13. novembar, Operacije neprijateljske vojske

411

Operacije III. austro – nemačke armije

Napomene. Đeneral pešadije fon Falkenhajn odgovorio je na predlog načelnika štaba austrougarske Vrhovne komande OBr. 17878 od 12. novembra ovo:
„OBr. 18185. Divizije, koje se nalaze pozadi fronta XI. armije, razume se samo po sebi da stoje na raspoloženju te armije. Armija je već danas ka frontu uputila delove 105. pešadiske divizije, čim je uvidela da je to potrebno“. Istoga dana molio je načelnik štaba austrougarske Vrhovne komande, da ga đeneral fon Falkenhajn izvesti o nameravanoj daljoj upotrebi triju nemačkih divizija, koje su iz Srbije odlazile ka severu. Depeša je glasila:
„OBr. 17906. Nemački šef železničke saobraćajne službe obratio se 12. novembra direktno na ovdašnjega šefa železničke saobraćajne službe po predmetu transportovanja triju nemačkih divizija, koje su bile povučene iz armiske grupe Makenzena. Nemačka Vrhovna komanda zadržala je pravo da označi ciljeve kuda treba uputiti te divizije. Da bih mogao oceniti našu situaciju i preduzeti potrebne mere, za mene je od velikog interesa da znam: kako vaša ekselencija namerava da utpotrebi te snage? Prema tome slobodan sam zamoliti vas, da mi o tome dostavite kratko obaveštenje. To mi je obaveštenje potrebno i zbog toga, što moram izdati naređenja za dalju upotrebu brdskih baterija, tovarne stoke i lakih seljačkih kola, što je od naše strane pridato ovim divizijama. Ako pomenuti delovi, pri novoj upotrebi nemačkih divizija, ne bi bili neizostavno potrebni, ja bih ih što pre dodelio nemačkim i austrougarskim borbenim snagama koje ostaju u Srbiji, jer su oni njima zaista hitno potrebni“.
Na ovo je đeneral fon Falkenhajn odgovorio 13. novembra ovom depešom: „OBr. 17906. Upotreba triju nemačkih divizija, koje stoje na raspoloženju, ne može se još predvideti. Pri stavljanju pitanja radilo se jedino o prethodnim proučavanjima, koja u ovom slučaju predstavljaju u stvari samo pripremne mere Vrhovne komande. Prema tome, oprema za planinsku vojnu moraće da ostane kod divizija. Veza vaša OBr. 17906“. Đeneral Konrad primio je ovaj odgovor na znanje.

Stanje na frontu I. bugarske armije u toku 13. novembra poboljšalo se. Pretpostavka pak, da Srbi nameravaju proboj u pravcu Antantinih snaga ostala je u Vrhovnoj komandi austrougarske vojske u Tešenu nepromenjena. O bugarskoj i nemačkoj vojsci imali su se ovi podatci: 6. bugarska divizija dostigla je sa dve brigade liniju: Crni vrh 846 – Kulina, a sa trećom brigadom oko podne tek Vitkovac (severozapadno od Aleksinca). 9. divizija uspela je da pređe preko Morave. Po jedna brigada nastupala je preko Aleksandrovca i Kočana ka Prokuplju a treća brigada, u vezi sa 1. divizijom, nastupala je od visova jugozapadno od Leskovca pravcem: Bojnik – Lebane. Levo bugarsko krilo uspelo je da potisne Srbe još pre dolaska 8. divizije, koja je bila došla tek do sela Vlasotinca i Mezgraje. Avijatičari su javljali, da se srpske trupe i komore povlače po svima drumovima koji od Prokuplja i Kuršumlije vode ka jugu i jugozapadu.
Da bi dostigla odstupajuće srpske trupe i komore, 101. nemačka pešadiska divizija, posle borbe ia prostoru južno od Grebca, produžila je gonjenje ka visovima severno od Prokuplja (Vršnik). Samo malo brdskih baterija moglo je učestvovati u gonjenju; poljska baterija, zbog rđavih putova, nije mogla biti u Prokuplju pre 15. novembra.
Posle žestoke borbe, u kojoj je protivnik pokazivao jaku artileriju, 10. nemački korpus je izbio do linije: Rašica – Đurovac – Vrbovac. Na odseku: Blace – Musać pak, Srbi su žilavo sprečavali dalje nadiranje ovog korpusa. Borba je produžena i u toku noći. 105. divizija, koja je bila na maršu pozadi 10. rezervnog korpusa dostigla je čelom selo Štitari.

Operacije III. austro – nemačke armije

Dejstvo 8. korpusa. Komandant 57. divizije, dobivši u veče izveštaj o žilavom otporu Srba pred susednim 10. rezervnim korpusom kao i obzirom na ofanzivno dejstvo Srba u pravcu ka Leskovcu, računao je sa mogućnošću da će 57. divizija biti uvedena u borbu pravcem ka Kuršumliji. Ova divizija pak, u toku 13. novembra dostigla je svoje maršovske ciljeve bez borbe: 2. brdska brigada u svom nastupanju, naišla je na jedan nemački bataljon sa artilerijom, koji je bio na drumu ka Brusu kod Vitkova, te je zastala. Posle zastanka trupe ove brigade dostigle su do 16 časova liniju: visovi severno od Brusa 705 – 745 Čukara. Sa protivnikom nije bilo nikakvog dodira. 6. brdska brigada, potiskujući protivničke patrole, izbila je već oko 11 časova na odsek: Oglavak 763 – Banovac – Melentija. Posle dobivenog izveštaja od 59. pešadiske divizije, da je protivnik poseo Ploču, brigada je uputila jedan bataljon (88. puka) sa jednom baterijom na kotu 1035, a jednu četu još dalje do Nerađa, kako bi zagrozila boku srpskih delova na Ploči i time potpomogla 59. diviziju. Akcija pomenutih isturenih delova u daljem toku nije bila potrebna.
Pred 59. pešadiskom divizijom, protivnik je noću napustio visove južno od Paklenika. Ali, kad su prednje trupe divizije u jutru iz Paklenika izbile na Veliko Osoje, dobile su sa Ploče artilerisku vatru. Posle dolaska glavnine 9. brdske brigade, protivnička zaštitnica jačine 2 – 3 bataljona, napadnuta je i potisnuta. Jedan bataljon 9. brdske brigade stigao je na Željin. Međutim, 18. brdska brigada stigla je bez borbe na prostor Koznica – Pleš, gde je zanoćila; u cilju veze sa 6. brdskom brigadom uputila je jedan bataljon na Građane kota 963.
8. korpusna komanda odredila je divizijama za dalje nastupanje ove pravce: 59. diviziji od Pleša preko zapadne ivice Brusa – Mramor – Blaževo, a 57. diviziji pravac: Brus – Lepenac -manastir Strmac i dalje, prema rezultatu rekognosciranja, preko Male reke ili Magova. 57. diviziji naređeno je da do daljeg naređenja svojom komorom ne prelazi liniju: Brus – Lepenac. 59. pešadiskoj diviziji naređeno je da 14. novembra jednom brigadom nastupa u južnom pravcu; prednjim trupama da dostigne liniju: Brusina 1508 – Obradova čuka 1521, te da jednom stalnom pobočnicom na Zapisu zatvori dolinu Jošanice. Drugu brigadu trebalo je u prvo vreme zadržati pozadi fronta, za slučaj, da se dolinom Jošanice pojave protivničke snage, a i da bi eventualno mogla potpomagati borbu čelne brigade. Tek kad se situacija razbistri trebalo je tu brigadu krenuti ka Brusu. 57. pešadiska divizija imala je 14. novembra da prednjim trupama dostigne greben: Kadina čuka – Lokvenik – Strmac, a divizisku rezervu da postavi u Brusu. Brigadi đenerala Hauštajna naređeno je da dođe 14. novembra u Paklenik i da se stavi pod komandu komandanta 59. pešadiske divizije. Njene poljske baterije kao i njena komora, bile su primorane da maršuju preko prostora kojim je ranije nastupala 57. divizija (Đula). U duhu ovih naređenja 8. korpusne komande, koja se 14. novembra iz Gornjeg Ribnika krenula preko Đule ka Vitkovu, komandant 57. pešadiske divizije uputio je glavninu 2. brdske brigade na visove: Šanac – Savićska čuka (jugozapadno od Mečkara), a 6. brdsku brigadu, sa naslonom na 2. brdsku brigadu na visove severno od Lipovca (Babin nos i Bubonjsko Oglavlje). Do linije, koja je od korpusne komande bila označena za položaje prednjih trupa, trebala su da stignu izviđačka odeljenja s tim, da izviđaju ka jugu do druma. Komandant 59. divizije naredio je, da 9. brdska brigada nastupa pravcem: Nerađe – Vrhovi – Obradova čuka; da uputi desnu kolonu pravcem: Borja – Brusine – Velike Stene i da se prema zapadu osigura jednom stalnom pobočnicom na Zapisu. 14. novembra prednje trupe imaju da dostignu liniju: Brusine – Obradova čuka. Zadržavanje 18. brdske brigade u prvo vreme unazad, odgovaralo je situaciji 22. rezervnog korpusa, koji je bio jako zaostao.
Dejstvo 22. rezervnog korpusa. Istočna grupa 22. rezervnog korpusa, odred 43. rezervne divizije i leva kolona Alpinskog korpusa, pošto je potisnula Srbe sa Belog Kamena, Brezne i Babe, izbila je glavninom tek na liniju: Višnjica – Gvozdac, a prednjim delovima dalje prema jugu na liniju: Krst – Šanac – Ravna planina. U odnosu na 8. korpus, levo krilo 22. korpusa zaostalo je dakle jedan dobar dan marša unazad. Zapadna grupa ovog krila, 44. rezervna divizija, zauzela je jurišom greben Vodice i dostigla je prednjim trupama Orlunjak. Obe grupe zarobile su u toku 13. novembra oko 180 srpskih vojnika.
Dejstvo 19. korpusa. Na frontu 19. korpusa 13. novembra brigada Švarca, koja je vršila napad, imala je ozbiljnu borbu. Pod zaštitom brigade Štrajta, koja je vezala protivnika na Mučnju, a uz sadejstvo artilerije đenerala Sorsića, đeneral Štrajt napadao je protivnika na Karađorđevom Šancu 1187 – Mehana 1108. Oko 16 časova zauzet je taj jak protivnički položaj; protivnik se povukao na Ukočenicu – Visioc u cilju ponovnog otpora. 10. brdska brigada, koja je bila u tesnom dodiru sa protivnikom, u toku 13. novembra nije mogla da se krene napred od Košutice. Zbog dosadanjih borbi i rđavog vremena trupe ove brigade bile su jako zamorene, a situacija je bila posve nejasna. Tek ovog dana po podne doznalo se pouzdano, da je Kom 1221 -1212 napušten. Prema iskazima zarobljenika zaključivalo se, da su srpske trupe: 7. i 9. puk II. poziva i jedan crnogorski bataljon sa nešto brdske artilerije i više mitraljeza, bile dan ranije na položaju Ravne Livade (jugozapadno od Koma) i da su noću odmaršovale u pravcu ka Raškoj. Nije isključeno, da je to ona srpska kolona, koja je osmotrena, da se preko grebena Demeršnja spuštala u Ibarsku dolinu. Srbi su bili poseli utvrđene visove: Slatina, Pacarada, Dugopolje, Gusarica, Glavač i time ogarantovali povlačenje glavnih snaga Ibarskom dolinom, protiv dejstva 10. brdske brigade. Pored ovoga, protivnik je stajao još i na desnom boku 10. brdske brigade. Kod sela Ponori, u cilju obezbeđivanja bile su isturene 3 čete. Komandant ovih trupa tražio je više puta pojačanje, što je pobudilo đenerala Drofu da zadrži u rezervi jedan bataljon 21. brdske brigade, koja je prema dispoziciji trebala da odmaršuje. U poslednjim borbama, 10. brdska brigada imala je pred sobom: 2. i 4. puk III. poziva i 9. puk II. poziva i bila je izgubila 675 ljudi, među njima 106 mrtvih. No i Srbi su morali imati znatne gubitke. Stanje 10. brigade, koju su Srbi polukružno opkolili, poboljšano je bilo pred kraj dana u toliko, što su se na njenom desnom boku pojavljivale samo srpske patrole.
Prema iskazima zarobljenika, protivnik se sa toga pravca povukao ka manastiru Studenici. Komandant 10. brigade javio je da će 14. novembra u 8 časova produžiti napad. U isto vreme činio je predstavku, da bi zbog rđavih putova bilo potrebno, da brigada, pošto stigne na vis Lokvinja, uzme pravac ka Polimlju na mesto ka Ušću. Komandant III. armije odobrio je taj predlog. Kretanje ostalih brigada 19. korpusa izvršeno je prema dispoziciji od 12. novembra. Glavnina 17. brigade (3 bataljona) zanoćila je na Županovici severno od Karađorđevog Šanca; od odreda pukovnika Holija izbio je jedan bataljon na Veliku Livadu i Tošovac; 21. brdska brigada stigla je noću na Veliku Livadu. Jugoistočno od ovih trupa na Stolovaku i na Orljoj glavi, sta