23. фебруар, Српске армије, извештаји и наређења Врховне команде

483

I. армија

Комадант трупа Нове Области под ОБр. 11643 од 23. фебруара ставио је у 1 час Моравску дивизију I. позива, Моравску дивизију II. позива и Вардарску дивизију I. позива под команду команданта I. армије.

II. армија

Сваког дана отпочело је формирање Шумадиске дивизије и Тимочке дивизије према наређењу Врховне команде ОБр. 27749 од 19. фебруара.

III. армија

23. фебруара ујутру трупе Дунавске дивизије I. позива и Дунавске дивизије II. позива кренуле су се из досадашњих логора код Говина за прелазне логоре. Око 11 часова чело колоне стигло је код Перама, где су коначари сачекали трупе и развели их у њихова логоришта. Војници су марш добро издржали, мада су били натоварени пртљагом, пошто товарне стоке за пренос пртљага није било.
Дринска дивизија остала је на своме досадањем месту у логору Говино.

Укрцавање коња у Валони

Командант Коњичке дивизије изложио је овога дана председнику комисије за укрцавање неповољно и опште стање код дивизије и тражио је да се нареди укрцавање те јединице. Председник комисије за укрцавање одговорио је да Коњичку дивизију неможе да укрца због тога што још није добио наређење где да се она упути.
Председник комисије за укрцавање ппуковник Калафатовић доставио је 23. фебруара Врховној команди извештај ОБр. 79 ове садржине:
„Колера у логору код Арте констатована је и бактериолошки. Предузете су мере да се ширење спречи.
Јуче 22. овог месеца дошло је у логор код Арте око 5.000 коња са Војуше. У току од 2 – 3 дана доћи ће и сви остали коњи са Војуше.
Укрцавање трупа да почне још данас, али још није сигурно, да ли ће заиста отпочети.
Молим за најхитније наређење, које коње да упутим на Крф а које за Солун, као и за комисију за коју чујем да треба да се образује овде ради избора коња за укцавање. Исто тако молим за одговор о повратку брдских топова Есад паши“.

Извештаји

Врховна команда примила је у току 23. фебруара ове важније извештаје:

Од команде I. армије

ОБр. 10765 од 22. фебруара

Према наређењу ОБр. 27791 од 20. тек. месеца наредио сам да Дунавска дивизија II. позива и Дринска дивизија II. позива изиђу из састава ове армије и уђу у састав III. армије. Моравску дивизију I. позива и Вардарску дивизију ставио сам под своју команду. Са штабом армиским преместићу се сутра 23. овог месеца у бивак јужно од Ипсоса у близини штаба Шумадиске дивизије I. позива. Моравска дивизија I. позива и Вардарска остаће и на даље у својим садашњим бивацима. Армиски делови ван дивизиског састава убиваковаће се у међупростору Моравске и Вардарске дивизије. Покрет ових делова наредио сам за 24. овог месеца“.

Од команданта II. армије

ОБр. 11167 од 22. фебруара

„25. овог месеца почиње да дејствују нове дивизије формиране по упуту ОБр. 27749 од 24. Увече престају да дејствују све команде, које се по тој формацији укидају“.

Од команданта трупа Нове Области

Ђ. ОБр. 11643 од 23. фебруара

„У вези наређења Врховне команде ОБр. 27791 од 20. овог месеца и извештаја команданта I. армије ОБр. 10765 од 22. овог месеца којим извештава, да је под своју команду ставио команданте Моравске дивизије I. позива и Вардарске дивизије и о томе дотичним командантима издао потребна наређења, част ми је известити, да сам Моравску дивизију I. позива, Моравску дивизију II. позива и Вардарску дивизију I. позива ставио под команду команданта I. армије 23. овог месеца у 1 час изјутра и да су те јединице изашле из састава ове команде“.

Од Г. Министра Војног

Строго Пов. Ф. Ђ. Бр. (није стављен) од 22. фебруара

„Војни изасланик у Паризу депешом Пов. Бр. 121 од 19. тек. месеца доставља: „Војна Конференција преставника савезничке војске биће овде кроз осам дана. Решаваће се о будућој офанзиви савезника, нарочито о раду на Балкану. Молим за следеће инструкције: Прво, колики број војника Србија може дати за офанзиву; Друго, кога месеца може српска војска отпочети акцију; Треће, мишљење како би требали савезници да предузму рад на Балкану, број војске појединачних савезника, ток операција, операциски правци итд. Четврто, улогу српске војске у овом рату на Балкану; Одакле да почну операције, правац рада итд. Молим пошаљите све оно што би било корисно за ову конференцију. Молим похитати“.
Достављајући предње молим, да ми се мишљење Врховне команде по свима овим питањима достави у што краћем времену“.

Пов. Ф. Ђ. ОБр. 9126 од 16. фебруара

„Да би се благовремено могло постарати о исхрани наше стоке, која је још у Албанији, и тако исто и о исхрани војника и старешина, који исту спроводе, молим за извештај о следећем:
1) Бројно стање старешина, војника и стоке;
2) Од Француске мисије сазнати, где је нова база, на коју ће се извршити експедиција;
3) Ко ће се од персонала одредити за прихват хране, људи и стоке; и
4) Кад се може очекивати први транспорт“.

Од ђенерала Де Мондезира шефа Француске војне мисије

Писмо од 14. фебруара

„Од данас, 14. фебруара, рад команданта сувоземне базе уређује се на следећи начин:
Команданту базе биће дужност:
а) Да прима, проверава у погледу количине и каквоће, руководи и смешта у магацине: храну, робу и намирнице, које доносе бродови као и све оно, што би се добило куповином закљученом са појединцима од стране интендантуре мисије;
б) Да осигурава све превозе сувим, а да тражи од марине сва превозна средства морем ради доношења хране и робе на место раздавања;
в) Да на основу наређења издатих од стране интендантуре мисије предаје Српској интендантури сву робу и храну. У тим ће се наређењима назначити, где се има храна предати.
За време те дужности командант сувоземне базе имаће на расположењу:
Персонал и материјал са појачаним, који су последњих дана послати интендантури (нижи интендант Бертран и два административна официра, пекарница, послуга и радници за администрацију).
Представнике осталих одељења за чији је долазак јављено:
Превозна средства, аутомобилска и коњска, која ће му се доцније ставити на расположење.
Он ће упућивати ђенералу, шефу мисије, сва потраживања, која имају за циљ одржање на одређеној висини количине намирница базе: побољшање или убрзање службе, као и све предлоге, који се односс на базу (персонал и материјал). Моћи ће му подносити све предлоге, које се тичу одржања реда и поретка у околини магацина базе и сва требовања накнадног персонала за посао око преноса. Одржаваће везу са штабом мисије свакодневним одашиљањем једног официра на рапорт (касина) у 10 часова изјутра. Тај официр треба да је у стању дати сва обавештења о количини и каквоћи хране и материјала у магацинима и о онима, које се очекују“.

Наређење и извештаји Врховне команде

ОБр. 27853
Г. Министру Војном

„По питању Стр. Пов. Ф. Ђ. ОБр. (није стављен) од 22. овог месеца, част ми је поднети следећи одговор, који је састављен телеграфским стилом, те је потребно, да тако и оде војном изасланику:
1) Србија може дати укупно 147.000 људи. Од овога: бораца 110.800; небораца 36.200.
2) Ради потпуне реорганизације наше војске, најпотребнијег физичког и душевног одмора на Крфу, преноса на Халкидик, наоружања, најпотребније обуке са новим јединицама, новим оружјем, осталим материјалом и стоком, српска војска неће моћи бити у потпуности успособљена за акцију пре друге половине месеца маја – стари стил.
3) Јачина савезничких војсака, да буде одређена обзиром на јачину непријатељске војске и природу терена на Балкану; обзиром на утицај, кога ће изгледи на савезнички вероватни успех имати на Грчку и Румунију, као и на велики утицај кога ће савезнички успех имати на остале савезничке фронтове.
Само знатна бројна надмоћност може одвести брзом успеху савезничку офанзиву. А нарочито би било корисно, ако би и Талијани од Валоне и Драча, са одговарајућим снагама дејствовали преко Елбасана ка Битољу. За даље операције и брже продирање ка Сави и Дунаву од пресудног би значаја била акција знатних руских снага на северном бугарском фронту, што би Румунију и Грчку несумњиво определило за савезнике, чиме би се добила знатна надмоћност над непријатељем. Главна маса савезничке војске требала би да дејствује долином Вардара са главним правцем дејства преко Струмице ка линији Штип – ушће Брегалнице; па потом према развоју ситуације. Једна бочна група да оперише правцем Солун – Водена – Битољ, а друга долином Струме. На правцу Драма – Џумулџина – Дедеагач довољна заштита.
4) За српску војску најповољније би било, са националних и свију осталих гледишта, да образује бочну групу на правцу Солун – Водена – Битољ. Код Битоља се састаје са Талијанима, па одатле према ситуацији, дејствује преко Прилепа ка Велесу или преко Кичева и Тетова ка Скопљу.
За добар почетак операција, неопходно је потребно, да се пре непријатеља заузму положаји на Грчком граничном фронту или бар у његовој непосредној близини“.

ОБр. 27863
Делегату у Солуну пуковнику Лешјанину – Војном изасланику у Француској

„Пошаљите одмах извештај:
1) О непријатељским снагама пред Француско – Енглеским трупама код Солуна.
2) О непријатељским снагама на Балкану у колико о томе има података у штабу савезничких трупа код Солуна – код Француске Врховне команде. – Овакве извештаје шаљите непосредно Врховној команди, да се неби задоцњавало“.