Офанзива српске – Ужичке војске ка Вишеграду од 28. августа до 5. септембра

495

Операције у другом периоду рата 1914. године

Први део – Oперације на југозападном фронту

Офанзива српске – Ужичке војске ка Вишеграду

Напред, на своме месту, изнели смо директиву Врховне команде ОБр. 2044 од 27. августа, за ново груписање снага после добивене Церске битке и протеривања аустриске војске преко средње и доње Дрине и преко Саве, као и после поновног избијања трупа Ужичке војске на гранични фронт према Мокрој Гори и Прибоју. Овом директивом, коју је командант Ужичке војске добио 28. августа у 8 часова, Врховни Командант српске војске наређује ово:
„Ужичка војска која је сада на фронту код Мокре Горе, предузеће офанзиву ка Вишеграду, према раније датој директиви, кооперишући са Црногорским одредом у Пљевљима. Командант ће обратити нарочиту пажњу на правац Бајина Башта – Ужице и њега довољно обезбедити. За почетак дејства командант ће добити директиву, а предузети одмах мере, да се што пре изврши груписање и развој армије на одређене фронтове и изврше све претходне припреме за почетак офанзивних операција“.

Ситуација на фронту Ужичке војске 28. августа у вече

Према Ужичкој бригади, која је на десној обали Дрине од р. Трешњице до карауле Дервента, све је мирно.
Према Шумадиској дивизији II. позива, извиђањем дошло се до података, да непријатељ држи линију: Орлине – Панос – Тршевина – Поздерић, према којој су предњи делови ове дивизије.
Према Лимском одреду, који се налазио у наступању, непријатељ није давао никаквог отпора, тако да је главна снага овог одреда избила на линију: Велика Варда – Равно брдо – лева обала Устибарске реке, а Добровољачки одред је рашчишћавао терен између Поблачнице и Сућеске.

 

29. август

Врховна команда наређује, да 15. прекобројни пук III. позива који је био у Пожези дође у Ужице, одакле да га командант Ужичке војске упути на Кадињачу и уђе у састав Ужичке бригаде у циљу одбране праваца од Бајине Баште и Рогачице ка Ужицу и Ваљеву.
По наређењу Врховне команде упућен је из Ужица у Крупањ комбиновани пешадиски пук Крушевачких резервних трупа, под командом пуковника Петра Мишића, који је у Пожези имао узети и једну пољску Дебанжову батерију. Овај одред стављен је под команду III. армије, и о њему ће бити говора на своме месту.
Према извештају сердара Вукотића, 5. црногорска бригада заноћила је овог дана на линији: Пјевчева глава – Бојанић – Готовуша, где ће се 30. августа одмарати.

 

30. август

Телефонска веза: Пријепоље – Пљевље – Прибој – Рудо успостављена је.
Командант Ужичке војске извештавајући о ситуацији своје и црногорске војске, добива наређење из Врховне команде, да ступи у везу са сердаром Вукотићем ради заједничких операција.
У овом циљу командант Ужичке војске, ђенерал Милош Божановић извештава сердара Вукотића, да ће 31. августа трупе Лимског одреда са деловима трупа Ибарске дивизиске области предузети покрет преко Забрђа и Јаворја ка Вучевици и Округлици, те је потребно да и црногорске трупе наступају и одржавају везу са српским трупама. У исто време моли га за извештај о своме раду.
Овог дана у 18.30 часова командант Ужичке војске наређује ово (ОБр. 472):

а) Команданту Лимског одреда,
да снагом потребне јачине, са линије: Велика Варда – Голеш предузме 31. августа наступање и овлада линијом: Вихра – Паштано брдо – Врановина – Варда. Да се на овим тачкама што јаче утврди, извиђајући у правцу Сухе горе и Бујака. Коњички ескадрон или чета граничара да се употреби за чишћење просторије источно од Варде. Преко Тамнице да одржава везу са трупама Шумадиске дивизије II. позива код Гуменца и Осојнице. Са осталом снагом, а у садејству са трупама Ибарске дивизиске области (које су под командом пуковника Зисића) да предузме наступање са фронта: Тмор – Забрђе – Јаворје ка фронту: Вучевица – Округлица – Голеш – Вјетреник, те да се загрози боку и позадини непријатељских трупа код Метаљке и Чајниче, пошто се на заузетој линији утврди што јаче, јер она има да послужи као ослонац за даљи рад.
Чета добровољаца да се употреби на левом крилу долином Ђонотине реке.

б) Команданту Шумадиске дивизије II. позива

1. Да са једним пуком и једном брдском батеријом јаче поседне гранични фронт: караула Дикава – Гостиље брдо – Бијели усељ. Ови положаји треба да послуже за упорну одбрану и као ослонац за офанзиву ка Старом броду, те их треба што јаче утврдити.
2. Добровољачка чета кренула се 29. августа ка Вел. Столцу. Ако је тамо, онда да ову тачку утврди и одсудно брани са четом из те дивизије, а ако није тамо, онда да се чета из те дивизије на Вел. Столцу ојача, а упутити тамо и један брдски топ.
Добровољачка чета има задатак, да очисти од непријатељских одељења просторију у углу Дрине северно и западно од Великог Столца.
3. Батаљон са брдском батеријом на Виогору, пошто се поседне караула Столац и фронт караула Дикава – Бијели усељ, да предузме наступање и заузме фронт: Орлина – Метаљка, и исти што јаче утврди. Преко Мазуле одржавати везу са Лимским одредом, а преко карауле Столац са пуком код с. Заовине.
4. Остале трупе Шумадиске дивизије II. позива имају се прикупити, једном групом потребне јачине код Милошевца, а другом групом код Шаргана и Препелишта. Трупе да су увек спремне за покрет.
5. Пом