Јануар 1915, Ситуација српске војске

451

3. јануара, непријатељ је са 1 – 2 чете посео малу Аду Циганлију код Београда. Ноћу 4./5. јануара, наша одељења напала су ове чете, разбиле их и заробиле 48 војника. Иначе, у току 4. јануара ни на једном делу фронта, није било ничега значајнијег.
6. јануара, Министарство војно писмом ЂОБр. 2736 доставило је Врховној команди извештај војног изасланика из Софије пуковника Кушаковића у овоме:
„1. Бугарски војни изасланик у Бечу, ппуковник Пантилов пре неколико дана допутовао је у Софију. Један од народних посланика из опозиције питао је министра војног ђенерала Фичева о циљу доласка Пантилова из Беча. Министар је одговорио, да га је нарочито позвао, да се лично обавести о војној ситуацији у Аустроугарској и изјавио је, како му је Пантилов представио исту у свему као повољну. Вели: све фабрике Аустроугарске раде усиљено муницију, оружје и остали ратни материјал, у коме се осећала оскудица. Аустрија ће до 1. фебруара имати најмање 4.000.000 војника под оружјем. Најзад, Пантилов је изнео своје мишљење, да ће Немачка и Аустрија из овога рата изаћи као победници, са чиме се сложио и ђенерал Фичев.
2. Други један народни посланик (русофил) питао је руског војног изасланика пуковника Татаринова: како би Аустријанци требали да дејствују против Србије, па да дођу у везу са бугарском војском? Татаринов му је одговорио: Само, ако дејствују са севера преко Дунава и ако успеју да одбаце српску војску на запад ка Дрини. На ово је тај посланик одговорио: Сад ми је јасно, зашто је дошао Пантилов из Беча. Даље ништа није казао нити га је Татаринов хтео питати, но закључује, да је Пантилов из Беча донео будући план дејства аустриске војске против нас и да тај план мора да има некакве везе са будућом акцијом бугарске војске.
3. Што се тиче плана дејства аустриске војске уошпте, овдашњи аустриски војни изасланик пуковник Ласка на једном месту изразио се, како постоје два гледишта о томе: а) да се према Србији буде у одбрани, док се не разбије руска војска у Галицији, б) да се Руси за време зиме задрже са довољно снаге на Карпатима, и да се против Србије крене таква армија и тако спремљена, како би у најкраћем времену разбила српску војску. Било једно или друго, моје је мишљење, да бисмо ми, после досадашњих успеха, требали да се држимо принципа највеће економије снаге и средстава тако, да у току овога европског рата можемо не само истрајати, већ да будемо у стању паралисати све евентуалности на Балкану до дефинитивног закључења мира, који неће скоро наступити.
4. Повереник руског војног изасланика пуковника Татаринова, који је у исто време и мој повереник, вратио се из Аустроугарске и донео је доста података о кретању аустроугарске војске ка руском и нашем фронту и о дислокацији резервних трупа у унутрашњости земље. Неке од ових података, који се тичу Србије, пуковник Татаринов доставио је непосредно руском војном изасланику у нашој Врховној команди пуковнику Артамонову. Но како у податцима, које је донео повереник, има доста нејасности, то сам се уздржао да шаљем детаљне податке, док их добро не разјасним са овим повереником. За сад из тих података могу закључити само ово: Према нама се формира нова аустриска војска у јачини око 240.000 људи, не рачунајући у то остатке од досадашње војске према нама. Од ових 240.000 само је 40.000 из дејствујуће војске, а остало је аустриски ландштурм, мађарски хонвед и допунске трупе. Горњих 40.000 људи треба узети из 4. аустриске армије, која дејствује око Кракова. Из разних корпуса узети су ови пукови: 4., 6., 8., 14., 33., 38., 47. и 51. Уопште може се закључити, да се појачава фронт: Молдава – Панчево.
5. Мој повереник разговарао је у Пешти са инжињером Емилом Тереком, послаником у мађарском парламенту, који му је рекао, да у Мађарској постоји јака струја за мир. Мађари би, вели, радо дали Србији северну Албанију, а Русији би оставили одрешене руке за Цариград и Дарданеле, јер је, вели, боље да северна Албанија припадне Србији него Италији“.
6. јануара, делегат министарства спољних послова писмом Бр. 499 извештава Врховну команду о овоме: „Устанак у северној Албанији узима све веће размере. Есад паша није у стању да се одбрани од напада устаника, који су тражили да му се предаду српски и француски представници у Драчу, ради чега су се ови морали склонити на италијански брод. Како су устаници у рукама аустриских и турских агената, и како је вероватно да ће они поћи на нас, кад савладају Есад пашу, у намери да уђу у нашу земљу и да тако ослабе нашу акцију против Аустрије, имам част по телеграфској наредби господина Председника Министарског Савета Бр. 9230 од јутрос, саопштити Врховној команди, да спреми све што је потребно и нареди, да се одмах заузму сви раније поседани стратегиски положаји у Албанији, које смо морали напустити у своје време под притиском аустриских претњи. Ово заузимање било би добро да се изврши са што мање сукоба и крви, а најбоље би било, да се у Охриду и Призрену са виђеним људима из оних крајева који се поседају припреми шта треба“. Истог дана, начелник штаба Врховне команде војвода Путник на горњу представку одговорио је Председнику Министарског Савета депешом ОБр. 9182 ово: „Односно припрема за заузимања стратегиских граница у Албанији, које смо раније имали у рукама, молим да ово питање регулишете са министром војним и командантом трупа Нове Области“.
7. јануара. Врховна команда издаје наређење ОБр. 9162 у овоме: „Команданту I., II. и III. армије, команданту Одбране Београда, Ужичке војске, Тимочке дивизиске области и Браничевског одреда. По свима до сад добивеним извештајима са разних страна непријатељ предузима журне припреме у комплетовању својих армија, које су дејствовале против нас, те није искључена могућност да ускоро понова отпочне акцију против нас. Према оваквом стању ствари командант ће предузети све потребне мере, да се подручне му трупе што пре попуне: људством, стоком и осталом потребном материјалном спремом, те да буду способне и спремне за евентуалну акцију“.
8. јануара. Командант Одбране Београда доставља Врховној команди мемоар Одбране Београда ОБр. 1248 у овоме: „За одбрану фронта од Брестовика до Остружнице закључно намењене су ове трупе:
1. Трупе које су раније браниле Беогр