13. новембар, Операције непријатељске војске

375

Операције III. аустро – немачке армије

Напомене. Ђенерал пешадије фон Фалкенхајн одговорио је на предлог начелника штаба аустроугарске Врховне команде ОБр. 17878 од 12. новембра ово:
„ОБр. 18185. Дивизије, које се налазе позади фронта XI. армије, разуме се само по себи да стоје на расположењу те армије. Армија је већ данас ка фронту упутила делове 105. пешадиске дивизије, чим је увидела да је то потребно“. Истога дана молио је начелник штаба аустроугарске Врховне команде, да га ђенерал фон Фалкенхајн извести о намераваној даљој употреби трију немачких дивизија, које су из Србије одлазиле ка северу. Депеша је гласила:
„ОБр. 17906. Немачки шеф железничке саобраћајне службе обратио се 12. новембра директно на овдашњега шефа железничке саобраћајне службе по предмету транспортовања трију немачких дивизија, које су биле повучене из армиске групе Макензена. Немачка Врховна команда задржала је право да означи циљеве куда треба упутити те дивизије. Да бих могао оценити нашу ситуацију и предузети потребне мере, за мене је од великог интереса да знам: како ваша екселенција намерава да утпотреби те снаге? Према томе слободан сам замолити вас, да ми о томе доставите кратко обавештење. То ми је обавештење потребно и због тога, што морам издати наређења за даљу употребу брдских батерија, товарне стоке и лаких сељачких кола, што је од наше стране придато овим дивизијама. Ако поменути делови, при новој употреби немачких дивизија, не би били неизоставно потребни, ја бих их што пре доделио немачким и аустроугарским борбеним снагама које остају у Србији, јер су они њима заиста хитно потребни“.
На ово је ђенерал фон Фалкенхајн одговорио 13. новембра овом депешом: „ОБр. 17906. Употреба трију немачких дивизија, које стоје на расположењу, не може се још предвидети. При стављању питања радило се једино о претходним проучавањима, која у овом случају представљају у ствари само припремне мере Врховне команде. Према томе, опрема за планинску војну мораће да остане код дивизија. Веза ваша ОБр. 17906“. Ђенерал Конрад примио је овај одговор на знање.

Стање на фронту I. бугарске армије у току 13. новембра побољшало се. Претпоставка пак, да Срби намеравају пробој у правцу Антантиних снага остала је у Врховној команди аустроугарске војске у Тешену непромењена. О бугарској и немачкој војсци имали су се ови податци: 6. бугарска дивизија достигла је са две бригаде линију: Црни врх 846 – Кулина, а са трећом бригадом око подне тек Витковац (северозападно од Алексинца). 9. дивизија успела је да пређе преко Мораве. По једна бригада наступала је преко Александровца и Кочана ка Прокупљу а трећа бригада, у вези са 1. дивизијом, наступала је од висова југозападно од Лесковца правцем: Бојник – Лебане. Лево бугарско крило успело је да потисне Србе још пре доласка 8. дивизије, која је била дошла тек до села Власотинца и Мезграје. Авијатичари су јављали, да се српске трупе и коморе повлаче по свима друмовима који од Прокупља и Куршумлије воде ка југу и југозападу.
Да би достигла одступајуће српске трупе и коморе, 101. немачка пешадиска дивизија, после борбе иа простору јужно од Гребца, продужила је гоњење ка висовима северно од Прокупља (Вршник). Само мало брдских батерија могло је учествовати у гоњењу; пољска батерија, због рђавих путова, није могла бити у Прокупљу пре 15. новембра.
После жестоке борбе, у којој је противник показивао јаку артилерију, 10. немачки корпус је избио до линије: Рашица – Ђуровац – Врбовац. На одсеку: Блаце – Мусаћ пак, Срби су жилаво спречавали даље надирање овог корпуса. Борба је продужена и у току ноћи. 105. дивизија, која је била на маршу позади 10. резервног корпуса достигла је челом село Штитари.

Операције III. аустро – немачке армије

Дејство 8. корпуса. Командант 57. дивизије, добивши у вече извештај о жилавом отпору Срба пред суседним 10. резервним корпусом као и обзиром на офанзивно дејство Срба у правцу ка Лесковцу, рачунао је са могућношћу да ће 57. дивизија бити уведена у борбу правцем ка Куршумлији. Ова дивизија пак, у току 13. новембра достигла је своје маршовске циљеве без борбе: 2. брдска бригада у свом наступању, наишла је на један немачки батаљон са артилеријом, који је био на друму ка Брусу код Виткова, те је застала. После застанка трупе ове бригаде достигле су до 16 часова линију: висови северно од Бруса 705 – 745 Чукара. Са противником није било никаквог додира. 6. брдска бригада, потискујући противничке патроле, избила је већ око 11 часова на одсек: Оглавак 763 – Бановац – Мелентија. После добивеног извештаја од 59. пешадиске дивизије, да је противник посео Плочу, бригада је упутила један батаљон (88. пука) са једном батеријом на коту 1035, а једну чету још даље до Нерађа, како би загрозила боку српских делова на Плочи и тиме потпомогла 59. дивизију. Акција поменутих истурених делова у даљем току није била потребна.
Пред 59. пешадиском дивизијом, противник је ноћу напустио висове јужно од Пакленика. Али, кад су предње трупе дивизије у јутру из Пакленика избиле на Велико Осоје, добиле су са Плоче артилериску ватру. После доласка главнине 9. брдске бригаде, противничка заштитница јачине 2 – 3 батаљона, нападнута је и потиснута. Један батаљон 9. брдске бригаде стигао је на Жељин. Међутим, 18. брдска бригада стигла је без борбе на простор Козница – Плеш, где је заноћила; у циљу везе са 6. брдском бригадом упутила је један батаљон на Грађане кота 963.
8. корпусна команда одредила је дивизијама за даље наступање ове правце: 59. дивизији од Плеша преко западне ивице Бруса – Мрамор – Блажево, а 57. дивизији правац: Брус – Лепенац -манастир Стрмац и даље, према резултату рекогносцирања, преко Мале реке или Магова. 57. дивизији наређено је да до даљег наређења својом комором не прелази линију: Брус – Лепенац. 59. пешадиској дивизији наређено је да 14. новембра једном бригадом наступа у јужном правцу; предњим трупама да дос