19. август, Извештаји и наређења Врховне команде

504

Извештаји

Врховна команда примила је у току 19. августа ове важније извештаје:

Од Врховне команде савезничких војсака

ОБр. 5614 од 18. августа

„Предузете су следеће мере за пренос извесних јединица Вардарске дивизије у предео Соровић – Церово: Први полазак из Вертекопа у 20 час., укрцавање у 18 часова. Возови ће одлазити свака два часа, тако први у 20 час. идући у 22 часа, 24 часа, 2 часа из јутра и тако даље док се све не превезе“. Достављено команданту Вардарске дивизије.

Од команданта Ваздухопловне службе

Бр. 221

Ескадрили М. Ф. 99 наређено извиђање просторије: Флорина – Сакулево – Неокази – Воштаран – Живонија – Скочивир. Закључак извиђања. – ,,Доста интензивни покрети у правцу Флорине. Бачено 7 бомби на комору од коњских кола, која су била лево и десно од друма и на трупе у покрету. Покрети у правцу Воштарана, али од мање важности него три напред поменута. Ништа ново у пределу Кајмакчалана“.

Од војног изасланика у Русији

Бр. 356

„Начелник штаба шаље ме у Рени да са пуковником Хаџићем регулишем важнија питања односно даљег формирања.
Данас при праштању Цар ми је дао поруку, да предам његов поздрав команданту и сјајној српској дивизији са жељом, да се успешно, срећно и што пре састане са братском Српском војском.
На путу ћу провести 8 дана. Овде ће ме заступати мајор Мићић са којим ћу бити у непосредној вези“.

Од команданта II. армије

ОБр. 1208 од 18. августа

„Командант Шумадиске дивизије са ОБр. 1090 од данас доставио је: У јучерашњој борби наши су губитци ови: погинуо 1 официр и 27 редова, рањених 3 официра, 2 каплара и 85 редова, 9 редова контузовано и 1 нестао. Непријатељски губитци по свима до сад прикупљеним податцима преко 400 мртвих и око 600 рањених од којих известан део вероватно теже рањених и данас запомаже по јаругама. На положају има маса побацаних капа, пушака, торбица, опанака и друге спреме. Лишће папрати и шуме по положају пуно је трагова крви од рањених Бугара, који су успели да се извуку. У току јучерашњег дана заробљено је 43 бугарска војника, 1 бугарски кадет и 1 немачки војник“.

Од делегата капетана Јовичића

Пов. Бр. 396 од 19. августа

„Ситуација на Енглеском фронту на дан 18. августа 1916. године:
Једна бригада 26. дивизије посела је у току ноћи 17./18. августа линију западно и северно од Бекирли и Чидемли. У исто време један батаљон 78. бригаде напредовао је са виса једну миљу јужно од Далџели и отерао Бугаре из Хорешу Хил, где је лево од Далџели установио везу са француским трупама. Непријатељски аероплани били су активни и бомбардовали су Чугунце, Гаваланце и Јеникеј, причинивши незнатну штету. Узајамно бомбардовање продужује се. Наши су губитци незнатни. На Струмичком фронту: бугарске снаге у јачини од 3 батаљона и 4 батерије и нешто коњице рано јутрос заузеле су станицу ,,Демир Хисар“, и кренули се јужно на обадве стране пруге. Коњичке патроле ушле су у Камарат и Баракли Џума. Један француски комбиновани одред из Сереза, који је у вези са нашом 7. коњичком бригадом напао ове непријатељске снаге. Извештено је, да су бугарске патроле прешле реку Месте, прошле кроз Сарисабан и дошле до Черпанди. Постоји извештај да Бугари врше покрет у правцу Крушева, Берова и за Броди“.

Телефонски извештаји

19. августа 1916. године у 9.50 час.

Пуковник Димитријевић из III. армије – пуковнику Миловановићу јавља, да је сада на фронту ретка артилер. ватра, али се приметило да су 3 непријатељска батаљона у покрету ка с. Баници, а 1 ка с. Неговани. Даље јавља, да су констатована 3 пука непријатељска из 6. дивизије, који су узели учешћа у нападу, а непријатељска коњичка бригада састоји се из 2. и 7. пука. Веза са Војином Поповићем још није добивена.
Пуковник Миловановић је напоменуо, да треба обратити нарочиту пажњу на велики вијадукт између Банице и Соровића, да га непријатељ неби порушио.

У 14.30 час.

Пуковник Миловановић саопштио помоћнику начелника штаба Вардарске дивизије:
Да се наређење о покрету Вардарске дивизије мења у толико, да коњички ескадрон иде сувим за Острово.

У 12.30 час.

Телефонски разговор између начелника штаба Врховне команде и команданта III. армије.
Непријатељ напада:
1) Главном снагом (неоцењена јачина) правцем Воштарани – Ниџе планина.
2) Једном колоном у јачини 1 ½ пешад. пук правцем Забрдани – Баница.
3) Једним пешад. пуком правцем Вртолома – Орехово.
4) 2 батаљона, 2 батерије и коњичка бригада правцем Лесковац – Неговани.
Наш леви бок у опасности, зато тражи целу Вардарску дивизију као појачање.
Цени непријатељску снагу на 8 пешадиских пукова и 1 коњичка бригада, од којих су 15., 51. и 52. из 6. дивизије – дошли из Србије (Мајданпек).
Верује, да ће одржати положаје, кад му стигну појачања.

У 15.20 час.

Пуковник Димитријевић из III. армије јавља пуковнику Пешићу:
Да је непријатељева колона од Воштарана стављена под нашу артилериску ватру и од Дунавске и Дринске дивизије и споро напредује; колона која иде ка Баници већ је код овог села, а најлакше иде колона преко Неговани, коју нема ко да заустави. Нека далекометна непријатељска артилерија од Совича туче гребен Чегана, па чак и до близу Острова добацује.
Од Вардарске дивизије стигло до сад пук и батерија.

У 17.25 час.

Пуковник Миловановић саопштава пуковнику Николи Стевановићу из III. армије:
Да могу артилерију Вардарске дивизије, која ће се транспортовати са следећом бригадом упутити и сувим, ако им је потребно, да пешадија што пре стигне.
Упитан о ситуацији одговорио је, да је стање исто, као што је већ јављено, сем то, да је коњица известила, да у Екшису падају непријатељски шрапнели.

У 18.40 час.

Пуковник Драгутин Димитријевић из III. армије – пуковнику Миловановићу:
Јавља, да је стање на фронту доста повољно. Непријатељско надирање јако укочено нашом артилериском ватром. Кота 950 у нашим је рукама. Код Соровића искрцан је један батаљон за затварање тога правца.

У 21.45 час.

Пуковник Драгутин Димитријевић из III. армије известио пуковника Марића:
Да је стање на фронту армије било до 18 час. врло повољно; непријатељ је на правцу Воштаран – Крушоград са једним развијеним пуком подишао на 5 – 600 метара испред десног одсека, где је задржан снажном ватром са нашег положаја.
На правцу Забрдани – Горничево развијена су 3 батаљона, пришли на 6 – 800 метара и ту задржани; на правцу Вртолом – Баница развијена два батаљона ушли у Баницу и подишли на 5 -600 метара и ту задржани; према коти 950 развијена два батаљона продужили су надкриљавање левога крила дивизије.
Стање је у 20 час. вече било непромењено, изузев што је батаљон 8. пука, који је држао коту 950 услед обухвата и јако концентричне ватре непријатељске био принуђен да се повуче на косу западно од с. Церова.
Батаљон Вардарске дивизије код Екшису задржао се ту.
Са Добровољцима није ухваћена веза, комора послата са храном нападнута од мештана, повукла се изгубив једну мазгу.
Саопштено му, да је батаљон Срба добровољаца стигао у Костур и да ће бити повучена ка Кајалару и даље на Катраницу и да би му требало наређење послати у сусрет.

Наређење (извештаји) Врховне команде

ОБр. 3851 у 8.45 час.
Команданту I., II. и III. армије

„Пошто је Румунија потписала војну конвенцију са нашим савезницима, то 20. овог месеца у 6 час. јутра приступите извршењу заповести ОБр. 3116 од 31. јула.
Када ће се предузети одсудни напад наредиће се накнадно.
Одговорите депешом о пријему овог наређења“.

ОБр. 3868
Команданту I., II., III. армије

„Част ми је доставити распоред Немачко – Аустро – Угарске војске на дан 14. августа тек. год. на руском фронту, према податцима добивеним од нашег војног изасланика у Русији:
Немачка има 175 пешадиских дивизија и 12 коњичких дивизија, од којих су 119 пешадиских и 1 коњичка на француском фронту, а 55 пешадиских и 11 коњичких дивизија на руском фронту и 1 пешадиска дивизија на Балкану.
Аустро – Угарска има 76 пешадиских и 11 коњичких дивизија: на руском фронту има 44 пешадиских и 11 коњичких; на талијанском фронту има 28 пешадиских и на Балкану 3 пешадиске дивизије.
На руском фронту непријатељска снага је распоређена овако:
Према северном фронту ђенерала Рузског има 18 пешадиских и 7 коњичких немачких дивизија.
Према западном фронту ђенерала Еверга има 20 пешадиских и 1 коњичка немачка дивизија и 2 аустро – угарске пешадиске дивизије.
На југозападном фронту ђенерала Брусилова има 17 пешадиских и 3 коњичке немачке дивизије, и 42 пешадиске и 11 коњичких аустро – угарских дивизија. Свега на југозападном фронту има 59 пешадиских и 14 немачких дивизија.
Немачко – Аустро – Угарска војска на руском фронту у погледу командовања подељена је на два фронта:
Фронт маршала Хинденбурга од Ришког залива па до места Зборов на реци Стрипи; под његовом командом, рачунајући са севера налазе се ове армије: VIII. армија ђенерала Белова; армиска група ђенерала Шолца; X. армија ђенерала Ајхорна; XII. армија, IX. армија, армија ђенерала Линсингена; IV. аустриска армија ђенерала Терстјанског; I. аустриска армија ђенерала Пухала и II. аустриска армија Бем – Ермоли. Свега девет армија.
Фронт надвојводе Карла продужава се даље на југ до Румунске границе и под њим су свега три армије: јужна армија ђенерала Ботмера, III. армија ђенерала Кевеша и ново образована XII. аустриска армија.
Према југозападном фронту непријатељске јединице су врло измешане и ефективи су врло различити.
Батаљони су јаки 500 – 1.000 људи.
Предња јачина непријатељске снаге је:
Према северном фронту 207 батаљона и 200 ескадрона.
Према западном фронту 220 батаљона и 16 ескадрона.
Према југозападном фронту 700 батаљона и 27 ескадрона или 490.000 бајонета и 23.000 сабаља.

ОБр. 3877
Г. Министру Војном,
г. ђенералу Сарају, Милну, Кордонијеу, Артмонову и
свима страним војним изасланицима

На дан 5. августа:

„I. армија: Непријатељ туче наше положаје артилеријом и покушао је пешадиске нападе, који су одбијени. Наши су губитци: 1 војник погинуо, 2 рањена. Непријатељ запалио манастир Св. Архангела.
II. армија: Артилериска борба без пешадиских напада. Наши губитци 3 војника рањена. Бугари су тога дана претрпели огромне губитке и то преко 400 погинулих и око 600 рањених, нарочито су велики губитци у официрима. Сем тога ми смо заробили: 1 бугарског кадета, 43 бугарска подофицира и војника и 1 немачког војника (из митраљеског одељења). Бугари су најзад у бегству побацали много пушака и осталог материјала.
III. армија: На фронту Дринске дивизије није било озбиљније борбе. Непријатељ је покушавао са неколико места пешадиске нападе али је свуда лако одбијен. На фронту Дунавске дивизије: 7. пук нападнут знатно надмоћнијом бугарском снагом морао је се повући. Због тога је и обустављен намеравани напад у правцу Флоринске железничке станице. Око подне наше су трупе држале линију Забрданска коса – Росна – Вртолом. Непријатељ је био на линији Воштаранска коса – Борешница – Петошница. Овакво је стање остало у току целога дана и ноћи. Непријатељска снага на фронту Крушоград – Флорина износи око 4 пука пешадије, 4 – 6 ескадрона и 8 – 12 батерија. Послате су официрске патроле да ухвате везу са Добровољачким одредом и батаљоном Срба добровољаца. Французи продужавају борбу око с. Долцели. Енглези су изашли после јаке борбе на висину с. Долџели и западно од њега. Бугари су прешли Месту и налазе се на 10 км. од Кавале. Исто тако наступају и јужно од Демир Хисара“.

ОБр. 3877
у 17 час.
Главном команданту Савезничких војсака ђенералу Сарају

„Непријатељ је данас продужно напад на наше положаје југоисточно од Флорине, на фронт Горничево – Малка Ниџе – кота 950. Једна колона од 2 батаљона и 2 пука коњице наступа преко Лесковца на Неговани. Непријатељ је дошао на домет наше артилерије и стигао је до Бањице. Веза са Добровољачким одредом није постигнута. Заробљавањем непријатељских војника констатовано је, да се међу нападним трупама налазе бугарски пешадиски пукови № 15., 51. и 52. Ова два последња дошла су пре месец дана са Тимока у предео Прилепа. На осталом фронту ништа ново“.

ОБр. 3879
у 13.55 час.
Команданту III. армије,
команданту Вардарске дивизије

„Начелник штаба наредио је: И остатак ваше дивизије има се транспортовати до Острова, где ће се сви ставити на расположење команданту III. армије. Ред транспортовања: пук пешадије, део артилерије, пук пешадије, остатак артилерије, коњица и остали делови. За профијант и мунициону колону тражите наређење од команданта III. армије докле ће се кретати сувим. Трупе одмах кренути ка Вертекопу“.

ОБр. 3880
у 16.25 час.
Команданту III. армије

„Цела Вардарска дивизија упућена је у састав те армије. Обратите пажњу на правац Екшису -Катраница – Острово, где непријатељ може упутити коњицу са неким одредом за дејство у позадину ваше армије. Употребите на том правцу сву коњицу са којом располажете потпомогнуту по потреби са нешто пешадије и артилерије“.

ОБр. 3893
у 18.05 час.
Команданту I., II., III. армије и
команданту Коњичке дивизије

„Непријатељ напада са јаким снагама нашу Дунавску дивизију, која се сада налази на линији Чеган (1500) – Горничево – с. Бањица – к. 950 – Орехово. Констатована су и 3 пука из 6. дивизије, од којих су два дошла са Дунава. Због овога је цела Вардарска дивизија стављена на расположење команданту III. армије и она је сада у покрету“.

ОБр. 3894
од 20. августа у 13.35 час.
Команданту I. армије

„По извештају из штаба Источне савезничке војске, команданту 122. Француске дивизије наређено, да се тешка артилерија ове дивизије распореди тако, да буде у стању, да успешно потпомаже напад трупа те армије на вис Ла Бос. О предњем извештавате се ради знања с тим, да команданту Моравске дивизије наредите, да ступи у везу са командантом 122. Француске дивизије“.

ОБр. 3897
у 23.45 час.
Команданту Срба добровољаца – Костур

„Повуците се ка Кајалару и даље ка Катраници. У Кајалару добићете наређење од команданта III. армије, коме ћете се ставити под команду. О пријему наређења депешом одговорите“.

ОБр. 3897
Команданту III. армије

„Батаљон Срба добровољаца стигао данас 19. у Костур и наређено му, да се повуче ка Кајалару и даље ка Катраници. Овај батаљон ставља се под вашу команду. Пошаљите му наређење за даљи рад у Кајалар, где да чека његов долазак. Настаните по сваку цену, да се добије веза са Добровољачким одредом ппуковника Поповића и да се исти повуче на лево крило армије. Кад веза буде добивена известите“.

Команданту I., II., III. армије,
команданту Коњичке дивизије

Упутства за борбу у планинском земљишту

„Пошто се непријатељ налази на целоме нашем фронту на планинским положајима, који надвишавају знатно наше садашње положаје, сматрам за потребно да, за напад на тако надвишавајуће непријатељске положаје, скренем пажњу командантима на до сада стечена искуства у овоме:
Напад на надвишавајуће тачке, које се могу ставити под јаку артилериску ватру, а нарочито унакрсну, знатно је лакши него одбрана таквих тачака. Ово због тога, што су те тачке видне и јасно се оцртавају те су добра мета, а при том немају довољно дубине; што непријатељска артилерија са тих тачака често не може да туче непосредно нападачеву пешадију за време њеног наступања уз падину тих узвишених положаја и што нападачева пешадија, под заштитом своје артилериске ватре, која обасипа браниоца на тим тачкама и руши му заклоне и препречна средства, може се приближити без осетних губитака, до јуришне зоне, а често и ближе, а да њена артилерија не мора обуставити своју ватру из бојазни да не буде опасна по своју пешадију. И не само то, него бива случајева када артилериска ватра сама уништи или отера браниоца без отпора или после слабог отпора.
Једина је превага узвишених положаја над ниским та, што имају бољу прегледност, али то није од пресудног значаја.
Међутим, ваља имати на уму, да у планинском и брдовитом терену одбрана извесне тачке, због многих мртвих углова, и не почива на самој њој, већ и на суседним тачкама, које имају задатак да фланкирају све мртве углове и да обаспу најјачом ватром и саму дотичну тачку, када нападач на њој избије. Због тога, при организацији напада на извесну тачку или сектор, треба имати у виду и суседне непријатељске тачке, а нарочито оне, на којима се налазе батерије и митраљези, који могу фланкирати и тући саму нападну тачку или сектор и приступе ка њима, па и њих ставити под јаку ватру и паралисати им дејство за одбрану нападнуте тачке.
Према томе организација напада треба да буде заснована на свестраној процени тачке – сектора – изабране за напад као и односа суседних тачака према овој, а припрема да буде постепена и методична у највећој тајности.
Највећа је тешкоћа задржати се на заузетим узвишеним тачкама, јер ће бранилац редовно покушавати, да са свежим трупама из позадине, ако их има у домашају, прећи у против напад, помажући га снажно својом артилеријом, те да поврати изгубљени положај. Нападачева пешадија, која је заузела такав положај и која, услед дотле већ претрпљених губитака и поремећеног реда и чврстине, често нема у првом тренутку довољно отпорности да може и сама одбити против напад и одржати освојени положај, ако за њом одмах не избију довољно јаке и свеже резерве.
Због овога је неопходно потребно да у сваком случају, ако не непосредно са пешадијом, а оно одмах за њом, што је могуће пре, изађе на освојени положај што већи број митраљеза и топова за одбијање непријатељског против напада и за гоњење ватром, ако би непријатељ одступио даље, служећи за ослонац својој пешадији у сваком случају.
Остала артилерија, која не може да прати пешадију на положај, продужује путању свога дејства тако, да образује препречну ватру између своје пешадије и непријатеља, те да му на тај начин онемогући или бар знатно отежа прелазак у против напад како из позадине тако и са бокова. Сем тога она мора са највећом енергијом тући све оне непријатељске батерије и митраљезе, које је успела да открије, а који би могли тући наше трупе при изласку на освојени положај.
Да би се напад на узвишене положаје непријатељске могао с успехом вршити и непријатељу спречавати прелазак у против напад, мора између пешадије и артилерије постојати трајно чврста веза за узајамно обавештавање и штићење пешадије. При овоме и аероплани могу учинити корисне услуге.
Да би, поред других средстава, артилериски официри могли пратити наступање своје пешадије и оком, а према томе подешавати домет артилериских зрна, да не буду опасна за своју пешадију, често ће бити корисно да пешадија прикачи на леђа било парчад белог платна, мараме, пешкире, било белу хартију.
Важно је још у напред, пре почетка напада, као и за време и после успелог напада, предузимати све могуће мере за израду и поправку постојећих стаза и путева, како би се што пре на освојени положај извукао, у прво време, ма и најограниченији број, а убрзо потом, што више артилерије. Исто је тако важно, да се положај што пре и што боље утврди у колико је потребно и у колико се не може користити непријатељским утврђењима за одбијање против напада и одржавање положаја, па чак потом предузимати гоњење и даље освајање других положаја.
Разуме се само по себи, да овако треба радити кад непријатељ није потпуно разбијен и нагнат у безредно бегство, но је још упоран и способан да прелази у против напад и да брани сваку стопу земље. А иначе кад је разбијен и растројен, те одступа у нереду и не показује више озбиљне отпорности и способности за против напад, онда га треба гонити безобзирно до исцрпљености, образујући у последњој фази нарочите гонеће одреде од одморније пешадије, митраљеза и брдских ма и појединих топова, упућујући их за непријатеља најопаснијим правцима, да му се неда времена и могућности, да се заустави, уреди, и понова спреми за отпор. Ово овако гоњење продужено и ноћу, а нарочито појавом и дејством артилерије на извесним тачкама, и ако без опредељења мете, веома јако утиче на поколебани морал непријатељских трупа и доводи их до потпуног растројства и неспособности за даљи отпор за дуже време“.

Српски званични извештај

Солун, 19. августа 1916. године

,,На дан 18. августа. Артилериска борба дуж целог фронта без пешадиских напада сем у пределу Флорине где су наши предњи делови водили борбу са Бугарима. По прикупљеним податцима Бугари су 17. августа претрпели у Моглени огромне губитке и то преко 400 погинулих и око 600 рањених. Сем тога ми смо заробили једног кадета и 43 бугарска војника. Непријатељ је у своме бегству побацао много пушака и осталог материјала. Наши губитци су несравњено мањи“.