30. октобар, Операције I. и III. армије и Одбране Београда

395

а) Операције I. армије

У току ноћи 29./30. октобра према наређењу команданта армије: Дринска дивизија II. позива била је у покрету ка линији: Магареће брдо – Видловачка глава – Градина. 9. пук II. позива и Соколска бригада дошли су на линију: с. Грабовница и с. Брусница, код Горњег Милановца. Дунавска дивизија II. позива задржана је од даљег покрета ка Краљеву. Командант I. армије наредио је да се један од пукова Дунавске дивизије II. позива са једном батеријом, по могућности Данглисовом, упути 30. октобра рано преко Бумбарева брда и с. Кусовца на положај Мајданска главица код с. Љиљанци са фронтом ка северу; да се други пук такође са једном батеријом у исто време упути преко Кнића на положај Церова коса кота 425, северно од села Драгушице, а коњица и остатак дивизије да остану у Книћу. Основна идеја овог груповања снага Дунавске дивизије II. позива била је:
а) Офанзивно потпомагање одбране правца од Рамаћских висова ка долини Груже.
б) Офанзивно дејство у десни бок непријатеља, који би продирао преко Кутлова у позадину Дринске дивизије II. позива.
в) Избијајући код Баре на друм Крагујевац – Г. Милановац, брз покрет ка Милановцу у циљу удара у бок непријатеља, који би надирао за 9. пуком и Соколском бригадом, потискујући га на Западну Мораву.
1. – Дринска дивизија II. позива. Трупе ове дивизије готово неузнемираване од стране непријатеља заузеле су у току дана 30. октобра одређене положаје: Градина – Бидровачка глава – Магареће брдо, са резервом код Кутлова. Мање заштитничке борбе вођене су и то јаче на Студеној води, на Кршу и код села Вел. Шења. На правцу од Рамаћских висова и Угљаревачког виса, непријатељ се задржао у вече на линији: Рамаће – Врбица.
2. – Дунавска дивизија II. позива, била је 30. октобра у вече прикупљена на линији: с. Љуљаци – с. Драгушица, а њена артилерија и коњица код Кнића.
3. – На фронту Соколске бригаде и 9. пешад. пука II. позива, вођена је целог дана упорна борба са знатно надмоћнијим непријатељем на положају северног уласка у Брђанску клисуру и на положају источно од Горњег Милановца. Непријатељ је употребљавао зрна са загушљивим гасовима.
9. пук II. позива који је у 8 часова нападнут повукао се око подне ка Вел. Вујну (880). Командант I. армије наредио је у 19.30 часова команданту Дунавске дивизије II. позива, да 8. пук са Мајданске главице упути један свој батаљон преко Трешњевице – Коњуше – Белог поља и Равног брда ка Клику, те да својом појавом у бок непријатеља привуче на себе што више непријатељских снага и олакша положај нашим трупама јужно од Милановца. После упорне борбе, а и због губитка у тродневној непрекидној борби, Соколска бригада принуђена је била да се повлачи кроз Брђанску клисуру ка селу Пријељини и Љубићу, држећи заштитничким деловима северни излаз из клисуре. Овог дана изгубила је бригада 6 пољских Дебанжових топова.
4. – Ужички одред. Поводом неуспеха Соколске бригаде и 9. пука II. позива у одбрани Горњег Милановца и због њиховог повлачења на положаје код Пријељине и Љубића односно ка Вујну, командант I. армије наредио је команданту Ужичког одреда да образује један одред од најмање једног пука са брдском артилеријом и неколико коњаника и да га упути тако да осване на положају Бјело брдо (к. 799), код села Зеока и Придворице, југозападно од Чачка. На Марковачким положајима да остави јаку заштитницу са којим топом за заштиту правца преко Паковраћа и ка Бјелом брду. Са осталим трупама да крене 31. октобра ка Чачку тако, да један део трупа поседне положај Чукар (451) код села Кулиновића фронтом ка Чачку. Возови да се упуте што пре из Чачка преко Слатине за Краљево, а мост код Чачка да се поруши чим отпочне борба Соколске бригаде на Љубићском положају. Даљи правац кретања одреда са Бјелог брда иде преко Буђевачке Јелице (745) на Зовљак (904), Калуђерску кладу (939), Црну стену (963) преко Јелице на положај Јастребар (838), код села Каоне на путу Краљево – Ивањица. Покрет осталих трупа иде преко села Виљуше – Заблаће, саобразно покрету Соколске бригаде од Љубића. На свима заштитничким положајима нека се што дуже борбом задржава непријатељ. Пажња се мора обратити на фронт положаја: Јастребар – Чучањ – село Чоловић, даље у правцу Бањског поља, које се мора најупорније бранити, заштићавајући по потреби правац Краљево – Рашка.
У 20 часова добивен је извештај од команданта Одбране Београда, да ће трупе Београдске Одбране по одобрењу Врховне команде предузети покрет још у току ноћи 30./31. октобра ради поседања фронта: Црни врх – Лисин лаз – Жежељ – Кукова липа до десне обале Трешњице, на којој ће линији бити у току ноћи. Непосредну десну обалу Лепенице код Крагујевца, по наређењу Врховне команде неће бранити да Крагујевац не би био изложен ватри. Повлачењем Одбране Београда остала је Дринска дивизија II. позива у ваздуху. Према томе команданту I. армије није остало ништа друго, него да иде на главну одбранбену линију. У овом циљу командант I. армије издао је наређење ОБр. 8865 команданту Дринске дивизије II. позива; Дунавске дивизије II. позива и Соколске бригаде у овоме: „Начелник штаба Врховне команде данас око 22 часа известио ме је телеграмом, да је наредио, команданту Одбране Београда да своју главнину у току ове ноћи пребаци на десну обалу Лепенице са условом, да на садашњим својим положајима остави јаке заштитничке делове с тим, да се само под јачом борбом повлаче поступно ка својој главнини. Сем тога после очајне јучерашње и данашње борбе на положајима северно од Горњег Милановца, Соколска бригада и 9. пук II. позива морали су напустити Милановац. 9. пук вероватно се ноћас искупља на положајима код Вујна (880), а Соколска бригада, остављајући заштитничке делове на северном улазу у Милановачку клисуру, искупља ноћас своју главнину на фронту положаја: Пријељина – Љубић, због чега је наређено команданту Ужичког одреда, да своју главнину п