Фебруар 1915, Ситуација српске војске

976

(на дан 1. фебруара 1915. год.)

Врховна команда је у Крагујевцу.
I. армија (Штаб је у Ваљеву): Дринска дивизија I. позива, обезбеђује главни правац: Шабац – Ваљево осматрајући део фронта од с. Ушћа до Самуровића колибе. Дунавска дивизија II. позива, обезбеђује главни правац Лозница – Ваљево, осматрајући део фронта од Самуровића колибе до Боринске реке; Моравска дивизија II. позива, обезбеђује главни правац: Љубовија – Ваљево, осматрајући део фронта од Боринске реке до р. Трешнице.
Одбрана Београда (Штаб је на Торлаку). Обезбеђује гранични фронт од Гроцке до Остружнице у овом распореду: Грочански одсек од Брестовика до р. Болечице: 15. пук III. позива; један батаљон 11. пука III. позива; 4 пољска брз. топа, 10 Дебанж. топова и 3 хаубице. Велико – Селски одсек од реке Болечице до Карабурме: 7. пук III. позива; 4 брз. пољска топа, 9 Дебанжових топова и 3 хаубице. Београдски одсек: од Карабурме до кар. Јарца: Комбиновани одред: 7. пук II. позива; 10. кадров. пук; 19. кадр. пук; 1 коњички ескадрон; 8 пољских брзомет. топова, 6 Дебанжових топова, 4 брзом. хаубице 12 см., 2 брз. хаубице 15 см., 4 градска топа 12 см. и руска обалска топа 15 см. Остружнички одсек од кар. Јарац до Печине баре: 11. пук III. позива (без 1 батаљона); 1 ескадрон; 4 пољска брзометна топа, 6 Дебанж. топова и 4 хаубице. Општа резерва: Шумадиска дивизија I. позива. Штаб је на Торлаку; трупе су распоређене на простору: Мокри Луг – Кнежевац, Јајинци, Ресник.
Трупе под командом команданта Дунавске дивизије I. позива (Штаб је у Пожаревцу): Браничевски одред обезбеђује гранични фронт на Дунаву од потока Песаче (Доњи Милановац) до потока Средњака (код Гроцке); Дунавска дивизија I. позива, скантонована је у Пожаревцу и околини; служи као резерва за фронт Браничевског одреда.
Крајински одред (Штаб је у Петровом селу): На граничном је фронту од ушћа Тимока до Доњег Милановца.
Ужичка војска (Штаб је у Ужицу). На граничном фронту од реке Трешњице до утока Лима у Дрину: Ужичка бригада; Лимски одред и Црногорска Лимска дивизија.
III. армија (Штаб је Сопоту). Дринска дивизија II. позива штити фронт на Сави од Печине баре до с. Ушћа. Штаб је у Обреновцу. У кантонману западно од железничке пруге Раља – станица Ђуринци распоређена је: Тимочка дивизија II. позива на простору: Парцане – Губеревац – Стојник – Бабе – Дучина. Штаб је у Бабама; Комбинована дивизија I. позива на простору: Ропочево – Америћи – М. Врбица – Кораница – Рогача – Неменикуће. Штаб је у Неменикућама.
II. армија (Штаб је у Младеновцу). Трупе су распоређене на кантонманској просторији источно од железничке пруге Раља – Младеновац и то: Тимочка дивизија I. позива је на простору: Поповић – М. Пожаревац – Шепшин – Ђуринац. Штаб је у Ђуринцу; Моравска дивизија I. позива је на простору: Младеновац – Рајковац – Влашка – Бадљевац – В. Крсна – Ковачевац. Штаб је у Младеновцу.
Коњичка дивизија (Штаб је у Паланци). 1. бригада укантонована је око Азање. 2. бригада укантонована је око В. Плане.
Командант II. армије са ОБр. 5216 доставља Врховној команди детаљан распоред армије на дан 1. фебруара на кантонманској просторији одређеној наређењем Врховне команде ОБр. 9819 од 25. прошлог месеца.
Тимочка дивизија I. позива: 13. пешадиски пук је у В. Поповићу; 14. пешадиски пук у М. Пожаревцу (3 батаљона), митраљеско одељење и пуковски штаб у Сенаји (1 батаљон), 15. пешадиски пук је код Ђуринаца (са северозападне стране) на левој обали Змињака у колибама и земуницама; 20. пешадиски пук је у Шепшину (2 батаљона, митраљеско одељење и пуковски штаб) и у Дубони (2 батаљона); пионирски полубатаљон је код Ђуринаца (са источне стране) у земуницама и колибама; Тимочки арт. пук је код Ђуринаца (с југозападне стране) у земуницама и колибама; Тимочки коњички пук је код Ђуринаца (с јужне стране, јужно од артилериског пука) у земуницама и колибама; Болничарска чета је са завојиштем и санитетском колоном у Ђуринцу (у неколико кућа и дворишта, у средини села); 1. пољска болница је у Младеновцу; 2. на расположењу Врховној команди (у Параћину); 3. у Шепшину; 4. у Ђуринцу (једним делом у школи, а другим под болничким шатором у школском дворишту); дивизиски штаб, војна пошта и дивизиско телеграфско одељење је у Ђуринцу; пекарска чета са пољским пећима је код Ђуринца (са западне стране); месарска чета, марвени депо и пољска марвена болница код Ђуринаца (с источне стране); 3. одељење профијантске колоне је код Ђуриначке железничке станице; покретна артилериска радионица је у Младеновцу; колонска комора је западно од Међулужја (између пута Међулужје – Пружатовац и Јабланице потока). Од насељених места на одређеној просторији за Тимочку дивизију I. позива нису коришћена за кантонмански размештај села М. Иванча и Дражањ. Према извештају команданта Тимочке дивизије I. позива М. Иванча није узета за смештај трупа због тога, што је у њој смештена цела профијантска колона Шумадиске дивизије I. позива, поред које у селу више нема места ни за најмању јединицу. Сем тога путови до овог села су толико раскаљани и испроваљивани, да је саобраћај са железничком станицом у Раљи и са околином посве тежак. Животних намирница у селу и непосредној околини нема, те да се део трупа, који би се тамо сместио, може њима користити, пошто је дотурање ових врло тешко. Дражањ није узет због тога, што према извештају команданта Тимочке дивизије I. позива у њему владају у великом степену заразне болести: пегави и трбушни тифус, богиње и шарлах. У погледу саобраћаја и животних намирница ово село стоји горе него М. Иванча.
Моравска дивизија I. позива: Штаб дивизиски је у Младеновцу; 1. пешадиски пук је у Рајковцу; 2. пешадиски пук је у Младеновцу; 3. пешадиски пук је у селу Граници и делу села Ковачевац са штабом у Граници; 16. пешадиски пук је у селу Влашкој; артилериски пук је у Ковачевцу, В. Крсни и Бадљевици, са штабом у Ковачевцу; штаб коњичког пука, коњички ескадрон и коњичко митраљеско одељење је у Влашком пољу; штаб команде инжињерије и пионирски полубатаљон је у Младеновцу; телеграфско одељење је у селу Влашкој са централом а војна пошта у Младеновцу; болничарска чета је у Влашком пољу; 1. пољска болница је у Младеновцу; 2. пољска болница је у селу Влашкој; 3. и 4. пољска болница је у Младеновцу; пољска марвена болница је у Влашком пољу; мунициска колона је у с. Међулужју. Покретна артилериска радионица је сад у Влашком пољу, а чим се нађе погодно место за њу преместиће се у варошицу Младеновац. Профијантска колона је код села Међулужја; пекарска чета је у В. Плани. Месарска чета је у с. Младеновцу. Санитетска колона је делом код 3. пољске болнице у Младеновцу, а делом код 2. пољске болнице у Влашком пољу; инжињерска алатна колона је код села Међулужја; мостовни трен је код Младеновца. Занатлиска чета (није у саставу дивизије) је у Нишу. Допунска батерија је у Свилајнцу.
Командант Дунавске дивизије I. позива шаље 1. фебруара Врховној команди извештај ОБр. 3100 у овоме: Према задатку дивизије да непријатељу спречава прелаз преко Дунава и због потребе да се доста слаба снага III. позива, која најнепосредније брани прелазе на појединим, нарочито крилним одсецима, брзо потпомогне делом снаге из опште резерве намеран сам: Да резерву Браничевског одреда (1 ескадрон коњице II. позива и 12. кадровски пук) поставим позади десног одсека на просторију: Чешњева Бара – Средњево – Печаница – Мајиловац – Сираково; да 18. пешадиски пук поставим за левим одсеком на просторију: М. Крсна – Раља – Мајиловац; да главну снагу дивизије задржим око Пожаревца у овом распореду: Дунавски коњички пук на простору: Живица – Драговац – Љубичево; 8. пешадиски пук са једном батеријом у М. Црнићу, са једном батеријом у Пожаревцу, са две батерије у Љубичеву и једном батеријом у Скобаљу; пионирски полубатаљон у Пожаревцу. Остале трупе, према мојој заповести за покрет дивизије из састава II. армије: 9. пешадиски пук у селима: Лучица – Поповац – Пругово; 4. пешадиски прекобројни пук у Пожаревцу; штаб дивизиски, војна пошта и телеграфско одељење у Пожаревцу; болничарска чета у Пожаревцу; пољске болнице у Љубичеву; мунициска колона: по једно пешадиско и артилериско одељење у с. Пољани а остатак у Александровцу; пекарска чета у Пожаревцу. Остатак колонске коморе у Александровцу и најближој околини. У овом распореду дивизија ће бити у могућности: Да брзо потпомогне одбрану крилних одсека и створи време за пристизање дивизије; да дивизија благовремено стигне и осујети непријатељу прелаз тамо, где он буде главном снагом прелазио Дунав, ангажујући своје снаге укупно. При овоме ће пук, који се буде налазио позади нападнутог одсека играти улогу претходнице, док ће пук позади ненападнутог одсека увек стићи у резерву дивизије, и да се постигне најудобнији смештај трупа на овој просторији“. Врховна команда са наређењем ОБр. 10115 од 1. фебруара, одобрила је горњи распоред Дунавске дивизије I. позива са изменом, да се резерва Браничевског одреда постави на простору села: Смедерево, Камијево, Церовац, као и да се пешадиски пук, предвиђен за леви одсек, постави у захвату села: Колари и Раља. На основу овог наређења командант Дунавске дивизије I. позива издао је 1. фебруара заповест ОБр. 3111 у овоме: По до сад добивеним податцима, непријатељ врши прикупљање јаче снаге у Ердељу и Банату са истуреним предњим деловима на Дунаву: код Панчева, Ковина, Дубовца, Базјаша, спрам Градишта и код Ст. Молдаве; а слабије снаге су у Срему и Босни према нашем граничном фронту. Подробније груповање, јачина и састав непријатељске снаге у Банату још се поуздано не зна. У свима до сад добивеним извештајима наглашава се, да непријатељ намерава скору офанзиву против нас. Према наређењу Врховне команде ОБр. 9980 од 28 пр. месеца Дунавска дивизија I. позива има служити као резерва Браничевском одреду са задатком да непријатељу спречи прелаз преко Дунава на простору од п. Песаче (источно Добре) па до Гроцке искључно. У састав дивизије улазе: 18. пешадиски пук I. позива и 5. батерија Дунавског пољ. артил. пука, а под команду потписатога стављен је и Браничевски одред. Десно од нас налазе се трупе Крајинског одреда, а лево трупе Одбране Београда. Наређујем:
1) Браничевски одред остаће у досадашњем распореду за непосредну одбрану прелаза преко Дунава, с тим да своју резерву (12. кадр. пук и ескадрон коњице) постави на простор: Средњево – Камијево – Царевац;
2) Дивизиски коњички пук разместиће се у кантонману у селима: Живица и Драговац и делом у Љубичеву;
3) 8. пешадиски пук I. позива заузеће кантонмане у селима: Братинац, Набрђе, Трњани, Салаковац и В. Црниће;
4) 4. пешадиски прекобројни пук I. позива заузеће станове у новом казненом заводу у Забели, са митраљеским одељењем у Пожаревцу;
5) 18. пешадиски пук заузеће кантонмане у селима: М. Крсна, Раља (Смедеревска), Врбовац и Колари;
6) 9. пешадиски пук остаће у својим кантонманима у селима: Лучица, Поповић, Пругова и делом у Пољани;
7) Дунавски пољ. арт. пук распоредиће се у кантонмане: са 1 батеријом у М. Црнићу, са 1 батеријом у Пожаревцу, са 2 батерије у Љубичеву, са 1 батеријом у Скобаљу;
8) Пионирски полубатаљон разместиће се у касарни у Пожаревцу;
9) Болничарска чета остаће у Пожаревцу и разместиће се у касарни 9. пешад. пука „Краља Николе I“;
10) 4. пољска болница образоваће дивизиску болницу у згради Берзе у Пожаревцу;
11) Део мунициске колоне остаће у Пољани;
12) Трупне коморе остаће у саставу својих пукова;
13) Дивизиска профијантска колона разместиће се у кантонман у Осипаоници;
14) Пекарска и месарска чета стављају се на расположење начелнику интендантуре;
15) Остатак колонске коморе остаће у својим кантонманима у Александровцу и околини;
16) Покрете за заузимање новог распореда према овој заповести отпочети прексутра 2. тек. месеца изјутра, а сутра упутити коначаре;
17) Дивизиско ручно слагалиште у Пожаревцу. Снабдевање биће по овоме: Браничевски одред по досадашњем. 18. пешад. пука, дивиз. коњич. пука, дела артилер. пука у Љубичеву и Скобаљу са железничке станице Осипаоница. 8. пешадиског пука и једне батерије са железничке станице М. Црниће. 4. прекобројног пука и 9. пешад. пука и осталих трупа у Пожаревцу из дивизиског ручног слагалишта. Колонске коморе из магацина у Александровцу;
18) Дивизиски штаб, телеграфско одељење и војна пошта налазиће се у Пожаревцу. О пријему ове заповести известити ме одмах“.
5. фебруара. Артилериско одељење Врховне команде са АБр. 10281 извештава начелника Оперативног одељења исте команде о овоме: „Министарство војно актом својим Пов. О. А. Т. Бр. 8293 од 4. тек. месеца саопштава, да је г. министар иностраних дела својим писмом Бр. 640 од 2. тек. месеца саопштио ово: „Енглески посланик у Нишу известио ме је, да је влада Енглеске поставила за команданта енглеског одреда у одбрани Београда, адмирала г. Трубриџа, који ће ових дана доћи у Србију. У исто време известио ме је, да ће се послати за Србију за употребу тога одреда овај материјал: 8 топова од по 4,7 инча (палаца) (11,938 см.) са по 200 метака на топ, као и по три артилериста на топ, са спремом за топове и осталим материјалом“.
6. фебруара. Врховна команда издаје наређење ОБр. 10386 у овоме: Врховна команда са ОБр. 10386 од 6/2. наређује команданту Ваздухопловне команде, да се стави под команду команданта Одбране Београда и да се штаб команде пресели и инсталира на Бањицу, где је и пилотска школа.
9. фебруара. Министар војни – Врховној команди ОБр. 3285: „Војни изасланик из Софије депешом Пов. Бр. 12 од 8. овог месеца јавља ово: „Око 200 војника железничког батаљона распоређено је на прузи: Софија – Ћустендил; Дедеагач – Ксанти. Путови: Пловдив – Неврокоп оправљени су за колски саобраћај. У Министарству војном ради се распоред зграда за резервне болнице. Одело и обућа прима се од лиферанта и размешта по местима мобилизациским. У школу резервних официра ступило је 1.200 ђака. За 18. фебруар позваће на вежбу резервне официре. Примећавам јачи рад по војним надлештвима. Пуштају се гласови, да ће Бугарска мобилисати почетком априла“.
15. фебруара. Командант III. армије шаље Врховној команди извештај ОБр. 4485 у овоме: „Од команданта Комбиноване дивизије добио сам овакав извештај: Стање здравља код војника и стање стоке налажу, да се мора одмах извршити сељење из досадањих кантонмана, иначе за најкраће време свешће се оперативна способност дивизије скоро на нулу. Према наређењу ОБр. 4451 артилерија и колонски возови иду у Марковац и Баточину, што ће за њих бити врло погодно. За остале јединице ове дивизије кантонманска се просторија проширује од Космаја до Тополе, што неће ни у колико побољшати ситуацију из ових разлога: Од Космаја до Аранђеловца зараза је толика по селима, као што сам команданту раније и документа зато поднео, да се трупе тамо не смеју уводити. Стога се пукови смеју скантоновати само између Аранђеловца и Тополе. Али у местима од Аранђеловца до Тополе и у околини нигде нема хране да се набави, јер је све исцрпљено, те према томе, стање би било тамо као и овде. Ови нови кантонмани много више су удаљени од најближе дате железничке станице – Младеновца, него што су садањи кантонмани удаљени од Ђуриначке станице, те и са те стране не би било боље. Према овоме има из садање претешке ситуације свега два излаза: 1) Да 6. прекобројни пук остане у Рогачи, а остатак дивизије, сем артилерије и колонских возова, да се скантонује између Аранђеловца и Тополе. За овај случај морале би се дати станице Аранђеловац и Бања, иначе овај се размештај не може извршити; 2) Да се цела дивизија скантонује на линији Наталинци – Рача – Марковац – Лапово – Баточина, где има најбољих смештајних прилика и хране у околини. Први је случај само полумера с погледом на немање хране у околини и преоптерећеност пруге уског колосека, а други је случај једини спас из садање ситуације и мислим, да не могу бити никакви разлози против овога, кад је у питању одржање једне дивизије. Ја молим команданта да спасе једну дивизију, која ће под оваквим приликама потпуно онеспособити за сваку будућу акцију“. Спроводећи овај извештај са своје стране додајем: „На основу одобрења Врховне команде ОБр. 10261, 10442 и 10591 од 4., 9. и 13. јануара ове године издао сам наређење ОБр. 4491 од 14/2. тек. год. да се из Комбиноване дивизије I. позива укантонује: артилериски пук у Баточини и околини. Њени су колонски возови, у колико нису потребни за дотурање потреба трупама, у Марковцу и околини, а за остале њене трупе да се прошири кантонманска просторија на југоисток до линије: Топола – Калипоље – поток Шиљаковац, обухватајући Аранђеловац, Тополу и Ратаре, с тим да се у Аранђеловцу смести која мала јединица, јер тамо остају колонски возови Тимочке дивизије II. позива. Армиски колонски возови (интендантски воз 4 одељења и резервна мунициска колона) да се укантонују у Рачи и околини. Стока и возови да се укантонују што ближе главној прузи и магацинима на њој, те да се пруга уског колосека не оптерећује. По овом мом наређењу командант Комбиноване дивизије поднео је приложени рапорт као представку, у којој излаже да на означеној му просторији остале трупе не може укантоновати из разлога које наводи и износи да за решење овог питања има ове две могућности: или да се трупни делови те дивизије укантонују између Аранђеловца, Тополе и Бање, или да се цела дивизија скантонује на просторији: Наталинци – Рача – Марковац – Лапово – Баточина. Први је случај само полумера, јер у тој околини нема хране, далеко је од главне пруге, а узана пруга се не сме оптерећивати, а друго решење једино одговара потреби, да се ова дивизија очува у оперативној способности за даље операције. Част ми је спровести овај рапорт команданта Комбиноване дивизије на решење са мишљењем: Ако би ситуација дозвољавала, доиста би најбоље било, да се ова дивизија скантонује у околини Наталинци – Рача – Марковац – Баточина, где има хране, нема заразе и где су смештајне прилике боље. А, ако то ситуација не допушта, онда да се трупни пешадиски делови ове дивизије скантонују око Тополе, Бање и Аранђеловца; али у том случају да се огарантује уредан довоз узаном железницом брашна и фуражи, јер хране на овој просторији нема. Молим за решење“.
16. фебруара. На основу горње представке послато је команданту III. армије из Врховне команде наређење ОБр. 10762 у овоме: „По вашем предлогу ОБр. 4485 начелник штаба одобрава, да се трупе Комбиноване дивизије скантонују у местима Наталинци, Рача, Марковац, Лапово, Баточина, користећи најближа села у рејону ових места, али не прелазећи северно линију: јужна ивица Н. Аџибеговца – Придворица и јужно до линије: с. Градац -Топола. Магацини су за снабдевање дивизије: Паланка, Марковац, Лапово. Због шире кантонманске просторије треба предузети све мере за брзу борбену готовост трупа“.
17. фебруара. Стање на војишту било је овако: „Од 15 – 19 часова вођена је нешто јача артилериска борба преко Саве и Дунава код Београда. У тој борби узео је учешћа и један непријатељски монитор, знатним делом своје артилериске ватре. Непријатељ је тукао варош Београд. Наша артилерија убрзо је ућуткала непријатељске батерије, а монитор натерала да се после кратке борбе повуче. Наши су губитци у људима и стоци незнатни. На осталим фронтовима није било значајнијих догађаја“.
18. фебруара. Министар војни – Врховној команди ОБр. 3407: „Наш војни изасланик у Софији писмом под Пов. Бр. 17 од 13. овог месеца доставио је овај извештај: „У духу мога телеграфског извештаја Пов. Бр. 12 од 8. овог месеца част ми је известити: Наређено је, да се теорна предавања у Војном училишту смање, а практика појача. Наређено је, да се Трновско убојно слагалиште, формирано према указу од 1. јануара 1912. године, премести на привремено становање из Трнова у Софију. Напомена. Из овог наређења не види се да ли се премешта слагалиште, што би било значајно, или се само премешта особље слагалишта ради појачања рада у Софиском артилериском арсеналу. Проверићу ово и јавићу накнадно. – Раније сам јавио да рекрути (39. набор) долазе у касарну 28. ов. месеца. Са обзиром на све што сам до данас јавио о мобилизациским припремама у бугарској војсци, изгледа да се све припреме тако подешавају, да се у априлу све заврши, кад ће и рекрути, који долазе 28. фебруара бити при крају другог месеца обуке“.
20. фебруара. Министар војни – Врховној команди ОБр. 3447: „Војни изасланик из Софије писмом Пов. Бр. 22 од 18. тек. месеца доставља ово: „Данас је у свима софиским листовима изашла ова нотица: „Министар војни је тражио, да му се одобри кредит од 5,000.000 динара за извођење великих маневара са неким инспекциским областима у почетку пролећа. Како смо извештени, на овим маневрима ће се применити и проверити још један пут све поуке, извучене како из наших ратова 1912. и 1913. године, тако и из садашњег великог европског рата. Налазимо, да су ови маневри, више него благовремени, још и због тога, што су преко пролећа врло слаби пољски радови“. У мојим ранијим извештајима наговештавао сам, да се све мобилизациске припреме у бугарској војсци тако подешавају, да буду завршене у месецу априлу. Тако исто наглашавао сам, да би евентуална мобилизација у Бугарској била без икаквог ентузијазма, јер народ није ни за какав рат итд. Горња нотица у неколико потврђује моје мишљење. Бугарска влада осећа потребу, да на пролеће држи на окупу што већу војску. Но, уверена, да би мобилизација била непопуларна, јер народ у томе погледу не само да није припремљен, већ су и сва дејства у томе правцу до сад дала негативне резултате, намерава, да предузме једну претходну меру за мобилизацију војске тј. припрема „велике маневре“. У редовним приликама пак, нити би било умесно „маневрисати“ са народом, после свршена два тешка рата, од којих се још пренемаже; нити би се имало смелости за бацање 5,000.000 динара на „маневре“ у времену, кад народу пуца грбина од тешких данака, и кад жељно очекује, да му држава исплати реквизиције из минулих ратова. Горња нотица изашла је свакако по наређењу одозго, јер је у свима листовима једнака. Коментара још никаквих нема, но држим да ће их бити, ако их „опсадно стање“ не угуши. До сад је 9 набора резервиста прошло кроз тронедељну вежбу (око 150.000 људи); сад су два набора на вежби и пуштају се 26. овог месеца; сви резервни официри су на једномесечној вежби у својим командама почев од данас; 28. овог месеца долазе рекрути да одслуже свој рок у кадру, а са њима и последња партија резервиста на тронедељну вежбу. Под оваквим околностима тешко је претпоставити, да ће се народ радо одазвати позиву на ове „велике маневре“, са којих, нема изгледа, да ће се скоро кући вратити.
Моје је мишљење: Или бугарска влада са овим „маневрима“ некога сад само плаши, а у згодном моменту наћиће разлога да их „одложи“; или ће се под видом „маневара“ скупити довољан део војске, на коју ће се влада наслонити у даљој својој политичкој акцији; или ће у току ових маневара настати општа мобилизација и акција оружаном снагом. Која ће се од ове три претпоставке показати као тачна, сад је тешко позитивно рећи. Ако се, збиља, маневри буду изводили они ће, по моме мишљењу базираном на садашњим политичким приликама у Бугарској, бити између трупа I. и II. инспекциске области – између Софије и Пловдива – тј. у близини концентрациске зоне према нашем и грчком делу Македоније“.
28. фебруара. Врховна команда шаље команданту Тимочке дивизиске области у Зајечар наређење ОБр. 11165 ове садржине: „Распоред трупа Крајинског одреда није извршен саобразно створу и изгледу земљишта. Целокупан фронт Крајинског одреда од села Сипа до реке Бољетинске треба поделити овако: Десни одсек од с. Сипа до Тројанове Плоче. Овај одсек као најважнији посести најјаче. Леви одсек од реке Мала Голубиња до Бољетинске реке. Овај одсек посести са једним пуком пешадије. Артилерију груписати по важности одсека. Међупростор између десног и левог одсека осматрати трајно, јер је он због свога створа невероватан за озбиљан покушај прелаза од стране непријатеља. Општа резерва да буде довољно јака и позади десног одсека. Предузети и урадити све што је потребно у погледу: израде угодног пута за везу десног одсека са левим; а од места опште резерве обезбедити саобраћај путовима за оба одсека, ради евентуалног брзог пристизања резерве једноме од њих; предузети мере у погледу што потпуније организације и рационалније везе између појединих одсека и са општом резервом и у погледу вршења непрекидне, што боље и потпуније службе извиђања и обезбеђења. На стање код противника обратити сталну пажњу“.

Претходни чланакФебруар 1915, Стање на српском фронту
Следећи чланакФебруар 1915, Стање на неким страним фронтовима и држање неутралних држава