Јануар 1915, Ситуација српске војске

626

3. јануара, непријатељ је са 1 – 2 чете посео малу Аду Циганлију код Београда. Ноћу 4./5. јануара, наша одељења напала су ове чете, разбиле их и заробиле 48 војника. Иначе, у току 4. јануара ни на једном делу фронта, није било ничега значајнијег.
6. јануара, Министарство војно писмом ЂОБр. 2736 доставило је Врховној команди извештај војног изасланика из Софије пуковника Кушаковића у овоме:
„1. Бугарски војни изасланик у Бечу, ппуковник Пантилов пре неколико дана допутовао је у Софију. Један од народних посланика из опозиције питао је министра војног ђенерала Фичева о циљу доласка Пантилова из Беча. Министар је одговорио, да га је нарочито позвао, да се лично обавести о војној ситуацији у Аустроугарској и изјавио је, како му је Пантилов представио исту у свему као повољну. Вели: све фабрике Аустроугарске раде усиљено муницију, оружје и остали ратни материјал, у коме се осећала оскудица. Аустрија ће до 1. фебруара имати најмање 4.000.000 војника под оружјем. Најзад, Пантилов је изнео своје мишљење, да ће Немачка и Аустрија из овога рата изаћи као победници, са чиме се сложио и ђенерал Фичев.
2. Други један народни посланик (русофил) питао је руског војног изасланика пуковника Татаринова: како би Аустријанци требали да дејствују против Србије, па да дођу у везу са бугарском војском? Татаринов му је одговорио: Само, ако дејствују са севера преко Дунава и ако успеју да одбаце српску војску на запад ка Дрини. На ово је тај посланик одговорио: Сад ми је јасно, зашто је дошао Пантилов из Беча. Даље ништа није казао нити га је Татаринов хтео питати, но закључује, да је Пантилов из Беча донео будући план дејства аустриске војске против нас и да тај план мора да има некакве везе са будућом акцијом бугарске војске.
3. Што се тиче плана дејства аустриске војске уошпте, овдашњи аустриски војни изасланик пуковник Ласка на једном месту изразио се, како постоје два гледишта о томе: а) да се према Србији буде у одбрани, док се не разбије руска војска у Галицији, б) да се Руси за време зиме задрже са довољно снаге на Карпатима, и да се против Србије крене таква армија и тако спремљена, како би у најкраћем времену разбила српску војску. Било једно или друго, моје је мишљење, да бисмо ми, после досадашњих успеха, требали да се држимо принципа највеће економије снаге и средстава тако, да у току овога европског рата можемо не само истрајати, већ да будемо у стању паралисати све евентуалности на Балкану до дефинитивног закључења мира, који неће скоро наступити.
4. Повереник руског војног изасланика пуковника Татаринова, који је у исто време и мој повереник, вратио се из Аустроугарске и донео је доста података о кретању аустроугарске војске ка руском и нашем фронту и о дислокацији резервних трупа у унутрашњости земље. Неке од ових података, који се тичу Србије, пуковник Татаринов доставио је непосредно руском војном изасланику у нашој Врховној команди пуковнику Артамонову. Но како у податцима, које је донео повереник, има доста нејасности, то сам се уздржао да шаљем детаљне податке, док их добро не разјасним са овим повереником. За сад из тих података могу закључити само ово: Према нама се формира нова аустриска војска у јачини око 240.000 људи, не рачунајући у то остатке од досадашње војске према нама. Од ових 240.000 само је 40.000 из дејствујуће војске, а остало је аустриски ландштурм, мађарски хонвед и допунске трупе. Горњих 40.000 људи треба узети из 4. аустриске армије, која дејствује око Кракова. Из разних корпуса узети су ови пукови: 4., 6., 8., 14., 33., 38., 47. и 51. Уопште може се закључити, да се појачава фронт: Молдава – Панчево.
5. Мој повереник разговарао је у Пешти са инжињером Емилом Тереком, послаником у мађарском парламенту, који му је рекао, да у Мађарској постоји јака струја за мир. Мађари би, вели, радо дали Србији северну Албанију, а Русији би оставили одрешене руке за Цариград и Дарданеле, јер је, вели, боље да северна Албанија припадне Србији него Италији“.
6. јануара, делегат министарства спољних послова писмом Бр. 499 извештава Врховну команду о овоме: „Устанак у северној Албанији узима све веће размере. Есад паша није у стању да се одбрани од напада устаника, који су тражили да му се предаду српски и француски представници у Драчу, ради чега су се ови морали склонити на италијански брод. Како су устаници у рукама аустриских и турских агената, и како је вероватно да ће они поћи на нас, кад савладају Есад пашу, у намери да уђу у нашу земљу и да тако ослабе нашу акцију против Аустрије, имам част по телеграфској наредби господина Председника Министарског Савета Бр. 9230 од јутрос, саопштити Врховној команди, да спреми све што је потребно и нареди, да се одмах заузму сви раније поседани стратегиски положаји у Албанији, које смо морали напустити у своје време под притиском аустриских претњи. Ово заузимање било би добро да се изврши са што мање сукоба и крви, а најбоље би било, да се у Охриду и Призрену са виђеним људима из оних крајева који се поседају припреми шта треба“. Истог дана, начелник штаба Врховне команде војвода Путник на горњу представку одговорио је Председнику Министарског Савета депешом ОБр. 9182 ово: „Односно припрема за заузимања стратегиских граница у Албанији, које смо раније имали у рукама, молим да ово питање регулишете са министром војним и командантом трупа Нове Области“.
7. јануара. Врховна команда издаје наређење ОБр. 9162 у овоме: „Команданту I., II. и III. армије, команданту Одбране Београда, Ужичке војске, Тимочке дивизиске области и Браничевског одреда. По свима до сад добивеним извештајима са разних страна непријатељ предузима журне припреме у комплетовању својих армија, које су дејствовале против нас, те није искључена могућност да ускоро понова отпочне акцију против нас. Према оваквом стању ствари командант ће предузети све потребне мере, да се подручне му трупе што пре попуне: људством, стоком и осталом потребном материјалном спремом, те да буду способне и спремне за евентуалну акцију“.
8. јануара. Командант Одбране Београда доставља Врховној команди мемоар Одбране Београда ОБр. 1248 у овоме: „За одбрану фронта од Брестовика до Остружнице закључно намењене су ове трупе:
1. Трупе које су раније браниле Београд.
2. Трупе Обреновачког одреда, који је променио назив и зове се „Комбиновани одред“ и
3. Шумадиска дивизија I. позива.
Трупе под 1. и 2. распоређене су на положајима за непосредну одбрану прелаза преко Саве и Дунава и подељене су на четири одсека: Грочански, Велико – Селски, Београдски и Остружнички, а трупе под 3. налазе се у општој резерви. Распоред трупа по одсецима и распоред опште резерве види се из акта ОБр. 1039 (Види ситуацију српске војске изнету горе у децембру 1914. год.). За ову команду су од нарочитог интереса Вел. Селски, Београдски и Остружнички одсек, пошто ће према усменом обавештењу начелника штаба Врховне команде ка Грочанском одсеку бити упућене трупе II. армије, које се налазе око Раље, ако би непријатељ тамо покушао прелаз са јаком снагом. Због тога је распоред опште резерве тако подешен, да може брзо потпомоћи у првом моменту са појединим својим деловима било В. Селски, било Београдски, било Остружнички одсек, а да се ипак може најјачим својим делом груписати тамо, где се буде обелоданило да непријатељ напада са главном снагом. Према садањој ситуацији на ратишту, непријатељ, ако буде што предузимао на фронту од Болечице до Остружнице, предузеће свакако са јаком снагом, подељеном у две групе и то: једном групом покушаће прелаз преко Дунава, а једном преко Саве. Која ће од ових двеју група бити јача, а која слабија, тј. где ће непријатељ да врши главни прелаз, а где ће да демонстрира, не може се унапред тврдити, пошто је иницијатива у рукама нападачевим. Али се ипак може са великом вероватношћу рачунати, да ће група, намењена за прелаз преко Саве бити јача, а група, намењена за прелаз преко Дунава слабија, јер за то говоре и тактички и технички услови. Према томе вероватно је, да ће непријатељ са једним слабијим делом своје снаге демонстрирати од Панчева у правцу Вел. Села, а да ће своју главну снагу упутити преко Саве. Но, на који део савског фронта, видеће се из даљег излагања. Ако се пође са гледишта припреме прелаза јаком артилериском ватром, онда правац преко Аде Циганлије ка Топчидерском и Бановом брду јавља се као најзгоднији, јер се у близини налази Бежаниска коса, на коју непријатељ може да пласира јаку артилерију и са које може да произведе јаку артилериску ватру за потпомагање прелаза својој пешадији. Ада Циганлија чини, да су на овом правцу и технички услови задовољени. Код Остружнице пак нема ни једног од ових услова, али постоји једна блага кривина, коју чини Сава и која дозвољава да се непријатељска артилерија постави, у обухватном положају, ради тучења изабране тачке за прелаз концентричном ватром. Али свакако овај услов подбацује преимућства, која садржи у себи правац прелаза преко Аде Циганлије. Али и правац преко Аде Циганлије има својих недостатака који могу имати велики утицај на одлуке непријатељеве и то:
1. Пошто непријатељ заузме Аду Циганлију и пошто се буде пребацио са ње на нашу обалу, има одмах да напада на врло јак положај Топчидерско – Баново брдо, са кога ће трпети врло јаку артилериску ватру и за време самог прелаза, не рачунајући ту и бочну артилериску ватру из града и са Остружничког одсека;
2. По прелазу на нашу обалу непријатељу остаје врло скучен простор за маневровање и развијање ради напада на положај Топчидерско – Баново брдо и то: између Репишког окна у Макишу и Саве и даље поред Саве, најдаље до железничког моста, што чини да се на овоме правцу не може да развије јака снага све дотле док не падну Топчидерско и Баново брдо или само Баново брдо. Међутим за развој јаче снаге потребан је шири фронт, како би више трупа могло једновремено учествовати у борби; како би се што пре постигла надмоћност и како би се продирањем на једном, олакшало наступање на другом месту, из чега излази, да се непријатељ неће ограничити само на правац преко Аде Циганлије, већ ће зоном напада обухватити и Остружницу, где ће бити друга тачка прелаза. И заиста правац напада преко Аде Циганлије и правац напада преко Остружнице у тако су тесној вези, да ће трупе непријатељске, које те нападе буду вршиле, морати представљати једну органску целину са једним истим задатком и под командом једног истог команданта. Но да ли ће више трупа бити упућено преко Аде Циганлије или преко Остружнице, то ће зависити од циља, који непријатељ хоће да постигне, па зато мора се рачунати и на један и на други случај. Тако исто није искључена могућност, да непријатељ из каквих својих разлога не предузме да врши главни прелаз ни преко Аде Циганлије ни код Остружнице, већ од Панчева у правцу Вел. Села, па зато ни ову претпоставку не треба пренебрећи. Што значи да се одбрана односно употреба трупа има сваког момента саображавати дотичној ситуацији и то све у тежњи, да се на време групише довољно снага за наношење пораза непријатељу на оној тачци, где се буде обелоданило да он врши прелаз са главном снагом. С обзиром на све горе изложено, општа резерва у случају непријатељског напада употребиће се на овај начин: Чим се буду добили податци, да непријатељ групише своје трупе у циљу да изврши прелаз преко Саве и Дунава вод Остружнице, Аде Циганлије и Вел. Села, имају се извесни делови опште резерве одмах примаћи Вел. Селском, Остружничком и Београдском одсеку и то:
а) Пешадиски пук из Малог Мокрог Луга и пољски артилериски дивизион из Великог Мокрог Луга да се преместе на Градац, где ће чекати даље наређење;
б) Пешадиски пук и пољски артилериски дивизион из Кнежевца и Раковице да се прикупе у Железнику и ту да чекају даље наређење;
в) Један пешадиски пук, било онај у Јајинцима и Раковици, било онај у Реснику, што ће зависити од величине опасности, која буде грозила од Панчева, да се примакне на Дедиње.
Остатак Шумадиске дивизије I. позива (један пешад. пук, било онај у Јајинцима и Раковици, било онај у Реснику и један пољски артилериски дивизион у Кумодражу), има да буде прикупљен код својих зборишта и ту да чека даље наређење за покрет. Ако одмах затим непријатељ почне да врши напад, онда ће се делови опште резерве на Градцу и у Железнику увући у борбу за одбрану Вел. Селског и Остружничког одсека а за појачање трупа III. позива, које искључиво осигуравају ове одсеке, и то цели или парцијални што ће зависити од интензивности тога напада и јачине непријатељске снаге, која у њему учествује. Том приликом треба се старати, да се бар на једном од ова два фронта брзом и одлучном акцијом упућених делова опште резерве постигну такви резултати, да се ти делови могу одмах затим бар већим својим делом употребити на ком другом месту, где непријатељ буде вршио главни прелаз. Ако за прво време трупе Београдског одсека, које су бољег квалитета но трупе у Вел. Селском и Остружничком одсеку, буду довољне да за извесно време, бар док се не разјасни ситуација, одолевају нападу непријатељском без помоћи из опште резерве, онда онај пук на Дедињу не треба увлачити у борбу, док се према даљем развоју догађаја не реши питање о груписању снаге; а то ће свакако моћи да буде, из разлога тога што Београдски одсек располаже са веома јаком артилеријом и што непријатељ има најпре да заузме Аду Циганлију, затим да се са ње пребацује на нашу обалу, па тек онда да напада на положај Баново – Топчидерско брдо, а све те радње захтевају доста времена. Кад се буде обелоданило да је непријатељ груписао главну снагу према Сави, а да са слабијом снагом демонстрира према Вел. Селу, појавиће се потреба да се највећи део наше опште резерве групише на том фронту тиме, што ће пешадиски пук на Дедињу ући у састав Београдског одсека; што ће се пешадиски пук и артилериски дивизион у Железнику, ако дотле не буде сасвим ангажован у Остружничком одсеку, употребити за појачање овог одсека, и што ће пешадиски пук и дивизион, који су остали у Реснику односно у Јајинцима и Раковици и у Кумодражу, доћи на Петлово брдо, одакле ће се после употребити или на Остружничком одсеку или на Београдском одсеку, како даља ситуација буде захтевала. У случају пак, да се том приликом открије, да непријатељ од Панчева демонстрира са веома слабом снагом или да су пешадиски пук и артилериски дивизион, који су били упућени на Градац и потом ангажовани за одбрану В. Селског одсека, својом брзом и одлучном акцијом потпуно одбили непријатељски напад, онда ће се бар већи део овога пука и дивизиона привући савском фронту и употребити било на Топчидерском – Бановом брду било код Остружнице. Но ако се деси обратан случај, да непријатељ покуша да врши главни прелаз код В. Села, груписање највећег дела опште резерве извршиће се у том правцу. Према томе, пешадиски пук и артилериски дивизион, упућени као прва помоћ В. Селском одсеку на Градац, ако дотле не буду сасвим ангажовани, изаћиће на положаје код В. Села и потпомоћиће тамошње трупе III. позива; а пешадиски пук, који је остао у Јајинцима и Раковици односно Реснику, и пољски артилериски дивизион, који је остао у Кумодражу, одмах ће се дириговати у истом правцу тј. на положаје код В. Села. Сем тога тамо ће се упутити и по један део пешадиских пукова, који су упућени на Дедиње и у Железник, као прва помоћ Београдском и Остружничком одсеку, ако који од њих не буде могао, због дотичне моментане ситуације, да се упути цео ради горе наведене цељи. Уопште било да непријатељ предузме да врши главни прелаз преко Саве или преко Дунава, као главна идеја водиља у употреби резерава служиће тежња, да на главном правцу напада буду груписана у одсудном моменту најмање 3 пешадиска пука и 2 пољска артилериска дивизиона из опште резерве. Ако после буде затребало још јаче груписање трупа на главном правцу напада, онда ће се постепено скидати трупе са ненападнутих или слабо нападнутих одсека и упућивати тамо, где оне дотичног момента буду најпотребније. Употреба трупа има да буде таква, да се не само спречи непријатељу прелаз, већ да му се и нанесе што је могуће већи пораз. Ово су главне основе којих се треба придржавати приликом одбране овога фронта с том напоменом, да треба бити веома пажљив у процени својих елемената на основу којих се може донети закључак: где непријатељ врши главни прелаз, те да трупе не буду већим делом одвучене тамо, где се само демонстрира“.
10 јануара. Министарство војно шаље Врховној команди извештај ЂОБр. 2793 у овоме: „Министар иностраних дела писмом од данас Пов. Бр. 827 саопштава ово: „Добио сам извештај, да су побуњеници против Есад паше отерали његову војску и да је Есад паша имао губитака 170 мртвих. Сва његова војска разбегла се и налази се сад неки у Мату, а неки у Пишкопеји. Побуњеницима је дошла помоћ из Тиране и Елбасана, а напали су Кроју и Драч, због чега се Есад паша брани и топовима. Саопштавајући предње, част ми је молити за потребно наређење да се убрза са војном спремом“. Доставља се предње на надлежност пошто Врховна команда располаже трупама на Новој Области“.
11. јануара. Врховна команда шаље Министру војном, поводом горњег извештаја, одговор ОБр. 9299 у овоме: „Немогућно је да Врховна команда управља и операцијама у Албанији. За ово би требало одредити нарочитог команданта. Нисам мишљења да сад у овим приликама, кад Аустроугарска припрема понован напад на нас, и кад се по извештајима припремају јачи упади комита из Бугарске од стране Бугара и Турака, да треба упадати у Албанију“.
11. јануара. Командант трупа Нове Области шаље Врховној команди извештај ОБр. 3553 у овоме: „Министар војни под данашњим доставља ми наређење ЂОБр. 2828 ове садржине: „Приступите одмах спреми трупа, која се налази на граници Албаније, како би на добивено наређење одавде, могле заузети погодне теренске тачке са заузимањем којих би се олакшало чување наше границе од упада арнаутских. Све што вам је за овај посао потребно, тражите“. За извршење овога наређења потребно је, да ми се одмах пошаљу ножеви и муниција за Манлихерове пушке, којом су наоружани кадровски пукови. Да ми се ставе на расположење јединице, које сам упутио у састав Паланачког одреда, приликом упада непријатељског код Смедерева и да ми се ставе на расположење још две брдске батерије. Да се рекрути, који се упућују по наређењу Г. Министра војног Пов. Ф. Ђ. О. Бр. 2665 од 10. ов. м-ца не упућују у граничне гарнизоне: 16., 3., 18. и 11. пешад. пука, пошто ће ти пукови бити прикупљени на албанској граници. Да ми се стави на расположење што већи број добровољаца из аустроугарске војске, које бих употребио као посаде и страже на комуникацијама. Да се резервише и припреми потребан телеграфски и телефонски материјал за везу са Албанијом“.
13. јануара. Врховна команда на предњу представку команданта трупа Нове Области послала је одговор ОБр. 9341 у овоме: „По вашој представци ЂОБр. 3553, трупе које су ушле у састав Паланачког одреда не могу вам се упутити, јер су растурене по армијама. Да се рекрути не би упућивали у гарнизоне које сте навели молим предложите где би их и како требало распоредити. По свему осталом у вашој представци ЂОБр. 3553 наређено је потребно“.
13. јануара. Министар војни шаље Врховној команди извештај ЂОБр. 2842 у овоме: „Од Господина Министра иностраних дела од данашњег под Стр. Пов. бр. 849 добио сам овај извештај, као одговор на извештај те команде од 11. ов. м-ца. под ОБр. 9299: „У вези са телеграмом од 11. ов. м-ца. који је вама упутио г. војвода Путник, част ми је умолити вас, да се Господину војводи пошаље овај одговор: „Да ни српска влада не би желела да упада у Албанију, и да је све могуће чинила да се избегне мешање у албанско питање за време док смо у рату са Аустроугарском, а нарочито док се Бугарска јасно не определи. Па и сад радимо на томе да се избегне употреба војске за албанско питање, и ради тога чинимо велике издатке. Али није искључена могућност, да ћемо бити принуђени на одбрану од албанских напада. Нарочито ако падне Есад паша, који се бори против младотурског устанка и младотурске агитације, који иду на то, да отерају Есада и приграбе сву власт у своје руке и организују војску и нападну Србију, те на тај начин помогну Аустрији и Турској у борби против Тројнога Споразума. Наше мешање, ако будемо на то приморани, било би само превентивна мера, да бисмо избегли веће зло. Ако се уверимо да ће Есад паша пасти, и да долази на управу младотурска странка и агитатори, који имају намеру да образују и наоружају војску арбанашку од 50 – 60 хиљада – онда је боље савладати то сад са 15 – 20.000 наше војске него доцније са 50 – 60.000. Кад се тако гледа на албанско питање, онда ће се увидети, да ће наша акција зависити једино и само од тога: хоће ли победити младотурски покрет или не. Према таквом стању ствари ми морамо бити готови да угушимо зло, које је још у зачетку, а да га не оставимо, да се ојача и постане опасно. За тај случај морамо бити готови, а кад ће то бити, то ћемо нарочито казати“.
14. јануара. Министар војни извештава Врховну команду са ЂОБр. 2818 да је по решењу Краљевске владе послат овакав налог команданту трупа Нове Области: „Приступите одмах спреми трупа, које се налазе на граници Албаније, како би по добивеном наређењу одавде могле одмах заузети погодне теренске тачке, заузећем којих би се слакшало чување наше границе од упада арнаутских. Све што вам је за овај посао потребно тражите одмах“.
15. јануара. Врховна команда шаље команданту III. армије наређење ОБр. 9439 ове садржине: „Командант Дринске дивизије II. позива да упути одмах команданту трупа Нове Области у Скопље: 2. батаљон 2. пешад. пука III. позива и 3. батаљон 12. пешад. пука III. позива“.
16. јануара. Командант I. армије шаље Врховној команди извештај ОБр. 4302 ове садржине: „По указаној потреби наредио сам смену између Дунавске дивизије I. и Моравске дивизије II. поз. и ово смењивање потпуно је завршено 15. ов. м-ца. Према овоме у распореду трупа I. армије треба унети ову измену: Дунавска дивизија I. поз. је у армиској резерви у околини Ваљева, а Моравска дивизија II. поз. држи гранични одсек од Боринске реке до реке Трешњевице са истим груписањем какво је раније имала Дунавска дивизија II. позива“.
16. јануара. Командант Одбране Београда шаље Врховној команди извештај ОБр. 1344 у овоме: „По извршеним променама садањи распоред трупа Одбране Београда на дан 16. јануара 1915. год. је овај:
Грочански одсек: Простире се од Брестовика до р. Болечице. Командант одсека је командант 15. пешад. пука III. поз. потпуковник Петар Милошевић. У овом одсеку се налазе ове трупе: 15. пешад. пук III. позива; 1. батаљон 11. пешад. пука III. позива; 6. Дунавска брзометна батерија I. позива; 1. Шумадиска позициска батерија без једног вода; 1. Дунавска позициска батерија; 4. хаубичка батерија Мод. 97. год. и један рефлектор. Укупно: 5 батаљона III. поз., 4 пољска брзометна топа, 10 Дебанжових топова и 3 хаубице Мод. 97. год. Штаб одсека и одсечна резерва налазе се у Заклопачи.
Велико – Селски одсек: Простире се од реке Болечице до Карабурме. Командант одсека је командант 7. пешад. пука III. позива пуковник Јован Ивковић. У овом одсеку се налазе ове трупе: 7. пешад. пук III. позива; 3. Дунавска брзометна батерија I. позива; Дунавска позициска батерија (7 оруђа); један вод Шумадиске позициске батерије; 3. хаубичка батерија Мод. 97. год. и један рефлектор (доћиће још један). Укупно: 4 батаљона III. позива, 4 пољска брзометна топа; 9 Дебанжових топова и 3 хаубице Мод. 97. год. Штаб одсека и одсечна резерва налазе се у с. Сланцима. Одсечна резерва прећиће на Градац, чим буду тамо израђене земунице.
Београдски одсек: Простире се од Карабурме до карауле Јарац (више узводног дела Аде Циганлије). Командант одсека је командант комбинованог одреда пуковник Душан Туфегџић. У овом одсеку налазе се ове трупе: 7. пеш. пук II. позива; 10. кадров. пеш. пук (чији је 4. батаљон образовао батаљон 14. кадров. пешад. пука); 19. кадров. пешад. пук (у чији је састав ушао Скопски обвезнички батаљон); 1. ескадрон Дунавског коњичког дивизиона II. позива; Штаб 3. дивизиона са 8. и 9. батеријом Тимочког пољ. артил. пука; 4. Моравска позициска батерија; 7. хаубичка брзометна батерија 12 см.; 10. хаубичка брзометна батерија 15 см. (2 оруђа); 2. градска батерија 12 см. (2 оруђа); 3. градска батерија 12 см. (2 оруђа); руска батерија; Бродарска команда; 2. одељење Великог мостовног трена и 3 рефлектора. Укупно: 11 батаљона (4 батаљона II. позива и 7 батаљона кадровских), 1 коњички ескадрон, 8 пољских брзометних топова, 6 Дебанжових топова, 4 брзометне хаубице 12 см., 2 брд. хаубице 15 см., 4 градска топа 12 см. и 2 руска обалска топа 15 см. Примедба: У овај број доћиће и један француски обалски топ 14 см. Штаб одсека и одсечна резерва налази се на Топчидерском брду.
Остружнички одсек: Простире се од карауле Јарац до десног крила Дринске дивизије II. позива (обухватајући село Остружницу). Командант одсека је командант 11. пешад. пука III. позива, потпуковник Милијан Недељковић. У овом одсеку налазе се ове трупе: 11. пешад. пук III. позива (без 1. батаљона); 5. ескадрон Дунавског коњичког дивизиона II. позива; 7. Шумадиска брзометна батерија I. позива; 4. Дринска позициска батерија, и 2. хаубичка батерија Мод. 97. год. (4 оруђа). Укупно: 3 батаљона III. позива, 4 пољска брзометна топа, 6 Дебанжових топова и 4 хаубице Мод. 97. год. Штаб одсека и одсечна резерва налазе се на положају изнад Остружнице (кота 120 – коса Жанића брдо).
Општа резерва: Њу образује цела Шумадиска дивизија I. позива (без њене 7. батерије). Она је распоређена овако: 10. пешад. пук у Малом Мокром Лугу са једним батаљоном у Великом Мокром Лугу; 11. пешад. пук и један пољски брзометни дивизион на просторији, обухваћеној селом Кнежевцем, Кнежевачким кречанама и манастиром Раковицом; 12. пешад. пук у селима: Јајинци и Раковици са једним батаљоном привремено деташираним на Бањичком пољу; 19. пешад. пук у Реснику и један пољски артилериски дивизион у селу Кумодражу а један у селу Великом Мокром Лугу.
Остале трупе. 1. ескадрон Дунавске дивизиске коњице III. позива је на Торлаку. Балонска чета и аеропланска ескадрила на Бањичком пољу“.
18. јануара. Врховна команда шаље команданту I. армије наређење ОБр. 9582 ове садржине: „Ради лакшег снабдевања, наређујем да се Дунавска дивизија I. позива која је сад у Ваљеву премести на привремено становање у Аранђеловац и околину. Дивизија ће и даље стајати под командом тога команданта, а храном ће се снабдевати својом комором из Младеновца. Коњички пук ове дивизије, размештен око Лазаревца, доћиће у Аранђеловац, у састав своје дивизије. О извршењу и распореду дивизије известити“.
19. јануара. Врховна команда шаље свима оперативним јединицама на граничном фронту наређење ОБр. 9540 ове садржине: „По досадашњим извештајима непријатељ врши попуну својих ослабљених јединица и ојачава их новим јединицама. Извештаји са стране наговештавају, да ће се евентуално и извесне немачке снаге упутити против Србије. Због до сад претрпљених неуспеха није искључена могућност, да непријатељ промени досадашњи план дејства. Да бисмо имали што боља обавештења о непријатељу, а у циљу што успешнијих извођења наших будућих операција, нека командант настане, да до крајних граница развије извиђачку службу ради сазнања: Којим људством непријатељ попуњава своје јединице; којим се новим јединицама непријатељ појачава; да ли су извесне непријатељске јединице одведене испред наших фронтова и замењене новим јединицама; да ли се заиста пред нашим фронтовима појављују и немачке трупе, које и какве; на који је начин непријатељ извршио груписање својих снага према нама; где се налазе непријатељски корпусни и армиски штабови; које се оперативне јединице налазе у Босни и уопште све оно што разјашњава стање код непријатеља“.
20 јануара. Врховна команда чини Министру војном представку ОБр. 9639 у којој се у главноме излаже ово: „Довоз потреба за војску из позадине у последње време је знатно ослабио. Требало би, поред садашње основице – Прахово на Дунаву, базирати и на Солун. Ово у толико пре, што за тај пут стоји на расположењу пруга нормалног колосека, која је једино у стању да одговара потребама већих маса. Моли се Министар војни да овој представци поклони најозбиљнију пажњу, како би се људство и стока спасли од глади од које већ страдају. У противном у најкраћем року мора наступити прави крах у снабдевању војске најнужнијим потребама, без којих она не може опстати“.
21. јануара. Врховна команда шаље команданту I. армије наређење ОБр. 9675 ове садржине: „Један од ваших пешадиских пукова упутите привремено у састав Крајинског одреда. Известите који је пук за то одређен“. Напомена. Одређен је и упућен 4. пешад. пук I. поз. „Стевана Немање“ из састава Дринске дивизије I. позива.
23. јануара. Врховна команда шаље наређење ОБр. 9749, Команданту I. армије – Ваљево: „Обзиром на садањи кантонмански распоред Дунавске дивизије I. позива, а ради лакшег командовања и администровања, ставите одмах Дунавску дивизију I. позива на расположење команданту II. армије под чијом ће командом у будуће остати. Штаб команданта II. армије је у Младеновцу“. Команданту II. армије – Младеновац: „Обзиром на садањи кантонмански распоред Дунавске дивизије I. позива, а ради лакшег командовања и администровања наређено је, да Дунавска дивизија I. позива дође под вашу команду. Њен кантонмански рејон обухватиће простор који се граничи реком Кубршницом, Београдском железничком пругом, Аранђеловачком железничком пругом до реке Милатовице, одатле на села Цравиће, Марковац, Стојник, Копљаре, Белосавци, тако да ова села улазе у кантонмански рејон дивизије. Место штаба дивизије одредиће сам командант дивизије и о томе известити. Исхрана дивизије из магацина у Младеновцу“.
24. јануара. Министар војни – Врховној команди ОБр. 3017: „Од нашег војног изасланика у Софији под Пов. Бр. 5 од 23. овог месеца добивен је овај извештај: „У току новембра и децембра месеца пр. године прошли су кроз тронедељну вежбу обвезници од: 1899., 1900., 1901., 1905., 1906. и 1907. године или како се то у Бугарској рачуна, обвезници: 23., 24., 25., 29., 30. и 31. набора. По наређењу Министра војног за тронедељну вежбу одређени су још обвезници од 1902., 1903., 1904., 1908. и 1909. године, односно: 26., 27., 28., 32. и 33. набор, по овом распореду: Обвезници 26. и 32. набора од 16. јануара до 5. фебруара; обвезници 27. и 33. набора од 6. фебруара до 26. фебруара; обвезници 28. набора од 28. фебруара до 20. марта; рекрути од 1915. године – 39. набор – позвати су за 28. фебруар тек. године. Ко од обвезника задоцни на вежбу, а то не оправда, поред одговарајуће казне има да дослужи тачно 21 дан. Сви обвезници јављају се у јединице у којима су распоређени, сем коњаника, који се јављају у пешадиске пукове свога пуковског округа“.
25. јануара. Министар војни – Врховној команди ОБр. 3047: „Од нашег војног изасланика у Софији добивен је под Пов. Бр. 8 од 24 тек. месеца овај извештај: За 28. тек. месец позвати су рекрути – ђаци, који припадају рекрутима за 1915. годину, односно 39. набору. Њихови другови – остали рекрути, како сам већ јавио, позвати су за 28. фебруар ове године. Рекрути – ђаци долазе у „Школу за резервне потпоручнике“, која је у с. Књажеву 10 км. далеко од Софије. Познато је већ из бугарских дневних листова, да Аустрија ослобађа заробљене наше војнике из нових крајева и шаље их у Бугарску. На овај начин, по моме мишљењу, жели се постићи ово: Да се Бугарској покаже, како Аустрија сматра Македонију за будућу бугарску земљу. Да би се наши војници из нових крајева у борби са Аустријанцима предавали, сазнавши, да их Аустрија одмах пушта и шаље у Бугарску. Да би Бугарска ове војнике могла употребити као комите за акцију у нашим новим крајевима. Међутим ниједно се од овога не постиже: многи наши војници из ових крајева, користили су се овим приликама да се само ослободе аустриског ропства, јер се тајно јављају нашем посланству и желе да се врате у своју команду. Ови војници дошав из Аустрије донели су опасну болест у Бугарску „пегави тифус“, те их се Бутарска већ ратосиља. Адександровска болница у Софији претворена је због њих у заразно одељење. У њој леже од пегавог тифуса око стотину оваквих војника. По два – три дневно умиру. Врховни медицински савет је тражио од општине, да се сви дошавши војници из Аустрије сместе у једну зграду и да се забрани њихово кретање по вароши. Сазнао сам да је јављено у Беч, да се овакви војници неће више примати, те да се не шаљу у Бугарску. Војници са којима сам разговарао и који желе да се врате у своју команду представљају стање у Аустрији као мизерно. Наше заробљенике третирају врло рђаво. Потврђују се све више вести о кретању немачке војске на нашу границу. Од курира аустроугарског посланства у Софији, мој повереник Чех сазнао је, да се два немачка корпуса журно превлаче железницом на границу Србије. Тако исто стално се вуку аустриске трупе на румунску границу и ка Буковини“.
25. јануара. Врховна команда шаље команданту II. армије наређење ОБр. 9819 у овоме: „Обзиром на недовољност кантонманске просторије на којој су сад смештене трупе ваше армије, што је представљено у вашим рапортима ОБр. 5091 и 5096, по вашем предлогу, а с обзиром на ситуацију, одобравам да се за трупе Тимочке и Моравске дивизије I. позива користи кантонманска просторија резервисана за Шумадиску дивизију I. позива и да у кантонманску просторију те армије уђу: северно села М. Иванча и Дражањ; на истоку села Бадњевац и В. Крсна и на југу с. Ковачевац и Границе. У одређеном рејону трупе се могу удобније разместити, а према нахођењу и распореду командантовом. По извршеном распореду послати извештај“.
26. јануара. Врховна команда шаље команданту II. армије наређење ОБр. 9916 ове садржине: „Дунавску дивизију I. позива упутите по ешелонима најкраћим и најугоднијим путевима преко Осипаонице ка Пожаревцу. Дивизија ће служити као резерва за фронт Браничевског одреда и скантоноваће се у Пожаревцу и околини, не прелазећи северну линију Живица – Братинац, а на југ, колико је потребно, како би у исто време била заступљена и борбена готовост дивизије. У колико се кантоновање по насељеним местима не би могло извршити, направити земунице. Штаб дивизије да буде у Пожаревцу. Магацин за снабдевање дивизије храном биће у Александровцу, Жабарима и Свилајнцу. Дивизија ће стајати непосредно под Врховном командом. Команданту дивизије издаће се директиве за рад“.
27. јануара. Врховна команда шаље команданту Браничевског одреда – Пожаревац, наређење ОБр. 9916 ове садржине: „Наређено је, да Дунавска дивизија I. позива дође код Пожаревца, где ће се скантоновати у Пожаревцу и околини. Са вашим одредом ставите се под команду команданта Дунавске дивизије I. позива. По доласку команданта дивизије у Пожаревац упознаћете овога са распоредом својих трупа и ситуацијом на целокупном фронту Браничевског одреда. Распоред Браничевског одреда остаће у главном и на даље какав је сад, а тако исто и састав одреда, опет под командом тога команданта, изузев 18. пешад. пука I. позива, који ће ући у састав Дунавске дивизије I. позива“.
28. јануара. Врховна команда шаље команданту Дунавске дивизије I. позива наређење ОБр. 9916 у овоме: „Начелник штаба наредио је, да се Браничевски одред стави под вашу команду. Команданту Браничевског одреда наређено је, да вас по вашем доласку у Пожаревац упозна са распоредом својих трупа и ситуацијом на целом фронту Браничевског одреда. Распоред Браничевског одреда остаће и на даље у главном како је сад, а тако исто и његов састав, опет под командом команданта одреда, пуковника Матића, изузев 18. пешад. пука I. позива и једне пољске брзометне батерије, које су раније издвојене из састава те дивизије и сад се наново у њен састав имају вратити. Молим да се обзиром на садање прилике што пре упознате са целокупним стањем на фронту Браничевског одреда, како бисте били у могућности предузети брзе и одговарајуће мере, на случај непријатељске акције“.
28. јануара. Врховна команда шаље команданту I. армије наређење ОБр. 9996 у овоме: „Ако командант мисли, да би се с обзиром на ситуацију према фронту те армије, као и на бољу и уреднију исхрану, могао сад учинити друкчији распоред армије, онда нека ми командант о томе поднесе свој предлог“.
29. јануара. Командант I. армије шаље Врховној команди извештај ОБр. 4546 ове садржине: „И ако се ништа позитивно не може сазнати о груписању непријатељских снага на левој обали Дрине и Саве, испред фронта ове армије и према томе о њиховим намерама у односу на нас, то ипак обзиром на све досадање њихове покушаје и резултате, који су их снашли у тим покушајима и обзиром на страховите комуникације и потпуну огољеност целокупне просторије северно и северозападно од Ваљева до граничних линија, по уверавању команданата дивизија и по мојем уверењу – непријатељ нити има могућности нити ће имати смелости, да шта озбиљно предузима овим правцем, тако страшним за њега. Ако овако мисли и Врховна команда, онда на тој основи и сам мислим, да би без икакве бојазни могао главнине све три дивизије да доведем на линију: Караула – Близански висови – Јаутина – Осладић – Каменица – Ставе – Суводањ. Према овоме просторија, на којој би се дивизије разместиле по кантонманима простирала би се између Ваљева и десне обале Тамнаве, и на северозапад између Ваљева, Пецке, Братачића и Головића. Сви досадањи истакнути наши делови према граничном фронту свих дивизија остали би на досадашњим местима, придајући им понеки брдски топ. Са свима тим истакнутим деловима све дивизије сад имају телефонску везу, па би она и на даље остала. Понеки батаљон ипак би на главним правцима остао као јача веза између главнина дивизија и одсечних садањих мањих резерава. Верујем, да оваквим распоредом не бисмо ништа ризиковали а много бисмо учинили у погледу очувања стоке и људи за евентуалну офанзивну акцију. Да све ово овако буде потребно је, да се из позадине пошто пото омогући јачи и уреднији довоз хране а поглавито фуражи. Молим за одлуку“.
30. јануара. Врховна команда команданту I. армије шаље извештај ОБр. 10086 у овоме: „Начелник штаба усваја горњи предлог и наређује извршење истог одмах“.
30. јануара. Командант I. армије издаје наређење ОБр. 4576 ове садржине: „Због јако искварених путова, сувише преморене и изнемогле стоке и досадање удаљености дивизија од своје административне основице – Ваљева, уредно снабдевање ове армије постало је немогуће. Да би се армији омогућило стално дотурање и уредно снабдевање свима потребама, не слабећи ни у колико службу обезбеђења и готовост армије за сваку евентуалност, Врховна је команда, на мој предлог, својим решењем ОБр. 10086 од 30. тек. месеца одобрила и наредила, да се дивизије ове армије доведу ближе Ваљеву. На основи тога наређујем: да све три дивизије ове армије своје досадање кантонманске просторије замене новим и то:
1. Дринска дивизија I. позива заузеће просторију, која се граничи: са севера р. Тамнавом; са југа линијом: с. Дупљаје – Јасика (348); са истока линијом с. Чучуге – с. Дупљаје; а на запад да не прелази линију: Каменица – Љутица и пут Оглађеновац – Пресек (449) – Царић (387), групишући кантонмане по могућству што ближе путу: Ваљево – Слатина – Коцељево.
2. Дунавска дивизија II. позива заузеће просторију, која се граничи: са севера р. Тамнавом; са истока западном границом Дринске дивизије I. позива; са југа линијом Кик – Јолина бреза – Беомужевић – Бобовчев биљег; са запада не прелазећи висину Осечине – групишући кантонмане по могућству што ближе путу Ваљево – Каменица – Осечина.
3. Моравска дивизија II. позива заузеће просторију, која се граничи: са севера јужном границом Дунавске дивизије II. позива с тим, да село Остружањ припадне Дунавској дивизији II. позива; са истока линијом: Ђурђево брдо – Дебело брдо; са југа линијом: Дебело брдо – Бобово – Суводањ; а са запада не прелазећи висину Бадњине (517), групишући кантонмане по могућству што ближе путу Ваљево (Обницом) – Ставе.
4. Одлазак у нове кантонмане извршити по могућству што скорије, пошто се претходно изврши дезинфекција нових станова и изврше остале санитетске предохране.
5. Величина раније додељених фронтова појединим дивизијама за осматрање и обезбеђење остаје и даље по досадањем мојем наређењу ОБр. 3709 од 7. децембра пр. год. и ОБр. 4038 од 2. јануара ове године.
6. Ако команданти дивизија обзиром на све околности и прилике буду нашли за потребно, онда јачину досадањих истурених одреда редуцирати, остављајући на досадањим правцима најпотребнији део пешадије са потребним бројем брдских топова, које треба држати код резерве ових одреда и са најпотребнијим бројем коњаника. Распоред ових одреда треба да буде такав, како би се покретним патролама могао стално и поуздано осматрати дотични део граничног фронта уз при помоћ војника из чета граничне трупе са дотичног рејона. У свакој дивизиској кантонманској просторији, ради јаче везе главнине са својим напред истуреним деловима, поставити на главном правцу један батаљон, а на месту које ће командант дивизије одредити.
7. Сви истурени делови за осматрање и обезбеђење морају бити безусловно увек у доброј телефонској вези са својим дивизиским штабовима а по могућству у међусобној телефонској вези. То исто вреди и за телефонску везу дивизиских штабова са армиским.
8. Детаљ службе извиђања и обезбеђења регулисаће команданти дивизија својим нарочитим упутом.
9. О дану одласка у нове кантонмане известити ме, а по доласку на нове, послати ми детаљан распоред, како главнине дивизије тако и истурених делова са издатим упутом.
10. Потребно смењивање истурених делова, њихове покрете, као и покрет главнине, извршити тако да то непријатељ ни у ком случају не примети.
11. Све дивизије у погледу целокупног снабдевања базираће и даље на Ваљево. Комуникациски правци биће: за Дринску дивизију I. позива: Коцељево – Слатина – Ваљево; за Дунавску дивизију II. позива: Осечина – Каменица (Обницом) -Ваљево; за Моравску дивизију II. позива: Ставе – Приљевића механа – Ваљево.
12. Штаб армије је у Ваљеву. О пријему овог наређења известити одмах депешом“.