Колубарска битка, одбранбена фаза

456

Напуштање Београда, Сувобора и Ужица у циљу скраћивања фронта српске војске: 23. новембар – 2. децембар

Ситуација аустриске војске

Пошто се Срби нису повукли ка Аранђеловцу свом снагом, како су причали заробљеници, него су посели висове на десној обали Колубаре у циљу упорне одбране, то су аустриске трупе имале да бију једну дуготрајну и огорчену битку, под још горим условима но до сада, јер је досадашња тешка ситуација у погледу снабдевања постала још тежа. За вођење упорних борби у циљу заузећа висова на десној обали Колубаре и омогућавања саобраћаја: Обреновац – Ваљево, требало је трошити и иначе доста истрошену снагу, која се није могла лако попунити, док су Срби били у могућности, да привуку појачања из позадине. Врховна команда „Балканске војске“ била је свесна тога, да несразмера у обостраним снагама, ако би дуже потрајала, не би могла остати без утицаја на резултат ове битке. Време се није смело губити.

Одлука Врховне команде „Балканске војске“

Обзиром на целокупну ситуацију, а нарочито на тешко стање на фронту 8. корпуса, као и због стицања све више убеђења да су Срби обуставили даље повлачење и да су решени да приме одсудну битку на Колубари и Љигу, Врховна команда Балканске војске одлучује се, да према горњем току Љига уведе у дејство цео 15. корпус, а после успешног форсирања Љига да упути истим правцем и 13. корпус, те да енергичним наступањем са ова два корпуса обухвати са југа српске трупе, које се тако упорно држе на положајима код Лазаревца. Једновремено са дејством 15. и 13. корпуса преко Љига у циљу обухвата левог крила српских трупа код Лазаревца, имала би 7. дивизија Комбинованог корпуса, појачана са 71. бригадом 36. дивизије, да нападне преко с. Црљенци и да наступа у јужном правцу у циљу обухвата десног крила српских трупа код Лазаревца. За ово време 16. корпус са главном снагом (Комбинована и 50. дивизија) имао би да штити десни бок 15. корпуса, наступајући обема странама пута Сувобор – Г. Милановац, од прилике ка линији висова Галич (703) – Врановица (595) – Голубац (496), а са 18. дивизијом на Буковској планини, да штити правце Косјерић – Ваљево наступајући ка Косјерићу. На основи ове одлуке, издата су наређења командантима армија за покрет 23. новембра. Покрети појединих трупа довели су до тешких борби на целом фронту под неописаним тешкоћама и са великим губитцима. Нарочито су биле велике тешкоће за десно крило аустриске војске, које је имало да наступа кроз дивљи и завејани снегом планински предео.

Распоред обостраних снага
ноћу 22./23. новембра 1914.

Распоред аустриске војске

V. армија

Комбиновани корпус

104. ландштурмска бригада је на одсеку према Обреновцу, непосредно на левој обали Колубаре; 29. пешад. дивизија, на десној обали р. Лукавице, према с. Конатици и с. Степојевцу; 7. пешад. дивизија, од западне ивице с. Црљени до р. Турије.

8. корпус

21. ландверска и 9. пешад. дивизија је на левој обали Колубаре од ушћа р. Љига до ушћа р. Пештана.

VI. армија

13. корпус

36. пешадиска и 42. хонведска дивизија је на одсеку према с. Жупањцу и с. Дудовици, на левој обали р. Љига.

15. корпус

48. дивизија, појачана са 80. бригадом 40. хонведске дивизије, на положају Баћинац – Медник; 1. дивизија према положају Шиљак (к. 856) северно од Сувобора; 40. хонведска дивизија, њена 80. бригада појачала је 48. дивизију, а њена 79. бригада појачала је 42. хонведску дивизију и преноћила на положају према с. Моравци (на р. Љигу).

16. корпус

Комбинована дивизија је према Маљену (к. 997); 50. дивизија близу с. Брежђа; 18. дивизија је на Буковској планини. 4. брдска батерија (самостална), појачана једним батаљоном 34. пешад. пука 50. дивизије, према вису Варди.

Распоред српске војске

II. армија

Коњичка дивизија, од р. Турије, преко села Конатице до левог крила Обреновачког одреда (до ушћа р. Марице у р. Пештан); Шумадиска дивизија I. поз. је на положају између р. Пештана и р. Турије; Тимочка дивизија I. поз. је на положају од р. Пештана до потока који пролази кроз с. Стубицу; Моравска дивизија I. поз., од потока који пролази кроз с. Стубицу, па десном обалом Колубаре до ушћа Љига у њу а одатле десном обалом Љига до с. Жупањца.

III. армија

Дринска дивизија II. позива је на одсеку од с. Жупањца до р. Оњега (на десној обали р. Љига); Комбинована дивизија је на одсеку од реке Оњега до Брестова потока; Тимочка дивизија II. позива је на одсеку од Брестова потока до р. Качера и одржава везу са Дринском дивизијом I. позива.

I. армија

Дринска дивизија I. поз. је на одсеку од Качерске до Драгобиљске реке (то су делом Гукошки положаји); Моравска дивизија II. поз. је на одсеку: Боблије – Палеж; Дунавска дивизија I. поз. на одсеку к. 746 (између Проструге и Рајца) – Шиљкова коса; Дунавска дивизија II. поз. је на одсеку: Шиљкова коса – Мали Сувобор – Мијов гроб; Маљенски одред на одсеку Маљен, Узуновац и Јељак.

Ужичка војска

Према Вишеграду: 5. кадровски пук са појачањем црногорских трупа држи линију Бјело брдо – Варда – Врановина; према Бајиној Башти и Рогачици: 12. кадров. пук држи линију: Главица – Јаорина – Возник; према Косјерићу: од Шумадиске дивизије II. позива 10. и 11. пук II. поз. са 2 и по брзометне батерије (= 8 батаљона и 9 топова) са главнином код с. Глоговца, а са предњим деловима на линији с. Радановца – с. Парамуна (12. пук II. поз. је са једном брдском батеријом на Маљену). Лимски одред: 2. прекобројни пешадиски пук III. позива, Ибарски батаљон, 1 батаљон 10. пука III. поз., 1 батаљон 15. прекобројног пука III. поз., 1 брдска Дебанжова батерија, 1 пољска брзометна батерија, 1 пољска Дебанжова