8. децембар, Операције српске III армије

466

8. децембра у 3 часа Дринска дивизија II. позива са ОБр. 1820 шаље овај извештај: „Нисам могао успети да сазнам ситуацију Моравске дивизије I позива, што је неопходно за извршење задатка одређеног армиском заповешћу ОБр. 3335 од 4. децембра којим се наређује продужење досадањег задатка. Да бих знао у колико је и којим правцем потребно потпомоћи напад Моравске дивизије I. позива у правцу ка Вису, молим за извештај, је ли Моравска дивизија I. позива успела да заузме Кременицу и Вис (к. 385) или не? Са колико је снаге желела да је потпомогне ова дивизија и којим правцем. Извештен сам да је 2. пук I. позива стигао јуче по подне на Новаково брдо, али нисам успео да га ту пронађем. Да није каква погрешка у локалном називу места ?“ Одмах је телефоном тражен извештај из штаба II. армије, и отуда је одговорено, да је Моравска дивизија I. позива успела да ноћас 7./8. децембра око пола ноћи заузме Кременицу и Вис (385). Ово је Дринској дивизији II. позива саопштено телефоном у 3.25 час. У 9.15 час. пуковник Живко Павловић из Врховне команде телефоном пита за ситуацију код Дринске дивизије II. позива. Упитан одмах по овоме командант Дринске дивизије II. позива одговорио је: „5. пук II. позива избио је на Виноградине а издато је наређење да дивизија избије на линију: Човка – Шушњар“. Пошто је ово одмах саопштено Врховној команди, добивено је телефоном наређење, да Дринска дивизија II. позива што пре избије на линију: Човка – Шушњар, да ту остане и ухвати везу са II. армијом. После пола ноћи 7./8. децембра, I. армија са ОБр. 3485 доставља резултат гоњења 7. децембра одакле се видело, да је Дринска дивизија I. позива са својим деловима избила негде око Сикираче. Делови Дринске дивизије I. позива нашли су се ту на правцу Тимочке дивизије II. позива, што је било апсолутно излишно и противно директиви Врховне команде, а тиме је успораван рад Тимочке дивизије II. позива. У 13.30 час. II. армија са ОБр. 4429 писмено јавља, да је Кременица заузета и да Моравска дивизија I. позива има наређење да гони ка Лазаревцу.
У 15 час. наређено је телефоном Комбинованој дивизији да постави код Пепељевца батерије, те да туче Човку и Враче брдо, пошто тамо непријатељ још даје отпора. У 16 час. из Комбиноване дивизије телефоном јављају, да су предњи делови дивизије на линији Придворица – Пепељевац. Коњица је известила у 10 час., да се непријатељски возови са леве обале Колубаре крећу Шабачким друмом. Дринска дивизија II. позива је на Виноградинама и Жупањцу. Комбинована дивизија изводи своју артилерију на Пепељевац. У 20 час. из Врховне команде са ОБр. 7838 наређено је, да Дринска дивизија II. позива привремено пређе у састав II. армије. У 20.30 час. Комбинована дивизија је избила на Колубару од ушћа Љига до Придворице. Два пука су на изворном делу Карановца потока; 1 батаљон пребачен је на леву обалу Колубаре наспрам Пепељевца.

Дејство Дринске дивизије II. позива

Примљена је заповест команданта III. армије ОБр. 3363. У току прошлог дана (7. децембра) заробљени су војници из 42. хонведске дивизије а из пукова: 26., 27. и 28. Обично је у свакој заробљеној групи било војника из два или три пука. Тако у групи доведених са Барзиловачког гробља било је војника из 27. и 28. хонведског пука и 16. и 53. пука заједничке војске. Војници из 16. пука изјављују, да је њихов пук 7. децембра из јутра отпочео да се повлачи ка Лазаревцу; официри први беже; у пуку влада растројство. Заробљеници из пукова 42. дивизије изјављују, да се њихова дивизија повукла ка Лазаревцу. Из факта што се предају и заробљавају групе војника из по неколико пукова, а често и из пукова двеју разних дивизија, могло се закључити, да код непријатељских трупа у истини влада растројство. У 1.35 час. 8. децембра добивен је извештај под ОБр. 890 од команданта десне колоне о ситуацији код те колоне: „Предњи делови су на линији Белутак (изнад Чибутковачке цркве) – северни део Бугарског брда – Барзиловачко гробље – си. ивица села Барзиловице. Непријатељ при данашњем нашем наступању није показао озбиљан отпор; по исказу заробљеника непријатељ се пребацује на леву обалу Љига; примећено је повлачење свију непријатељских возова са Виса (к. 385) ка мосту на Грабовици. Пуковски штаб је на северном крају Бугарског брда, у кући Аћима Полонића“. У 1.45 час. под ОБр. 1821 достављено је команданту десне колоне ово: „Извештај ОБр. 890 од 7. ов. мес. примљен је; неразумљиво је, зашто та колона није овладала Виноградинама и изворним делом реке Грабовице, као што је то заповешћу ОБр. 1810 наређено и то у толико пре, што је непријатељ испред те колоне нагло одступао. Шта је са Брајковачким одредом и где му је десно крило? Данас продужиће се гоњење, ну без тих података не може се издати заповест“. У 1.50 час. под ОБр. 1822 команданту артилерије наређено је да сем једне батерије на Кику, сву осталу артилерију, која се налази на левој страни Оњега, спусти у Брајковац, тако да у овом месту буде до 6 час. У 3.10 час. од команданта опште резерве пуковника Јосифовића, добивен је извештај, да Брајковачки одред држи греду Виноградине – Вис (к. 385) тј. држи Дугу косу, између Виноградине и Виса; Вис држи са 2 чете; 2. пук I. позива налази се десно од Брајковачког одреда и с њиме одржава везу; 5. пук II. позива још није стигао на своју линију, коју је требао синоћ да заузме (Виноградине). Командант Брајковачког одреда јавља да је чуо од заробљеника, да непријатељ журно одступа и да на положају према 2. пуку I. позива има врло мало снаге. У 3.30 час. командант II. армије под ОБр. 4415 извештава, да је јуче (7. децембра) у 9.50 час. примећена једна јака непријатељска колона, састављена из пешадије, коњице, колске и товарне коморе у покрету од Прњавора за Лазаревац, а у 15 час. иста је колона продужила марш од Лазаревца преко Петке ка Лајковцу; у колони је примећен и један дивизион артилерије. У Лазаревац су јуче у јутру дошла три железничка воза од по 15 вагона. Може се претпоставити да је ова колона главнина