Ситуација
У току 8. децембра у Врховну команду стигли су ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије
ОБр. 4429
(у 9 час.)
„Моравска дивизија I. позива заузела је ноћас Кременицу и Стубички вис. Наређено јој је, да продужи гоњење у правцу ка Лазаревцу, одржавајући везу лево са Дринском дивизијом II. позива. Шумадиској дивизији I. позива наређено је, да својим левим крилом продужи гоњење непријатеља у правцу Лазаревца, а са десним да врши притисак на противника, који се налази на Волујаку, који је јак и добро утврђен. Команданту Коњичке дивизије наређено је, да 1. бригаду прикупи код с. Миросаљци, која да буде спремна, да се брзо пребаци у долину Пештана, да продужи гоњење противника у Колубару, ако то ситуација захте“.
ОБр. 4427
(у 9 час.)
„Моравска дивизија I. позива: По исказу заробљеника на фронту Стубички вис – Кременица су 16., 53. и 52. регимента и батаљон 96. регименте са 2 пољске батерије и 2 хаубице. На левом крилу Кременице био је 5. пук из Трста, који припада 8. корпусу. Одатле почиње рејон 8. корпуса. За време нашег напада на Кременицу 5. ов. мес. све је уведено у борбу па чак и резерва, која је дотле чувала корпусни штаб. Непријатељ на Кременици је имао огромних губитака, како од артилериске тако и од пешадиске ватре. Нашу артилерију непријатељ хвали, а и пешадију. Нашим наступањем јако су се збунили и уплашили. Код непријатеља се мисли, да смо добили помоћ од Руса и да смо их намерно повукли у планинске пределе. Деморал у војсци јако је развијен. Исхрана је врло неуредна. На фронту Коњичке дивизије у току ноћи није било ништа значајнијег“.
ОБр. 4431
(у 19.25 час.)
„По извештају команданта Шумадиске дивизије I. позива: „У току прошле ноћи на фронту ове дивизије било је слабије пушкарање, ничег значајнијег. Патроле слате са главног положаја ка непријатељу, као и долином Пештана, наилазиле су на јачи непријатељски отпор и нису могле констатовати повлачење непријатеља и какву промену код њега. Ради јачег тучења непријатеља на Јунковачкој коси упутио сам 1 вод хаубица на Којиловицу ради дејства са к. 193. Десно крило 19. пука је спуштено до Турије, те је ескадрон коњичког пука са леве обале Турије повучен у главнину пука, а 2 ескадрона, вод митраљеза и пешаци коњичког пука остали су на десној обали Турије, одржавајући тесну везу између батаљона 12. пука I. позива на Којиловици и 19. пука. 12. пешад. пук је изгубио у јучерањој борби поред раније јављених губитака још и: 11 погинулих, 7 несталих, 5 рањених и 8 контузованих. У току прошле ноћи било је свега губитака: 18 рањених и 1 погинуо. Леви одред ове дивизије држи са по 1 батаљоном и водом митраљеза к. 278 код Дрена и к. 278 код Зеоке. По исказу заробљеника испред овог одреда у току јучерањег дана налазиле су се 3 регименте и то: 78. од Бурова до Главице (закључно), а 53. од Главице па фронтом према Дрену. У резерви је била 96. регимента западно од Главице“.
ОБр. 4446 (у 24 часа)
„Коњичка дивизија: ничег значајнијег у току дана. Шумадиска дивизија I позива. Десна колона: батаљон 12. пешад. пука са 2 ескадрона и водом митраљеза, протерала је данас непријатељске делове, који су били укопани на сз. страни Арапове косе. Непријатељ се држи са јаким деловима код крајњих кућа села Араповца. Средња колона имала је задатак, да покретом унапред олакша рад Моравске дивизије I. позива у гоњењу. Борба је отпочела у 10 час. и трајала је све до мрака, за које је време 3 – 4 пута вршен покрет унапред. Трећи нападни покрет у сумрак, због веома јаке непријатељске ватре и због врло великих губитака био је задржан. Трупе су пред непријатељем на 100 – 130 м. Овом приликом заробљено је 226 непријатељских војника, 1 кадет, а заплењен је и 1 митраљез. За време напада ову колону је помагала хаубичка полубатерија са Којиловице и 3 пољске батерије са к. 278 код с. Зеоке. Лева колона – 12. пешад. пук – садејствовала је гоњењу Моравске дивизије I. позива и у 17.30 час. први борбени ред држао је линију од првих Буровских кућа до на 700 м. од Лукавичке школе. Непријатељ се задржао у добрим заклонима на линији: Лукавичка школа – Буровско гробље – Пештен, где је давао јак отпор. По исказу заробљеника према средњој колони непријатељ је имао у првом борбеном реду 102. и 11. пук и 1 батаљон 23. пешад. пука, а 73. пук био је у резерви. Моравска дивизија I. позива врши покрет према наређењу Врховне команде ОБр. 7858“.
Од команданта III. армије
ОБр. 3371
(у 8 час.)
„Командант Дринске дивизије II. позива јавља: У току данашњег дана заробљеници припадају 42. дивизији (из 25., 26., 27. и 28. пука). Заробљеници на Барзиловачкој коси припадају 27. и 28. домобранском и 16. и 53. пуку заједничке војске. По исказу заробљеника јуче се почео повлачити ка Лазаревцу 16. пук. Стање код непријатеља: официри први беже, у пуку растројство, уопште расуло. Заробљеници тврде, да су се и трупе 42. домобранске дивизије повукле ка Лазаревцу“.
ОБр. Службено
(у 14 час.)
„Командант Комбиноване дивизије јавља: У поноћ 7./8. децембра ескадрон и 2. прек. пук стигли су у с. Врачевић без отпора. По исказу мештана последњи непријатељски делови одступили су ка Словцу 7. децембра у 15 часова“.
ОБр. 3377
(у 16.45 час.)
„Армиски штаб у подне преместио се у Белановицу“.
ОБр. 3385
(у 24 часа)
„Командант Тимочке дивизије II. позива јавља, да је у 17 час. његов претходнички пук са својом предњом трупом био у борби са непријатељем у селу Придворице. Главнина је на маршу, њу образује 13. пук. 15. пук био је на маршу као побочница за Оштриковац. Пољске батерије извлаче се на Столице. Свакојако да је дивизија избила на Колубару. Комбинована дивизија: избила је са својим деловима на Колубару. Два пука су на самој десној обали Колубаре од ушћа Љига до Придворице, а два су пука на изворном делу потока Карановца. Два брдска топа са Стрмова дејствовали су на одступајуће делове, а до изјутра биће пласиран пољски дивизион код Пепељевца. У борбама за време подилажења Колубари заплењен је један брдски топ и застава 2. мађарског пука. На правцу наступања Комбиноване и Тимочке дивизије расејано је на све стране: оружје, муниција, каре и мноштво кола са разноврсним материјалом. Примећене су велике непријатељске коморске колоне од Лајковца на северозапад. Командант Дринске дивизије II. позива јавља, да је данас око подне отпочео напад на непријатеља који држи положај Жупањац – Човка к. 232 – Шушњарски вис (к. 239). Његово лево крило обухвата непријатељско десно крило. Десна колона на Шушњарској коси заузела је неке непријатељске ровове. У 23 часа извршиће се јуриш. Приликом заузећа ровова на Шушњарској коси заробљен је један официр, који тврди: да је десно од његовог пука 16. пук заједничке војске, 27. регимента домобранска; северно ка Лазаревцу су делови 53. пука; чете у пуку јаке су 50 – 60 људи; 42. дивизија и 27. регимента добили су заповест, да се повуку преко Колубаре и да се утврде а 16. регимента добила је заповест, да се бори до последњег човека. Командант Комбиноване дивизије јавља, да је наспрам Пепељевца пребачен један батаљон на леву обалу Колубаре, и да се припрема грађа за даљи пролаз. Сутрашњи рад армије зависиће од резултата рада на десној обали Љига, а командантима дивизија издато је наређење, да користе повољне моменте за пребацивање својих делова на леву обалу Колубаре. Командант Комбиноване дивизије притискиваће јаче у правцу Лајковца“.
Од команданта I. армије
ОБр. 3498
(у 7.15 час.)
„У току 7. децембра продужено је гоњење. На крају дана стање је овакво: Дринска дивизија I. позива: била је у вече са својим гонећим одредом северно од Сикираче, главнином на фронту Миловац – Оровац. Непријатељ је покушао дати отпор само на Миловцу, али прецизном артилериском ватром натеран је на бегство. Гонећи одред је заробио 852 војника, 16 пољских топова са затварачима, око 30 кара с муницијом, артилеријски депо у Гукоши, где је остало 400 непријатељских рањеника, и разног другог ратног материјала. Моравска дивизија II. позива: гонећи одреди су избили на линију: Ораовац – Разбојиште – Комани, а главнина на линију: Ораовац – Разбојиште и северно. Колоне непријатељских возова у одступању путом: Гукоши – Мионица, достигли су наши гонећи одреди обасипајући их артилериском ватром. Возове је непријатељ напустио и побегао на север. Заробљено: 2 официра, 1 кадет, 400 војника. Заплењено: 1 брдски и 4 пољска топа, 29 кара са муницијом, 6 кола са муницијом за брдске топове и мноштво другог разноврсног ратног материјала. Делови Дунавске дивизије I. позива вероватно су избили на линију: Санковић – Рајковић – Мратишић. Коњички пук Дунавске дивизије I. позива упућен је ка Ваљеву. Маљен је заузет 7. децембра у јутру, а непријатељ, који га је бранио, растурио се на све стране. Одред са Маљена је био у току 7. децембра на Стражари, а остале трупе Дунавске дивизије II. позива на Руду и Брежђу. Заробљено је 150 непријатељских војника. Веза између трупа десног крила ове и левог крила III. армије поуздана је. Данас је продужење гоњења у духу моје заповести ОБр. 3486“.
ОБр. 3511
(у 20 час.)
(„Допуна извештају ОБр. 3498). Дунавска дивизија I. позива 7. децембра заробила је 300 непријатељских војника и велики број рањеника; заплењено је: 6.000 пушака, 1 брдска хаубица, 1 топ и другог разног ратног материјала. Укупно на фронту ове армије заробљено је 7. децембра: 1.702 војника, а заплењено: 1 брдска хаубица, 21 пољски топ, 1 брдски топ, 7 лафета, преко 30 кара, много пушака, муниције и друге разноврсне материјалне спреме“.
ОБр. 3516
(у 24 часа)
„У току 6./7. децембра непријатељ је у бегству одступио на леву обалу Колубаре. У току данашњег дана прикупљени су ови податци о непријатељу: Наш војник, који је био заробљен, побегао је из Ваљева и каже, да је непријатељ још 6. децембра отпочео да напушта Ваљево. 7. децембра у јутру напуштање Ваљева претворило се у бегство. Једна непријатељска група побегла је ка Завлаци, друга путом поред старе касарне. Командант Моравске дивизије II. позива наводи да има из борбе 7. децембра заробљеника из: 2., 3., 6., 7., 8., 9., 10. и 12. брдске бригаде. Растројство непријатеља је потпуно. По извештају команданта Дунавске дивизије I. позива коњички пук, који је био упућен ка Дивцима дочекан је јуче 7. децембра око 15.40 час. ватром непријатељског одељења са косе северно од Диваца. Примећено је одступање непријатељских делова на север косом Лозничком и косом северно од Диваца, као и одступање непријатељске коморе Лозничком реком. Данас око подне искази заробљеника и мештана тврде, да је непријатељ одступио једним делом преко Ваљева другим преко Диваца. 7. децембра око 16 час. кроз Рајковић прошла је последња непријатељска заштита. Од тога тренутка нема додира са непријатељем. Непријатељ је посео деловима мост на Колубари код Диваца. Јачина му је око 2 чете. Командант Дринске дивизије I. позива јавља, да је чело његове претходнице прешло Градац. Изгледа да је непријатељ утврдио и посео линију: Боричевац – Кличевац, на којој има пешадије, митраљеза и 2 хаубице. Код Диваца непријатељ се укопао за одбрану моста на Колубари“.
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 1919
(у 8.40 час.)
„Трупе ове војске продужавају даље гоњење ка одређеним фронтовима. Штаб Ужичке војске премешта сеу Пожегу“.
ОБр. 1930
(у 23 часа)
„У току данашњег дана продужено је гоњење ка фронту: Маковиште – Јелова гора – Кадињача. Шумадиска дивизија II. позива продире ка Маковишту. Лимски одред, који је заноћио 7./8. децембра на Црнокоси на фронту Кик – Трнава, продро је гребеном Црнокоса ка Великом Приседу и Црноме врху. Пред мрак предњи делови су избијали на западни огранак Црнокоса. Ужичка бригада, која продире ка Ужицу, имала је борбу целог дана. Око подне овладала је Трешњицом, борба је продужена ради заузимања положаја: Чакарево брдо и Хајдучки гроб. Јачина непријатеља је 2 – 3 батаљона са 1 брдском батеријом. Предузете су мере, да се у току ноћи протера непријатељ и Ужице очисти. У току данашње борбе погинуо је 1 официр, командир чете“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 763
(у 14.30 час.)
„У току дана и ноћи 7./8. децембра стање је овакво: Према Варовничком одсеку борба је отпочела 7. децембра у 7 час. Напад је управљен на наше предње положаје: Равни Гај – Мајдан – к. 351 -Влашка. Непријатељ је пласирао артилерију на ивицу с. Ђуринца; тешку на простору: између к. 229 и села на коси; на к. 309 и 319; на коси јужно од натписа Хртова и на коси северно од к. 262. Снага непријатељске пешадије према Равном Гају је 1 батаљон, према к. 351 два батаљона а према Влашкој такође 2 батаљона. У 9.30 час. отпочео је напад на чету на Умчарском Парлогу, где је упућен за појачање допунски батаљон 7. пука. Према Слатини непријатељ је развио један батаљон. Тога дана изгубио је положај на Мајдану, где се 1 чета из 7. пука предала. Сви су остали положаји задржати и непријатељ је одбивен. Одред, који је садејствовао Браничевском одреду са Мађарске равни, успео је са овим да заузме линију: Пударци – Дрење – Умка. Непријатељ држи још ивицу села Умчара. Према Космајском одсеку у току дана непријатељ је нападао са омањим деловима, ну био је одбивен. У току ноћи покушао је у два маха препад, али без успеха. Трећи препад, данас, успео је јер је отео Маловањ. Води се борба за повратак. Према Обреновачком одреду непријатељ је обасипао артилериском ватром цео положај. Покушавао је да се са пешадијом пребаци на леву обалу Дучинске реке, али је у томе спречен. Ноћ је прошла без значајних догађаја“.
Од команданта Браничевског одреда
ОБр. 1845
(у 20 час.)
„Стање је у току дана овакво: Од Ковина преко Царине ка Паланци и натраг летела су 3 аероплана. На непријатељској страни примећено је живље кретање возова, мањих групица војника – ну све без значаја. Данас у 15 час. непријатељ је копао ровове на брду десно више Базјаша и уза сам друм Градиште – Базјаш. На село Винце од села Молдаве непријатељ је избацио 30 – 40 пушчаних метака. На западном делу фронта непријатељ је у 6.48 час. нападао наше трупе, које су биле заузеле Дрење – Пударце и принудио их на повлачење на положај: Мађарска раван – Сладун к. 207. На том положају наше се трупе утврђују. Око 13 час. непријатељ је нападао наше две чете на положај Висока раван и принудио их на повлачење. Контра нападом непријатељ је протеран и чете су заузеле свој први положај. Непријатељ је протеран и из шуме испред Умке (к. 244)“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 2904
(у 23.30 час.)
„Извиђачким деловима Лимске дивизије, рекогносцирањем 7. и 7./8. ов. мес. наишло се на непријатеља у правцу Равног брда, Штрпца и Цигле. Непријатељска предстража на Равном брду цени се на 1 батаљон. Изгледа да је главнина испод Сирове Горе. Команданту Лимске дивизије наређено је 8. ов. мес. да нападне на Циглу и да непријатељу пресече везу Ужице – Мокра Гора. Наређена му је највећа активност у раду. Два батаљона, упућена из Санџачке војске за појачање, стигли су код манастира Бање код Прибоја 7. ов. мес. у вече. Чета Ибарских обвезника (посада Ивањице) ушла је у Пожегу 7. ов. мес. у 19 час. Ова чета је у Пожези заробила: 2 поручника, 15 подофицира и 161 редова; муниције, касу с новцем и другог ратног материјала запљенила“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 7828
(у 17.30 час.)
Команданту II. армије – Даросава
„Упутите одмах форсирано Моравску дивизију I. позива преко Даросаве ка В. Иванчи, и ставите је на расположење команданту Одбране Београда чији је штаб у Младеновцу. Ако командант Моравске дивизије у путу дозна, да је Космај пао, или да се на њему води борба, ићиће у сусрет непријатељу и напашће га, где га нађе. А ако је Космај у нашим рукама, онда ће се по доласку у В. Иванчу одмах телефоном јавити команданту Одбране Београда и од њега очекивати наређење за даљи рад. Базирање Моравске дивизије I. позива биће за сад на Аранђеловац. О овоме је извештен командант Одбране Београда. Извршење што брже“.
Наређење ОБр. 7838
(у 18.25 час.)
Команданту III. армије – Белановица
„Наређујем да Дринска дивизија II. позива, која је данас садејствовала Моравској дивизији I. позива при нападу на Човку, пређе привремено у састав трупа II. армије која је о томе обавештена“.