15. септембар, Извештаји и наређења Врховне команде

454

У току овога дана Врховна команда примила је ове важније извештаје:

Од команданта I. армије

ОБр. 1459 у 6.42 часа

„Ноћас 14./15. септембра одред пуковника Васића помакао своје предње делове ближе ка Росни. На осталом делу фронта безначајно пушкарање“.

ОБр. 1470 у 9.20 часова

„Пут Крчаник – Битољ закрчен многим непријатељским возовима који су у одступању. Потребан би био што скорије део ескадриле способан за бомбардовање и стварање забуне. Ескадрила ове армије по извештају њеног шефа ова то не може да врши“.

ОБр. 1494 у 23.15 часова

„15. ов. мес. продужено је гоњење у 6 часова. Око подне челна колона Моравске и Вардарске дивизије избила до саме Бродске реке, чију десну обалу држи непријатељ са пешадиском и неколико артилер. група, које су дејствовале ватром. Коњичка дивизија око 14 часова избила у висину с. Росна хватајући везу западно са француским трупама. У 19 часова само слабији делови дивизије налазе се на косама десне обале Бродске реке а главнина на положајима леве обале. Вардарска дивизија нашла још 2 дугачка топа 105 мм., три пољска топа, четири предњака, шест кара, једну ковачницу, једну кујину, троја кола и доста шина а Моравска дивизија још један митраљез. Губитци у људима врло мали, морал трупа врло добар. Има 26 заробљеника из 12. и 52. пешад. пука“.

Од команданта II. армије

ОБр. 1983 у 6 часова

„Стање у току ноћи 14./15. септембра код ове армије следеће: код Тимочке дивизије ноћ прошла на миру. Код Шумадиске дивизије око 19 часова непријатељ покушао напад према десном крилу наших трупа, које нападају на Голо Било, али је брзо био одбијен нашом ватром. На осталом делу фронта сем повремене пешадиске ватре ничег значајнијег није било“.

ОБр. 1987 у 11.30 часова

„У току јучерашњег дана (14./IХ) губитци су:
Погинулих: 2 подофицира, 3 каплара и 23 редова.
Рањених: пешад. поручник Марко Б. Рашковић, ппоручник Милорад А. Анђелковић, рез. поручник Драгољуб М. Недељковић и рез. ппоручник Стеван К. Јовановић, сви из 10. пука; рез. капетан II кл. Јован М. Кнежевић и рез. ппоручник Тома М. Ћирковић из 12. пука, 10 подофицира, 12 каплара и 88 редова.
Контузованих: арт. поручник Цветко Д. Булајић из 13. пука, 3 подофицира, 2 каплара и 37 редова“.

ОБр. 1986 у 23.40 часова

„Стање код ове армије у 9 часова:
Код Тимочке дивизије: повремена артилериска ватра.
Код Шумадиске дивизије: делови деснокрилног батаљона који нападају Голо Било са источне стране подишли су непријатељским рововима до на 200 метара а левокрилни батаљон, који напада исту тачку с јужне стране, још се налази пред препрекама од жица и засека. Њихово даље напредовање завршено је јаком артилериском, пешад. и митраљеском ватром и бомбама; напад пак на Ветерник продужава се под заштитом артилериске ватре. Пред Катунцем. На Пожарској коси стање непромењено“.

ОБр. 1993 у 13.20 часова

„Стање код ове армије непромењено.
Напад на Ветерник се продужава“.

ОБр. 1997 у 16.40 часова

„Стање код ове армије у 15 часова:
Код Тимочке дивизије непромењено.
Код Шумадиске артилерија припремала напад на Ветерник“.

ОБр. 2010 у 21.15 часова

„Стање код ове армије у 18 часова:
Код Тимочке дивизије: артилер. ватра на целом фронту и пушкарање наших извиђачких делова са непријатељем.
Код Шумадиске дивизије: код трупа које нападају Голо Било стање непромењено. Испред деснокрилног батаљона на овој тачци нађен је 41 непријатељски леш вероватно, да их има још. После снажне припреме артилериском ватром наше трупе успеле су, да овладају ћувиком на Ветернику и да протерају непријатеља са њега. Али одмах после тога ватра непријатељске артилерије са Голог Била, а може бити и са Козјака и Поповца помагала је непријатељу, да изврши напад контра бомбама и да понова овлада тим ћувиком. Испред Катунца и на Пожарској коси стање непромењено“.

Од команданта III. армије

ОБр. 2341 у 8.10 часова

„Ноћ 14./15. септембра – није било значајнијих догађаја. По накнадном извештају команданта Дунавске дивизије делови те дивизије допрли су 14. септембра у вече до реке Брода. Непријатељ се задржао на десној обали р. Брода на својим ранијим утврђеним положајима. Поред раније јављеног заплењеног материјала, Дунавска дивизија запленила је још 3 хаубице 120 мм. са 4 каре, 12 сандука с бомбама и 4 сандука експлозива. У току јучерашње борбе наши губитци сразмерно нису велики а непријатељ је по исказу свију заробљеника претрпео врло знатне губитке. По изјави заробљеника на фронту к. 1500 – М. Ниџе – Петрско језеро била је 8. Тунџанска дивизија (56., 55., 10., 30., 23. и 12. пук) а на фронту Петрско језеро – Мала река 15., 51. и 52. пук 6. дивизије“.

ОБр. 2336 у 12.30 часова

„Код Дринске дивизије нема промене у ситуацији. Непријатељ је у два маха нападао бокове нападних колона ове дивизије али је увек био одбијен. Заробљени војници из 56. бугарског пука изјављују да је тај пук за последња три дана имао 1200 – 1300 губитака. На Кајмакчалану је 11. пук, западно од Старковог Гроба је 56. пук, на Старковом Гробу 55. пук. Дунавска дивизија заузела је Малка Ниџе. До сада је прикупљено свега 79 заробљеника. За 15. септембар наређено је да Дринска дивизија продужи напад на Кајмакчалан а Дунавска да продужи гоњење непријатеља“.

ОБр. 2348 у 18 часова

„До подне 15. септембра на фронту ове армије није било ништа од значаја. Артилерија се пласира на новим нападним положајима“.

ОБр. 2349 у 18.10 часова

„Због јаког отпора на Кајмакчалану упутио сам из Дунавске дивизије појачање Дринској дивизији 17. пешад. пук и једну пољску батерију. Како Дунавској дивизији предстоји напад на јако утврђени фронт Старков Гроб – Сович, молим, да 1. бригада Тимочке дивизије остане још у саставу Дунавске дивизије“.

ОБр. 2363 у 23.26 часова

„Код Дунавске дивизије пешадија је целога дана потпомагана артилеријом постепено напредовала до 200 метара испред препрека од жица на Кајмакчалану на којој се линији утврђује. Лева побочни