Јануар 1915, Стање на српском фронту

435

Ситуација аустроугарске војске. – „На основи добивених извештаја о распореду српске војске командант Балканске војске и поред неповољног збивеног распореда, доноси одлуку да трупе остави, у главном, у досадањем распореду, како би се оне могле још неко време у миру опорављати и извршити попуну. Предузете су само мере да се трупе у Босни појачају. У времену између 5. и 8. јануара дошла је 9. бригада (1. пешад. дивизије) у Сарајево, а 5. брдска бригада (18. пешад. дивизије) у Брчко, одакле је продужила марш сувим до Тузле, где је стигла 10. јануара. Пребацивање V. армије у кантонмане на запад, како је то било изложено у реферату начелника главног ђенералштаба, није било по вољи команданту Балканске војске. Ово померање трупа одговарало је потреби да се одбрани Босна, али се није водило рачуна о идеји једне офанзиве против Србије, сем случаја да се ова предузме у ономе истом правцу, који се већ једном у највећем степену показао као неповољан. У противном, морало би се најпре вршити прегруписавање снаге, што би такође било неповољно, јер би се моменат изненађења могао лако пропустити. Према овоме, а у циљу стварања дефинитивне одлуке по питању груписања снаге, командант Балканске војске упућује 6. јануара Врховној команди ова питања: Да ли Врховна команда очекује, да Балканска војска по извршеној попуни у људству и материјалу предузме офанзиву против Србије? Какав задатак намерава Врховна команда дати овој војсци, ако до конца јануара буде улазак Румуније у рат вероватан или сигуран? Ово је било потребно знати, јер је од додељеног задатка зависила припрема за операције, нарочито подизање мостова и мостобрана (Осјек, Ердут, Тител, Бечеј, Сегедин).
6. јануара командант Балканске војске добија овакву депешу из Врховне команде: „Да ли би Балканске снаге биле у стању да реше минимални задатак, и у случају да им се одузму три дивизије?“ За овај случај намеравала је Врховна команда да узме одмах – привремено – комбиновани корпус и 40. пешад. дивизију за руски фронт, како би могла, још пре почетка пролећа, да постигне потпун успех против Руса. Како се из до сад изложеног може закључити аустроугарска Врховна команда у времену од 1. до 5. јануара одлучила се, да напусти идеју зимске офанзиве против Србије. Командант Балканске војске пристао је на захтев Врховне команде и издао 7. јануара припремну заповест за одлазак поменутих трупа. Транспортовање је отпочело 10. јануара. Наређењем Врховне команде од 8. јануара, добио је комбиновани корпус нов назив „19. корпус“, а комбинована дивизија назив „57. пешад. дивизија“.
8. јануара командант Балканске војске добија овај одговор на стављена питања од 6. јануара: „а) Офанзива против Србије не може се узимати у обзир све дотле, док, после успешне акције на руском фронту, Врховна команда не буде у стању да опет упути V. армији јаке снаге. До тога тренутка очекује се од те армије да изврши минимални задатак – дефанзиву према Србији. б) Ако до краја јануара или доцније акција Румуније против Аустроугарске постане вероватна или сигурна, онда је задатак V. армије, да заштити правце ка Бечу и Будим-Пешти и у случају једне евентуалне српско – румунске кооперације. Директиве за груписање V. армије за овај случај не могу се још сад издати, пошто би то груписање зависило од конкретних околности а нарочито од тога да ли би Срби, у исто време и у уском додиру са румунским упадом у Ердељ, упали у Банат или би они изабрали правац наступања преко Срема или још западније. Припреме у операциском смислу, које командант Балканске војске ставља у изглед тј. подизање мостова и мостобрана код Осјека, Ердута, Титела, Бечеја и Сегедина, биће у сваком случају целисходне и треба их извршити“. Према добивеним извештајима о српској војсци ценило се, да је та војска морално и материјално потпуно исцрпљена. То је доказивала и чињеница, да у току од месец дана она није предузела никакву офанзивну акцију.
10. јануара јављено је Врховној команди ово: „Већина извештаја искључује офанзивну намеру од стране Србије“. Да би се одлазак трупа са српског на руски фронт маскирао, командант Балканске војске наредио је 8. јануара, да се пребаци 109. ландштурмска бригада у Банат. У истом циљу, као и због обмане о правцима превожења немачких дивизија, које су биле одређене за појачање у Карпатима, наређено је да се шире вести о доласку немачких појачања у Банат. А да би се вера у ову вест појачала упућен је, у времену 12. до 16. јануара, у Банат 2. батаљон 3. немачког гренадирског пука и распоређен са по једном четом код: Беле Цркве, Вршца, Ковина и Панчева. Официри у групама кретали су се као да врше рекогносцирања. У инострану штампу пуштене су вести о доласку јаких немачких снага у Банат. У времену од 10. до 13. јануара стигла је 109. ландштурмска бригада у Вршац са задатком, да служи као ослонац за осигурање Дунава. Бригада је стављена под команду територијалне области у Темишвару. Остале ландштурмске формације, које су биле у саставу корпуса, расформиране су 13. јануара; људство се употребило за попуну осталих трупа. Због одласка 19. корпуса и 40. хонведске дивизије на руски фронт, одређене су осталим корпусима V. армије друге кантонманске просторије. Ново груписање армија удешено је тако, да се маневровање може лакше и брже вршити. 8. корпусу наређено је, да се премести из простора западно и северозападно од Новог Сада у кут Тисе и Дунава (Тител – Жабаљ), како би се у случају потребе олакшало његово пребацивање у Банат сувим, преко мостова код Титела и западно од Бечкерека. За 15. и 16. корпус било је предвиђено да се у случају потребе транспортује железницом и то: 15. корпус: Нови Сад – Суботица – Сегедин – Темишвар. 16. корпус: Винковци – Сомбор – Суботица – Сегедин – Бекеш Чаба – Темишвар. Велики део корпусних тренова пребачен је у састав армиског трена у Бачку. У Бачкој су те коморе биле боље обезбеђене, јер су имале пред собом две речне препреке, њихово евентуално пребацивање у Банат преко моста на Тиси код Титела, а у Срем преко мостова код Ердута и Новог Сада, било је у свако доба могуће.
Састав Балканске војске 15. јануара 1915. год. Командант