Септембар 1915, Распоред Тимочке дивизије I. позива

Тимочка дивизија I. позива, упућена у Пирот наређењем Врховне команде ОБр. 20477 од 22. ов. м-ца. непосредно под Врховном командом, распоређена је овако:
Десни одсек: 14. пешад. пук I. позива; 1. дивизион Тимочког артилериског пука и 1 Дебанжова батерија (6 топова). На граничном фронту почев од Стола и карауле Беле воде па до Нишаве код Срећковца. Главна линија одбране: Стол (1357) – Синотовачка Чука – Грчићев врх – Раскреје – Остриком – Дренова Глава – Крајиште.
Леви одсек: 20. пешад. пук I. позива; 2. дивизион Тимочког артилериског пука; 1 Дебанжова батерија (6 оруђа) и аустриска хаубичка батерија. Главна линија одбране: Корбул (522) – Пропашка рудина – Рођена Чука – Кочине – Бистарац – Вучје – Басарски камен – кота 1066 – Средњи врх.
Лужнички одред: 3. батаљон 3. пешад пука III. позива, 4 Дебанжова топа и вод коњаника. На граничном фронту од реке Мурговице до карауле Бела вода искључно. Главна линија одбране Густи рид – Крамара – Орничје.
Топлодолски одред: 4. батаљон 2. пешад. пука II. позива и вод коњаника. Заузима и обезбеђује правце између Дојкиначке реке и планинског ланца Миџор – Бабин зуб – Брестовачка чука, држећи по једну чету на Братковој страни и Жарковој чуци, а две на Запаги, где је и штаб одреда.
Резерва на Барју: 13. пешад. пук I. позива; 15. пешад. пук I. позива; Тимочки коњички пук I. позива; Пионирски полубатаљон; 1 чета III. позива и 2 чете последње одбране.
27. септембра. Војни Министар – Врховној команди, ОБр. 6599: „Командант Моравске дивизиске области извештава, да је због одласка добровољачког одреда из Предејана, остао незатворен правац Црна Трава – Рупље – Предејане. Да би се колико толико затворио, наредио је команданту 1. пешад. пука III. позива у Сурдулици, да упути једну чету из Вучиделца у Црну Траву. Али сматра да је ово недовољна јачина за затварање овога правца тим пре, што је у 1913. години тим правцем било упућено једно бугарско одељење, које је било допрло чак до Предејана“.
27. септембра. Врховна команда – команданту Моравске дивизиске области, ОБр. 20865: „За затварање правца Црна Трава – Рупље – Предејане по нашој представци упућеној Г. Министру војном, а као појачање чете III. позива може се употребити и део добровољачког одреда са Власине. 1. октобра одред на Власини биће појачан једним пуком оперативне војске, а једна брдска батерија већ је тамо упућена“.
27. септембра. Стање на ратишту: „На Дунавском фронту: Према Оршави било је пушкарања и по неколико избачених артилериских зрна. Непријатељ је извршио 6 аеропланских летења над одсеком Молдава – Дубравица – Смедерево. На Савском фронту: Путом Сурчин – Земун ишла је целог дана комора ка Земуну. Непријатељ је безуспешно избацио 6 артилериских зрна на наше одељење које се утврђивало код с. Дреновца. Сава је опала код Шапца за 13 см., код Обреновца за 10, а код Београда за 12 см. Дунав код Београда за 6 см.“.
27. септембра. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 130: „Пети дан мобилизације – понедељак. У овдашњим пешадиским пуковима (1. и 6. активни и 10. резервни), обвезници су одевени и наоружани. Сва спрема је у добром стању, комора још долази и слаба је. У артилериским пуковима овде (пољски, хаубички и градски), данас је преглед и пријем пописане стоке и возова; стање је слабо. Образована је велосипедска чета, јачине 200 велосипедиста. Има свега 2 аероплана. Македонско Једренски ополченци наоружани су Берданкама. Изгледа да су позвали више људи него што има оружја. Сутра (28.) вече пешадија ће бити готова за полазак, ако намеравају вршити концентрацију. Пуштен је глас, да је наша војска упала у Видински округ. Званично се морало демантовати, са уверавањем да се српска војска држи много далеко од границе. Добро би било имати згодне штампане прокламације на бугарском језику, које би се са аероплана пуштале по зони концентрације, на случај акције. Од тражених карата јутрос послах 25 комада по куриру до наше границе“.
28. септембра. Врховна команда – Министру војном, ОБр. 20897: „Француски војни изасланик, пуковник Фурније известио је, да Француска спрема једну дивизију да искрца у Солун, где су већ упућени колонски делови, а борачке трупе прикупљају се на острву Мудросу. Тражено је мишљење, ако би нам се и ова дивизија ставила на расположење о евентуалној њеној употреби. Молим за извештај, да ли би се ова помоћ примила, као и с обзиром на политичку ситуацију, да ли би се она употребила на новој или старој територији“.
28. септембра. Врховна команда – команданту Ужичког одреда, ОБр. 20900: „У вези наређења Пов. И. Бр. 5982 начелник штаба наредио је: Да мостовни трен Ужичке војске одмаршује у Крушевац и тамо остане до даљег наређења. Да се израђени чамци и понтони пренесу из Вардишта у Ужице, где ће се чувати са осталим чамцима и понтонима. Пренос да се изврши помоћу празне коморе, која се враћа из Вардишта. Да се такође помоћу празне коморе пренесе у Ужице и спремљена грађа за понтонске мостове, а која се налази код Вардишта, Гостиља и Бајине Баште. Да се остала припремљена грађа код ушћа Лима, Вишеграда и Старог Брода не преноси, али да се све припреми, те да се, ако и кад наступи потреба, може лако да уништи“.
28. септембра. Врховна команда – команданту трупа Нове Области, ОБр. 20904: „Имајући у виду ваш извештај Ђ. ОБр. 8801, по наређењу начелника штаба част ми је нарочито скренути пажњу команданту на потребу, да се правци преко Криве Паланке и Царевог села ка Кочанима и даље што боље обезбеде и граничне важне тачке сачувају у нашим рукама против могућих изненађења непријатељских. Треба бити приправан, да се одмах кад затреба заузму што јаче најважније тачке на граничном фронту, нарочито оне које сад нису у нашој власти. Али по захтеву владе, наше трупе не треба нипошто да изазивају и отпочну акцију. Железничку пругу и објекте треба добро обезбедити, јер по извештајима од стране бугарских четника спрема се понова атентат ових дана на железнички мост код км. 113“.
28. септембра. Врховна команда – команданту III. армије ОБр. 20933: „Начелник штаба наредио је, да се 17. пешад. пук Дринске дивизије I. позива транспортује железницом од Младеновца до Владичиног хана, одакле ће одмаршовати сувим за Власину, где је већ упућена 5. брдска брзометна батерија. Пук ће се транспортовати 30. ов. м-ца., ради чега командант пука нека ступи у споразум са шефом железничке инспекције, те да му одреди време укрцавања. Командант Дринске дивизије I. позива упутиће из штаба једног официра за команданта железничке станице у Владичином хану, који ће на томе месту остати привремено док потреба траје. Одређени официр кренуће се са првим возом 17. пешад. пука“.
28. септембра. Енглески војни изасланик пуковник Филипс – Врховној команди: „Наређено ми је да нагласим: сасвим одвојено од Грчке, која се још затеже да дозволи да трупе прођу кроз Солун, требало би неколико недеља да 100.000 савезничких трупа дође до Велеса. Даље, да понова изразим начелнику штаба Врховне команде, да опасност лежи у томе, ако би Србија похитала са непријатељством, јер савезници држе, да ће стизање њихових трупа у Солун имати ублажавајуће дејство на Бугарску Врховну команду. Кад сам тај телеграм примио, Лорд Киченер још није био добио мој телеграм у коме сам му јавио да Срби неће ни у ком случају провоцирати рат“.
28. септембра. Министар војни – Врховној команди, ОБр. 6640: „Војни изасланик у Русији хитном депешом од данас Бр. 215 саопштава: „Примио сам наређења г. Председника министарства Бр. 10124. Како је овде стигао председник руског министарства Горемкин, то сам сматрао да треба вечерас да видим начелника штаба и да га упознам са садржајем поменуте депеше. Био сам код начелника штаба Врховне команде, и, пошто сам реферисао о новостима које за данашњи дан имам од наше Врховне команде, прешао сам на ствар и у згодној прилици предочио о последицама, које ће наступити због неактивности дипломације четворног споразума у питању бугарске мобилизације, и представио тежину ситуације у којој се сви савезници, а нарочито Србија налази. Начелник штаба одговорио је: „Увиђам и сам све то и као што сам јуче обећао, данас сам о свему реферисао Цару. Вечерас по вечери говорићу са Председником министарства и надам се, да ћу и њега уверити да се више не сме губити време и да се одмах предузме одсудан корак код бугарске владе да обустави мобилизацију“. Даље рече, да будемо уверени, да се неће ограничити на полумере. Сутра ћу јавити што буде. Уграбио сам време да проговорим неколико речи са Председником министарства Горемкином и кажем најглавније. Он рече кратко: „Све је то тако. Но ма какве гадости Бугарска учинила, будите спокојни и не брините, све ће бити урађено како ваља“.
28. септембра. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 132: Шести дан мобилизације – уторак: Овдашњи пукови по четама су данас били на вежбању. Јачина 170 – 180 људи. По добивеним извештајима са разних страна у пешад. активним пуковима недостаје по 70 људи на чету у резервистима. Комора још није натоварена. Стање око касарни не показује, да се спрема покрет. У артилерији се врши преглед сталног кадра без журбе. У с. Новцу југозападно од Лома подижу се сталне пећи. У Цариброду нема других трупа, сем оних које се тамо мобилишу – 6 батаљона. Пут у Драгоманском кланцу нешто је поправљен, али мостови стоје порушени.
28. септембра. Пуковник Петар Пешић са Цетиња – Врховној команди Крагујевац, ОБр. 1513: „Један повереник јавља, да је један део 27. регименте која је била у Кривошијама, отишао против Србије. У Боки се говори, да ће ускоро 700.000 Аустро – Немаца напасти на Србију, да је прегазе и преко Бугарске даду руку Турцима. Војска је врло нерасположена за борбу против Србије и предвиђа нову погибију. Имају велико поштовање према српским војницима и много се плаше од поновне офанзиве против Србије“.
28. септембра. Војни изасланик у Лондону – Врховној команди, Бр. 46: „Киченер даје савет: не одвојити много трупа и не слабити северни фронт који је главни; према Бугарској посести потребне положаје на најважнијим правцима и чувати железничку пругу Солун – Ниш; утврдити и бранити мањим снагама до доласка савезничке војске, за шта су предузети кораци, али им треба времена. Саветује, да не изазовемо никако рат с Бугарима, да се не би правдали, да они ратују само с нама, а не и против савезника. Руски војни изасланик увиђа преку потребу о кооперацији с нама; ићиће Киченеру данас да му говори. Резултат ћу саопштити“.
28. септембра. Војни изасланик у Паризу – Врховној команди, Бр. 317: „Енглези и Французи имају успеха. Французи у Шампањи напредовали су за 4 км. Имају око 20.000 заробљеника, 70 топова и огроман број митраљеза. Има заробљеника из 40 разних пукова. Немачки губитци су велики. Наспрам Енглеза била је Гарда. За њу веле, да је дошла из Русије. Непријатељ се повукао на другу линију одбране. Французи су са успехом задовољни. Наступање ће се продужити, резултат јавићу“.
29. септембра. Врховна команда – команданту II. армије у Пироту, ОБр. 21024: „На прагу смо рата са Бугарском. Бугарска је у добу мобилизације, која је за пешадију завршена 28. овог месеца, а остали делови завршавају 30. овог месеца. После овога времена ће вероватно отпочети концентрација. Ваша армија има задатак: да обезбеђује гранични фронт од високе Ржане до Дешчаног кладенца закључно, и да заштићава концентрацију остале наше оперативне снаге, одређене за операције на Нишавском војишту. Обратити довољну пажњу на правац од Чипровца и обезбедити га са потребним делом снаге. По строгом наређењу наше владе, обратити командантима трупа нарочиту пажњу да се уздржавају свега, што би Бугарима дало повода, да нас нашим савезницима представе као изазиваче за објаву рата. Али, с друге стране, треба бити спреман, да се на случај потребе могу одмах заузети све наше граничне тачке, које би нам корисно послужиле као јаки ослонци, било на случај дефанзиве или прелаза у офанзиву. Утврђивање по раније донетом пројекту извршити што пре. На Власини се сад налазе: 2 добровољачка батаљона и 1 батаљон III. позива под командом команданта 1. пешад. пука III. позива који је у Сурдулици. Ускоро тамо стиже и 1 пук пешадије I. позива са артилеријом, те ће се образовати Власински одред са штабом у Сурдулици. На Калну ће 30. овог месеца пристизати трупе Шумадиске дивизије I. позива, које улазе у састав Тимочке војске. Штаб Тимочке војске је у Зајечару. Употребити сва средства за што боље сазнавање прилика код Бугара. Ускоро ће се у Белој Паланци инсталирати ваздухопловна ескадрила за извиђање источног фронта. Војишно слагалиште Ниш. Комуникациска линија Пирот – Ниш“.
29. септембра. Командант II. армије издао је заповест ОБр. 8401 у овоме: „Да би се омогућило што брже довршавање утврђења Пиротских положаја за одсудну одбрану Пирота наређујем:
1. Да Моравска дивизија I. позива, са својим трупама, поседне и утврди одсек положаја: од Нишаве преко Дренове Главе – Синоглавске чуке – Стола до Густог рида (речица Мурговица), и да осигурава гранични фронт на том одсеку, смењујући трупе Тимочке дивизије I. позива, које се на том одсеку налазе. При смењивању треба се постарати, да се рад не прекида и успорава, а смењивање са предстража да се изврши заклоњено. Поседање одсека и смењивање трупа Тимочке дивизије I. позива, треба отпочети још данас и постарати се, да се што пре изврши, како нас евентуални напад и препад противнички не би затекли у извршавању тога посла. Комуникациски је правац: Бари Чифлик – Блато – Понор – друм за Белу Паланку, као и сви путови, који су јужно од овога правца; постарати се да се за ову потребу успособе. Возови и установе, које се ешелонирају поред друма за Белу Паланку имају се разместити јужно од друма, остављајући северну страну за Шумадиску дивизију I. позива.
2. Командант Тимочке дивизије I. позива, повућиће све своје трупе са леве на десну обалу Нишаве, чим их замене трупе Моравске дивизије I. позива, и то поступно, чим се који пододсек замени; и са својим трупама посешће и утврдити одсек од Нишаве преко Пистарца, Влчја, Страшне чуке и даље до тачке одређене му ранијим наређењем Врховне команде, за заштиту граничног фронта и осигурава гранични фронт на целоме овоме одсеку. Постараће се да се утврђивање положаја за одсудну одбрану што пре доврши. Комуникациски је правац: пут од железничке станице за Белу Паланку. Командант ће се постарати да се потребне оправке изврше, те да пут буде употребљив за намењену му потребу.
3. Утврђивање положаја има се вршити по упуствима команданта Пиротских утврђења ђенерала Милоша Божановића.
4. Дебанжове батерије остају, како су распоређене и стављају се под команду дотичних дивизија.
5. Трупе III. позива, са положаја: Стол – Орничје – Крамара – Густи рид, по смени стављају се на расположење команданту Пиротских утврђења, да убрзају довршење утврђења на Тумби и Таламбасу. А трупе, које се сад налазе на овим тачкама и код Калне ради утврђивања, остаће на њима док не доврше тај рад и онда ће се вратити у своје команде.
6. За довршавање утврђивања, поседање утврђених положаја, као и осигуравање граничног фронта на својим одсецима, команданти ће употребити онолико трупа, колико налазе за потребно старајући се да се без потребе не развија много трупа, те да се држе ускупно за евентуалну потребу, одржавајући везу са другим суседним трупама.
7. Команданти нека нареде и настану да се строго одржава наређење Врховне команде ОБр. 20661 од 25. ов. м-ца имајући у виду и то да граница није још затворена; па према томе нека нареде потребне мере да се државна територија обезбеди од повреда.
8. Материјал за препречна средства употребиће команданти првенствено од онога који трупе имају са собом и у својим алатним колонама те да се не дангуби; а остатак тражиће од команданта Пиротских утврђења, коме да се обрате и пошаљу потребне возове тамо, где он нареди. Ако би имало могућности, треба у трупама и у колонама попунити утрошени материјал, ако се прими.
9. Комуникације за снабдевање трупа из Пирота одредиће се доцније“.
29. септембра. Војни изасланик у Софији – Врховној команди, Бр. 133: „Седми дан мобилизације – среда: Гардиски коњички пук данас је отпутовао са маршрутом Сливница – Трн.
Са њим су отишли и резервисти за 1. коњички пук, који је из села Новље премештен у Трн, где је образована коњичка бригада. Тамо ће сутра отићи и једна батерија. Официри ове батерије говоре нешто о „Буковој Глави“ (Власина). Вечерас полази ново образовани 1. и 5. пук од Маћедонаца и то: 1. за Ћустендил, а 5. за Дубницу. Сутра полази сувим из Софије правац Сливница: 1., 6. и 41. пешад. пук, а вероватно и један дивизион артилерије. Официри држећи предавање војницима говорили су, да борба поуздано стоји са Србима. 14. пешад. пук из Џумаје излази на границу према Царевом селу. 25. пешад. пук јуче је изашао цео на положаје западно од Цариброда. Очекују се тамо 2 батаљона 42. пешад. пука из Орханије.
Штаб I. армије биће у с. Филипову источно од Трна. У Радомиру и Џумаји су војишна слагалишта. Дивизиски суд Софиске дивизије биће у Цариброду. 6.000 Маћедонаца је добило руске пушке са бајонетима, а ополченци Берданке. У Татар – Пазарџику била је буна. Од грађана, 1 погинуо и неколико рањено. Бројно стање пушака: 255.000 Манлихерових; 50.000 руских три линиске и 54.000 Берданки“.
29. септембра. Пуковник Петар Пешић са Цетиња – Врховној команди – Крагујевац, ОБр. 1514: „Повереник из Невесиња јавља, да се у целој Херцеговини говори, да ће ускоро аустро – немачке трупе напасти на Србију и то заједно са Бугарима. Говори се да ће непријатељске трупе бити јаке од 700.000 до 1,000.000“.
29. септембра. Делегат председника Министарског савета – начелнику штаба Врховне команде: „Лорд Киченер, енглески војни министар, ставио је до знања да он налази: да Србија не треба да врши напад него да војном снагом чува фронт на северу, а једним делом пак, своје војске да заузме подесне позиције према Бугарској, ради одбране железнице и тамо да чека помоћ савезничке војске, која би већ стигла, да је Грчка дала пристанак. Он сматра, да би Србија морала да се бори, у случају напада на Бугарску, на два фронта и према Бугарској и према Аустроугарској, јер би напад на Бугарску убрзао офанзиву Аустро – Немачку против Србије. Према телеграфској наредби од данас Бр. 10269 од Г. Председника министарског савета имам част саопштити вам ово“.
29. и 30. септембра. Стање на ратишту: У близини Оршаве непријатељ се утврђивао, али је са ваших 5 артилериских зрна спречен у томе; непријатељ је безуспешно одговорио са 7 артилериских зрна. Према Раму непријатељ је радио неки мост; тај рад је прекинут са 4 наша артилериска зрна. Поводом тога развила се ту артилериска борба, у којој је непријатељ избацио 60 зрна. Наша артилерија одговорила је са 25 зрна. Према Градишту измењено је са непријатељем по 3 – 4 артилериска метка. Непријатељ се утврђивао код Пашине хумке (западно од Н. Паланке израдио је ров дуг 1 км.). Око подне 4 аероплана летела су над простором Рам – Пожаревац – Гроцка – Ковин. Између 16 и 18 часова 7 непријатељских аероплана летели су над Пожаревцем и бацили на варош и њену непосредну околину око 60 бомби. Погинуо 1 грађанин, а рањено: 1 официр, 1 војник и 3 грађанина. Оштећено је више кућа. Код Београда непријатељ је тукао пешадиском ватром једну нашу мину према Кланици. 3 непријатељска аероплана летела су над положајем код Београда, а један је три пута летео над одсеком с. Прогар – с. Прово. Пушкарања је било према Јовиној бари. Непријатељска артилерија од Купинова избацила је безуспешно 5 артилериских зрна на с. Скелу. Данас 30. септембра 6 – 7 непријатељских аероплана летели су над Крагујевцем и бацили око 45 бомби, од којих је око 15 пало у Војно – технички завод и његову близину, али не причинив велике штете. Ватром наше артилерије оборен је један непријатељски аероплан; пилот и бацач бомби са аероплана погинули су, апарат је сав изломљен. У вароши погинуло је 5 а рањево 10 лица. Сава је опала код Обреновца 8 см., код Београда 15. Дунав је опао за 14 см.
30. септембра. Врховна команда издаје наређење ОБр. 21080 за формирање Власиначког одреда. „За команданта одређен је пуковник Милован Плазина. У састав одреда улазе: Добровољачки одред; 17. пешад. пук I. позива; 1. батаљон 2. пешад. пука III. позива; 2. батаљон 1. пешад. пука III. позива; 5. брдска брзометна батерија; 2 батерије брзометне и 2 пољска Дебанжова топа. Одред ће обезбеђивати гранични фронт од изворног дела Градске (М реке), где хвата везу са трупама II. армије па до Патарице, где хвата везу са трупама Нове Области. У командном погледу Власиначки одред стајаће под Врховном командом, а штаб одреда биће у Власини“.
30. септембра. Врховна команда издаје наређење ОБр. 21082 за формирање Тимочке војске. Да Ужичка војска формирана указом од 16. јула 1914. год., као ратна јединица престане дејствовати. Да се као нова ратна јединица формира Тимочка војска. Досадањи штаб Ужичке војске, да се у целокупности пренесе у састав штаба новоформиране Тимочке војске. Састав Тимочке војске треба да буде: Армиски делови: 5 телеграфско одељење; 2. брдска Дебанжова батерија; 2. одељење резервне мунициске колоне; 5. одељење главног интендантског воза и 1. хаубичка батерија М. 97. год. – Неготински одред: 8. пешад. пук I. позива; 1 батаљон последње одбране из 13. пуковске окружне команде (осигурава железничку пругу Зајечар – Прахово); 1 брзометна батерија од 4 топа и 4 позициска Тимочка Дебанжова батерија 6 топова. Комбинована дивизија I. позива: са свима својим деловима. Шумадиска дивизија II. позива, са свима својим деловима. Трупе III. позива, употребљене за обезбеђење граничног фронта до Св. Николе и као посада утврђења и то: 3. и 4. батаљон 14. пешад. пука III. позива; 1 комбиновани батаљон последње одбране из 14. пуковске окружне команде и 20 Дебанжових топова. У командном и административном погледу Тимочка војска стајаће под Врховном командом. Тимочка војска дејствоваће као административни орган I. степена. Штаб Тимочке војске биће у Зајечару.
30. септембра. Врховна команда – команданту Тимочке војске, ОБр. 21085: „На прагу смо рата са Бугарском. Бугарска је у добу мобилизације, која је за пешадију завршена 28. ов. м-ца. а за остале делове завршава се 30. ов. м-ца. Тада ће се вероватно отпочети концентрација. Тимочка војска има задатак да обезбеђује гранични фронт од Св. Николе до ушћа Тимока у Дунав. По строгом наређењу наше владе обратити командантима трупа нарочиту пажњу, да се уздржавају од свега, што би дало повода Бугарима, да нас нашим савезницима представе као изазиваче за објаву рата. Али с друге стране треба бити спреман, да се на случај потребе могу заузети све важне граничне тачке, које би нам корисно послужиле као јачим ослоном, било на случај дефанзиве или прелаза у офанзиву. Утврђивање по раније послатим пројектима извршити што пре и потпуније. У Пироту је штаб II. армије, а северно Крајински одред са штабом у Петровом селу. Употребити сва средства за што боље сазнавање прилика код Бугара. Ускоро ће се у Белој Паланци инсталирати ваздухопловна ескадрила за извиђање источног фронта. Војишно слагалиште: За Комбиновану дивизију I. позива је Параћин; за Шумадиску дивизију II. позива у прво време је Књажевац а чим се он испразни онда Ниш. Комуникациска линија: за Комбиновану дивизију I. позива је Зајечар – Параћин; за Шумадиску дивизију II. позива је Сврљиг (Дервен) – Ниш. О пријему овог наређења известити одмах“.
30. септембра. Врховна команда издаје наређење ОБр 21088, за формирање Неготинског одреда. Да се од трупа налазећих се код Неготина формира Неготински одред. У његов састав да уђу ове трупе: 8. пешад. пук I. позива, једна брдска батерија од 4 топа, 4. позициска Тимочка Дебанжова батерија (6 топова), један батаљон последње одбране из 13. пуковске окружне команде. За команданта Неготинског одреда одређује се пешадиски пуковник Ђура Докић, досадањи командант Лимске бригаде Ужичке војске. Досадањи штаб Лимске бригаде, формираће штаб Неготинског одреда. Лимска бригада као ратна јединица престаће дејствовати. У командном и административном погледу стајаће под Тимочком војском.
30. септембра. Врховна команда – команданту III. армије, ОБр. 21059: „Да се 17. пешад. пук Дринске дивизије I. позива транспортује 30. ов. м-ца. железницом од Младеновца до Владичиног хана, одакле ће одмаршовати сувим за Власину, где је већ упућена 5. брдска батерија. Да се 2 батерије Дринског артилериског пука са штабом дивизиона и одговарајућим делом мунициске колоне, транспортује железницом 1. октобра до Владичиног хана, а одатле одмаршује на Власину. Поменути делови улазе у састав Власинског одреда“.
30. септембра. Врховна команда – Војним изасланицима у Петрограду, Паризу, Лондону и Риму, ОБр. 21064: „Према позитивним извештајима, које нам је послао наш војни изасланик из Софије, Бугари врше концентрацију према нашој граници; своје предње делове избацују на саму границу. Ово је не само изазивање, кога се ми сасвим клонимо, већ уједно и потпуно јасан знак, да ће нас Бугари ускоро напасти. Напоредо с овим, Аустро – Немци на нашем северном фронту, беспрекидно се појачавају и доводе све нове и нове снаге. Њихов велики број аероплана и извиђања с бацањем бомби на вароши, јасно утврђује да ће нас Аустро – Немци у заједници с Бугарима ускоро напасти. Молим наставите и уложите сав свој труд код Врховне команде, код које се сад налазите, да јој јасно и очигледно представите и убедите, да ће вас Бугари, заједно с Аустро – Немцима ускоро напасти и да због тога треба да настану, да нам се одмах упути што обилнија помоћ у војсци, јер ми сами бићемо немоћни држати се успешно дефанзиве на свима фронтовима“.
30. септембра. Министар војни – начелнику штаба Врховне команде (лично), Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6689: „Наш изасланик из Лондона депешом од 28. ов. м-ца. јавља: „Г. Јермелов руски војни изасланик саопштио ми је резултат јучерашњег његовог разговора са Киченером и њему је рекао у погледу нашег владања према Бугарима исто што и мени, а шта сам вам ја саопштио у мом телеграму Пов. Бр. 46. Јермелов се слаже са гледиштем Киченера, да не одвајамо са севера више од 50.000 за заштиту железничке пруге Солун – Дунав и чувати се да ми изазовемо рат. Киченер ми каза у строгом поверењу, да ће се послати нама 150.000 савезничке војске. У министарству војном чуо сам да Бугари концентришу велике снаге северно од Драгомана ка Видину; према Грцима само 30.000, јер верују да Грци неће ући у рат. Према извештајима њиховим из Румуније: Аустро – Немачких трупа има према нашем северном фронту око 500.000, ма да авијатичари то не потврђују. Румуни имају своје војске према Аустроугарској око 280.000, према Бугарској око 100.000. По њиховом рачуну за 5 дивизија савезничке војске Солун – Велес, кад се употреби и железничка пруга Солун – Битољ, треба 25 дана, што је много, ако се комбинују и обични путови за марш. Моле за прорачун и објашњење за брз овај пренос као и којим је путовима најбоље. Пошаљите ми хитно. Надам се, да ћу данас видети Киченера“. Част ми је доставити предње с молбом, да се пошаље тражени одговор“.
30 септембра. Министар војни – Врховној команди, Пов. Ф. Ђ. ОБр. 6694: „Војни изасланик из Русије од 29. ов. м-ца. јавља: „Сад сам говорио са Министром спољних послова Сазоновом и у главном казао сам шта треба. Он рече да је његово мишљење било: да се сачека даљи развој догађаја и тада тек предузме одсудан корак, али кад војнички обзири захтевају да се такав корак учини што пре, ја се морам сагласити са тиме и да ће још данас а најдаље сутра бити предан ултиматум бугарској влади. Чека се само сагласност Француске и Енглеске, о чему ћу још данас надам се имати повољан одговор. Од одговора који ће дати Бугарска влада зависиће наше даље држање. У 17 часова биће седница Министарског савета под председништвом Царевим“.