Општа ситуација, Реорганизација српске војске на острву Крфу

915

Обзиром на критичну ситуацију у Црној Гори крајем децембра 1915. године, на оскудицу у транспортним средствима код наших савезника, дужину и опасности прекоморског превожења трупа, тежњу да будемо ближе нашој отаџбини и да реорганизовани за што краће време будемо пребачени на Солунски фронт, – нагнало је савезнике и нашу владу да напусте идеју, да се Српска војска превезе и изврши реорганизацију на француском земљишту северне обале Африке, већ да се пренос изврши ка грчком острву Крф.
Острво Крф има око 150.000 становника са једном вароши истога имена од 18.000 становника. Северни део острва је најшири, брдовит и стеновит. Централни део острва је брежуљкаст са благим и родним долинама и најгушће насељен. Овај део острва потпуно је одвојен од јужног дела планинским ланцима, који се постепено спуштају ка југу. Својим географским положајем острво се налази сасвим близу Албанске обале од које је одваја Крфски канал. Обала острва је доста развијена, но само са једним – Крфским пристаништем за велике бродове.
Цело острво, изузев северног стеновитог дела, покривено је старом маслиновом шумом, многобројним виноградима и воћњацима – наранџама и лимуновима. На острву се производи само маслинов зејтин и вино. Поред наранџи и лимунова на острву има и разног поврћа.
Још 10. јануара 1916. године острво Крф је окупирано од стране француског 6. Шасерског батаљона. Одмах по извршеној окупацији отпочеле су припреме за прихват наших трупа.
Бројна јачина људства и стоке наших армија пред евакуацију из Албаније износила је:
I. армија: 22.988
II. aрмија: 15.092
III. aрмија: 29.758
Одбрана Београда: 31.135
Трупе Нове Области: 13.260
Тимочка војска: 26.400
Резервне трупе: 11.117
Свега око: 145.000 људи, 34.000 коња и 10 волова

Чланови Краљевске Српске Владе стигли су на Крф 18. јануара, а 19. јануара искрцане су и прве српске трупе: 4.500 рекрута из Резервних трупа. Раније укрцани контигенти из Медовског и Драчког пристаништа били су упућени на Афричку обалу у Бизерт, где су остали, све до извршења реорганизације и преноса српских трупа на Халкидик код Солуна.
Интензивније укрцавање трупа отпочело је тек 28. јануара.
Искрцавање трупа и материјала вршено је на четири места: у пристаништу вароши Крфа, на пристаништу код с. Говина (8 км. удаљено од вароши), на острву Лазарету и Виду. У прво време све су трупе искрцаване иа острву Лазарету, одакле су по извршеној дезинфекцији и лекарском прегледу одлазиле у своје привремене логоре. Доцније, кад је настало интензивније транспортовање, острво Лазарет, показало се недовољно пространо да прими све пристижуће делове, а поред тога није било ни довољно инсталација за дезинфекцију људи и одела. Ешелони су затим искрцавани на Говинском пристаништу, где је и вршена дезинфекција и прво издвајање болесних и изнемоглих војника, који су одмах упућивани на острво Видо.
У самом почетку болесници и изнурени трпели су ужасне патње; болница уопште није било. Тек крајем јануара на острву Виду устројене су две болнице: једна стална и једна пољска. У исто време основана је у Говину комбинована Српско – Енглеска пољска болница.
Доношење болесника вршило се у шаторским крилима, јер носила није било, а услед оскудице у постељама смештани су на голој влажној земљи. Под оваквим тешким условима за негу и лечење болесника проценат умирања био је велики.
Да би се поправиле тешке прилике радило се са највећим напором, да се од недовољног материјала импровизује макар што, те да би се критична ситуација унеколико поправила.
При крају јануара болница на острву Виду имала је око 400 кревета, чији се број постепено повећавао до 2000. У ово време стигло је и 25 барака за склапање, те је један део ових употребљен за болнице на Виду и Лазарету а остале за амбуланте у логорима.
Штаб Врховне команде стигао је 6. фебруара у варош Крф а транспортовање српске војске било је углавном завршено 20 фебруара. Бројно стање искрцаних трупа тада је износило: 122.025 људи. На Албанској територији још је остала Коњичка дивизија као и коњи свих јединица српске војске: укупно око 16.000 коња и 10.000 људи.

Питање смештаја и снабдевања наших трупа на острву Крфу било је једно од најважнијих али и најтежих питања, које се имало врло брзо и на најбољи начин решити.
Трупе су биле потпуно физички исцрпљене, са дотрајалим оделом и рубљем, без обуће и готово без икакве логорске спреме, а време беше кишовито и влажно. Припреме за смештај и снабдевање наших трупа нису могле бити извршене на време, јер одлука савезника о преносу српске војске на Крф пала је у моменту, када се већ морало отпочети са евакуацијом трупа из Албаније тако, да су први делови трупа стизали пре но што се могло ма шта припремити за њихов прихват и смештај.
Распоред евакуисаних трупа на острву Крфу био је у зависности од њиховог реда укрцавања у Албанији, као и осталих прилика под којима се превожење вршило.
И ако је, обзиром на крајњу изнуреност и замореност наших трупа, њихову по све јадну обмундировну и никакву логорску спрему, било целисходније распоредити трупе у кантонмане, ипак се ово није могло учинити из следећих разлога:
1) Варош Крф као и насељена места, која су се налазила на комуникацијама нису била довољна да приме све наше трупе,
2) Оскудица у превозним средствима налагала је, да трупе буду смештене на ужем простору у близини пристаништа Крфског и Говинског, као јединих искрцних тачака трупа и животних потреба,
3) У интересу реда и дисциплине, као и да би се реорганизација што пре извела, било је потребно, да се трупе групишу на ужем простору и најзад,
4) Није се располагало никаквим средствима за везу као: телеграфским и телефонским апаратима, моторциклистима. аутомобилима итд. да би се заповести и наређења могла преносити трупама и командама брзо, лако и сигурно.
Првобитни распоред, наређен на брзу руку од стране Врховне команде у споразуму са француском мисијом под ОБр. 27518 од 8. фебруара био је овај:
а) У логору Говино и Фустапидима:
Трупе Дринске дивизије I. и II. позива: Дунавска дивизија I. и II. позива; Инспекција резервних трупа; Дивизиске обласне команде и армиски делови I. и III. армије.
б) У логору Доњи Ипсос:
Трупе Нове Области; Моравска дивизија I. и II. позива; Вардарска дивизија I. позива и Комбиновани одред; трупе Тимочке војске; Комбинована дивизија I. позива; Брегалничка дивизија и Крајински одред.
в) У логору Горњи Ипсос:
Трупе Одбране Београда; Шумадиска дивизија I. позива и Тимочка дивизија II. позива; трупе II. армије; Шумадиска дивизија I. позива и Тимочка дивизија I. позива.
Сем ових трију логора подигнут је и пролазни логор на острву Лазарету и реконвалесцентни логор на острву Виду.
Целокупно снабдевање наше војске на Крфу вршила је за рачун савезника Француска основица на Крфу, чији су интендантски органи стигли на Крф тек 22. јануара. Како Француска основица у почетку није имала ни одела ни логорске спреме, као ни простирке за људе ни дрва за огрев, то су наше трупе у току јануара и половине фебруара подносиле највеће тешкоће нарочито због хладноће и непрестаних киша, које су у томе времену падале. У привременим логорима прилике за одмор нису ни најмање биле задовољавајуће. Под маслинама није се могло наћи довољно заклона, а без простирке трупе су морале биваковати на голој и влажној земљи.
Храна је тада била недовољна, па и оно што се добијало, није се примало уредно. У појединим логорима печен хлеб није био приман по четири дана, већ се за то време примало по мало пексимита и конзерве. Услед оскудице у дрвима и у кухињском посуђу није се могла издавати топла храна, која је била неопходно потребна за ослабљене организме. Уопште узев прилив животних потреба растао је, али се оне услед оскудице у транспортним средствима нису могле на време дотурати, те су врло неуредно доспевале у логоре.
Из горе побројаних разлога одмах се приступило избору нових логора за удобнији распоред целокупне наше војске. Нови логори изабрани су на јужном делу острва Крфа. Према наређењу Врховне команде ОБр. 27731 од 18. фебруара, које је издато у целости у 14. књизи Великог рата за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, предвиђено је следеће: логор Мезонги одређен је за Шумадиску дивизију I. и II. позива; логор Браганиотика за Дунавску дивизију I. и II. позива; логор А. Матијас за Дринску дивизију I. и II. позива и логор Стронгили за Тимочку дивизију I. и II. позива. Пошто је марш до нових логора морао због дужине пута трајати два дана, то су одређени прелазни логори: логор Кастанцес, Виро, Наузика (Перама) и Ахилеон.
Како су трупе у Говинском логору биле и сувише збијене наређено је да се Дунавска дивизија I. и II. позива крене одмах у прелазне логоре и тамо буде до 21. фебруара и то: Дунавска дивизија I. позива у логору Ахилеон и Наузитика, а Дунавска дивизија II. позива у логору Виро и Кастаниес.