23. новембар, Операције Ужичке војске, Обреновачког одреда и Одбране Београда

435

Операције Ужичке војске

Ноћу 22./23. новембра на свима одсецима Ужичке војске није се десило ништа значајније. Ноћ је прошла на миру. У току 23. новембра стање на појединим одсецима било је овако:
Према Вишеграду. У току овог дана непријатељ је предузео наступање и напад на наше и црногорске трупе на линији: Вихра – Врановина. Напад непријатеља на Вихру није успео; непријатељ је одбивен. Борба је трајала до 20 час. Тако исто непријатељ је јако притискивао на Врановину, предузимајући нападе неколико пута, али је увек одбивен. Густа магла и шума јако су отежавали осматрање и одржавање везе између појединих делова. Пошто је непријатељ тежио, да одсече од Варде наше трупе на Врановини, јер се груписао на десном крилу наших трупа на Варди, то је командант 5. пука известио, да ће се у току 24. новембра морати да повуче ка В. Варди, извештавајући о овоме и црногорске трупе на Вихри, те да ове не би са његовим повлачењем дошле у незгодан положај. Према Четњу непријатељ у току 23. новембра није нападао, а према Даниловићу, друмом за Бјело брдо, биле су само омање чарке, те је команданту граничног полубатаљона наређено, да остане и даље на линији: Четањ – Даниловић. Команданту 5. пука наређено је, ако не буде потпомогнут црногорским трупама и његов опстанак на Врановини и Варди не буде могућан, да се, у циљу заштите правца: Прибој – Нова Варош, повлачи за одбрану ка одсеку: 1099 – Равно брдо – Штрпци; одржавајући тешњу везу са црногорским трупама. Саобразно наређењу Врховне команде ОБр. 7013, 5. кадровски пук са осталим деловима стављен је под команду команданта трупа Нове Области, коме је стављена и у задатак заштита правца ка Прибоју.
На одсеку према Бајиној Башти. Командир чете са Мусиног брда јавља, да га непријатељ обилази и да се креће ка Рајчевића брду. Наређено му је, да одмах ступи у борбу са непријатељским деловима, који надиру од Бајине Баште и да само пред јачим непријатељем може да одступи на Рајчевића брдо. Али, како је непријатељ и даље наступао и већ дошао у његову позадину, то му је наређено да се повуче на Рајчевића брдо и сједини са посадом (две чете) на овом месту. Према извештају командира чете са Шаргана, извесни непријатељски делови појавили су се и око Столца.
На одсеку Јелова Гора (Варда – Црни врх – Вис). Непријатељ је у току 23. новембра нападао цео овај фронт и то јачим делом на Возник у тежњи, да обухвати десни бок трупа на одсеку: Вис – Јаорина. Ова намера му је осујећена, јер је пред мрак одбивен и потиснут ка Стражи; слабијим делом, једним батаљоном, под заклоном магле, непријатељ је успео да заузме Бабину Главу и Привит. Ојачане трупе код Привита успеле су да ову тачку поврате и непријатеља протерају и тиме да огарантују бок и позадину одреда на Варди. На одред на Варди непријатељ је управио напад са фронта од Крушчице, на лево крило од Годечева, а пред мрак почео је чинити јак притисак и на десно крило. Чета, која је била на северној страни положаја Варде, код механе, извршила је око 18 час. испад и отерала непријатеља. Но дочекана непријатељском митраљеском ватром, она се повукла те је непријатељ понова овладао предњим тачкама Варде. Борба око Варде продужена је и у ноћ 23./24. новембра. Да би спречио непријатељски обухват десног крила одреда на Варди; овоме олакшала ситуација, а тиме и огарантовао правац ка Сјечој реци, наређено је, да допунски батаљон 11. пука II. позива одмаршује ноћу преко Марковице, Дугог дела, с. Башића на Биљеге (к. 792) са задатком:
1. Да потпомогне одбрану Варде од непријатељског покушаја од стране Голишеваца и Громила, ради чега по доласку на положај да се истуре 1 – 2 чете у правцу к. 788, те да продужи десно крило трупа на Варди;
2. На случај, да непријатељ слабијим деловима наступа преко Голишевачке косе, да их нападне и очисти тај терен;
3. Да одржава везу са посадом на Мандином гробу одашиљући извиђачке делове ка Сјечој реци, Лучићима и Громили, и
4. Да батаљон 15. прек. пука III. позива са Кадињаче одмаршује на положај В. Приседо. На место овог батаљона и кад наступи потреба, да Кадињачу поседне батаљон са Рајчевића брда.
На одсеку према Косјерићу. Према диспозицији ОБр. 1463, по којој се код Глоговца имао да формира одред од 2 батаљона и 3 брдска брзометна топа, стигли су код Глоговца око 11 час.: батаљон 10. пука са Радановца само са 3 чете, а батаљон 11. пука заморен и са доста заосталих војника. Наређено је, да се одмах прикупе и уреде и крену ка В. Козомору. Лева побочница одреда, упућеног преко Дивчибара, избила је на Обртаљку (к. 797) и од заробљеника сазнала, да, ка с.Ражани преко с. Мрчића, наступа једна непријатељска колона јачине једне бригаде 4 – 6 батаљона, а и командант побочнице око 9 час. већ јавља, да је ова непријатељска колона ушла у Мрчиће и наступа даље са левим крилом ка В. Обртаљци. Наша побочница се повукла задржавајући лево крило ове непријатељске колоне. Ово је вероватно 13. непријатељска бригада и она колона за коју је 20. новембра поменуто, да је ноћас хитно кренута у овом правцу. Према овакој ситуацији наређено је одреду, који се прикупља код Глоговца, да се одмах крене и заузме положај Глоговац – Стојићски рид; коњичком дивизиону који је био прикупљен код Косјерића наређено је да се крене ка Бјељином Гају ради осматрања и затварања правца од Годљева. У 12.30 час. примљен је извештај од официрске коњичке патроле, послат у 9.25 час., да је у Радановце 22./23. новембра стигла једна јача непријатељска колона (вероватн