30. октобар, Операције непријатељске војске

445

а) Операције III. аустро – немачке армије

1. – Дејство 19. корпуса

30. октобра у 2 часа, командант 19. корпуса добија из штаба III. армије (који је 29. октобра стигао у Аранђеловац) извештај, да су трупе десног крила 22. резервног корпуса око 23 часа стигле на Велики врх, и да командант 22. резервног корпуса има намеру у току 30. октобра да крене десно крило до раскрснице путова код села Дивљаке. Западно од друма Рудник – Горњи Милановац, није било делова 22. резервног корпуса, ма да је зона 4 км. западно од поменутог друма била додељена томе корпусу. Празнина између обадва корпуса, омогућила је Србима 29. октобра да са севера нападну лево крило 19. корпуса код Накучана и на вису код Цркве 465. Овај напад Срби су продужили 30. октобра у 3 часа. У 5 часова тражено је од 22. резервног корпуса, да деловима дејствује у бок српских трупа, али томе захтеву није одговорено. После добивеног извештаја о стању код 22. резервног корпуса, командант 19. корпуса добио је основу за даљи рад. Но, и поред добивене директиве да се бржим наступањем што даље избије напред, ипак се, због рђавог стања друмова, неповољног времена, као и због тешкоћа при снабдевању, није могло тражити од бригада да савладају више од 15 км. дневно. У 4.35 часа диспозицијом команданта корпуса наређено је:
а) Да 10. брдска бригада маршује до Теочина;
б) Бригада Шварца да наступа једним батаљоном и једном брдском батеријом из села Брајића ка Васковој главици 625; главнином ка Дренови, а заштитним деловима ка Совљаку и на гребен западно од Совљака;
в) 53. дивизија да упути главнину 17. брдске бригаде ка манастиру Савињи; заштитне делове на Кобилу и Крвавац, а 1 батаљон ка Шаранима за везу са 20. брдском бригадом. Главнина 20. брдске бригаде да наступа до Горњег Милановца; један батаљон да упути преко Пољане – Тоцилино на Руду главицу, а један батаљон и једну брдску батерију преко Заглавца на Парац брдо. Да се 21. брдска бригада упути ка Љутовници, а 205. ландштурмска бригада на Цугуљ. Због отпора Срба, 53. дивизија није успела да дође на одређене положаје. Пред 20. брдском бригадом стишала се борба код Калиманаца и на вису код Цркве 465 око 5.30 часова. Срби су се повукли на линију: Пољане – 503 – 429. Напад на поменуте висове, због глибовитог земљишта, био је врло тежак. У 14 час. борба је била у пуном јеку. У ово доба, 21. брдска бригада, као дивизиска резерва, стигла је на Виноградину. Од 17. брдске бригаде, која је већ око подне била стигла код раскрснице путова југоисточно од Озрена, био је један батаљон на маршу од Такова ка Осоју. У 16 часова командант 53. дивизије наредио је, да тај батаљон одсече Србима одступницу на Пољани. Али, тај батаљон није могао да продре преко Осоја, пошто је тај вис још у вече био у српским рукама. 20. брдска бригада, међутим, успела је да потисне Србе са линије: Пољана – 429 – Заглавци. На коти 429 заплењено је 6 топова са карама. Обзиром на маглу, ноћ, као и околност да је 26. пешадиска дивизија тога дана по подне ушла у Горњи Милановац, 20. брдска бригада заноћила је северно од Горњег Милановца близу вароши, а један њен батаљон са једном батеријом упућен је у 19.20 часова ка Запису кота 340. Дивизиска резерва, 21. брдска бригада, заноћила је код села Врнчани; 17. брдска бригада остала је са главнином код раскрснице путова источно од коте 366. Обе самосталне бригаде 19. корпуса (10. брдска бригада и бригада Шварца) стигле су на одређена места преноћишта без сукоба са Србима. Бригада Шварца због тешког земљишта имала је да савлада нарочите тешкоће. Привлачење пољске артилерије и коморских возова преко Озрена било је искључено.
Физичко стање трупа 19. корпуса, због непрестаних маршова, рђавих путова, непрестаног биваковања, и нарочито због недостатка хране, било је тако неповољно да је командант корпуса био принуђен учинити команданту III. армије представку и објаснити му, да је даље наступање постало немогућно. Да би трупе потпуном снагом могле наступати, било је неизоставно потребно да се операције за кратко време обуставе, како би се дотурање потреба могло довести у редовно стање, а комора, која је била јако проређена, могла попунити. Застој у операцијама био је потребан још и због привлачења не само заостале тешке артилерије већ и мостовних тренова, који су у даљем току били потребни за пребацивање преко Западне Мораве. У 21 час добивена је армиска диспозиција за 31. октобар. Обзиром на учињену представку наређено је само то, да бригаде достигну маршовске циљеве, који су им били одређени за 30. октобар. Једино 10. брдска бригада имала је да изврши кратак марш до Механе и групе кућа у друмском трокуту североисточно од Кремена (648). Кад је од команданта III. армије добивена заповест команданта армиске групе, у којој се наглашава „Да при свој потребној тежњи свих команданата да постигну неминовно потребно брзо одсудно решење, ипак ни на ком месту не сме доћи до ма каквог неуспеха, због прекида позадњих веза“, мишљење команданта 19. корпуса, да је застој у операцијама, у циљу регулисања дотурања потреба, неизоставно потребан, било је још више учвршћено. Преко овог мишљења, које је командант 19. корпуса, свестрано образложио, командант III. армије издао је ову заповест: „Ако би због материјалног и физичког стања трупа било потребно да се спорије наступа, у том случају треба што пре кренути бар једну бригаду ка Чачку и снабдети је са свима потребама. Важно је, да се прелази преко Мораве код Чачка заузму непорушени“.

2. – Дејство 22. резервног корпуса

Овај корпус водио је 30. октобра борбу, тако: 26. пешадиска дивизија и 88. бригада 44. резервне дивизије, овог дана по подне, после жестоке борбе, заузеле су Горњи Милановац и висове југозападно од те вароши; на висовима источно од Горњег Милановца у вече се још водила борба. 43. дивизија, која је била одвојена широком празнином, налазила се у ово време на заузетим висовима: Голо брдо 775 – Велика Божурова главица и близу Цркве јужно од Орнице 570. Срби су се били повукли испред ове дивизије на линију: Рамаћа – Врбица. Главнина 44. резервне дивизије,