажан напад у правцу Араповца.
Са овим даном (9. децембар) свршена је битка на Колубари, која је била веома неравна, јер су Срби понова били ојачани и обилато снабдевени свима борбеним потребама. Одлучан напад Срби су извели прво на VI. армију, која је трпећи оскудицу у храни, муницији, оделу и обући, због немогућности дотурања тих потреба, била већ при крају своје моћи. Насупрот српским четама попуњеним до ратне формације стајале су аустриске чете нешто јаче од мирнодопског стања. Ова неравномерна борба проређивала је још више слабе редове аустриских трупа, тако да 15. и 16. корпус при одступању преко Колубаре нису имали у своме саставу више од ⅓ бораца, у односу на број са којим су предузели офанзиву почетком новембра. Овакве околности скраћивале су време отпора VI. армије, док је и сувише велики замор, у вези са тешкоћама снабдевања, одуговлачио почетак наступања V. армије у правцу са севера ка Аранђеловцу. Напротив Срби су оваквим околностима аустриске војске добивали у времену. Неминовно одступање VI. аустриске армије и даље са Колубаре, донело је Србима успех у овој битци, баш у тренутку, кад је V. аустриска армија била близу да учини одлучан преокрет у ситуацији и да задобије потпуну победу над српском војском. Ма да је код корпуса V. армије, као и код суседног јој 13. корпуса VI. армије, бројно стање било смањено на половину у односу на бројно стање почетком новембра, ипак је она успела да заузме Космај, као врло важну ослону тачку, док се према другим важним ослоним тачкама на српском фронту: Кошутица – Варовница, била примакла на такво одстојање, да су се ове тачке, тако рећи, већ у рукама држале. Трупе за осигурање левог бока V. армије под командом ђенералмајора Шена, биле су успеле још 9. децембра на Дрењу, да Србе после једног снажног напада далеко одбаце. Продужење борби на фронту V. армије, које су давале пуно наде на успех, било је скопчано са претпоставком, да ће VI. армија моћи приковати за себе одговарајући део српске војске. Међутим, та се претпоставка није остварила. Напротив, одступање VI. армије иза Колубаре дало је Србима могућност, да одвоје појачање за борбу против V. армије. Са повлачењем 15. и 16. корпуса на р. Саву, потпуно је отпало њихово суделовање у даљој акцији, тако да се у кратком времену морало рачунати на борбу само V. армије појачане 13. корпусом, са много надмоћнијом српском војском. После радосног осећаја блиске победе, наступио је код трупа V. армије веома тежак утисак због повлачења, али обзиром на општу ситуацију, није остало ништа друго да се ради. Сем тога повлачења трупа V. армије вршено је под тешким борбама, јер су све српске снаге, свршивши своје операције против VI. армије, предузеле гоњење V. армије, да би што пре ослободиле своју престоницу – Београд.

Операције српске војске

Операције II. армије

У 9.30 час. начелник оперативног одељења Врховне команде телефоном је саопштио начелнику штаба II. армије, да је због врло критичне ситуације на Космају потребно, да се и остатак Моравске дивизије I. позива – 16. пук и 2 батерије – што пре упути за својом дивизијом у Иванчу, те је питао, где се сад налази Моравска дивизи