23. новембар, Операције аустриске војске и српске II армије

412

Операције аустриске војске

Операције V. армије

Дејство Комбинованог корпуса

104. ландштурмска бригада, која је била на левом крилу овог корпуса, потпомогнута ватром монитора, почела је овог дана у јутру, да форсира прелаз Колубаре код Обреновца. Делом, преко провизорног пешачког моста, а делом помоћу чамаца, трупе ове бригаде прелазиле су реку, старајући се да заузму јако брањене висове на десној обали, али је пожртвовање војника било узалудно. 29. дивизија успела је овог дана да заузме с. Конатицу и коту 180 северно од овог села. Одред ове дивизије према Степојевцу успео је, да заузме коту 147 јужно од Конатице. У 15 часова, Срби су извршили један снажан против напад, у циљу да поврате овај, у дивљој гужви, заузети положај, али су били крваво одбивени, благодарећи доласку последњих резерви ове дивизије. Овом приликом је заробљено 2 српска официра и 207 војника. Али ипак Срби нису попустили, већ су на франту остали веома упорни. 7. дивизија успела је овога дана, да заузме с. В. Црљени обухватајући га са обе стране и одмах предузела утврђивање заузетих положаја.

Дејство 8. корпуса

У току овог дана вршено је под борбом прегруписавање трупа за предстојећи одлучан напад. 21. ландверска дивизија упорно је држала заузете положаје код Лазаревца и поред упорних српских против напада. 9. пешад. дивизија успела је, да се под борбом приближи српском положају на линији: Шушњар – Човка.

Операције VI. армије

У току овог дана предузето је прегруписавање трупа и покрети корпуса саобразно новом задатку армије, тако:
13. корпус груписао је 36. дивизију према Жупањцу, а 42. хонведску дивизију према Дудовици.
15. корпус груписао је 40. хонведску дивизију према с. Моравци; 48. дивизију према Гукоши, док је 1. дивизија, чија је 7. брдска бригада била према Грађенику (700), а 9. брдска бригада у резерви Комбиноване дивизије 16. корпуса, – добила задатак, да се прикупи позади средине корпуса у дивизиску резерву чим буде смењена са трупама 16. корпуса. Али ова смена није могла бити извршена, јер је Комбинована дивизија 16. корпуса, као најближа 1. дивизији 15. корпуса, била јако ангажована према Сувобору и Маљену.

Дејство 16. корпуса

Комбинована дивизија, због јачине Срба у пределу Сувобора, морала је увести у борбу и своју главнину (2. и 6. брдску бригаду), док је 14. брдска бригада остављена према јако поседнутом Маљену, где је успела да заузме предњи положај, на коме је запљењено 2 митраљеза. У дивизиској резерви остало је само 3 батаљона и 1 батерија 9. брдске бригаде 1. дивизије. 50. дивизија наступала је од с. Брежђе двема колонама: десна колона (15. брдска бригада) ка Маљену, а лева колона (3. и 16. брдска бригада) ка Сувобору. 18. дивизија отпочела је садејствовати свом 16. корпусу, који је са главнином окренуо фронт ка истоку. Дивизија је наступала широким фронтом обема странама пута Ваљево – Косјерић. Десна колона (13. брдска бригада) протерала је Србе овог дана са Козомора (1034), а лева колона (1. и 5. брдска бригада) одбацила је Србе са Црног врха (западно од Козомора) и успоставила везу са трупама 16. корпуса, које су наступале ка Маљену. 4. брдска бригада (самостална) продужавала је напад на Варду, али без успеха.

 

Операције српске војске

Операције II. армије

У току ноћи 22./23. новембра непријатељ је вршио делимичне нападе и испаде на положаје ове армије, али је свуда одбивен, сем на положајима Коњичке дивизије, где је заузете положаје задржао. У 13 часова примљено је наређење Врховне команде ОБр. 6935, које је изнето ниже у наређењима Врховне команде. На основи наређења Врховне команде ОБр. 6935 командант II. армије издаје заповест ОБр. 3942 ове садржине: Командантима: Моравске, Тимочке, Шумадиске дивизије I. позива и Коњичке дивизије. „На основи наређења Врховне команде ОБр. 6887 од 22. тек. месеца и ОБр. 6935 од 23. тек. месеца у циљу, да се поправи општа ситуација на војишту и непријатељ потисне у назад, I. армија има да се држи упорне одбране на своме положају а II. и III. армија да нападну противника и то: II. армија на фронт Словац – Уб. Како непријатељ држи линију Ћелиска коса – западни део Врачег брда и даље положај дуж обале Колубаре и Лукавице, то у циљу горе изложенога наређујем:
1. Моравска дивизија I. поз. остаје на својим положајима и служи као ослонац при нападу осталих дивизија, предузимајући почетне нападе у згодним моментима и часовима и чинећи што јачи притисак, те да противника веже за себе. У повољном моменту прећиће у напад, да противника по могућству баци преко Љига у коме случају својим левим крилом предузеће продирање преко Прњавора и Пепељевца ка Словцу.
2. Тимочка дивизија I. поз. напашће противника пред собом и стараће се да га пребаци на л. обалу Колубаре и да на истој подигне мостове на изабраним тачкама, на којима прелази Колубару и продужава наступање јужно од линије: Г. Јабучје – Руклади – мост на Кладници на друму Уб – Лазаревац, са тежњом, да што пре овлада положајима на линији: Словац – Караула одржавајући тесну везу са Шумадиском дивизијом I. позива.
3. Шумадиска дивизија I. поз. напашће противника пред собом и стараће се да га пребаци преко Лукавице и Колубаре на л. обалу Колубаре и да на истој подигне мостове на изабраним тачкама, на којима прелази Колубару и продужава наступање северно од линије: Г. Јабучје – Руклади – мост на Кладници на друм Уб – Лазаревац са тежњом, да што пре овлада положајима на линији: Тврдојевац – Провалије од