17. август, Извештаји и наређења Врховне команде

559

Врховна команда примила је у току 17. августа ове важније извештаје:

Од команданта I. армије

ОБр. 908 од 14. августа

,,3а осматрање фронта правцем ка Ливади мора се употребити два дана, аутомобилом се иде 1.15 час. до села Боровице а одатле коњем и ходом, кроз планину 5.20 час. до села Ливаде и даље на фронт за осматрање правцем на Клупу довољно је један дан; аутомобилом за 1.30 час. до Бержери и одатле коњем 1.40 час. За повратак одговарајућим правцем потребно је нешто краће време. Молим јавите решење о дану доласка и правцу осматрања“.

ОБр. 929 од 16. августа

,,Пре три недеље чуо сам од пуковника Душиа, да у Француској Африци има 7 – 8.000 а на Крфу 3 – 4.000 војника.
Рачунао сам да од тих трупа још има (одговор на ОБр. 3712 од 16. августа)“.

ОБр. 932 од 16. августа

„Молим да се ова команда сваког дана извештава о ситуацији на савезничком фронту“.

ОБр. 935 од 17. августа

,,У току ноћи између 3. и 4. ов. мес. на фронту армије стање је редовно“.

ОБр. 938 од 17. августа

„Под данашњим наредио сам, да ради распознавања наших од непријатељских трупа војници ове армије у боју носе штогод бело (пешкир или друго) на леђима испод врата. О овоме извештен је командант II. армије и 122. дивизије. Молим да се о овоме обавесте и остале наше трупе ради знања“.

Од команданта II. армије

ОБр. 1168 од 16. августа

„Данас зором и пре подне непријатељ је палио ватре на Кајмакчалану, Ниџе планини и Добром Пољу, око ових ватри примећени су војници.
Око 9 час. 2 непријатељска аероплана прелетела су у правцу Вертекопа“.

ОБр. 1180 од 17. августа у 11.55 час.

„Бугари су нападали данас од 5 до 10 час. пре подне Катунац (пошумљени вис северозападно од села Струпина) и Пожарску косу и напад је одбивен. Напад је помагала најснажније артилериска ватра, нарочито са Доброг Поља против Катунца, која би се могла паралисати само дометним оруђима. И на југоисточним падинама Ветерника вршен је привидан напад. Сад је затишје са ређом артилериском ватром. Опширнији извештај следоваће“.

ОБр. 1193 од 17. августа

„Ноћ је прошла на миру“.

ОБр. 1198 од 17. августа у 8.15 час.

„По накнадном извештају команданта Дринске дивизије јуче 16. ов. мес. око 9.30 час. путем Совички положај – Старков гроб прошло је око 15 возова запрегнутих са по 6 коња. Изгледа, да су артилериски. Око 11.20 час. пре подне истим путем, истим правцем примећен је покрет једне колоне састава: чета пешадије, 2 брдске батерије и затим око једног батаљона пешадије. Око 15 часова тај дивизион брдске артилерије задржао се позади источно и западно од највише тачке Старковог гроба и ту остао до мрака. Даље покрет пешадије није могао бити праћен“.

ОБр. 1209 од 17. августа у 8.25 час.

„Према телефонском извештају Бугари су јутрос 17. ов. мес. у зору напали на Добровољачки одред ппуковника Поповића. На делу Кенали – Негочани наступају са једним пуком. Потисли су стражарећа одељења и у 6 часова јутрос заузели Клобучиште и продужили напад на Габар. Исто тако предузели су напад са Гавранове стене на Грчку косу. Јачина непријатеља на овом правцу није још оцењена. Наредио сам команданту Дунавске дивизије, да са својом резервом помогне ппуковника Поповића“.

ОБр. 1212 од 17. августа у 9.20 час.

„Командант Дунавске дивизије јавља лично телефоном данас 17. ов. мес. у 7.45 час. да се непријатељ у јачини једнога пука креће са граничног фронта ка с. Неокази“.

ОБр. 1214 од 17. августа у 11.10 час.

Аероплански извиђач јавља:
„Са североисточне стране села Сакулева у 7.30 час. спушта се непријатељ у јачини једнога пука, мањи предњи делови у стрељачким стројевима, главнина у водним колонама. Правац кретања југозападно.
Два вода коњице налазе се северозападно од села Врбени; њихово предње одељење од 15 коњаника налази се југоисточно од села Врбени на самоме друму који води ка Бањици“.

Телефонски извештаји

Од помоћника начелника штаба III. армије у 12.05 час.

„Према Дринској дивизији непријатељ врши реперисање терена. Према Дунавској дивизији и Добровољачком одреду врши напад. На линији Сакулево – Врбени, Негочани – Св. Петка један пук; према Добровољачком одреду један пук. На линији Воштаран – Неокази споредна акција. Напад потпомогнут артилеријом“.

У 12.30 часова

„Бугари су на линији манастир Свети Марко – Петорак – Неокази. Њихови шрапнели распрскавају се над станицом Флорина. Послат наш батаљон са батеријом да заузме железничку станицу и Петорак. Сматра се за сад да позади нападне линије Бугари врше реквирирање хране и да је то циљ овога. Јача се артилериска ватра чује на фронту Шумадиске дивизије“.

Од начелника штаба II. армије помоћнику начелника штаба Врховне команде:

У 12.15 часова

„Бугари врше напад на Пожарску косу и Катунац (вис северозападно од Струпина). Са Катунца одбивени са великим губитцима а на Пожарској коси прешли до на 300 метара и ту се прикупљају. Послата су појачања. Нашима највише смета артилерија са Доброг Поља, коју не могу да добаце и да парирају“.

Од делегата пуковника Миливојевића

ОБр. 588 од 16. августа

,,Част ми је известити да сам имао у два маха дуги разговор са ђенералом Кордонијеом по његовом повратку са фронта. Из његовог разговора видео сам да је оптимиста, убеђен је у релативно лак успех. Налази да је снага којом се сада располаже код Солуна довољна да се предузме успешна офанзива. Не налази никакве тешкоће у савлађивању непријатеља. Маневар и артилерија лако ће савладати отпор. Маркантни положаји и бугарске фортификације састављене из једне линије отпорних центара, не могу дати дужег отпора јакој и правилно употребљеној артилерији. Као пример наводи Беласицу коју може лако узети кад год то устреба. Мисли да ће наша војска имати релативно лак задатак, јер Бугари услед притиска у Вардару и Струми, који непосредно грози њиховој комуникациској линији, мораће овде груписати главне снаге, на рачун одсека на десној обали Вардара.
Овом приликом напоменуо ми је нека искуства и принципе стечене у овом рату:
а) Напад добро припремљен артилеријом и извођен у тесној вези одоздо мора успети. Ако не успе доказ је да артилерија није извршила свој задатак (није било везе). Према овоме не треба појачавати број људи да пробију непријатеља, него постарати се да артилерија боље изврши свој задатак. Свака артилериска група која помаже напад на непријатеља мора имати свог официра за везу код дотичног пешад. команданта.
б) Кризе и катастрофе наступају услед грешака и недаћа суседа. Зато код свију тела држати резерве не позади средине него позади оба крила, који имају да парирају ударе у бок, изложен повлачењем суседа, односно да ударају у бок непријатељски, изложен услед истих разлога. Чим се ове резерве употребе постарати се да се нове одмах образују.
в) Увек маневровати. С обзиром на прилике војишта потребно је примењивати стари аксиом ђенерала Мајара: трупе које маневрују побеђују, у маневру је победа.
Ђенерал Кордоније је веома срећан што је дошао на наш фронт, где има места за маневар и комбинације, чега услед прилика на француском фронту тамо није могло бити. Нашу војску веома цени. Приликом разговора рекао ми је: „Ви сте имали вашу Марну, којој се ја дивим с поштовањем“.
Кад год пешадија не успе у нападу, разумем добра пешадија као ваша и наша, кривица је до нерационалног гађања артилерије, и онда не гурати пешадију на напад, док се не нађе начина да артилерија правилно дејствује.
У опште стекао сам убеђење да је ђенерал Кордоније спреман и енергичан командант, да је познат у војној литератури, према нама веома расположен и срећан да са нама ради на заједничком послу“.

Од Источне војске

Бр. 3593-2

1. Руски фронт

Два пробоја које су Руси направили на своме фронту имају на дан 7. августа и то, онај у Волинији 200 километара на 60, а онај у Галицији 200 километара на 100.
Противничко изнуравање, које је постигнуто на руском фронту, може се рашчланити на следећи начин:
1) Око 300.000 заробљеника до данашњег дана (по руским документима).
2) 321.000 рањеника до 20. јула (званична цифра аустриског Црвеног крста, до које је дошао руски обавештајни одсек).
3) Од 50 – 100.000 мртвих (цифра која се изводи из броја рањених).
Према томе ако се одбију губитци 11 Немачких дивизија (48. немачка резервна дивизија већ се налази на Аустро – Руском фронту; осталих 10 дивизија послате су Аустријанцима као појачања: 4 су долазиле са француског фронта; 5 су спуштене са немачко – руског фронта; 1 је долазила са Балкана) које се боре на аустро – руском фронту, добија се збир од најмање 650.000 Аустријанаца избачених из строја.
С друге стране, том броју од 650.000 људи изгубљених само на руском фронту додати најмање 120.000 људи палих, према Талијанској Врховној команди, на Трентинском фронту од 28. маја, првог дана аустриске офанзиве.

2. Западни фронт

Противничко изнуравање на Западном фронту.
Немци су далеко од тога да буду толико уморени и изнурени као Аустријанци. Но ипак и они се на очиглед замарају. Од 6. марта, првога дана њихове офанзиве код Вердена, они су изгубили на Вердену, у Русији, на Соми, у најмању руку 650.000 људи.
Несумњиво је да су они попунили све празнине, али њихови извори у људима постају све ређи и ређи.
У осталом постоје факта која су речитија него и саме цифре:
1) На руском фронту – Немци су били приморани, да би појачали Аустријанце које је растројила офанзива Брусиловљевих армија, да пренесу у загрожене пределе 10 дивизија: четири са француског фронта, пет са немачко – руског фронта, једну са Балкана. Данас њима не остаје на Источном фронту никаква општа резерва.
А треба имати на уму да су Руси тек у почетку своје офанзиве која се данас пружа до Ришког залива.
2) На Западном фронту. – Они имају у резерви само неколико дивизија, а пошто од почетка Енглеско – Француске офанзиве на Соми, па до 2. августа. Немци бацају у борбу свакодневно скоро једну дивизију, то је вероватно да ће се ускоро морати употребити и резерве или у сваком случају да ће морати бити замењене бар замореним дивизијама.

Закључак

Циљ наших офанзива, чији је принцип утврђен од стране савезника на конференцијама у Шантијиу, јесте дефинитивна дезорганизација аустро – немачких снага.
Тај ће циљ постићи беспрекидним цепањем непријатељског борбеног поретка и обичним искоришћавањем тих успеха.
До сада је противник располагао, како на источном тако и на западном војишту, са нешто резерви које су му дозволиле да како – тако затвори прве бреше које су се појавиле на његовоме фронту.
Али су те резерве веома слабе. Аустријанци их више никако немају; они су чак приморани, ако не да укину сасвим известан број својих јединица, а оно бар да им смање бројно стање. Што се тиче Немаца, они истина располажу са још неколико дивизија позади фронта, али и то само по цену тога, што су сектори на које савезници не нападају сведени на крајњу утањеност. Најзад, Бугари и Турци нису у стању интервенисати на главним фронтовима.
А треба имати на уму да се налазимо тек у почетку своје офанзиве.
По тим околностима, несумњиво има места нади да ће у тим огњевима, које су сада савезници запалили на свима фронтовима, и чији се пламен неће лако угасити, – сагорети а пре а после и последње противничке резерве.
Пошто се одупирао стопу по стопу читаве недеље и месеце, пошто је напуштао после огорчене одбране, парче по парче, земљиште прекриљено оловом и натопљено крвљу доћи ће тренутак када ће непријатељ, сав изнемогао до последње капи крви изнурен, молити за милост.
Тај тако жељени дан када ће осванути? То је најспореднија ствар! После две године рата никако се нема право дискутовати за неколико месеци више или мање. Крајњи успех је извесан, и то је главно. Свачија је дужност да на томе ради свим својим снагама и да тај час чека са стрпљењем.
Ако би се икада десило под утицајем неизбежних спорости у операцијама да ипак посумњамо у крајњи успех, довољно ће нам бити да бацимо поглед у назад, да се пренесемо на крај 1915. године, и да упоредимо тадањи наш положај са данашњим.
Крајем 1915. године, сви немачки напори предузети у тој години, били су крунисани успехом. Истина, у Француској нису ништа покушали од битке на Изеру и задовољили су се тиме да парирају тешке ударце које смо им наносили у Шампањи и Артоа. Али свуда иначе били су победници. Пуних четири месеца, заједно са Аустријанцима, које су моментано електризирали, они су одгурнули Русе на стотине километара од њихове границе, у правцима Петрограда, Москве, Кијева; потом уверени да су дефинитивно учинили немоћним Московског џина чији им је страшан налет од пролећа 1915. године био задао онолики страх, они су прешли преко Дунава и освојили Македонију.
Храбра Српска војска нападнута с једне стране од Аустро – Немаца, с бока од Бугара морала се повући и повукла се у доброме реду, и на тај начин за неколико недеља пут за исток је био отворен победницима. Крајњи тријумф на тај начин био је за њих осигуран. Доиста, с једне стране, они ће тим путем редовно и обилно се снабдевати храном, и на тај начин изигравати све савезничке покушаје за блокадом. С друге стране, Бугари и Турци, у рукама Немачке, даће војну снагу која ће бити у стању не само да спречи сваку офанзиву противника на Балканском полуострву и у Малој Азији, већ и да предузму нове експедиције у Египту, на пример, а у сваком случају да потпомогну ако се појави потреба, Аустро – Немцима на главним фронтовима.
Већина неутралних, под утиском успеха немачких предузећа, нису крили своје осећаје дивљења према Немцима. Други неутралци једва да су показивали нешто мало жаљења наспрам савезника, који су једино могли констатовати немоћ.

Јул 1916. године – Промена слике

На источном фронту. – Руски џин, пошто се прибрао преко целе зиме, пошао је на свима својим границама пут запада.
Потиснуо је Турке, који су морали позвати већи део својих дивизија да би се одупрли његовом напредовању од Трапезунда Бајбурта, Ерзинџана, Муша. Шта више он је нанео Аустријанцима читаву серију крвавих пораза, за шест недеља заробио им је 300.000 људи, убио им или ранио других 350.000, направио на њиховом фронту два огромна пробоја, које Аустро – Угарска Врховна команда не може никако да затвори и поред 10 Немачких дивизија које су јој послате као појачање. А противник има најчвршћу вољу да до крајњих граница искористи своје прве успехе.
На Западном фронту. – После пет месеци огорчених напора, Немци још нису заузели Верден. А од месец дана на овамо одупиру се на Соми енергичној офанзиви од стране противника који су решени да је наставе без милости, и који имају на расположењу све што им је зато потребно.
На тај начин, шта је остало од сјајних аустро – немачких успеха из 1915. године?
Аустро – Угарска војска мало по мало се распада под руским притиском, под талијанским напором, и она није више ниуколико сјајни помагач Немачке, као што је то била прошле године.
Заузеће Балкана од стране Немачке није пружило централним силама никакве веће користи.
Турска војска. – И поред германских напора, нити је добила штогод у снази нити у вредности и несумњиво ће подлећи.
Бугарска војска. – Цела је мобилисана на Балкану и прети јој напад нашег експедиционог корпуса, који је сада појачала српска реорганизована војска.
Грчка. – С почетка непријатељски расположена према споразуму, постаје му наклоњенија.
Румунија. – Чека час да уђе у акцију раме уз раме са савезницима.
Што се тиче излаза на исток, који је требао да васпостави економску равнотежу поремећену блокадом, он је донео само незнатан увоз хране и ниуколико није зауставио опасно напредовање кризе у погледу хране у централним државама.
Према томе за шест месеци извршила се потпуна промена ситуације. Она је данас потпуно у нашу корист. Нема сумње да она није још позната аустро – немачкој јавности, али истина, коју штампа брижљиво крије избиће на површину кад тад и онда ће наступити слом свију германских нада и морална изнуреност која ће још више убрзати материјалну изнуреност противничких снага.

Од делегата капетапа Јовичића

Пов. Бр. 384 од 16. августа

Дневни извештај Пов. Бр. 17 Енглеског армиског штаба.
1) Француски авијатичари достављају, да се на дан 12. августа нису приметили покрети нити јачи саобраћај на друмовима у околини: Ђевђелије на север до Струмичке станице и Худова, Татарли. Возови у покрету на прузи Раброво – Худово и Ђевђелија – Милетково овога дана нису могли бити осмотрени. Нови возови између Худова и Татарли још постоје. Из предњег додавајући извештаје од последњих неколико дана о покретима непријатељских трупа може се доћи до закључка, да у овој околини нема више од два пука (33. и 34. пук 9. дивизије) који се крећу западно или даље северно, још није утврђено.
2) Никакве промене нема у области Ксанти.
3) Према извештају из Јањине једна нова дивизија босанских трупа стигла је у Берат (си. од Валоне).

Пов. Бр. 386 од 17. августа

Ситуација на Енглеском фронту на дан 16. августа 1916. године:
„Француске трупе на нашем десном крилу јутрос су напредовале и сада држе село Цигљану (јужно од Дојранског језера) до села Донџели (закључно). Веза између 17. Француске и 26. Енглеске дивизије осигурана је“.

Од војног изасланика у Италији

Бр. 710 од 16. августа

„15. август без догађаја. Припрема се одсудан напад VIII. и II. армије; главни напад изгледа биће управљен на непријатељско крајње лево крило. У Кормонс стигао штаб 14. корпуса, састав: 4. дивизија и 30., која је већ стигла; овај корпус на расположењу Врховне команде. Непријатељ такође доводи трупе из Тирола“.

Бр. 711 од 16. августа

„3. август без догађаја. Непријатељ у тешкој ситуацији ако III. и II. армија енергично нападну, неће моћи одржати садашње положаје па ни оне показане у моме извештају Бр. 698.
Непријатељ мора пошто пото довести појачања на поменути фронт“.

Наређења Врховне команде

ОБр. 3794
у 19 час.
Војном изасланику – Атина

„Бугари су јутрос напали у правцу Флорине. Веза са Флорином – Корчом прекинута. Телеграфишите у Корчу Раденковићу или капетану Брзаковићу, који заступа Марјановића да преко вас јаве стање у Корчи и код Добровољачког одреда. Брзаковић има војну а Раденковић дипломатску шифру“.

ОБр. 3795
у 19.30 час.
Команданту III. армије

„Пошто се према извештајима ОБр. 1198 и ОБр. 1215 непријатељ концентрише на фронту Кајмакчалана то треба обратити што већу пажњу на тај правац нарочито, да непријатељ не изврши ноћни напад“.

Српски званични извештај

Солун, 17. августа 1916. године

„16. август сем местимичних бораба патрола није било важнијих догађаја“.