8. децембар, Експлоатација победе, Операције аустриске војске и српске II армије

442

Операције аустриске војске

Операције VI. армије

У току овог дана већ је била изгубљена нада, да ће се Срби зауставити на Колубари. Било је већ јасно, да Срби не намеравају зауставити своју офанзиву према VI. армији. Још овог дана по подне, Срби су успели да одбаце одељења 16. корпуса постављена на десној обали Колубаре јужно од Ваљева; упали су у варош, чије је становништво одмах појачало српске редове и узело знатног учешћа у уличним борбама. 18. дивизија, која је одступала путом Ражана – Ваљево, стигла је овог дана до подне на висове јз. од Ваљева. Истог дана још у јутру Срби су били навалили на 40. и 48. дивизију 15. корпуса, на десној обали Колубаре на линији: Кочица (211) – Придворица. Имајући Колубару за леђима, ове две дивизије биле су напрегле сву снагу, уводећи у борбу и последње своје резерве, да би се одржале до наступања ноћи, те да под њеним заклоном изврше одступање на леву обалу реке. У овоме се, по цену великих жртава, и успело. Обе дивизије пребачене су преко Колубаре ноћу 8./9. децембра, неузнемираване од стране Срба и заузеле положаје на левој обали реке на фронту: Словац – Рубрибреза. Командант 13. корпуса добио је овог дана наређење од команданта VI. армије, да се једновремено са 15. корпусом, повуче ноћу 8./9. децембра на леву обалу Колубаре, на фронт: Лајковац – Јабучје, што је и извршено без узнемиравања од стране Срба. Било је дакле јасно, да трупе VI. армије неће моћи добити ни једног дана одмора. Међутим, према извештајима команданата корпуса, и по спољњем изгледу јединица, трупама VI. армије био је потребан одмор од више недеља, после издржаних нечувених напрезања. Стога је командант VI. армије, узимајући у расматрање стварну ситуацију својих трупа, чинио предлоге, да се трупе ове армије одмах повуку, евентуално чак на леву обалу реке Саве.

Операције V. армије

Да би се заузели што јачи положаји на фронту ове армије пре доласка српских трупа, које су свршиле свој задатак на фронту VI. армије, командант V. армије наређује одлучан напад. 8. корпус није могао кренути напред са свога фронта: Вреоци – Араповац – Слатина.
Дејство Комбинованог корпуса. – 7. дивизија, која је нападала на Космај, успела је, благодарећи смелом нападу 4. батаљона 38. пешад. пука, да заузме 8. децембра још у јутру вис Маловањ (520) и да предузме одсудан напад на Космај (624), који је у 13 час. заузет. Овом приликом заробљено је више српских војника и заплењено 10 топова. 29. дивизија, која је нападала на Варовницу, на којој је српска посада била знатно ојачана, успела је да се приближи српским рововима на 200 корака. Али и поред огорчене борбе, која је вођена дубоко у ноћ 8./9. децембра, даље се није могло ни једног корака напредовати.
Одлука Врховне команде „Балканске војске“. Сазнање, да је VI. армији потребно дуже време, да би се поновно успособила за моћно суделовање у борби, као и опасност, у коју је због тога запала V. армија, јер јој је остало да се бори са целокупном српском снагом, били су повод, да се Врховни командант Балканске војске одлучи на повлачење и V. армије ка Београду. На основи ове одлуке наређено је команданту V. армије, да даље борбе на своме фронту води тако, да благовремено може одступити на линију: Степојевац – Парцани – Гроцка, коју треба одмах утврђивати.

 

Операције српске војске

Операције II. армије

Моравска дивизија I. позива 8. децембра у зору заузела је Стубички вис и Кременицу (к. 371). На основи горњег извештаја команданта Моравске дивизије I. позива и директиве Врховне команде ОБр. 7757, командант II. армије телефоном у 8 час. наређује команданту Моравске дивизије I. позива, да са дивизијом предузме гоњење у правцу Лазаревца и непријатеља пребаци преко Колубаре. У 9 час. командант II. армије издаје наређење ОБр. 4430 команданту Моравске и Шумадиске дивизије I. позива и команданту Коњичке дивизије ове садржине: „Моравска дивизија I. позива заузела је ноћас 7./8. децембра Кременицу и Стубички вис. Непријатељ се повлачи ка Лазаревцу, а тако исто се у потпуном нереду повлачи испред I. и III. армије, остављајући грдан пљен. Да би се ситуација што боље искористила наређујем:
1. Моравска дивизија I. позива продужава гоњење у правцу ка Лазаревцу одржавајући лево везу са Дринском дивизијом II. позива, која наступа ка Човки.
2. Шумадиска дивизија I. позива својом левом колоном предузима гоњење ка Лазаревцу одржавајући лево везу са Моравском дивизијом I. позива а десном колоном врши јак притисак на утврђеног противника на Волујаку.
3. Коњичка дивизија групише једну бригаду код села Миросаљци, која да буде спремна да се брзо пребаци у долину Пештана, те ако ситуација захтева, да продужи гоњење противника у долини Колубаре, а са осталим трупама остаје на досадањим положајима и исте брани.
4. Команданти су јутрос телефоном добили ова наређења“.
Ово је наређење у изводу под ОБр. 4429 саопштено: Врховној команди, команданту III. армије и команданту Одбране Београда. У 17.50 час. командант II. армије издаје наређење ОБр. 4436 команданту Моравске дивизије I. позива у овоме: „По телефонском наређењу начелника штаба Врховне команде због појављене потребе наређујем: Да оставите на фронту Бистрички вис – Стубички вис један пешадиски пук са две брзометне батерије да бране тај одсек у вези, десно, са трупама Шумадиске дивизије I. позива, која ће држати досадање положаје: