23. новембар, Операције српске I армије

398

Сем слабог пушкарања код предњих делова Дринске дивизије I. позива и неколико избачених метака непријатељске артилерије на 17. пешадиски пук на одсеку: Осоје – Доње брдо, ноћ 22./23. новембра прошла је без борбе. Покрет трупа у духу армиске заповести ОБр. 2988 отпочео је рано изјутра 23. новембра. Дунавска дивизија I. позива до 8 часова заузела је овакав распоред: 2 батаљона 4. прекобрајног пука на одсеку од Којића реке до потока Врела као заштита десног бока Сувоборске групе; друга 2 батаљона овог пука и 9. пешадиски пук I. позива на Добром пољу. 9. пешадиски пук II. позива, по смени, упућен је у 8 часова преко к. 881 – Шиљкове косе на Велики Сувобор, у састав трупа Дунавске дивизије I. позива. Коњички пук је на к.746, те да затвори правац у Славковачку реку. Данглисова батерија имала је доћи на Добро поље, а остатак артилерије остао је на гребену: Проструга – Рајац. Моравска дивизија II. позива: 2. пешадиски пук II. позива упућен је на Рајац, а за смену његових батаљона на Букви упућен је 1 батаљон из 1. пешадиског пука II. позива. 1 вод Данглисове батерије са Палежа послат је на Букве. Остале трупе биле су на својим досадањим положајима.
Густа магла још од зоре обавила је цео положај што је већ предсказивало тешкоћу извршења наређеног напада. Напад по оваком времену, не само да није давао гаранције за успех, него је чак постојала бојазан, да се трупе не изгубе из руку старешина и не растуре по овако испресецаном планинском земљишту обавијеном густом маглом. Руководећи се овим гледиштима команданти Дунавске дивизије I. и II. позива по претходном споразуму решили су, да напад обуставе и одложе до бољих прилика. Оваква њихова одлука била је за овај мах оправдана и командант I. армије примио је ово тим пре, што ни стање на крајњем левом крилу код Маљенског одреда овога дана није било најбоље. Маљенски одред, притешњен јачом снагом непријатељском, једва се држао на својим положајима, те је моментано ситуација диктовала, да се јача снага ангажује у том правцу, да се Маљен подржи, јер ако Маљен падне, непријатељ би довео у незгодан положај трупе на Сувобору и Прострузи покретом од Маљена и Риора у правцу Дружетића ка Горњем Милановцу. Борбе на фронту армије у току 23. новембра узеле су јачих размера само на крајњем левом крилу према Маљенској групи, где је непријатељ јачом снагом и активније дејствовао.
Борбе на левом крилу I. армије. Користећи се густом маглом и под заклоном њеним, непријатељ је већ око 7.30 часова почео напад на Маљен, обухватајући га са оба крила. Трупе Маљенског одреда храбро су се држале, али због обухвата и дрског надирања непријатељског, предњи делови овог одреда попустили су и повукли се. Непријатељ је заузео предње ровове, задржао се и почео утврђивати. Потиснути делови Маљенског одреда искупљали су се на кључу положаја, којега су наше трупе још чврсто држале. Напуштањем предњих ровова, нарочито одступањем делова са левог крила положаја, лево крило и бок Маљенског одреда искупљеног на врху Маљена постајали су све угроженији, јер је непријатељ у том правцу највише и надирао. Извештај о тешком стању код Маљенског одреда стигао је команданту Дунавске дивизије II. позива око 10 часова. Да би потпомогао Маљенски одред, командант дивизије упућује одмах са Игришта 1 батаљон 18. пешадиског пука I. позива правцем преко Риора ка Маљену а команданту Маљенског одреда наређује да Маљен упорно брани, гарантујући правац преко Риора – Дружетића и Леушића ка Горњем Милановцу. У циљу јачег потпомагања Маљенског одреда, командант дивизије тражио је од армије, да и Косјерићски одред преко Дивчибара и Краљевог стола нападне у десни бок и позадину непријатељских трупа према Маљену. Међутим, у колико је армији било познато, Косјерићски одред предузео је покрет још јутрос у 7 часова правцем преко Дивчибара, Краљевог стола ка Стражари, па је тако и команданту Дунавске дивизије II. позива јављено. За време борбе на Маљену, ангажовала се борба и на фронту 18. пешадиског пука I. позива на Игришту. Непријатељ јачине до 1 пука пешадије нападао је Игриште, али без велике интензивности. Око подне непријатељ је појачао напад на Маљен, притешњујући све више наш одред на њему, и дејствујући све јаче у правцу левог крила одреда.
Око 13.30 часова, кад је 2. пешад. пук II. позива стигао на Рајац, командант Дунавске дивизије II. позива, да би олакшао тежак положај Маљенског одреда, упутио је око 15 часова још 1 батаљон 8. пешад. пука II. позива са Мујиног гроба у правцу Риора за батаљоном 18. пешад. пука, те да удружени нападну у десни бок непријатељску колону, која врши обухват левог крила на Маљену. Батаљон 18. пешад. пука I. позива, упућен још пре подне за Маљен, наишао је на коси Риора на непријатељске делове који су избили и пресекли пут одступања Маљенског одреда. Батаљон поменутог пука предузима напад, успева да разбије ове непријатељске делове, али се одмах јаче ангажовао у борби са непријатељским деловима, који су били заузели к. 684, источно од Риора. Батаљон 8. пешад. пука II. позива упућен такође на Маљен, у покрету ка Риору још није у тај мах стигао до к. 684, међутим стање код Маљенског одреда између 16 и 17 часова било је врло тешко. Под заклоном густе магле, од које се није могло видети ни на 30 корака, непријатељ је све више обухватао одред на Маљену. Трупе 4. пешад. пука III. позива, које су биле на десном крилу положаја, напустиле су исти и дале се у бегство, управљајући оружје на свакога ко би покушао да их заустави. Са Косјерићским одредом, који је имао да избије на Дивчибаре, везе није било, нити је се у том правцу чула каква борба. Батаљони 18. пешад. пука I. позива и 8. пешад. пука II. позива упућени преко Риора у помоћ Маљенском одреду, били су заустављени непријатељским деловима, који су већ избили на к. 684 и потпуно пресекли везу Игришта и Сувобора са Маљеном и стали на пут одступања Маљенског одреда. Најзад, када је пред вече командант Маљ