Децембар 1914, Стање на неким страним фронтовима и држање неутралних држава

492

Стање на неким страним фронтовима

На руском фронту. Немци и Аустријанци држали су према Русима у главноме ову линију: Мемел (на Балтичком мору) – Мазурска језера – Плоцк – Скрњевица – р. Нида – Тарнов – Горлице – гребен Карпата до румунске границе. Источно од овог фронта на удаљењу од 60 км., била је од стране Руса цернирана тврђава Пшемисл у Галицији.
На француском фронту. Немци су према Французима, Енглезима и Белгијанцима држали у главноме линију: Њепор (на Северном немачком мору), северно од Компијена, северно од Вердена, Етен, Сен Мишел, Понт – а – Мусон до швајцарске границе.

На турском фронту. Пошто је Турска у току минулих ратова била јако исцрпљена у сваком погледу, то је њено држање у овом рату било у великој зависности од помоћи своје савезнице – Немачке. Како је за Немачку било од великог значаја упорно држање Турске, једно због онемогућавања Русије да дође у везу са својим савезницима кроз Босфор и Дарданеле, а друго да би приморала Бугарску да ступи на њену страну, то је она радила на све могуће начине да Турску помогне. Интересантно је овде напоменути, да је Немачка још у новембру 1914. год. за горњи циљ правила и ову комбинацију: „Заузети са две дивизије североисточни крај Србије, те да се од Оршаве добије слободна веза са Бугарском, коју би тада лакше било придобити, ако не за ступање на страну централних сила, а оно за пропуштање ратног материјала за Турску“. Овој комбинацији изгледа да се противио тадањи командант аустриске „Балканске војске“ Поћорек, јер је он требао одвојити ову снагу.

Држање неутралних држава

Држање Италије. И ако је била у тројном савезу са Немачком и Аустроугарском, Италија је у почетку рата 1914. год. објавила неутралност. Ово је учинила из разлога: што је тројни савез био одбранбене природе; што никако није могла учествовати у једном рату против Енглеске и Француске, чије су флоте биле господар Средоземног мора, које би довеле у питање не само могућност свабдевања Италије, већ би и њену отворену и пространу обалу угрожавале, и најзад, што је била у неизвесвости која ће страна победити и шта би могла добити од оне стране која би победила, ако би се она нашла на тој страни. У почетку рата 1914. године, Немачка је држала да се Италија, и ако је остала неутрална, неће одлучити да ступи на страну споразумних сила. Али, после пораза аустроугарске војске у Србији децембра 1914. год., а због тешке ситуације аустроугарске војске на Карпатима и Немачка и Аустроугарска су почеле рачунати са вероватношћу ступања Италије на страну споразумних сила. Поводом овога, Немачка је без успеха утицала на Аустроугарску да учини Италији извесне територијалне компензације, те да се на тој страни постигне сигурност. Французи и Руси пак, настојавали су од почетка рата 1914. год. да привуку Италију на своју страну. Још 1. августа 1914. год., Поенкаре је предлагао Сазонову да се Италији обећа Валона. Италијански посланик у Петрограду изјавио је 3. августа да Италија жели добити Тријент, а сем тога превласт на Јадрану у коме циљу је потребно имати и Валону. За ово би Италија допустила, да Србија и Грчка добију компензације на Јадранском мору. Поенкаре је саопштио Сазонову да Француска влада пристаје, да Италија, ако ступи на страну споразумних сила, добије по свршетку рата Тријент и Валону с тим, да Србија и Грчка добију компензације на Јадранском мору. Али 6. августа добија Сазонов из Лондона извештај да Италија тражи још и Трст, како би задовољила јавно мњење и да је Греј прихватио ову понуду. Сазонов је и тај предлог усвојио, али је нагласио, да се Италија мора брзо одлучити. У овом смислу послао је 9. августа руском посланику у Паризу ову депешу: „Обзиром на неодлучност Италије која можда потиче из жеље да се ствар затегне, док не буде јасно на чијој је страни надмоћнија снага, држим неопходно потребним, да се у Паризу и у Лондону одлучно објасни италијанским представницима, да Француска и Енглеска полажу велику важност брзој одлуци, да ли ће се Италија њима и Русији придружити у борби против Аустрије, под условима које смо ми предложили. У томе смислу говорио сам данас и с овдашњим италијанским послаником“. Од таквог колективног притиска савезника на Италију морало се одустати, јер би је он довео у врло неугодан положај. Кад је рат отпочео Италијани су се одрекли својих савезника, а да им се сад нешто ултимативно тражи, потребан је био важан разлог или велики успех војсака споразумних сила. 10. августа предлаже Сазонов текст за заједничку ноту у Риму. У њему се тражи да Италија ступи на страну споразумних сила и зато ће после рата добити Трст, Тријент и Валону. Обзиром на велику хитност, нека италијанска влада даде пуномоћије посланику у Петрограду, маркизу Карлоги, да са Сазоновом изради текст уговора. Против овог заједничког званичног корака био је Греј, који је то држао опасним. У Паризу су били већ задовољни тиме што је Италија остала неутрална и држало се, да се у Риму мора опрезно радити, јер италијанско јавно мњење и онако све више нагиње силама споразума. 17. августа изјавио је италијански посланик у Петрограду, да италијанска влада жели, да преговоре води у Лондону њен посланик Империјали са Грејом. Руски посланик у Риму известио је 24. августа Сазонова, да га је посетио директор „Кориере дела сера“, који му је рекао, да његов лист жели писати у прилог италијанске интервенције, али је замолио разјашњење о концесијама, које би се имале дати Србији и Грчкој на Јадрану. Сазонов је на то дао поменутом посланику у Риму ову инструкцију: „Обзиром на највећу потребу Србије да добије излаз на море, који је успесима у рату још