Децембар 1914, Ситуација српске војске

607

После добивене Колубарске битке, у првој половини децембра 1914. год. и протеривања аустоугарске војске преко Дунава, Саве и Дрине, Врховиа команда издала је 16. децембра директиву ОБр. 8219, која је изнета у целини у претходној књизи, а којом је регулисано ново груписање српске војске у циљу удобнијег размештаја, одмора, исхране и снабдевања материјалним потребама и припрема за даље операције. На основу ове директиве, командант I. армије издао је у Ваљеву 17. децембра 1914. год. заповест ОБр. 3709 у овоме: „Нашим непрекидним гоњењем, побеђени непријатељ потпуно је потучен, а заузећем Београда дефинитивно је протеран са целе наше територије. Ми смо на прагу нових ратних подвига, ради чега је потребно да се трупе ове армије претходно освеже, угоднијим размештајем, бољом исхраном и попуном бојних и материјалних потреба. Међутим, не сме се ни за тренутак изгубити из вида стално осматрање непријатеља и потпуно обезбеђење од његових евентуалних покушаја. У том циљу, Врховна команда наређењем својим ОБр. 8219 од 16. ов. м-ца, ставља I. армији у задатак: потпуно обезбеђење правца од Шапца, Лознице и Љубовије ка Ваљеву, при чему ће десно од I. армије код Обреновца бити Дринска дивизија II. поз., обезбеђујући фронт од Остружице до Ушћа, а лево Ужичка војска у Ужицу, обезбеђујући правце од Вишеграда, Б. Баште и Рогачице ка Ужицу. Према овоме, I. армија има да осматра и штити део граничног фронта од села Ушћа на Сави па до реке Трешњевице на Дрини. Ради извршења овог задатка наређујем:
Дринска дивизија I. поз. осматра и штити део фронта од села Ушћа до Самуровића колебе, обезбеђујући главни правац: Шабац – Ваљево. Главнина дивизије код В. Бошњака. За осматрање и обезбеду овога фронта, истура здружене одреде код Шапца и Метковића.
Дунавска дивизија II. позива осматра и штити део фронта од Самуровића колебе до Боринске реке, обезбеђујући главни правац: Лозница – Ваљево. Главнина дивизије код Завлаке. За осматрање и обезбеду овог фронта, истура здружене одреде на Видојевцу и код Лознице.
Дунавска дивизија I. поз. осматра и штити део фронта од Боринске реке до реке Трешњевице, обезбеђујући главни правац Љубовија – Ваљево. Главнина дивизије код Пецке. За осматрање и обезбеду овог фронта, истура здружене одреде код Крупња на Рожњу и Прослопу.
Јачину и састав истурених одреда подесити према ширини дотичног граничног фронта, како би се стално и поуздано могао осматрати покретним патролама. Детаљан распоред ових одреда, као и њихову смену, вршиће команданти дивизија према својој увиђавности и стварној потреби, водећи рачуна о подесности одреда за стално и поуздано осматрање непријатељских покрета.
Моравска дивизија II. поз., која према наређењу Врховне команде ОБр. 8219 од 16. ов. м-ца. понова улази у састав ове армије, домаршоваће у Ваљево у армиску резерву. У њен састав ућиће привремено и кадровски 8. пук.
Све дивизије у погледу целокупног снабдевања базираће на Лазаревац, а доцније на Ваљево, чим се успостави железничка веза. Комуникациски правац армије у оперативном смислу биће: Ваљево – Г. Милановац. Према томе административно базирање дивизија до успостављења железничке везе са Ваљевом биће: за Дринску дивизију I. поз. линија: В. Бошњак – Коцељево – Уб – Лазаревац. За Дунавску дивизију II. позива: Завлака – Каменица – Ваљево – Лазаревац. За Дунавску дивизију I. поз.: Пецка – Ставе – долином Обнице – Ваљево – Лазаревац. За Моравску дивизију II. поз.: Ваљево – Лазаревац.
Обзиром на суровост зимског времена препоручујем командантима дивизија да одмах, по заузимању додељених им фронтова, приступе подизању земуница и заклона за људе и стоку, а где год буде могуће користити и кантонмански размештај. При овоме нарочиту пажњу обратити на ред и дисциплину, предузимајући све мере ради спречавања појаве и ширења заразе.
Велика ширина фронта као и дубина додељене просторије ове армије за осматрање и обезбеђење захтева, да се најозбиљнија пажња обрати на сталну и исправну телефонску везу, јер је ова једино средство за брзу релацију армиског штаба са дивизиским. Истурени одреди за осматрање и обезбеђење морају безусловно бити у сталној телефонској вези са својим дивизиским штабовима.
Оно време, док не почну нове операције, користити, да се трупе попуне: оружјем, муницијом, оделом, обућом и осталом спремом. У овоме смислу издата су потребна наређења команданту армиске артилерије и армиском интенданту. Верујем и надам се, да ће команданти дивизија и у овом периоду показати сву енергију и личну иницијативу за што потпуније и безбедније извршење свега напред поменутог онако исто, како су са својим трупама обављали и оне деликатне послове у току минулих операција.
Штаб армије биће у Ваљеву. По извршеном размештају и распореду известити ме и поднети на олеати скицу распореда дивизије. О пријему одговорити, а покрет према овом новом размештају обазриво отпочети по споразуму команданата 18. ов. м-ца“.
На основу исте директиве командант Одбране Београда издао је на Екмеклуку 17. децембра 1914. год. заповест ОБр. 890 у овоме: „II. и III. армија, које су заједно са трупама Одбране Београда повратиле Београд од Аустријанаца, по наређењу Врховне команде ОБр. 8219 од 16. ов. м-ца, повућиће се у кантонман јужно од Београда с једне и с друге стране железничке пруге, да се тамо за извесно време одморе, боље исхране и снабду материјалним потребама и припреме за нове операције. Одбрана Београда, коју образују све трупе које су се и пре пада Београда налазиле у њеном саставу и Обреновачки одред без трупа III. поз., које ће се упутити у Обреновац команданту Дринске див. II. поз., обезбеђиваће и браниће гранични фронт од Брестовика до Остружнице закључно, где ће ступити у додир са Дринском дивизијом II. поз., која осигурава гранични фронт лево од Остружнице. Стога наређујем:
1. Да напред поменуте трупе заузму овакав распоред:
Грочански одсек: од Брестовика до реке Болечице, посешће и браниће: 15. пешадиски пук III. позива; један допунски батаљон 7. пешадиског пука I. позива (који ће доћи из Бранич