12. новембар, Операције непријатељске војске

407

Операције III. аустро – немачке армије

Дејство 62. пешадиске дивизије. Први дан општег гоњења Срба III. армијом био је срећан за 62. пешадиску дивизију. Бригаде у своме наступању нису наишле на јак отпор; потискујући противничке предње трупе пред собом избиле су на одређене одсеке и то: Тврђавска бригада, јужно од Дринског на линију: Плече 1221 – Крујача 895 – Чачице 819. Бригада ђенералмајора Шпиндлера, на гребен: Кобиља глава 817 – 999 – Грање 780. Бригада пуковника Зубера, на положаје: 887 – Мазуле – Батковица 710. У дивизиској резерви остављена су 2 батаљона на Игришту (1007).
Трупе ђенерала Рајнела: Одред пуковника Хаузера стигао је 12. новембра до Мачката; пуковник Бола са 6 ескадрона стигао је до механе Мојковића североисточно од Шаргана. За 13. новембар наређено је да пуковник Фидлер са 4 батаљона и 4 пољске батерије наступа ка простору Никојевићи; пуковник Милер са 3 батаљона и 1 брдском батеријом да маршује ка простору Кућиште (949). Овим наступањем трупа ђенерала Рајнела било је у изгледу да неће бити више потребно, да 9. корпус сопственим трупама обезбеђује десни бок. Две чете ђенералмајора Штрајта, које су биле одаслате на Мучањ, потиснуле су 12. новембра противника од прилике исте јачине ка југу, али истог дана по подне биле су принуђене, да се повуку на Чешаљ, под притиском надмоћнијих снага (око 3 батаљона), које су наступале преко Чемернице ка Мучњу. После овога, ђенерал Штрајт добио је од ђенерала Сорсића наређење, да држи линију: Клек 1445 – Чешаљ 1430 – Оштрица 1168. Ђенерал Шис обезбеђивао је до Маланца бок бригаде Шварца, која је заузимала положаје: Околиште – Жупановица. Жупановица је заузета једним истуреним батаљоном без борбе, пошто су се Срби (око 2 батаљона) у току ноћи повукли ка утврђеним положајима на северној падини Карађорђевог шанца.
Дејство 19. корпуса. Главнина 17. брдске бригаде стигла је на простор северно од Црвене горе (1024). Њен одвојен одред јачине 2 батаљона са 1 брдском батеријом (пуковник Холи), који је био добро потпомогнут артилеријом са Палибрковог гроба, на по пута између Будожеља и Божовца, потиснуо је противничке делове ка Великој ливади. На томе вису, који је био утврђен, Срби – око 1.000 војника са 3 топа – покушали су да се одрже, али без успеха. Око 17.30 часова вис је заузет. 10. брдска бригада освојила је јуришом у 15 часова вис Кошутицу (1512). Даље наступање ове бригаде преко висова ка селу Ушћу било је немогуће извести у току 12. новембра, због снега и непогодног времена као и због велике заморености трупа. Противник је на одстојању од 3 км. био организовао нов отпор и око 18 часова напао је делове који су, у циљу заштите десног бока, били истурени ка Орницама и Понорима. Чета са Орнице била је принуђена да се повуче, но један батаљон 21. брдске бригаде, који је упућен у контра напад, успео је да понова заузме Орнице. Главнина 21. брдске бригаде (3 батаљона) наступала је позади 10. брдске бригаде преко Кадине воде ка Малом Кому. Према диспозицији један батаљон на Црном врху (1190) и један батаљон на Врљану (990) држали су везу са 20. брдском бригадом. Пред 20. брдском бригадом противник је у току ноћи између 11. и 12. новембра био напустио Просјанско брдо и одступио ка Кому (1221). Према извештајима извиђачких одељења, Срби су 12. новембра у вече имали на Кому још око 2 батаљона. После заузећа Кошутице, 19. корпусна команда је рачунала да ће Срби добровољно напустити Ком. И ако 10. брдска бригада није успела да одсече одступницу противника, који је одступао Ибарском долином, ипак је њено дејство у правцу позадине противничких делова, који су задржавали наступање 22. резервног корпуса, било од велике користи. Пошто је III. армиска команда била мишљења да 22. резервном корпусу неће бити више потребна директна помоћ, наредила је команданту 19. корпуса да 13. новембра упути 20. и 21. брдску бригаду правцем ка Сјеници. Команда 22. резервног корпуса, међутим, саопштила је 12. новембра у вече команданту 19. корпуса, да ће Алпински корпус 13. новембра нападати источно од 20. брдске бригаде на вис Ком и молила је да та бригада учествује у нападу. 19. корпусна команда, на основи претпоставке, да ће противник у току ноћи напустити Ком, наредила је, да 20. брдска бригада за прво време остави на своме досадањем положају само ½ батаљона са ½ батерије, а главнину бригаде, у духу армиске диспозиције, да крене на Рудине, а заштитне делове са старих положаја да привуче, чим Срби напусте вис Ком. 21. брдској бригади наређено је да се, пошто дефинитивно одбаци противнички напад са јужног правца, прикупља ка Великој ливади. Ђенерал Шварц са својом бригадом и главнином 17. брдске бригаде, која му је била потчињена, имао је да потисне противника пред собом и да задобије простор ка Јавору. Ђенерал Сорсић имао је са својом артилеријом да потпомаже тај напад, а у осталом да држи линију својих предњих делова. Пошто друм буде слободан, бригаду Шиса требало је послати натраг ка Ивањици да обезбеди и фортификациски утврди простор око те варошице.
Дејство 22. корпуса. Задатак 10. брдске бригаде из 19. корпуса, да задобије простора ка Ушћу, остао је непромењен. Срби, угрожавани овом бригадом, били су принуђени да још 12. новембра напусте своје положаје према левом крилу 44. резервне дивизије (87. бригада), које је било избило до Липара и Кршне. Истурени одред 43. пешадиске дивизије (1 пук са 2 батерије), који је имао задатак да осигура Ибарску долину са источне стране, избио је у ово време до Брезне. Срби су спречавали даље надирање овог одреда држећи Вишњицу (832), где је према исказима заробљеника била снага око 4 батаљона.
Дејство Алпинског корпуса. Алпински корпус наступао је позади 22. резервног корпуса двема колонама. Десна колона, која се кретала позади 44. резервне дивизије, стигла је до Плоче, лева колона, која се већ раније кретала позади поменутог одреда 43. резервне дивизије у долини Рибнице, стигла је до Каменице.
Дејство 8. корпуса. На фронту 8. корпуса, батаљон 9. брдске бригаде, који је био уп