8. децембар, Операције српске I армије

445

Промена фронта на запад. – Груписање трупа на правцу ка Ваљеву

Према заповести команданта I. армије ОБр. 3457 од 7. децембра у циљу даљег продирања ка Ваљеву, поједине дивизије у току 8. децембра имале су да се искупе: Дринска дивизија I. позива на фронт: Санковић – Рајковић. Дунавска дивизија I. позива на фронт: Рајковић – Осеченица. Дунавска дивизија II. позива на фронт: Мратишић – Пријездић. Моравска дивизија II. позива код Осеченице као армиска резерва. Са непријатељем било се начисто: Сви податци, сви искази заробљеника па и сама слика бојишта показивали су и одавали јасну представу крајње деморализације и расула побеђеног непријатеља. Непријатељ је одступао по свима правцима, покушавајући да борбом својих слабијих заштитних делова спасе још оно што је мислио да може спасти. Но и поред свега тога, командант I. армије није имао сигурне и тачне податке, куда је непријатељ главним снагама одступио, да ли на север ка Мачви или на запад ка Дрини, а за овај мах то је било од неоцењиве важности за даљи рад армије по паду Ваљева. По извештајима који су дотле стигли армији, непријатељ је одступао правцем преко Ваљева и Диваца, а по једном телефонском извештају команданта Моравске дивизије II. позива примљеног у 14 час. неки наши заробљеници, који су успели да побегну из Ваљева, јављали су да је непријатељ још ноћу 6./7. децембра побегао из Ваљева делом путом ка Завлаци, а делом поред старе касарне. Поводом овог командант I. армије решио се, да крене Дунавску дивизију I. позива напред, да заузме Ваљево стављајући дивизији нарочито задатак, да што тачније утврди којим је правцима непријатељ одступио и да о томе што је могуће пре извести армију. Ова заповест послата је телефоном команданту Дринске дивизије I. позива са којом армија у томе тренутку није имала телефонске везе.
Са упућивањем Дунавске дивизије I. позива ка Ваљеву, учињена је измена у основној армиској заповести ОБр. 3457 за први мах само за Дунавску дивизију I. позива, а одмах затим и за Моравску дивизију II. позива. Јављајући телефоном око 2 часа јутра о напуштању Ваљева од стране непријатеља, командант Моравске дивизије II. позива, који је армиску заповест ОБр. 3457 примио мало пре тога (око 1.30 час.), молио је за одобрење да са дивизијом не иде до Осеченице већ да је данас искупи на линији Светљак – Орлојевац, наводећи као разлог што је дивизија измакла далеко на север, те би њено прикупљање код Осеченице задало великих тешкоћа и онако премореним људима и стоци. Прилике на фронту I. армије у тај мах биле су веома повољне тако, да јаче приближавање Моравске дивизије фронту армије није било од тако јаке потребе. Командант I. армије, усвајајући предлог команданта Моравске дивизије II. позива, одобрио је око 4 часа да се дивизија искупи на положају Светљак – Орлојевац. У циљу груписања на новим положајима покрет трупа отпочео је зором 8. децембра. Само предњи делови Моравске дивизије II. позива, којима заповест није благовремено стигла, продужили су рад у дотадањем правцу, па тек доцније скренули на запад новим положајима. Покрет трупа појединих дивизија био је регулисан на овај начин:
Код Дринске дивизије I. позива: претходница (3. прек. пук и Данглисова батерија) отпочела је покрет са Оровца у 3 часа правцем: Г. Топлица – Ракари – Мионица – Санковић – Боблије – Цер на фронт села Клинци. Главнина: 4. и 5. пешад. пук, артилериски пук и пионирски полубатаљон за претходницом. Гонећи одред: (17. пешад. пук са 2 батерије) као десна побочница у покрету косама десне обале Колубаре на село Шушеоке и избија на фронт: Виден – село Гробље; коњички пук да се упути долином Колубаре. 1. степен колонске коморе да дође до села Ракара, са њом и трупна комора, а 2. степен до Гукоша.
Код Дунавске дивизије I. позива, која се већим делом својих трупа налази већ на новом одсеку, кретање трупа имало је за циљ груписање на новом фронту. Према томе 9. пешад. пук I. позива са водом артилерије остављен на правцу ка Мионици, кренут је зором ка Рајковићу да заузме десни одсек Рафаиловића брдо; 8. пешад. пук I. позива имао је да заузме одсек: Тушто брдо – Косово; 4. прек. пук да образује предстражу на линији: Боблије – Цер – Клинци са по једним батаљоном ка Бујачићу и Парлогу. Артилерија да се пласира на положају Рафаиловића брдо -Тушто брдо – Косово. Пионирски полубатаљон код Рајковића. Дивизиско завојиште у с. Осеченица; 1. степен колонске коморе на Баћиновцу, а остали на свом месту. Коњички пук кренут је још у 3.30 час. правцем: Пауни – Белошевац – Кличевац – Бранковина – Близоње, те да извиђа на што ширем фронту и одржава додир са непријатељем.
Код Дунавске дивизије II. позива: 7. пешад. пук I. позива у 5 час. кренут је правцем: Стражара – Гола коса – Клик – Растово – Чубрице у циљу да овлада Ћебиним брдом и Чубрицом (787), а предстраже избаци на Млађеве. Један свој батаљон и 2 митраљеза са Стражаре да упути правцем: Вуковића ливаде – Бачевачки вис – Кисевац (760) за заштиту левог бока и крила и за везу са Шумадиском дивизијом II. позива. 9. пук II. позива са 1 пољском батеријом и 2 Данглисова брдска топа у 5 час. правцем: Рудо – Брежђе и село Буковац – Мратишић да избије на Велико брдо и косу између Младош реке и потока Врела са предстражама на коси села Зарубе. 8. пук II. позива полази са Маљена у 6 час. са 7. пуком на к. 765 (сз. од Крчмарске Чубрице) и долази у дивизиску резерву. Комбиновани пук, пионирски полубатаљон и остатак пољске брзометне артилерије са Руда, друмом преко Брежђа да дође на раскрсницу за Рајковић – Мратишић – Бачевац. Дебанжова артилерија остаје на Рудо. Коњички дивизион преко Дивчибара – Букова ка Бачевцима; завојиште на Рудо; 1. степен колонске коморе Планиничка механа, а трупна комора код села Брајића.
Код Моравске дивизије II. позива (армиска резерва): 2. пук да се искупи на Светљаку; 8. кадров. пук на к. 252 (јужно од Свет