Развој политичке и стратегиске ситуације до октобра 1915

525

Први период 1915. год.

Први део

Развој политичке и стратегиске ситуације од пораза аустроугарске војске у Србији у првој половини децембра 1914. год. до почетка аустро – немачке офанзиве у првој половини октобра 1915. год.

Друга половина децембра 1914. год.

Стање на српском фронту

Ситуација аустроугарске војске. После пораза аустроугарске „Балканске војске“ у Србији, у првој половини децембра 1914. год., извршено је одступање на леву обалу Дунава, Саве и Дрине. На место дотадањег команданта „Балканске војске“ ђенерала Поћорека, одређен је ђенерал надвојвода Евген, коме је за начелника штаба назначен фелдмаршаллајтнант Алфред
Краус. Из дотадањих штабова V. и VI. армије формиран је штаб „Балканске војске“. Надвојвода Евген стигао је 26. децембра у Петроварадин, да прими команду над „Балканском
војском“. Команданту „Балканске војске“ били су непосредно потчињени: 8., 13., 15., 16. и комбиновани корпус; група ђенерала Тамаши; командант Босне и Херцеговине ђенерал пешадије Саркотић; команде корпусних територијалних области: Темишвар и Загреб; команда ратне луке Кастелново; тврђава Петроварадин; речна флотила и део флоте, који се налазио у Котору. Команданту Босне и Херцеговине у Сарајеву потчињене су: команде корпусних територијалних области: Сарајево и Мостар; група ђенерала Шњарића; утврђена места: Требиње, Билећ, Мостар, Калиновик, Сарајево и одбранбени рејон Автовац. Аустроугарска Врховна команда дала је 23. децембра команданту „Балканске војске“ као минимални задатак: „спречавање упада српских снага у област монархије и то пре свега у правцу Беча и Будим-Пеште“. Према овоме задатку могло се закључити, да је аустроугарска Врховна команда очекивала нешто више. Због тога, а да би ситуацију боље расветлио, известио је надвојвода Евген Врховну команду, да за дуже времена није у стању да отпочне офанзиву. Имао је на расположењу само 91.000 пушака, које су се у најбољем случају тек до половине јануара могле повећати на 133.000 пушака. Јачина српске војске цењена је на 130 – 140.000 војника. Према томе било је, чак и овако увећано бројно стање аустриских трупа, недовољно за извођење једне тако тешке операције, као што је у ствари била офанзива преко Дунава и Саве. Но и ако је команда „Балканске војске“ у прво време имала да се ограничи на извршење само минималног задатка, морала је ипак „за сваки случај“ бити спремна, да у свако доба отпочне офанзиву, ако би то виши разлози императивно захтевали.
Садањи збивени распоред трупа у Срему није одговарао минималном задатку – дефанзиви, а још мање био је подесан за извођење офанзивних операција. Железничка мрежа није била повољна за померање трупа у страну. Јужно од Сегедина није било ни једног железничког моста преко Тисе, што је отежавало евентуално пребацивање јаче снаге у Банат. За обезбеђивање 223 км. дугачке границе на Дунаву било је распоређено: 8.160 пушака и 50 топова. Само један батаљон био је у Хомокошу у резерви. Те слабе снаге могле су осматрати границу, но нису биле у стању да спрече ма какву акцију прелаза од стране Срба. Због уског колосека босанских железница било је потребно створити могућност за груписање довољне снаге у Босни. Ово је потребно нарочито у циљу офанзивног потпомагања тврђаве Сарајева. Па и за евентуалну офанзиву, која се замишљала преко Саве и Дунава између Мораве и Колубаре, било је потребно да се 1 – 2 корпуса пребаце у Банат. И за овај случај било је деташовање мањих снага у Босну од велике користи. На основи овог размишљања намеравала је команда „Балканске војске“, да, после довољног одмора трупа, пребаци један корпус (комбиновани или 13.) железницом у Банат; 5. брдску бригаду 16. корпуса у Брчко; 9. брдску бригаду 15. корпуса у Сарајево. Аустроугарска Врховна команда одобрила је у главном ову намеру. Како је аустоугарска Врховна команда ценила ситуацију, види се из реферата начелника главног ђенералштаба о задатку и распореду „Балканске војске“ (ОБр. 5900 – Тешен 31. децембра 1914. год.) који гласи: „V. армији као и српској војсци потребно је да се опораве и изврше попуну у људству и материјалу. V. армија може ово извршити најраније до краја јануара. Кад ће српска војска у истој мери бити спремна, не зна се. Срби могу:
а) Држећи се дефанзиве на фронту: Сава – Дунав упасти у Босну и то: једном групом код Лознице преко Доње Дрине; једном групом у правцу Сарајева. Контра операције за овај случај могле би бити само ове: или сопствена офанзива преко Саве и Дунава у Србију; или сопствена офанзива преко Саве, узводно Дрине у правцу Сарајева.
б) Предузети офанзиву преко Саве, узводно од Београда, у вези са једном српско – црногорском споредном операцијом ка Сарајеву.
в) Предузети офанзиву преко Дунава, низводно од Београда.
г) Срби могу остати у дефанзиви и очекивати офанзиву V. армије.
Према овоме:
а) Дефанзиву Срба треба само дотле претпостављати, док њихова попуна војске не буде довршена.
б) Офанзива преко Дунава низводно није вероватна, сем у случају једне кооперације са Румунијом.
в) Офанзива преко Саве узводно може се ипак очекивати, чим се одмор и попуна српске војске изврши.
г) Изгледа, да је највероватнији случај: Офанзива преко Доње Дрине и у правцу Сарајева, пошто је циљ те операције директно уперен на то да се Босна освоји.
Овоме би одговарале, са сопствене стране, ове мере: „Да се у Банату употребе само слабије снаге, које би у случају потребе послужиле једино зато, да заштите евентуално пребацивање трупа железницом. У Срему је главна снага тако груписана, да би она могла дејствовати преко Саве узводно правцем ка југу, у случају да Срби упадну у Босну, а такође и у источном правцу, ако би се он