12. новембар, Операције II. армије, Тимочке војске, трупа Нових области и Битољске дивизиске области

558

Операције Тимочке војске

Према наређењу Врховне команде ОБр. 24133 од 12. новембра Тимочка војска изашла је из састава II. армије и стављена понова непосредно под Врховну команду. По споразуму са командантом III. армије, заштитница Дринске дивизије I. позива стављена је под команду Тимочке војске док год се ова заштитница буде налазила на правцу: Гребац – с. Плана ради заштите повлачења трупа III. армије. Због повлачења III. армије ка Блацу и Барбатовцу, командант Комбиноване дивизије I. поз. наредио је да трупе десног и средњег одсека и даље остану на Морави за одсудну и непосредну одбрану реке и да трупе левог одсека повију своје лево крило и да одбранбена линија иде од ушћа р. Слатине до Суповачког моста па преко В. Преслаба – Змијине главе – Ристиног пикета до Крста где има ухватити везу са Браничевским одредом. На овај начин 2.000 пушака бране одсек од 18 км. и то под правим углом. Команданту 5. прекобројног пука који је био под командом Тимочке дивизије I. поз. наређено је да се преко с. Дубова што пре крене за Прокупље, где ће сачекати Комбиновану дивизију и ставити се под команду тога команданта. Заштитница Дринске дивиз. I. поз. нападнута је на Гребцу и потиснута у 16.25 часова ка селу Клисурици. Због тога командант Тимочке војске у току ноћи 12./13. новембра доноси одлуку да повуче Комбиновану дивизију I. поз. на положаје западно од Прокупља. На основи директиве Врховне команде ОБр. 24133 од 12. новембра командант Тимочке војске у 16.20 часова издаје наређење ОБр. 909 ове садржине:
„Због неуспешне одбране трупа Одбране Београда на главној одбранбеној линији, иста се повлачи на линију: кота 694 – Пребрези – Јаворац. III. армија има да избије на правац: Блаце -Белоњин и да са Одбраном Београда брани правце на излазу теснаца. Тимочка војска има задатак да код Прокупља заузме положај за одбрану правца од Ниша и Гребца, обезбеђујући бок и позадину III. армије, док ова не избије на правац Блаце – Белоњин. Остављене заштитнице III. армије на Јастребцу у току данашњег дана нападнуте су надмоћнијом снагом на линији: Гребац – Новоселска чука. Ове заштитнице повућиће се у току ноћи на положаје код с. Џигоља, стога наређујем:
1) Да се Комбинована дивизија I. поз. повуче на положаје западно од Прокупља и да затвори правце: Ниш – Прокупље и Гребац – Прокупље.
2) Да се Крајински одред постепено повлачи правцем преко Злате – Житног потока – Статовца и Товрљана, задржавајући непријатељско наступање правцем ка Куршумлији, док се Одбрана Београда и III. армија не пребаце на десну обалу Топлице код Куршумлије, а потом ће се од Товрљана повући уз Косаоницу на зачеље Комбиноване дивизије I. позива.
3) Повлачење отпочети у сумрак данас 12. новембра и под заклоном ноћи, командант Комбиноване дивизије I. позива заузеће положаје западно од Прокупља а Крајински одред источно од Злате.
4) Десна побочница Комбиноване дивизије I. позива кретаће се преко: Шеварина – Албаџице – с. Отинац – Кале а лева побочница Крајинског одреда преко: Студеница – с. Пасјаче – Јабучева (к. 1131) – Јованове Главе – к. 941. Лева побочница Крајинског одреда и десна побочница Комбиноване дивизије I. поз. имају доћи у што тешњу везу.
5) Са заштитницом III. армије, Комбинована дивизија I. поз. доћиће у најтешњу везу. Крајински одред одржаће везу десно са трупама II. армије, ради једновременог повлачења са трупама те армије.
6) Тешку артилерију и возове упутити што пре уназад ка Куршумлији и даље уз Косаоницу преко Мрдара у Приштину.
7) При пролазу кроз Прокупље трупе снабдети са што више хране и муниције. Војницима издати на руке што већи број оброка хране и муниције. Крајински одред задржаће једну Дебанжову батерију, а осталу артилерију упутити преко Прокупља и Куршумлије на Мрдаре.
8) При покрету возова најстрожије се придржавати наређења односно одржања стране пута одређене наредбом команданта II. армије о томе.
9) Магацини хране налазе се у: Прокупљу, Блацу, Куршумлији и Приштини.
10) Штаб ове војске одлази сутра 13. новембра из Прокупља у с. Конџељ, где ће бити истог дана у подне“.
Браничевски одред због повлачења заштитнице Дринске дивиз. I. поз. са Гребца добио је од команданта III. армије наређење:
а) Да остави један пук (13. пук III. поз.) са једном батеријом на Новоселској чуци као заштитницу, која ступа под команду команданта заштитнице Дринске дивизије I. позива.
б) Да батерије и возове упути преко Гребца ка Прокупљу а са осталим трупама да одмаршује на десну обалу Топлице и поседне Точански вис са фронтом према северу.
Командант Тимочке војске наредио је команданту заштитнице Дринске дивизије I. поз. да се на заузетом положају код с. Џигоља задржи цео дан 13. новембра, како би створио потребно време Комбинованој дивизији, да се са Мрамора повуче западно од Прокупља, и да се по завршеном задатку, повуче ка с. Мршљеву, одржавајући везу са Комбинованом дивизијом I. позива као и са заштитницом Дунавске дивизије I. поз. и Браничевског одреда. Према прикупљеним податцима 12. новембра знало се о непријатељу ово:
а) Код Комбиноване дивизије I. позива на десној обали Мораве врло слаби непријатељски делови. Непријатељ није дејствовао, до села Чечине на левој обали Мораве нема ниједног непријатељског војника. Код села Трупале по исказима мештана налази се 9. бугарски пук, батерија која је 11. новембра била код Пасје пољане није више тамо. Хаубичке батерије испод Бубња нема више. Пољска батерија код Новог Села не јавља се. Око 10 час. 12. новембра примећена је једна колона пешадије јачине од 2 батаљона, да се креће од Комрена ка Градском Пољу. Око 4 часа по подне била је ова колона на Пиротском друму са челом код Кутинске реке. Велика комора видела се упаркирана код Горње Врежине. По исказу патрола аустриске коњичке патроле стигле су у село Тешицу док артилерија маршује друмом за Грејач.
б) На северном фронту ситуација је нејасна. На Црни врх је стигао само коњички ескадрон, а Браничевског одреда још нема.
в) Код Крајинског одреда непријатељска хаубица која је променила свој положај од 11. новембра дејствовала је у јутру 12. новембра са више десетина метака. Наредник 36. бугарског пука заробљен код с. Чапљинца при покушају прелаза преко Мораве изјавио је, да је после борбе на Ветрену и Црном врху код Зајечара његов пук дошао у Ниш 6. или 7. новембра. У Нишу је био два дана, а одатле кренуо се у с. Малошиште и Курвин град. Десно од њега био је 57. пук, а лево 17. пук. За остале пукове није знао где су. Овај пук припада 9. дивизији, која је у ово време имала 4 брдске, 2 пољске и 1 хаубичку батерију.
Дејство Браничевског одреда. 12. новембра рано из јутра ордонанс официр III. армије донео је заповест ОБр. 8356, да се одред прикупи око Балиновца североисточно од Прокупља, остављајући заштитницу на Јасеновим водама; 8. пук III. позива са комбинованом батеријом, који је био на Црном врху и који је накнадно додељен одреду, остаје као заштитница. 8. пук III. позива посео је заштитнички положај, али није могао ухватити везу са заштитницом Дринске дивизије I. позива на Гребцу. Око 18 часова добивена је заповест III. армије ОБр. 8355, да се остави 8. пук са батеријом на Новоселској чуки, као заштитница која да се стави под команду команданта заштитнице Дринске дивизије I. позива, а са осталим трупама да се одмаршује на десну обалу Топлице и поседне Точански вис фронтом ка северу. Заповест се издаје, али се могао кренути само 9. пук III. поз. јер 1. батаљон 12. кадров. пука још није био дошао са положаја на Јастребцу. И ако је послата пешад. патрола, у јачини једног вода и цео ескадрон III. позива да то наређење преда 1. батаљону 12. пука, ипак је било јако сумњиво да ће тај батаљон стићи, јер се сазнало у Прокупљу у 4 часа од начелника штаба Тимочке војске, а тако исто и од изаслане патроле, да је заштитница Дринске дивизије I. позива још синоћ напустила положај Гребац, а непријатељ заузео Клисурицу и Д. Девчу и на тај начин одсекао трупе овог одреда које су остале на положају. Ипак су предузете све мере, да се ове трупе обавесте о стању и да се у току ноћи по сваку цену повуку, крену преко Прокупља и дођу на Точански вис. Командант 3. прекобројног пука (заштитница Дринске дивизије I. позива) извештен је о стављању под његову команду 8. пука III. позива и наређено му је да тај пук по извршеном задатку упути на Точански вис. 9. пук III. позива и 4 топа 6. позициске батерије (2 топа те батерије задржао је командант заштитнице на Грепцу) кренули су преко Прокупља за Точански вис. Брдски вод по споразуму са начелником штаба Дринске дивизије I. позива такође је придат тој дивизији. 1. батаљон 12. кадров. пука извукао се у 19 часова са Јасенових вода и одмаршовао у састав одреда.

Операције II. армије

У току ноћи 11./12. новембра која је у главном прошла на миру, командант II. армије наредио је ово:
а) Команданту Моравске дивизије II. позива, под чијом је командом стајала Тимочка дивизија I. позива и Шумадиска дивизија II. позива, да продужи рад како би се што више искористио постигнути успех, не компромитујући трупе и задобивене резултате, а нарочито да се ослободи и осигура пут: Лебане – Бојник. Тимочка дивизија I. поз. ојачана је из Тимочке војске 5. прекобројним пуком, кога је командант армије упутио у Бојник.
б) Коњичкој дивизији и Крајинском одреду да садејствују у горњем раду дејствујући у бок и позадину непријатеља у правцу Лесковца и Власотиначког моста. Да се врше што већа и даља извиђања у Ветерничкој долини, нарочито правцима, који изводе у долину Јабланице.
Према горњем наређењу, командант Моравске дивизије II. поз. наредио је за 12. новембар ово:
1) Тимочка дивизија I. поз. сасређује се ближе своме десном крилу (к. 410 – Равна Дубрава); обезбеђује пут Бојник – Лебане и ступа у чврсту везу са Јужно Моравским трупама.
2) Моравска дивизија II. позива, прикупља се на линији: Стрељаник – Брестић – Муфтирова чука (одмах северно од Брестића), а Шумадиска дивиз. II. поз. са главнином на линији: Пашина Трла – Орашје (410).
3) Свака од ових дивизија има да упути јаче гонеће одреде пред својим фронтом до Јабланице и преко ње, ако буде могуће.
Ситуација 12. новембра. Трупе под командом команданта Моравске дивизије II. поз. биле су у току 12. новембра у овом распореду:
а) Шумадиска дивизија II. поз. остала је у главном на положају заузетом 11. новембра: Пашина Трла – Орашје. Њени гонећи одреди управљени су ка Горњој и Доњој Стопањи.
б) Моравска дивизија II. поз. рокирала је до фронта: Стрељаник – Брестић – Муфтирова чука. 3. пук II. поз. отишао је зором у гоњење непријатеља на фронту Свирце – Лесковац.
в) Тимочка дивизија I. поз. сасређивала се ближе свом десном крилу, заузимајући линију: Прекопчелички забран – Равна Дубрава – Брестић.
О непријатељу су добивени у току 12. новембра ови податци:
1) Противник држи Хисар код Лесковца а има својих трупа на левој обали Јабланице код с. Свирце.
2) 3. пук Моравске дивизије II. позива, који је отишао у 4.15 часова у гоњење према Лесковцу стигао је до Миланова, где је добио пешадиску и артилериску ватру.
3) Од Лебана непријатељ је у јачини 5 – 6 батаљона и 1 батерија одступао ка Лесковцу. Према наређењу команданта II. армије, командант Коњичке дивизије наредио је команданту 2. коњичке бригаде да надире ка Лесковцу у циљу пресецања одступнице тој колони.
4) Командант Тимочке дивизије I. поз. упутио је 1. коњички пук у гоњење ове колоне десном обалом Јабланице, а Шумадиска и Моравска дивизија II. поз. тукле су ову колону артилериском ватром. Зачеље ове непријатељске колоне било је око 11.15 часова у с. Бошњаку.
Стање у вече 12. новембра било је овакво: Одреди пред фронтом Шумадиске дивизије II. поз. задржани су на левој обали Јабланице. 3. пук Моравске дивизије II. позива у гоњењу задржан је непријатељском пешадиском и артилериском ватром између Цернице и Јабланице, где се непријатељ чврсто држао и покушавао против нападе. Према Тимочкој дивизији I. поз. непријатељ је развио један батаљон са 2 топа код с. Жеглова, а према Равној Дубрави 3 чете. На Каменитој чуци имао је око 2 батаљона и 2 брдска топа. 20. пук Тимочке дивизије I. позива нападао је Камениту чуку, 2. пук II. позива послао му је 5 чета појачања, а командант Моравске дивизије II. позива упутио му је Мухамедански батаљон да нападне преко Придворнице. Међутим Каменита чука остала је у непријатељским рукама, а тако исто и Черничко брдо. По обавештењима и испитивању двојице заробљеника из 25. бугарског пука (1. Софиска дивизија) излази да Тимочка дивизија I. позива (њен 15. пук) није био посео Камениту чуку, већ је погрешио и отишао на неку другу тачку. Командант 1. Софиске дивизије, коме су у боју 11. новембра била потучена 4 пука (1., 6., 41. и 42.) имао је у резерви 2. бригаду у Лесковцу, састављену од 25. и 26. пука. Да би прихватио своје потучене пукове, он је упутио ову бригаду из резерве унапред. Та је бригада заузела делом 25. пука Камениту чуку, која није била поседнута, а развила се лево и десно од ове тачке, заузев Церничко брдо и к. 312. 3. пук Моравске дивиз. II. позива, који се као гонећи одред налазио са главнином код с. Миланова енергично се одупро нападима ове бригаде, који су више пута били понављани, на просторији од к. 312 до Г. Стопање. Благодарећи умешном и храбром држању команданта 3. пука, непријатељ, и ако надмоћнији, није имао на овом делу никаква успеха. Кад је пала ноћ, непријатељ је сам напустио своје положаје и повукао се ка Лесковцу и Јабланици; тако је напустио и Камениту чуку, коју је 20. пук Тимочке дивизије I. поз. заузео тек 13. новембра у јутру. По непровереним извештајима непријатељ је евакуисао и варош Лесковац. Наша 2. коњичка бригада заноћила је код Придворнице.
Јужно Моравске трупе држале су у јутру 12. новембра линију: Куртуз – Црни врх – Ђулекаре -Тупалски вис – караула Свирци. У додиру су са предњим деловима Тимочке дивиз. I. поз. Кад се непријатељ повукао ка Лебанима, командант Јужно Моравских трупа наредио је да трупе предузму покрет до Шуманске реке. Батаљони са Куртуза избили су до подне у Лебане. Јужно Моравске трупе биле су 12. новембра у вече у оваквом распореду: Једним делом држе положај Бувци – положај код Лебана, осматрајући у правцима Гргуровца и Врановца. Сва остала снага груписана је на фронту: Прапаштица – Хајкобила – караула Свирачка – Тупалски вис – положај код с. Сковрча.

Пребацивање II. армије са правца: Прокупље – Куршумлија на правац: Лебане – Медвеђа – Приштина

Врховна команда издала је још 5. новембра команданту II. армије наређење ОБр. 23699 ове садржине: „Чим Тимочка војска стигне на Мрамор ставља се под вашу команду. Задатак је ваше армије за сад, да обезбеђујете правце: Прокупље – Куршумлија – Преполац и Лесковац – Лебане – Медвеђа – Приштина. Северно од вас на Грепцу и М. Јастребцу биће III. армија. Кад се III. армија буде повукла ка Прокупљу, тада се ви имате пребацити са целокупном снагом на правац: Лебане – Медвеђа – Приштина“.
У ово време 12. новембра правац: Лесковац – Лебане био је са југа угрожен. У Прокупљу и Лебанима налазила се сконцентрисана сва храна и муниција, која се могла извући из Ниша. Од попречних комуникација између правца Мрамор – Прокупље и Лесковац – Лебане био је употребљив само пут: Прокупље – Житорађа – Бојник – Лебане и то под заштитом трупа источно од овог правца. Имајући ове околности у виду, командант II. армије молио је Врховну команду за опширније упутство, шта да ради ако се не може да изврши пребацивање по наређењу Врховне команде и моли је, да му се јави задатак и састав Тимочке војске, као и одсек на коме ће се III. армија задржати, кад буде II. армија требала да отпочне повлачење по поменутом наређењу. Врховна команда са ОБр. 23744 од 7. новембра одговорила је ово:
„1) С обзиром на општу ситуацију и потребу, ви се са армијом морате пребацити на правац: Лебане – Медвеђа – Приштина на начин који нађете да је најпогоднији, пошто овај правац мора бити обезбеђен са довољном снагом. Ако правац Лебане – Лесковац буде угрожен или ако падне на руке непријатељу, онда је ваш задатак, да борбом потиснете непријатеља са тог правца уз садејство Ветерничких трупа.
2) Пребацивање трупа са Мрамора отпочети онда, чим III. армија буде стигла на положаје источно од Прокупља.
3) III. армија, кад напусти линију: М. Јастребац – Гребац – Поглед (к. 1564), повућиће се ка Прокупљу и зауставити се ради отпора источно од Прокупља све дотле, докле то буде захтевала ситуација трупа Одбране Београда на Јанковој клисури.
4) Тимочка је војска стављена под вашу команду са задатком, који јој ви будете дали. Њен је састав: Комбинована дивиз. I. поз. и Крајински одред од 2 пука III. поз. и 1 пука последње одбране стараца са артилеријом и водом коњице“.
У току 11. новембра III. армија била је избила на линију: Поглед – Гребац – Новоселска чука. Због неповољне ситуације код трупа Одбране Београда, командант III. армије наредио је да Дунавска дивизија I. поз. одмаршује 12. новембра у Суводол на расположење команданта Одбране Београда, а Дринска дивиз. I. поз. да крене до Конџеља, с тим да заштитнице остану на Јастребцу. Према томе 12. новембра дошао је и моменат за пребацивање II. армије на правац: Лебане – Медвеђа – Приштина. Овог дана 12. новембра у 8 часова одржана је у штабу II. армије седница команданта II. и III. армије и Тимочке војске и њихових начелника штабова на којој су регулисана питања како ће се II. армија најцелисходније пребацити на правац: Лебане – Медвеђа, а III. армија са Јастребца изићи на Плочничке положаје.
Командант II. армије изнео је на решавање питања:
1) Да ли да отпочне прибирање и повијање на нов правац: Лебане – Медвеђа 12. или 13. новембра у зору обзиром на садању ситуацију? Решење: Да се причекају извештаји од трупа, а да повлачење Тимочке војске отпочне 13. новембра у зору.
2) На који начнн да се регулише повлачење левог крила Тимочке војске и заштитнице III. армије које држе: Црни врх – Поглед и Гребац на Јастребцу? Решење: Пошто је лево крило Тимочке војске код Суповца сувише удаљено од правца даљег одступања ка Бојнику, командант Тимочке војске мисли, да треба раније да се повуче што је усвојено с тим, да заштитницу на овом делу фронта (левом крилу) остави у потребној висини са заштитницама III. армије на Црном врху. Даље повлачење заштитнице левог крила Тимочке војске оставља се команданту Тимочке војске с тим, да има бити сагласно са ситуацијом код III. армије.
3) Кад треба заштитнице III. армије и Тимочке војске да се повуку? Решење: Повлачење заштитнице III. армије треба да буде у исто време, кад заштитница левог крила Тимочке војске предузме даље повлачење.
На основу донете одлуке у духу наређења Врховне команде ОБр. 23699 од 5. новембра и ОБр. 23744 од 7. новембра командант II. армије издао је 12. новембра наређење ОБр. 10024 за пребацивање са досадањег правца: Прокупље – Куршумлија на правац: Лебане – Медвеђа – Приштина у овоме:
„Трупе Тимочке војске отпочеће покрет 13. новембра у зору и вршиће га око свог десног крила као стожера, користећи све правце између Прокупља и Мораве са главним правцем преко Бојника и Лебана. Шумадиска дивиз. II. поз. и Тимочка дивиз. I. позива обезбедиће овај покрет на положајима које до сад заузимају од покушаја противничких од стране Лесковца. Но како је стање на југу, а на линији: Прапаштица – Свирци – Китка – Веља глава – Копиљак несигурно од непријатељских делова, то наређујем, да се Моравска дивизија II. позива групише код Лебана и предузме наступање правцима: преко Медвеђе ка Лисици; преко Тупалског виса на Свирце и на Китку, истурајући јачи бочни одред правцем: Шијеник – Гагинци – Оруглица – Копиљак, и да овлада и обезбеди гранични фронт: Прапаштица – Копиљак. Под команду тога команданта стављају се и све трупе Јужно Моравске, које су до сад закриљавале ове правце. Према последњим извештајима команданта Јужно Моравских трупа, који су 12. ов. месеца добивени, наређено је команданту Јужно Моравских трупа да мањи део снаге остави на фронту према Лебанима, а са већим делом снаге, да се крене у циљу овлађивања граничним фронтом: Прапаштица – Веља глава. У колико се у овоме успело још нема извештаја. Против непријатељских одељења послата су из Косовске дивиз. области 3 батаљона последње одбране стараца да их растерају, а послат је Комбиновани одред од Крушумлије старим граничним фронтом на исток, тако да коњица његова најкраћим путом иде на Лисицу; пешадија биће 13. овог месеца на Секирачи, а 14. овог месеца на Лисици. Команду над сједињеним дивизијама: Шумадиске II. поз. и Тимочке I. поз. предајте команданту Тимочке дивиз. I. позива, упознајте га са распоредом и задатком сједињених дивизија. Ако интереси јаче безбедности одбране правца: Бојник – Лебане захтевају појачање Тимочке дивизије I. поз. до доласка 5. прекобројног пука, онда јој предајте у састав и 4. пук I. позива. Груписање дивизија за акцију отпочети што пре, а најдаље 13. ов. месеца до подне. Комору и возове ваших трупа пребацити за Приштину, чим правац долином Медвеђе буде слободан, и оданде снабдевати трупе храном и муницијом. Према ситуацији и овлађивању граничним фронтом, командант ће груписати јаче снаге на свом левом крилу (Копиљак – Веља глава – Китка). Армиски штаб сутра се премешта у Бојник, и са њим постићи што брже везу и слати извешћа. Наредите команданту Тимочке дивиз. I. поз. да ме извести, кад прими команду над сједињеним дивизијама: Шумадиском II. поз. и Тимочком I. поз. О најновијој ситуацији обавестите се код команданта Јужно Моравских трупа. О пријему овог наређења одговорити“.
Овог дана 12. новембра у 11.05 часова командант II. армије добио је наређење Врховне команде ОБр. 24133, према коме Тимочка војска са Комбинованим одредом излази из састава II. армије и долази непосредно под Врховну команду. На основи ове директиве Тимочка војска повлачи се ноћу 12./13. новембра са Комбинованом дивизијом на положаје западно од Прокупља, а Крајински одред преко Злате – Житног потока да затвори правце док се Одбрана Београда и III. армија не пребаце на десну обалу реке Топлице код Куршумлије. Због овога, командант II. армије изменио је своје наређење ОБр. 10024 за пребацивање на правац: Лебане – Медвеђа – Приштина и послао у 17.20 часова команданту Моравске дивиз. II. поз. наређење ОБр. 10032 у овоме: „Концентрисање Моравске дивиз. II. поз. по наређењу ОБр. 10024 и њен задатак мора се извршити. Према фронту Јужно Моравских трупа: Свирци – Тупалски вис – Ђулекаре ценим, да је гранични фронт Прапаштица – Свирци безбедан, као и правац Медвеђа – Лебане. Према овоме могли би сте наредити да трупе Јужно Моравске предузму наступање ка противнику пред собом, док се Моравска дивиз. II. поз. не концентрише за дати јој задатак, који ће потом почети извршавати. Но, ако буду трупе Јужно Моравске притешњене, онда им се мора олакшати наступањем Моравске дивиз. II. поз. Тимочка војска изашла је из састава ове армије и ноћас ће се повлачити на своје одређене правце. Због овога и коњичкој бригади наређено је да се повлачи ка Бојнику, осигуравајући леви бок и позадину Шумадиске дивиз. II. позива. Наредите да се због овакве ситуације и Шумадиска дивизија II. поз. повуче ка Бојнику и концентрише за одбрану Бојника и правца Бојник – Лебане, а Тимочка дивизија I. поз. да се концентрише североисточно од Лебана и брани Лебане, обезбеђујући акцију Моравске дивиз. II. позива и бранећи правац: Лебане – Медвеђа. Извлачење артилерије треба да отпочне благовремено, а пешадија да се отпочне повлачити пред зору. На досадањим положајима оставити заштитнице, које ће се постепено повлачити и омогућити дивизијама, да се на својим положајима развију. Наредите Тимочкој дивиз. I. поз. да безусловно заузме Камениту чуку и држи је, док се Шумадиска дивиз. II. поз. не развије на својим положајима за одбрану. Према оваквој ситуацији задржите команду над све 3 дивизије и управљајте операцијама Јужно Моравских трупа, док ја не стигнем у Бојник и не добијем везу са дивизијама. Препоручите да се са пожртвовањем настане, да се трупе одрже у руци и не растурају. Везу са мном постићи ма на који начин што скорије у Бојнику. О пријему наређења одговорити“.
Према наређењу команданта II. армије ОБр. 10024 и ОБр. 10632, у састав Тимочке дивиз. I. поз. ушао је 4. пешад. пук I. поз. Дивизији је наређено да држи линију: Брестић – Каменита чука (коју има безусловно да задржи) – Китка – Језеро, са предњом линијом на Церничком брду – Просјак – Дрводеља – Раскрсје. Шумадиска дивизија II. поз. има задатак да заузме линију: Белановце – Пашина Трла – Бели камен – Пландиште – Лозиште, са остављеним деловима на досадањим важнијим положајима. Моравска дивизија II. поз. прикупља се у току ноћи позади фронта првих двеју дивизија и отпочеће марш у датом јој правцу.

Операције трупа Нове области

Командант Косовске дивиз. области са Ђ. ОБр. 2929 од 11. новембра јавља: „Према извештају команданта Приштинског одреда са Лисице: Ноћ 10./11. новембра прошла је на миру; 11. новембра у 10 часова ухваћена је веза на Мутиводи са једном коњичком официрском патролом упућеном из Тулара. Командант цени да је у околини Прапаштице било два ескадрона бугарске коњице, који су 10. новембра протерани са Лисице и повукли се у правцу Дабишевца. У 12.10 часова упутио је 2 чете да рашчисте околину Клаша и Мрамора (источно од Приштине). Од командира чете, који је одређен да осигура пут Приштина – Гиљане добивен је извештај, да је извршио осигурање до Лабљана и даље продужава ка Гиљану. Наређено је да се заостали делови бугарске коњице и качаци униште и осигура комуникација Медвеђа – Приштина, и да се одмах успостави релејна и телефонска веза на том путу“.
На фронту Брегалничке дивизије I. позива дан је прошао на миру.
На фронту Моравске дивизије I. позива, на десном одсеку наше су трупе у току 12. новембра наступале у правцу Мучибабе отимајући земљиште стопу по стопу, које је непријатељ са знатним бројем Арнаута упорно бранио; подишле су Мучибаби до врха косе изнад с. Липовице, па су отпочеле да се спуштају на источну падину ове косе, коју је непријатељ упорно бранио са утврђених положаја. На средњем и левом одсеку наше трупе су у блиском додиру са непријатељем и нису овога дана наступале. Према овој дивизији примећени су делови 16. и 20. бугарског пука.
На фронту Вардарске дивизије I. позива. У току 12. новембра на целом фронту извршен је покрет наших предњих делова и то десног одсека за 2.000 метара, центра за 6 – 800 метара, а леви одсек заузео је шуму на десној обали Рожевачког потока, али је гребен остао у непријатељским рукама. Непријатељ је дејствовао јаком пешад. ватром и артилериском из 2 топа. Заузети терен утврђује се.
Комбиновани одред, који се креће од Куршумлије, преданио је 12. новембра у рејону: Рача -Састанци. Артилерија овог одреда стигла је на преноћиште у Подујево.

Командир 4. чете 4. батаљон 3. пука I. позива послао је 12. новембра у 15 часова, команданту 3. батаљона 1. пука I. позива – Каменица, овај извештај: „Ја сам 5. новембра добио наређење од команданта 4. батаљона 3. пешад. пука, да са својом четом узмем положај више села Мочари и осигурам положај Јелачу. Одмах сам са једним водом узео Јелачу, а положај више села Мочари заузео сам са три вода. Кад је 3. чета 3. батаљона 1. пешад. пука дошла на Мочар, ја сам још један вод упутио на Јелачу. Тако да су вис Јелачу бранила 2 вода под командом ппоручника Вујице С. Митровића. 8. новембра 2 непријатељска ескадрона са 2 митраљеза напали су Јелачу. Због надмоћности непријатеља и силне њихове ватре, водови су одступили. Помоћ им није могла стићи, а да не би били заробљени, то су без наређења одступили. Ова је чета имала само један митраљез. Ја сам понова, према наређењу команданта 3. батаљона 1. пешад. пука, заузео 10. новембра вис Јелачу и држао целе ноћи, али по наређењу од 11. новембра ја сам се повукао назад у с. Каменицу да узмем положај Мочаре и испред с. Каленице. Молим да се воднику коњичког вода нареди да одмах овамо дође ради извиђања десне обале Криве реке“. Командант Вардарске дивизије 12. новембра шаље извештај ОБр. 565 команданту трупа Нове Области ове садржине: „Вођа коњичке официрске патроле 11. новембра у 15 часова извештава, да је приметио на Јелачи непријатељске патроле. Командир чете са положаја код с. Мочара приметио је покрет једног непријатељског коњичког пука са Јелаче ка с. Хогоште и Капуринце. Изгледа да је ово иста коњица која је 9. новембра промаршовала из долине реке Хогоште преко с. Туђевца ка Лисици. Наредио сам да чета из батаљона 1. пука I. позива поново заузме Јелачу и да ту буде ослонац коњичком воду за извиђање непријатеља у правцу ка Вељој глави, Свирцима и Хајкобили“. На основу извештаја 4. чете 4. батаљона 3. пука I. поз. од 12. новембра у 15.20 часова, послао је командант Вардарске дивизије команданту трупа Нове Области овај извештај: „На основу наређења Ђ. ОБр. 10495 од 11. новембра извештавам да је чета са Јелаче одступила испред два непријатељска ескадрона који су имали и 2 митраљеза. Чета је имала свега једног убијеног војника, те је одступила више из бојазни да не буде одсечена од свог батаљона. Овој чети наређено је данас да понова заузме Јелачу. Чета се развила за борбу и напала непријатеља, који се утврдио на Јелачи у јачини до два вода пешадије. Ну у току дана положај није могао бити заузет. Командир чете извештава да ће сутра 13. новембра продужити напад на Јелачу, ну ако исту не буде могао да заузме, решио је да заузме положај северно од села Гризите“.
Комбиновани одред. Командант доставља 11. новембра команданту трупа Нове Области извештај ОБр. 5393 ове садржине: „Наређење ОБр. 10433 од 10. новембра примљено је. Коњички дивизион упућен је правцем: Куршумлија – долином Косаонице – Састанци – Добри дол -Реканичка џамија – Сикирача – Брвеник – Лисица. Пешадија одреда маршује истим правцем као и коњица и даље старом граничном линијом ка Новој чуци. Преноћишта 11. Састанци, 12. преданак, 13. Сикирача, 14. Лисица и 15. новембар Новакова чука. Артилерија се не може кретати напред наведеним правцем и стога је упућена правцем: Мердаре – Подујево – Тенеждол – Приштина. Преноћишта 11. Рача, 12. Подујево, 13. Лепиња и 14. новембра Приштина, где молим да јој та команда изда даљу маршруту са обзиром на могућност кретања и проходност путова која није позната“.
Командант трупа Нове Области са ОБр. 10514 од 12. новембра наређује командантима дивизија да задобивене успехе треба искористити до крајње потребе. Наводи за пример борбе 8., 9. и 10. овог месеца на фронту Вардарске дивизије I. позива, где су пред фронтом дивизије нађена 2 официра, 158 погинулих и 6 рањених војника. У овом случају требало је још мало напора од стране Вардарске дивизије, па да се однесе потпуна победа и да се Бугари протерају са њихових положаја.
Врховна команда 12. новембра доставила је команданту трупа Нове Области наређење ОБр. 24133 у овоме: „Директивом ОБр. 24133 од данашњег наређено је постепено повлачење са садашњих положаја Одбране Београда, III. армије, Тимочке војске и II. армије. Идеја овог маневра у главном је: Дебушовање наших трупа из планинског земљишта између Западне и Јужне Мораве и тешњи додир са трупама у Новој Области у циљу извођења будућих операција под повољнијим условима. Повлачење ће се извршити овим правцима: Одбрана Београда правцем: Јанкова клисура – Барбатовац – Куршумлија – Преполац – Приштина. III. армија правцем: Белоњин – Куршумлија уз реку Косаницу на Мрдаре у Приштину. Повлачење ових трупа извршиће се у први мах под заштитом Тимочке војске, која ће бранити Прокупље правцем од Ниша и Гребца, а потом се повлачи пре III. армије у Приштину. II. армија има да се борбом пребаци на правац: Лебане – Медвеђа а потом постепено се повлачи правцем: Медвеђа – Прапаштица – Приштина. Командантима армија наређено је, да одмах евакуишу колонске возове правцима повлачења, а команданту II. армије да одржава везу са вама. За даљи рад следоваће наређење“.

Операције трупа Битољске дивизиске области

Дејство Вардарског одреда. Непријатељ тежећи да обухвати лево крило Вардарског одреда у току 12. новембра упутио је 1. пешад. пук и 2 ескадрона коњице уз реку Бабуну у правцу с. Папрадишта и успео је овог дана у вече да заузме Богомиле. Делови нашег Поречког одреда, који су били на овоме правцу одступили су под борбом. Командант левог одсека Бабунског положаја упутио је 3 чете под командом мајора Петровића, Поречком одреду у помоћ у правцу ка изворном делу Бабуне. У исто време молио је команданта Битољске дивизиске области за брзу помоћ, излажући да би исту требао послати путом преко Прилепске равнице. Командант Битољске дивиз. области са наређењем од 12. новембра ставља на раслоложење команданту Вардарског одреда 1. батаљон 1. пука III. поз. Батаљон се креће у Прилеп, где ће добити даље наређење.
Дејство Тетовског одреда. 12. новембра у подне, десна колона држала је своје положаје на Грумишту; средња колона допрла је 2 км. испред Тетова а лева колона избила је код речице западно испред Тетова. У 14 часова вратио се наш парламентар са изасланим грађанима који су Тетово предали. Непријатељ је одступио у правцу Качаника, јер је био запречен од десне колоне да се упути ка Скопљу. Наша лева колона наступа западном ивицом Тетова ка Чепшишту и даље ка Лешку. Средња колона улази у Тетово и упућује одељења за везу са колоном код Грумшина и северно за непосредну заштиту вароши. У 17.45 часова добивен је извештај од команданта десне колоне, да га непријатељ напада са знатном снагом на целом фронту и тражи да му се упуте ноћу још 2 чете. Непријатељску снагу цени на 2 батаљона пешадије. Око 18 часова одлази појачање од 2 чете из средње колоне са 20 сандука муниције, а сем тога, упућен је још 1 пољски топ команданту десне колоне.