29. октобар, Операције I. и III. армије и Одбране Београда

409

а) Операције I. армије

1. – Ужички одред, који је одступао долином Западне Мораве ка положајима на улазу у Овчарско – Кабларску клисуру, пристизао је појединим деловима у току овог дана (29. октобра) на одређене положаје. Штаб одреда кренуо се из Ужица последњим железничким возом до Пожеге, а одатле сувим и око 17 часова стигао је у Марковицу.
2. – Соколска бригада. Око 8 часова 29. октобра непријатељ је отпочео напад, тако, да је око 14 часова заузео Трипавац и Мрамор северозападно од Г. Милановца. Трупе ове бригаде повукле су се на положаје код с. Калиманића, држећи до 17 часова Врлетну страну. Због осетних губитака, командант ове бригаде учинио је предлог команданту I. армије, да се под заклоном ноћи повуче на следећи положај. У овом времену, непријатељ је јаком снагом надирао од Угриновца и са Рудника ка Г. Милановцу, тако, да је командант бригаде и пре добивеног одобрења за повлачење, одступио овог дана пред вече на леву обалу Клатичевачке реке за непосредну одбрану Горњег Милановца. На правцу Рудник – Мајдан непријатељ је успео пред вече да потисне 9. пук из Дунавске дивизије II. позива на положај код села Невади североисточно од Г. Милановца.
3. – Дринска дивизија II. позива. У току 29. октобра, непријатељ је напао на цео фронт ове дивизије: Милановац – Чумићско брдо – Вучјак – Угљарски вис, а по подне и на Рамаћске висове, са укупном снагом око 3 ½ бригаде. Непријатељ је успео, да се приближи Милановцу и Чумићском брду на 200 – 300 метара, а у сумрак је заузео Парлог и Бачвару. Напад непријатељски на Вучјак и Угљарски вис одбивен је. Због неповољне ситуације код Соколске бригаде, леви бок Дринске дивизије II. позива био је у неколико откривен. Међутим, непријатељ је већ јако притиснуо фронт ове дивизије. Обзиром на овакву ситуацију командант I. армије издао је 29. октобра у вече заповест ОБр. 8845 у овоме:
Дринска дивизија II. позива у току ноћи 29./30. октобра, одмаршоваће на линију заштитничких положаја: Градина – Видловачка глава – Магареће брдо. Један пук са потребном артилеријом упутити на Баре за одбрану левог бока и за заштиту правца од Рамаћских висова.
Командант 9. пешад. пука II. позива, да у току ноћи одмаршује са 3 батаљона на Парац брдо (583) на левој обали реке Деспотовице, обезбеђујући правац преко с. Луњевице ка Бресници и Д. Горијевници.
Командант Соколске бригаде у току ноћи одмаршоваће са својим трупама на положаје северног излаза из клисуре на путу Г. Милановац – Чачак, обезбеђујући овај правац и одржавајући везу са 9. пуком II. позива.
Командант Ужичког одреда одмаршоваће 30. октобра рано, са главнином на положаје код Марковице, а са потребним снагама остати на левој обали Мораве на положају код с. Видова и Пријевора. Један батаљон Соколске бригаде са 2 топа биће 30. октобра у покрету од Теочина на положај с. Љубић (368) са киме одржавати везу“.
Напомена. Дунавска дивизија II. позива, која се кретала из састава I. армије у састав трупа Нових Области, и чији је 9. пук задржан код Г. Милановца, налазила се ноћу 29./30. октобра на преноћишту код с. Бреснице, одакле је 30. октобра имала продужити пут преко Краљева и Рашке ка Приштини. Командант I. армије учинио је предлог Врховној Команди, да ова дивизија остане и даље у саставу његове армије због тешке ситуације, или да се бар задржи под његовом командом још 3 – 4 дана. Врховна Команда одобрила је овај предлог.

б) Операције трупа Одбране Београда

У току ноћи 28./29. октобра, непријатељ је нападао на десно крило Тимочке дивизије II. позива и лево крило Комбинованог одреда. Овај је напад одбивен. У току дана 29. октобра непријатељ је нападао на цео фронт Одбране Београда, која је држала линију: Рогац – Шупљаја – Драчко поље – Беле воде – Сремска пољана. Борба је била врло јака: непријатељ је местимице задржан нашом артилериском, митраљеском и пушчаном ватром на 700 – 800 метара испред наших ровова, а местимице је контра нападом одбивен. По добивеним податцима, према десном крилу Одбране Београда, развијена је 25. немачка резервна дивизија, а према левом крилу 2 брдске аустриске бригаде. Врховна команда ставила је Шумадиској дивизији I. позива у задатак, да својим бављењем на положајима на десној обали Лепенице омогући повлачење трупа Одбране Београда преко Крагујевца на главну одбранбену линију, ако ове буду на то принуђене, према томе Шумадиска дивизија I. позива требала је да остане на својим положајима дотле, док се већи део трупа Одбране Београда при повлачењу не пребаци код Крагујевца на десну обалу Лепенице. Због тога, што је непријатељ овога дана у вече успео да потисне лево крило Шумадиске дивизије I. позива са Парлога и тиме да загрози боку трупа Београдске Одбране, и пошто се Дринска дивизија II. позива повлачила на Кутловске положаје, командант Одбране Београда наредио је својим трупама да се повуку на линију: Распада – Милатовац – Песковита пољана – Товарница, с тим да предњим деловима држе линију: Прњавор – Ресник – Сабовица – Крчмари – к. 306 на коси Рајац.

в) Операције III. армије

У току ноћи 28./29. октобра, дивизије ове армије вршиле су повлачење, и у јутру 29. октобра биле су у овом распореду: Коњичка дивизија на линији: Јасеново – Суботица. Браничевски одред код Деспотовца. Моравска дивизија II. позива на положају од реке Дубовнице, преко Белог поља до Међе (источно од с. Брестова). Дунавска дивизија I. позива на положају Међа – Облогар -Игриште. Дринска дивизија I. позива на линији: Кадино брдо – Тривуново брдо – Вршић – Чукарка – Средње брдо. Шумадиска дивизија I. позива на десној обали Лепенице на линији: Брзан – Буква – Стражевица – Главица – Црквина. Пред свима дивизијама било је слабијег пушкарања међу патролама и слабија артилериска ватра са обе стране на линији: Медвеђа -Гложани. Коњичке патроле п