Наређења Врховне команде од 1. до 4. септембра

386

1. септембра

Наређење ОБр. 2200

Команданту Браничевског одреда – Пожаревац

„Упутите одмах 9. пешад. пук I. позива на Торлак и ставите га на расположење команданту Дунавске див. I. позива. Пук ће се од Осипаонице до Ресника транспортовати железницом, а од Ресника сувим за Торлак. – За транспорт железницом ступите одмах у везу и споразум са начелником саобраћајног одељења – Ниш, коме доставити бројно стање пука – и са шефом станице у Осипаоници“.

Команданту Дунавске дивиз. I. поз. – Торлак

„Наређено је команданту Браничевског одреда, да вам одмах упути железницом до Ресника 9. пук I. позива и да вам га стави на расположење“.

Наређење ОБр. 2302

Команданту Крушевачких резервних трупа

„Известите без одлагања, одмах о бројном стању официра и свих претеклих обвезника, који се налазе у Крушевцу под вашом командом. – Тако исто јавите јесте ли формирали то људство, у какве јединице и какво наоружање имају“.

Наређење ОБр. 2309

Команданту Дунавске див. I. поз. – Торлак

„По извештајима добивеним до сада види се, да непријатељ врши извесно пребацивање својих трупа на линију: Панчево – Иваново – Гроцка, и да се на овоме делу граничног фронта од некога времена осећа јачи покрет. Обратите пажњу на ово и сазнајте шта је у ствари“.

Наређење ОБр. 2310

Команданту I. армије – Богатић

„Сем 6. пука III. позива, који осигурава фронт Рача – Ушће за обезбеђење десног бока II. армије нема других трупа. А ради сигурнијег обезбеђења с те стране, обезбеђујући делови 6. пука III. позива на рејону Рача – Шабац стављају се под вашу команду.
2. батаљон истог пука на рејону Шабац – Ушће ставља се привремено под команду команданта I. армије.
Овим се мења и допуњује наређење ОБр. 2055.
Веза ОБр. 251 те армије“.

Команданту I. армије – В. Бошњак

По указаној потреби обезбеђујући делови 6. пука III. позива на рејону Рача – Шабац стављају се под команду команданта II. армије, а 2. батаљон истог пука на рејону Шабац – Ушће ставља се привремено под вашу команду.
Овим се мења и допуњује наређење ОБр. 2055“.

Телеграм Председника министарског савета

„Делегат министарства спољних послова доставља телеграм Председника министарског савета, да му је руски отправник послова саопштио, да Врховни Командант руске војске Велики Кнез Николајевић сматра, да је према данашњим приликама хитно, да српска војска ступи у офанзиву, а то се може учинити, јер је велики део аустроугарских трупа отпремљен против Руса у Галицију, према веродостојним податцима“.

Одговор Врховне команде ОБр. 2345

Председнику министарског савета, госп. Пашићу – Ниш

„Примљен је вечерас телеграм о жељи Врховног Команданта руске војске за нашу офанзиву. – Без обзира на број непријатељских трупа према нама, ми бисмо предузели офанзиву, кад бисмо имали довољно превозних средстава за прелаз преко Саве и Дрине, која се у овоме времену журно припремају и кад бисмо могли одједанпут извршити преоружање извесних наших трупа са руским пушкама, које пристижу у партијама. – Чим се све ово доврши предузећемо офанзиву, зашта се већ у велико чине припреме. – Молим да се ово саопшти коме треба“.

 

2. септембра

Акт делегата Министарства спољних послова Пов. Бр. 140

„У одговор на питање Врховне команде ОБр. 2168 Господин Министар Председник јавља: да треба похитати што се може брже са спремом резервне војске, о којој је говорено два пута у министарској седници. – Та војска могла би се употребити за случај нужде у одбрани Србије у заједници са Грчком од напада турско-бугарског. У случају да нас нападну биле би на нашој страни силе споразума са флотама, које би блокирале целу обалу Турске и Бугарске, и на тај начин спречиле извоз и увоз на целој територији; сем тога форсирале би Дарданеле и Босфор и окупирале Цариград. – Према томе војска, коју би Турска и Бугарска употребиле против нас и Грчке, била би само један део, а други део употребиле би на одбрану своје територије од Руса и евентуално од војске целога споразума. На тај начин Србија и Грчка могле би бранити своје територије, док се главни бој не реши у Европи, кад ће се решити и наше питање. – Међутим, ако би наша војска која се бори против Аустроугарске имала успех и преко границе, онда би то добро дејствовало како на балканску ситуацију, тако исто и на општу европску“.

Одговор Врховне команде ОБр. 2377

Председнику министарског савета и министру спољних послова – Ниш

„У Вашем извештају Пов. ОБр. 140 од 2. септембра изражена је потреба, да обзиром на садању политичку ситуацију између нас и Бугара, треба похитати што се брже може са спремом резервне војске, која би се на случај потребе могла употребити, за одбрану Србије у заједници са Грчком од напада турско-бугарског.
Резервна војска састоји се сада из прекобројних јединица свих позива и из рекрута, који имају ступити у службу 14. септембра.
Прекобројних има до сада свега до 10 батаљона, а рекрути чији се број очекује на 40.000 у најбржу руку биће оспособљени за борце после два месеца, а то је тек 14. новембра.
Према овоме за сада је, – када смо се озбиљно уплели са Аустроугарском у рат, – тешко мислити и на какву још озбиљнију акцију и против Бугарске, и на евентуално одбијање упада Арнаута, јер се за све ово нема довољно снаге. Ове моје напомене имам част доставити Господину Министру Председнику на увиђај“.