29. октобар, Операције непријатељске војске

668

Трећи период 1915. године

Опште одступање српске војске

Прва фаза

Одступање главне снаге на западну и јужну мораву

29. октобар

I. Операције непријатељске војске

а) Операције III. аустро – немачке армије

Очекивање, да ће доћи до одсудне битке још пред Крагујевцом, није се испунило. Досадањи карактер борби остао је непромењен. Срби су се стално повлачили дајући жилав отпор, али су избегавали свако одсудно решење.

1. – Дејство 8. корпуса

57. дивизија продужила је напад 29. октобра у 8 часова. Због густе магле, артилерија није могла корисно садејствовати. Пешадија је јако трпела од бочне ватре са Чумићског брда 454 и Арнаутовца 336, те је наскоро обуставила наступање.
Лево крило 57. дивизије потпомагано је једном батеријом немачког одреда (мајора Јагова) са Буковачког брда. Један батаљон тога одреда нападао је у тесној вези са 57. дивизијом јужно од Сладуна. 3. немачки корпус овог дана по подне нападао је линију: Војиновац – Кошуће – Шупљаја – Рогац, према томе вршио је притисак на бок противника, који је држао јаке положаје пред фронтом 57. дивизије. Командант 57. дивизије ценио је јачину српских трупа на простору: Беле баре – 317 – Пасуљица: 4 – 5 батаљона; на Сремској пољани: 14. пук II. позива; на Пасуљици и Сремској пољани било је и тешке артилерије. У 17.30 часова командант 8. корпуса упутио је два батаљона бригаде Хауштајна позади левог крила на Буковачко брдо. Батаљони су стигли око 23 часа.
59. дивизија наступала је споро, пошто артилерија, због рђавог времена, није могла садејствовати. На простору јужно од Карауле и Вучјака пред 9. брдском бригадом налазио се српски 5. пук II. позива са 4 батаљона, а даље западно пред фронтон 18. бригаде, држало се да има најмање 3 – 4 српска батаљона. Према исказима заробљеника, српске чете биле су појачане на 200 људи. Повлачење Срба ка центру земље донело им је ту корист, да су могли донекле попунити редове својих трупа, како су то и у 1914. години радили. Према томе, опрезност је била умесна. Командант 59. дивизије наредио је да се напад обустави све док артилеријом не буде добро припремљен. А, пошто је имао само слабу резерву, тражио је од команданта 8. корпуса да му упути ка Овсишту један батаљон из састава бригаде Мразека, која је у ово време била стигла у Божурњу. Батаљон је стигао у Овсиште у 23.20 часова. Српска артилерија дејствовала је пред вече и око поноћи 29./30. октобра, очевидно у циљу маскирања повлачења. Командант 8. корпуса наредио је за 30. октобар да се напад, после одговарајуће артилериске припреме, продужи. Решење борбе требало је да падне иа одсеку 59. дивизије, којој је додељена целокупна тешка артилерија. 57. дивизија добила је задатак да противника прикује на месту. Поред раније придатих батаљона бригаде Хауштајна, команданту ове дивизије стављена је на расположење и артилерија те бригаде. Остатак бригаде имао је да се 30. октобра у 6 часова крене као корпусна резерва од Наталинаца ка Буковачком брду. Бригада Мразека добила је наређење, да своје 3 батерије упути као појачање 59. пешадиској дивизији, а својом пешадијом да маршује ка Овсишту, као армиска резерва.

2. – Дејство 22. резервног немачког корпуса

26. дивизија тежила је у току 29. октобра да дође на исту висину са десним крилом 8. аустриског корпуса. Дивизија је отпочела борбу око 10.30 часова, и после тешке борбе заузела висове Ристино брдо и Парлог; предњи делови избили су до Бачваре кота 610. На десном крилу 22. корпуса задобила је 26. дивизија знатан простор. После заузећа коте 626 јужно од Рудника, где је претходница 26. дивизије заједно са претходницом 44. резервне дивизије запљенила 2 топа и 2 каре, избила је претходница 26. дивизије око 11.30 часова на Велики врх. Главнина ове дивизије стигла је на простор северно од Рудника; артилерија је делом била заостала. Од 44. резервне дивизије, једна бригада избила је 4 км. јужно од Рудника; њена главнина заноћила је у Доњој Трешњевици и Манојловцима.

3. – Дејство 19. корпуса

У X. књизи „Велики рат Србије“, а у одељку: 28. октобар, – Операције III. аустро – немачке армије изложено је, да је командант III. армије наредио команданту 19. корпуса да упути једну брдску батерију ђенералу Сорсићу. Депеша, коју је командант 19. корпуса примио, била је погрешна: на место да се упути „једна брдска батерија“, стајало је „једна брдска бригада“. Због овога, командант 19. корпуса изменио је своју за 29. октобар издату заповест, и наредио, да 205. ландштурмска бригада не маршује ка Славковици већ ка раскрсници путова западно од Горње Топлице. У току 29. октобра поменута грешка откривена је, али је 205. ландштурмска бригада била већ одмаршовала на простор ка Горњој Топлици. Према томе, 29. октобра у вече издата је бригади заповест да 30. октобра упути једну брдску батерију преко Цугуља, друмског лакта западно од Сувобора и Дамјановог камена у састав одреда пуковника Франца. Командант 19. корпуса наредио је да се 205. ландштурмска бригада у даљем току креће позади 10. брдске бригаде, која је 29. октобра у 17 часова стигла на простор: Цугуљ – Механа, где су била стигла и 2 батаљона са ½ пољске батерије, које је ђенерал Сорсић према заповести армиске команде био упутио у састав 19. корпуса. Веза са главнином бригаде Франца није била успостављена. Бригада Шварца стигла је око 18 часова са главнином на простор око села Бањани, а са предњим деловима на линију: Брајићи – Теочински крст – Запис – 668 – 619 – до друма Бањани – Таково, закључно; 3. батаљон 3. пука који је био упућен преко Сувобора ка селу Брајићи јавио је да су Срби, према причању мештана, напустили Сувоборски превој прошле ноћи и да је њихова снага била јачине 3 – 4 батаљона са 4 – 6 топа. Других извештаја о противнику није било. Густа магла на висовима онемог