8. децембар, Операције Ужичке војске, Обреновачког одреда и Одбране Београда

452

Операције Ужичке војске

Командант трупа Нових Области доставља извештај: „На фронту Лимске дивизије није се десило ништа значајније. 6. децембра у вече, на фронту према нашем Лимском одреду, непријатељ се зауставио једним делом снаге у долини Увца, а са 1 ескадроном и 1 батаљоном са 2 митраљеза на Цигљи према нашој получети на Јабланичком Орлићу. Двема четама 2. батаљона 5. пешад. пука са командантом батаљона, које су у току ноћи 5./6. децембра упућене за Доброселицу, а одавде преко Јабланице – Семегњева и Препелишта на Шарган ради пресецања везе Ужице – Мокра гора, наредио је командант Лимског одреда, да се задрже у Доброселици до даљег наређења и осигурају десни бок наших трупа код Прибоја; Битољски батаљон 7. децембра пошао је из Новог Пазара и 9. децембра долази у Нову Варош. О догађајима 7. децембра нисам добио извештај“. Врховној команди и I. армији у 9 час. послат је извештај: „Трупе Ужичке војске продужавају даље гоњење ка одређеним фронтовима. Штаб ове војске премешта се у Пожегу“. I. армија у 7.15 час. извештава, да је у току 7. децембра продужено гоњење тако, да је на крају дана: „Дринска дивизија I. позива избила је у вече са својим помоћним одредом северно од Сикираче а с главнином на Миловац – Оровац, непријатељ је покушао дати отпора но артилериском ватром натеран је на бегство. Моравска дивизија I. позива избила је на линију Оровац – Разбојиште. Непријатељске колоне возова, одступајући путом Гукош – Мионица, достигнуте су гонећим одредима и обасуте артилериском ватром. Дунавска дивизија I. позива вероватно је избила на линију Сенковић – Рајковић – Мратишић. Коњички пук ове дивизије упућен је ка Ваљеву. Маљен је заузет 7. децембра у јутру. Непријатељ који га је бранио распрштао се на све стране. Одред Маљена избио је у току 7. децембра на Стражару. Остале трупе Дунавске дивизије II. позива су на Рудо и Брежђе. Веза између трупа десног крила ове армије и левог крила III. армије поуздана је. Нема још извештаја, да ли је тако и између левог крила армије и трупа Ужичке војске“.

Дејство Шумадиске дивизије II. позива

Према диспозицији команданта Ужичке војске, командант Шумадиске дивизије II. позива 8. децембра у 1 час издаје заповест за наступање у овоме:
1. Десна колона (12. пук) продужава надирање 8. децембра у 6 час. преко Букова (односно Ражане, ако је командант добио извештај од своје побочнице, да су Букови празни) – на Дреновачки кик – Таор – Повлен и тежи ка Дугом брду.
2. Средња колона (11. пук) наступа преко с. Глоговца – Радановца на с. Таор, где ће заноћити, избацујући гонећи одред од 1 батаљона са 1 брдским топом на линију: Лисина – Ћебићи.
3. Лева колона (10. пук) наступа и долази на Ивашевицу, избацујући гонећи одред од 1 батаљона са 1 брзометним топом на Шепци.
4. Дивизиска резерва (допунски пук) наступа ка Брајковићу, где ће добити даље наређење.
5. Коњички дивизион преко Ражане избија главнином на Дреновачки кик, а јачу побочницу упућује на Букове (Баре – к. 761), која, на случај наиласка на непријатеља на Буковима, да одмах о томе извести команданта десне, средње и леве колоне и команданта дивизије. У противном коњички дивизион наступа преко Повлена на Дебело брдо.
Према овој заповести две колоне ове дивизије (11. и 12. пук) избиле су на одређена места, одакле су упутиле гонеће одреде на линију: Лисина – Ћебићи – Шепци. Дивизиска побочница (10. пук) избила је на Анатему, где је и заноћила а коњички дивизион предњим деловима избио је на Дебело брдо. О овоме распореду послат је извештај из Косјерића команданту Ужичке војске с тим, да је наређено да коњички дивизион и дивизиска побочница (10. пук са брдском брзометном батеријом) избију на Дебело брдо у току 9. децембра, одакле да извиђају у правцима ка Рогачици преко Медведника и ка Ваљеву за непријатељем. Остала снага дивизије (ако се не добије друго наређење) задржаће се у досадашњем распореду, а то је 11. и 12. пук на линији Таор – Ивашевица, а од њих избачен по 1 батаљон са 1 брдским брзометним топом на линију: Лисина – Ћебићи – Шепци. Дивизиска резерва (допунски пук) биће у с. Брајковићу. У 23.50 час. шаље командант дивизије извештај команданту Ужичке војске у овоме: „У току 8. децембра дивизија је главном снагом избила на линију: Ивашевица – Таорске стене, а предњим деловима на линију: Шепци – Ћебићи – Лисина. Дивизиска побочница – 10. пук – допрла је у 17 час. на Чикер и Рељане, а коњички дивизион на Повлен. При наступању овим правцима није се наишло на непријатеља, већ на заостале његове војнике, који су заробљени. По исказу свију мештана и испитивању заробљеника непријатељ није одступио ка Повлену и Дебелом брду, већ у правцу преко Букова мањом снагом, а већом преко Маљена вероватно ка Ваљеву. Коњичка официрска патрола упућена у правцу Ластре није још јавила да је нашла везу са I. армијом. Команданти пукова јављају, да је тешко пролазан терен и да су на одређену линију доцкан стигли у мрак и да се код војника осећа замор. Дивизиска резерва (2 батаљона допунског пука) је у с. Брајковићу. Телеграфско одељење направило је везу до Карана, али ипак нисам добио везу са штабом Ужичке војске. Молим, да армиско одељење убрза са оправком линије, како би се што пре дошло до везе. За 9. децембар наредићу, да дивизиска побочница (10. пук са једним водом брдске артилерије) избије на Дебело брдо; где је већ требао данас (8. децембра) да избије коњ