Офанзива српске – Ужичке војске ка Вишеграду од 28. августа до 5. септембра

674

Операције у другом периоду рата 1914. године

Први део – Oперације на југозападном фронту

Офанзива српске – Ужичке војске ка Вишеграду

Напред, на своме месту, изнели смо директиву Врховне команде ОБр. 2044 од 27. августа, за ново груписање снага после добивене Церске битке и протеривања аустриске војске преко средње и доње Дрине и преко Саве, као и после поновног избијања трупа Ужичке војске на гранични фронт према Мокрој Гори и Прибоју. Овом директивом, коју је командант Ужичке војске добио 28. августа у 8 часова, Врховни Командант српске војске наређује ово:
„Ужичка војска која је сада на фронту код Мокре Горе, предузеће офанзиву ка Вишеграду, према раније датој директиви, кооперишући са Црногорским одредом у Пљевљима. Командант ће обратити нарочиту пажњу на правац Бајина Башта – Ужице и њега довољно обезбедити. За почетак дејства командант ће добити директиву, а предузети одмах мере, да се што пре изврши груписање и развој армије на одређене фронтове и изврше све претходне припреме за почетак офанзивних операција“.

Ситуација на фронту Ужичке војске 28. августа у вече

Према Ужичкој бригади, која је на десној обали Дрине од р. Трешњице до карауле Дервента, све је мирно.
Према Шумадиској дивизији II. позива, извиђањем дошло се до података, да непријатељ држи линију: Орлине – Панос – Тршевина – Поздерић, према којој су предњи делови ове дивизије.
Према Лимском одреду, који се налазио у наступању, непријатељ није давао никаквог отпора, тако да је главна снага овог одреда избила на линију: Велика Варда – Равно брдо – лева обала Устибарске реке, а Добровољачки одред је рашчишћавао терен између Поблачнице и Сућеске.

 

29. август

Врховна команда наређује, да 15. прекобројни пук III. позива који је био у Пожези дође у Ужице, одакле да га командант Ужичке војске упути на Кадињачу и уђе у састав Ужичке бригаде у циљу одбране праваца од Бајине Баште и Рогачице ка Ужицу и Ваљеву.
По наређењу Врховне команде упућен је из Ужица у Крупањ комбиновани пешадиски пук Крушевачких резервних трупа, под командом пуковника Петра Мишића, који је у Пожези имао узети и једну пољску Дебанжову батерију. Овај одред стављен је под команду III. армије, и о њему ће бити говора на своме месту.
Према извештају сердара Вукотића, 5. црногорска бригада заноћила је овог дана на линији: Пјевчева глава – Бојанић – Готовуша, где ће се 30. августа одмарати.

 

30. август

Телефонска веза: Пријепоље – Пљевље – Прибој – Рудо успостављена је.
Командант Ужичке војске извештавајући о ситуацији своје и црногорске војске, добива наређење из Врховне команде, да ступи у везу са сердаром Вукотићем ради заједничких операција.
У овом циљу командант Ужичке војске, ђенерал Милош Божановић извештава сердара Вукотића, да ће 31. августа трупе Лимског одреда са деловима трупа Ибарске дивизиске области предузети покрет преко Забрђа и Јаворја ка Вучевици и Округлици, те је потребно да и црногорске трупе наступају и одржавају везу са српским трупама. У исто време моли га за извештај о своме раду.
Овог дана у 18.30 часова командант Ужичке војске наређује ово (ОБр. 472):

а) Команданту Лимског одреда,
да снагом потребне јачине, са линије: Велика Варда – Голеш предузме 31. августа наступање и овлада линијом: Вихра – Паштано брдо – Врановина – Варда. Да се на овим тачкама што јаче утврди, извиђајући у правцу Сухе горе и Бујака. Коњички ескадрон или чета граничара да се употреби за чишћење просторије источно од Варде. Преко Тамнице да одржава везу са трупама Шумадиске дивизије II. позива код Гуменца и Осојнице. Са осталом снагом, а у садејству са трупама Ибарске дивизиске области (које су под командом пуковника Зисића) да предузме наступање са фронта: Тмор – Забрђе – Јаворје ка фронту: Вучевица – Округлица – Голеш – Вјетреник, те да се загрози боку и позадини непријатељских трупа код Метаљке и Чајниче, пошто се на заузетој линији утврди што јаче, јер она има да послужи као ослонац за даљи рад.
Чета добровољаца да се употреби на левом крилу долином Ђонотине реке.

б) Команданту Шумадиске дивизије II. позива

1. Да са једним пуком и једном брдском батеријом јаче поседне гранични фронт: караула Дикава – Гостиље брдо – Бијели усељ. Ови положаји треба да послуже за упорну одбрану и као ослонац за офанзиву ка Старом броду, те их треба што јаче утврдити.
2. Добровољачка чета кренула се 29. августа ка Вел. Столцу. Ако је тамо, онда да ову тачку утврди и одсудно брани са четом из те дивизије, а ако није тамо, онда да се чета из те дивизије на Вел. Столцу ојача, а упутити тамо и један брдски топ.
Добровољачка чета има задатак, да очисти од непријатељских одељења просторију у углу Дрине северно и западно од Великог Столца.
3. Батаљон са брдском батеријом на Виогору, пошто се поседне караула Столац и фронт караула Дикава – Бијели усељ, да предузме наступање и заузме фронт: Орлина – Метаљка, и исти што јаче утврди. Преко Мазуле одржавати везу са Лимским одредом, а преко карауле Столац са пуком код с. Заовине.
4. Остале трупе Шумадиске дивизије II. позива имају се прикупити, једном групом потребне јачине код Милошевца, а другом групом код Шаргана и Препелишта. Трупе да су увек спремне за покрет.
5. Помоћу пионира и трупа форсирати да се пут: Кремна – Милошевац – Заовине – караула Плоча, што пре успособи за кретање возова и артилерије.
6. Вештим људима и делом пионира предузети, негде око Коњске реке, спрему превозних средстава за прелаз преко Дрине. Набавити материјал: конопце, ексере и др.
7. Да се предузму мере, да се што боље сазна стање код непријатеља и што пре достави.
8. О извршењу овога, као и новом распореду трупа, известити.

 

31. август

У 3 часа, командант Лимског одреда извештава, да патроле са Велике Варде нису могле да извиде положај Вихру, јер се непријатељ на њој утврђује, а јачина му се није могла сазнати, те предлаже: да са целим одредом нападне непријатеља и овлада линијом: Вихра – Паштано брдо – Цемовине – Варда, а командант Ибарске дивизиске области пуковник Зисић, да са својим одредом нападне непријатеља са фронта Тмор – Забрђе – Јаворје и овлада линијом: Вучевица – Округлица – Голеш – Вјетреник.
Командант Ужичке војске наређује му: да према Вихри и Варди остави на заузетој линији јак застор, који ће извиђати и о резултату га известити, са осталом снагом, а у вези са Ибарским трупама предузети наступање са фронта Јаворје – Забрђе ка Вучевици, ако и црногорске трупе данас нападају. У противном, ако црногорске трупе не нападају, онда потребном снагом појачати Ибарске трупе, да се овлада линијом: Тмор – Забрђе – Јаворје, која ће служити као ослонац при даљем надирању. Заузете тачке одмах утврдити, а са осталом снагом предузети напад на Вихру и Варду.
О овоме је извештен пуковник Зисић у Пријепољу.
У 8.45 часова, сердар Вукотић извештава команданта Ужичке војске, да је за данас наредио свом десном крилу, које је наспрам Свијетог Борја – Метаљке и Градине, да изврши насилно рекогносцирање у томе правцу. За ово време лево крило ће вршити обично извиђање на фронту Челебић – Ковач.
Десно крило ће одржавати везу са српским трупама преко Сочице.
У овом времену, командант Лимског одреда извештава, да се десно крило црногорских трупа налази на Пијевчевој глави и да ће ступити у везу са левим крилом трупа Ибарске дивизиске области.
Даље, да је наређено команданту 2. прекобројног пука III. позива, да се са пуком и три топа стави у тактичном погледу под команду команданта Ибарског обавезничког пука и да задржи линију: Тмор – Забрђе. Ибарском обавезничком пуку је наређено, да држи линију: Јаворје – Јаблан и да поступи у духу наређења команданта Ужичке војске.
Команданту леве колоне је наређено, да остатак колоне прикупи код Руда и да се са предњим деловима осигура у правцу: Косовић – Соколовић.
Команданту на Варди је наређено, да јачим деловима извиђа у правцу: Вихра – Паштано брдо -Заовине – Варда.
Командиру ескадрона је наређено, да одржава везу између десне колоне и Шумадиске дивизије II. позива.

 

1. септембар

На фронту Ужичке бригаде ничега важног није било.
На фронту Шумадиске дивизије II. позива непријатељ је још држао линију: Опанак – Панос – Јаловик – Дачим – Требицу, и на њој се утврђивао. Код Вишеградског каменог моста подигнут је још један дрвени мост.
Наш одред са Вијогора био је у покрету ка положају Орлина – Метаљка, ради јаче везе са Лимским одредом.
У 10 часова командант дивизије наређује команданту 2. батаљона 4. пука II. позива, да буде спреман за покрет ка Мокрој Гори, те да на случај потребе потпомогне Вишеградски одред, који је имао задатак да овлада положајима западно од линије: Вардиште – Орлине – Метаљка.
На фронту Лимског одреда протерани су непријатељски делови и заузета Вихра. Одред се утврђује на линији: Вихра – Врановина – Паштано брдо – Варда.

 

2. септембар

На фронту Ужичке бригаде није било ничега значајног.
На фронту Шумадиске дивизије II. позива заузете су још тачке на линији: караула Столац -Орлине – Метаљка.
На фронту Лимског одреда утврђивање на линији: Вихра – Паштано брдо – Врановина – Варда.
Добивен је извештај, да ће црногорске трупе 3. септембра са линије: Голо брдо – Ковач – Црни врх, предузети напад у правцу Горажде.
Због овога командант Ужичке војске наређује команданту Лимског одреда, да обезбеди десни бок црногорских трупа тиме, што ће левом колоном свог одреда, (2. прекобројни пук III. позива, 3 брдска топа, гранична чета и добровољачка чета) предузети 3. септембра енергичан напад, те да пошто пото овлада линијом: Голеш – Божуровац – Јевишка коса.
Чета граничара и добровољачка чета да овладају Вучевицом и да преко Вјетерника одржавају везу са црногорским трупама.
Обавезнички пук Ибарске дивизиске области да остане на Јаблану.
Десна колона Лимског одреда са линије: Вихра – Варда, предузеће јаче извиђање у правцу Рудине и Сухе горе, тежећи да овим тачкама овлада.
У 20 часова, командант Ужичке војске наређује команданту Шумадиске дивизије II. позива ово: „Да би се створио јак ослонац на фронту према Вишеграду, потребно је да се поред Сухе горе заузме и Панос, како би се потом могле предузети мере за даље наступање и прелаз преко Дрине. Према томе предузмите мере, да се изврши потребно извиђање и груповање снаге, те да се ове тачке заузму било дневним нападом, било ноћним препадом, што буде према ситуацији и терену повољније“.

 

3. септембар

Ситуација Ужичке војске овога дана била је оваква:
а) Ужичка бригада на фронту р. Трешњице – Рогачица – Бајина Башта – караула Дервента.
Јачина: 4. пешадиски пук III. позива, прекобројни батаљон 4. пука III. позива, један батаљон 10. пука III. позива, 15. пешадиски пук III. позива и 2 позициске Дебанжове батерије.
б) Шумадиска дивизија II. позива са предњим деловима на фронту: Велики Столац – Дикава – Бјели Усељ – Столац (1197) – Орлине – Метаљка.
Јачина: 4. пешадиски пук I. позива, 10., 11. и 12. пешад. пук II. позива, један брдски дивизион I. позива, две брдске Дебанжове батерије, једна хаубичка батерија.
У саставу дивизије биле су и две добровољачке чете, од којих је једна на Бабиној гори и Височнику према ушћу реке Жепе, и једна код Растишта према караули Дервенти.
в) Лимски одред.
Десна колона на линији: Вихра – Варда, имала је задатак да овлада линијом: Суха гора – Кобиље – Рудине.
Јачина: 4. и 5. кадровски пешадиски пук, 4. пешадиски пук II. позива, два допунска батаљона, једна брдска брзометна батерија и једна брдска Дебанжова батерија (3 топа).
Лева колона на линији: Столац – Вјетреник, имала је задатак да овлада линијом: Вучевица -Голеш – Јовишка коса, те да обезбеди десни бок Црногораца.
Јачина: 2. прекобројни пук III. позива, две граничне чете, једна добровољачка чета и једна брдска Дебанжова батерија (3 топа).
Овога дана на фронту Ужичке бригаде и Шумадиске дизизије II. позива није било ничега значајнога.

Дејство Лимског одреда

У циљу олакшања црногорског напада на Горажду, командант Ужичке војске наредио је команданту овог одреда, да у току овог дана овлада линијом: Јовишка коса – Божуровац -Вучевица.
Командант одреда издаје ову заповест:
Десна колона: 4. кадровски пук, један батаљон 4. пука III. позива и 3 брдска брзометна топа, извршиће јаче извиђање са Вихре и Варде у правцу Сухе горе и ову заузети. Рад почети у 7 часова са Варде.
Средња колона: 5. кадровски пук, два батаљона 4. пука II. позива и 3 Дебанжова топа, извршиће јаче извиђање са Паштаног брда и Вихре у правцу Рудине и ову заузети. Рад почети у 8 часова са Вихре. Ова ће колона, преко Горње Стрмице, Омачине и Прибишића, доћи у везу са граничним батаљоном, који има задатак да заузме Узвишку косу – Божуровац.
Лева колона: 2. прекобројни пук III. позива, гранични батаљон (2 граничне и 1 добровољачка чета) и 3 брдска Дебанжова топа, предузима енергичан напад на непријатеља, и истог дана, пошто овлада линијом: Вучевица – Голеш – Божуровац – Јовишка коса, да дође у везу са црногорским трупама.
Командир ескадрона обавештен је о задатку десне колоне и наређено му је, да за то време крене из села Даниловића у правцу с. Мирчића, у циљу одржавања везе лево са десном колоном, а десно са Шумадиском дивизијом II. позива.
Одредска резерва: 2 батаљона 4. пука II. позива и 6 допунских чета, да дође у Врановину где ће остати до даљег наређења.
У 7 часова десна колона предузима покрет са Варде ка Црном врху, одакле су око 12 часова протерани непријатељски делови. Затим је почет напад ни Суху гору, која је по подне на јуриш заузета. Непријатељ је био изненађен овим јуришем, те је у највећем нереду одступио у правцу Вишеграда, оставивши рањенике. Суху гору је бранио један батаљон са 4 митраљеза из 64. пука и око 200 наоружаних Турака.
Средња колона је око 15 часова заузела без борбе Рудине к. 1030.
Лева колона је такође око 15 часова заузела без борбе линију: Голеш – Вучевицу – Јовишку косу – Божуровац и дошла у везу са црногорским трупама.

 

4. септембар

Дејство Лимског одреда

Десна колона. На трупе ове колоне, које су прошлог дана заузеле Суху гору, непријатељ је у 8 часова отворио слабију артилериску ватру од Вишеграда са леве обале Дрине. Ватра је трајала преко целог дана па и у току ноћи, али без резултата. Трупе ове колоне утврђивале су се на Сухој гори.
Средња колона у току овог дана извиђала је са Рудине ка Бујаку.
Лева колона у току овог дана извиђала је у правцу Виогора и Врнограда.

Дејство Шумадиске дивизије II. позива

Овог дана дивизија је вршила извиђање на своме фронту и у 22 часа послат је команданту Ужичке војске извештај, да је положај Панос јако утврђен и снабдевен препрекама од жице. На положају Опанак непријатељ је ископао стрељачке заклоне.
Командант дивизије чини предлог команданту Ужичке војске, да Лимски одред са Сухе горе води јачу демонстрацију у правцу Вишеграда у циљу везивања непријатељских снага за себе. У исто време извештава команданта Ужичке војске, да ће, због осетљивости свога десног крила, сутра упутити два батаљона 12. пука II. позива ка селу Заовини, а на Милошевац 2 – 3 батаљона 10. пука II. позива. Према томе на Шаргану ће остати два батаљона 12. пука II. позива и цео 11. пук II. позива.
Командант дивизије одлучио је, да сутра 5. септембра предузме напад на Панос у циљу његовог заузећа.
У овом циљу издао је ову заповест:
Лева колона (4 батаљона, 12 топова и 4 митраљеза) у 3 часа предузима напад са положаја Орлине – Метаљка правцем Опанак – Панос.
Тетребичка колона (2 батаљона, 4 топа и 2 митраљеза) у 4 часа предузима напад од Тетребице преко Кобиље и даље на Панос.
Запољска колона (1 батаљон, 1 топ и 1 митраљез) у 4 часа предузима напад од карауле Запољске на северни део Кобиље и даље преко с. Јеланића на Панос.
Све три колоне ће дејствовати енергично, потпомажући наступање пешадије јаком артилериском ватром. Пешадија ће, паљењем ватре, означавати линију својих стрељачких стројева, ради оријентације своје артилерије.
Гостиљски одред (2 батаљона и 6 топова) потпомагаће најјачом ватром напад на Панос и наступање наше пешадије, тукући ушће Бање потока. Једним делом своје снаге (до једног батаљона са два брдска топа), нападаће од 4 часа правцем Јаловик – Дачим, у циљу ангажовања непријатеља према себи и обезбеђења бока Запољске колоне.
Чета из 4. пука I. позива са Столца, служи за заштиту целокупног десног бока, а под њеном заштитом, да добровољачка чета очисти од непријатеља земљиште у углу Дрине.

 

5. септембар

Дејство Лимског одреда

Командант одреда добија у 6 часова наређење од команданта Ужичке војске ове садржине:
„Шумадиска дивизија II. позива предузима 5. септембра напад у циљу заузимања Паноса и протеривања непријатеља на леву обалу Дрине. Преко команданта Ибарске дивизис. области наредио сам, да 2. прекобројни пук III. позива са три топа предузме наступање и овлада линијом: Виогор – Врноград, а по могућству истог дана или сутра и Гостиљем према Устипрачи. Добровољачке и граничне чете да заузму Дебелу главу и извиђају у правцу Међеђе.
Одред на Сухој гори има да се пошто пото одржи на овој тачци, потпомажући га благовремено и потребном снагом из резерве.
Потребном снагом извршити јаче извиђање према Бујаку и тежити да се и овом важном тачком овлада, те да се одмах поседне и утврди као ослонац за прелаз преко Дрине“.
Десна колона – У 7.30 часова обавештен је командант ове колоне на Сухој гори о нападу који предузима Шумадиска дивизија II. позива према Паносу, као и о предузећу средње колоне са Рудине у тежњи да Бујак заузме.
Овом приликом командант Лимског одреда наређује команданту десне колоне, да са потребном снагом врши демонстрације у правцу Голеша и Вишеграда, имајући увек у виду одржање Сухе горе по сваку цену, и ако буде нападнут јачом снагом да извести.
Командант ове колоне већ је, по сопственој иницијативи, предузео био мању демонстрацију према селу Мириловићу, чим је чуо дејство Шумадиске дивизије а кад је примио горње наређење, он је ову демонстрацију појачао у правцу Вишеграда и села Дринског. За ову демонстрацију упућено је са Сухе горе 5 чета, 2 митраљеза и 1 брдски топ.
Извиђачка одељења дошла су до с. Округла и близу Вишеградске железничке станице, не наишавши на јачег непријатеља, а протерујући његове патроле. На левој обали Дрине западно од Вишеграда, примећена су јача непријатељска кретања, логори и утврђења.
Средња колона. – У 6 часова обавештен је командант ове колоне на Рудима о демонстративном нападу десне колоне, као и о покрету леве колоне на левој обали Лима.
Овом приликом, командант Лимског одреда наређује команданту средње колоне, да изврши јача извиђања ка Бујаку, тежећи да овлада овом тачком. Ова је колона у 11 часова предузела напад на Бујак у два правца:
Са Рудине са 5 чета и 2 митраљеза, а са Темена са 3 чете, 2 митраљеза и 3 брдска топа.
5. кадровски пук од 3 батаљона остао је у резерви на Рудинама.
Борба према Бујаку почела је у 15 часова. Ценило се да је непријатељ јак до пола чете. Чим су са Врховице наша три брдска топа отворила ватру на Бујак, непријатељ је напустио Бујак, на коју су наше трупе избиле око 17 часова. Предузето је гоњење непријатеља са једном четом ка Голој глави, која је у 18 часова без борбе заузета.
Лева колона. – Командант ове колоне добио је непосредно од команданта Ужичке војске наређење да овлада линијом: Вијогор – Врноград, а затим Гостиљем према Устипрачи. Ова је колона без борбе заузела поменуту линију.
При испитивању једне ухваћене непријатељске патроле сазнало се, да је на фронту ове колоне била 7. брдска бригада састављена од по једног батаљона из 5., 25., 34. и 66. пука.
Сем тога, да се 1. босанско-херцеговачки батаљон налази око Међеђе, да више моста на Дрини код Међеђе има око 1000 људи и око 10 топова, од којих су 3 – 4 тешка топа.

Дејство Шумадиске дивизије II. позива

4. пешад. пук I. позива заузео је линију: Јаловик – Дачим, а на положај Опанак још у 7 часова су избила два батаљона 11. пешад. пука II. позива, где су сачекали долазак Тетребићске и Запољске колоне. Око 13.45 часова наша је пешадија избила без отпора на Панос. Непријатељ је дејствовао на Панос и Опанак само хаубичком артилеријом са леве обале Дрине.
Према овоме, трупе Ужичке војске овога дана су заузеле и држале линију: Бабина гора – Дачим – Јеловик – Панос – Суха гора – Дебела глава – Врноград – Вијогор. Патроле нису нигде наишле на непријатеља на десној обали Дрине, те изгледа да је се сав пребацио на леву обалу реке. Наређено је, да се све трупе на својим положајима добро утврде, како би се на овој линији извршило ново груписање снаге и извршиле припреме за прелаз Дрине.
Црногорске трупе држале су овог дана линију: Голо брдо – Чавче брдо – Врањачу – Златорог -Хумић.