12. novembar, Операције I. и III. армије и Одбране Београда

449

Општа ситуација српске војске 11. новембра 1915. године и одлука Врховне команде за повлачење ка Косову

Према I. армији непријатељ је вршио јак притисак на фронт и у правцу Студеничког одреда тежећи да продре ка Ушћу у долину Ибра у позадину армије. Са правца преко Гоча и Бруса примећена је активност непријатељских снага у правцу Јошаничке бање и ка Рашки, такође у долину Ибра у позадину армије. На правцу Ивањица – Јавор дејствује једна непријатељска дивизија и напада црногорску Ловћенску бригаду на Јавору, тежећи да продре у дубљу позадину наше војске ка Новом Пазару и Митровици, а на правцу Вишеград – Прибој оперише непријатељска снага у јачини једне јаке дивизије. Према Одбрани Београда у току 11. новембра непријатељ је снажно нападао правцем од Крушевца ка Јанковој клисури и успео да заузме Главну Караулу. Заузећем Карауле била је компромитована одбрана трупа Београдске Одбране на првој одбранбеној линији на улазу у Јанкову клисуру, те се борба морала пренети на другу одбранбену линију у теснацу: кота 694 – с. Прибреза – Јаворац. Трупе Београдске Одбране биле су јако проређене и уморне, због непрекидних борби и маршова; непријатељ јак и веома активан тежио је да продре кроз Јанкову клисуру и да на тај начин загрози позадини III. армије, која је била 11. новембра у повлачењу на планину Јастребац на линију: Поглед – Гребац – Новоселска чука – Црни врх и позадини Тимочке војске која је овог дана била још на Јужној Морави према Нишу. Критичност ситуације трупа Београдске Одбране, III. армије и Тимочке војске била је отежана још и тиме:
1) Што је требало првенствено пребацити у Приштину све колонске возове и коморе не само Одбране Београда, III. армије и Тимочке војске, већ и колонске возове II. армије, која је због угрожености свог комуникациског правца преко Лебана била још 9. новембра принуђена, да упути све своје возове преко Прокупља за Приштину.
2) Што су све горе наведене коморе у одступању преко Блаца и Прокупља имале да прођу кроз Куршумлију.
Према II. армији непријатељ је у своме наступању преко Лесковца, 10. новембра био избио до линије: Бојник – Косанчић – Драшковац на левој обали Пусте реке и тиме пресекао не само комуникације II. армије преко Лебана ка Приштини, већ је загрозио боку и позадини те армије. Нападом Тимочке дивизије I. позива, Моравске и Шумадиске див. II. поз. у току 11. новембра бугарска 1. дивизија тучена је и пребачена преко реке Јабланице. Заузимањем линије: Брстић -Каменита чука – Црна земља – Орашје довршена је тродневна криза на овом делу фронта, но одмах по овом успеху морала је Моравска дивиз. II. позива бити хитно упућена преко Лебана долином Медвеђе на стари гранични фронт, пошто је због рокирања непријатељских снага из Кончулског теснаца и њеним надирањем левом обалом Криве реке била настала опасна ситуација како за бок и позадину II. армије тако и за лево крило, бок и позадину трупа Нове Области. Према Тимочкој војсци непријатељ је за све време борбе око Лесковца покушавао у више махова да форсира Јужну Мораву на фронту од Пусте реке до р. Турије. Ма да је Тимочка војска ове покушаје успешно спречила, било је вероватно да ће се непријатељска акција у најскорије време са већом жестином поновити. Неповољна ситуација на фронту трупа Нове Области у вези са сталним појачавањем непријатеља према томе фронту уливала је Врховној команди велику забринутост; неуспех наших трупа на том правцу могао је да буде судбоносан за главну снагу српске војске у старим границама Србије. Из предњих података може се закључити да је општа ситуација српске војске била веома критична. Сви напори Врховне команде до овога часа ишли су на то, да се у циљу упорне одбране добије у времену док не стигне обећана савезничка помоћ преко Солуна. Сад пак целокупна стратегиска и тактичка ситуација српске војске императивно је налагала, да се тај начин рада промени, тим пре што је било јасно, да се у догледном времену не може очекивати ма какав непосредни утицај на операције српске војске од стране савезника. На основу овакве опште ситуације начелник штаба Врховне команде донео је одлуку да повуче трупе Одбране Београда, Тимочке војске и II. армије из планинског земљишта између Јужне и Западне Мораве ка Косову, како би оне дошле у тешњи додир са трупама у Новој Области и како би се у даљем току могла да отвори комуникација ка Солуну. Тежња Врховне команде да дође у везу са савезничким трупама које дејствују од Солуна постаје од сад главни операциски циљ српске војске. За постигнуће овог циља Врховна команда имала је у плану, да повуче што више снага са северног фронта па да их упути ка Приштини, а у исто време да успорава непријатељево надирање са севера у циљу добитка у времену за намеравану акцију у правцу Скопља.
На основу створене одлуке и плана наређено је:
1) Са ОБр. 24122 од 12. новембра да Тимочка војска са Комбинованом дивизијом I. позива и Крајинским одредом изађе из састава II. армије и да буде непосредно под Врховном командом.
2) Са ОБр. 24133 од 12. новембра команданту II., III. армије; Одбране Београда и Тимочке војске издата је ова директива:
„После неуспеха на главној одбранбеној линији, Одбрана Београда повлачи се на линију к. 694 – с. Пребреза – Јаворац. Наређујем:
1) Да се Одбрана Београда одржи на заузетој линији, докле III. армија не избије на правац: Блаце – Бедоњин, те да са њом спречи дебушовање непријатељу из теснаца; а затим кад буде принуђена, постепено ће се повлачити правцем: Барбатовац – Куршумлија – Преполац – Приштина. Колонске возове одмах евакуисати за Приштину.
2) III. армија да што пре избије на правац: Блаце – Белоњин и да са Одбраном Београда брани излаз из теснаца, а затим кад буде принуђена, заједно са Одбраном Београда повлачиће се постепено правцем: Белоњин – Куршумлија уз Косаницу на Мрдаре у Приштини. Колонске возове одмах евакуисати правцем повлачењ