16. октобар, Операције III армије

885

НЕДОСТАЈУ СТРАНЕ

Ситуација до 18 часова:
Предњи делови подишли су на 200 метара испод највишег врха чуке № 2 на левој обали Црне реке. Наша артилерија добро је потпомагала напад. Непријатељске артилериске групе од Груништа и са правца од чуке дејствовале су. На фронту од Крапе до Сокола слабија пешачка и артилериска ватра. Поред пријављених имамо још 16 заробљеника из 43. и 56. пука.
У 18.45 час. пуковник Димитријевић из армије јавља, да се упути аутомобил у Солун за новог команданта дивизије- долази Викторовић.
У 19 час. са ОБр. Службено извештен командант III армије:
Губитци у току 21. тек. мес. официра рањено 1, војника погинуло 5, рањено 14, контузовано 6.
Губитци у току 22. ов. мес.: војника погинуло 5, рањено 19, контузован 1.
Губитци у току 23. ов. мес.: официра рањено 1, војника погинуло 4, рањено 41, контузован 1.
У 21.30 час. издата је са ОБр. 3514 следећа заповест:
“О непријатељу нема никаквих нових података. Наши су се на левој страни Црне реке а на чуки № 1 утврдили и противу чуке № 2 продужава се напад.
Наређујем:
“Да се 26. тек. мес. продужи данашњи рад.”
Наредба ОБр. 3516.
Команданта Дринске дивизије за 25.-Х-1916. год.
Пошто сам се разболео, то ће ме у дужности заступати мој помоћник пуковник г. Божидар Јанковић. -Достављено свима јединицама.
У 23 часа начелник штаба рекао је пуковнику Димитријевићу у армији, да смо добили наређење да командант дивизије преда дужност новопостављеном команданту пуковнику Викторовићу а међутим већ је наређено било да дужност преда пуковнику Јанковићу. Према томе које наређење важи, пошто је ово прво већ објављено трупама. Димитријевић: Па како је Крсти? Начелник: овде није то питање, већ је реч о извршењу издатих наређења. Димитријевић: Ја, ја. Па ако је извршено оно прво наређење, онда то важи за оног команданта, који је примио команду т.ј. он има да сачека долазак пуковника Викторовића. Начелник: Шта је било са мојим рапортом? Димитријевић: Па самим новим постављењем, отпада потреба да се доноси по томе решење. Начелник: Ама слушајте, ја овде не могу више да останем. Ако треба написати нов рапорт, ја ћу то учинити. Димитријевић: Не треба, не треба лаку ноћ.
Јутрос је начелник штаба написао рапорт и тражио да се смени и одреди за команданта батаљона у једној од дивизија наше I армије. Мотивација: “не могу да радим са помоћником команданта дивизије.”
Губитци: погинуло каплара и редова 5; рањено: официра 1, подофицира 1, каплара и редова 30, контузовало: каплара и редова 3.
Утрошено муниције: пушчане 140.000, митраљеске 36.000 метака, хазен бомби 120, ручних бомби 87, ракетли 177, артилериске 1634.

Дејство Дунавске дивизије

У току ноћи 24./25. октобра на фронту ове дивизије пушкарање предњих делова и слаба повремена артилериска ватра.
Губитци у току прошлог дана:
Код 13. пешад. пука: рањено 5 редова;
Код 14. пешад. пука: рањено 5 редова;
Код 3. брдске батерије: рањено: један официр и један редов; контузовани 2 редова. Једна мазга погинула. Покварила се 2 митраљеза код 8. пука.
У току дана:
У 9.05 час. командант 1. Дунавске бригаде са ОБр. Службено доставио је рапорт команданта 8. пука у коме јавља: На положају и предтерену „Г” има преко 100 незакопаних бугарских лешева па моли за једно одељење пионира, које ће закопавање извршити.
Достављајући предње молим за наређење, да овај посао изврши одељење пионира или санитетско одељење.”
У 10 час. поводом вођене преписке у последње време о дејству артилерије и жалби пешадије на артилерију, издата је наредба ОБр. 1410:
“Од како сам примио команду над овом дивизијом својим посматрањем а из рапорта поједних пешадиских команданата увидео сам, да исти захтевају од артилерија да извршава и такве задатке, који не одговарају самој природи тога рода оружја и принципима њене употребе.
Стално се нашој пешадији чини да је артилерија много удаљена и захтева се прецизност ватре, коју ниједно оруђе не може да да услед самог природног растурања код сваког оруђа.
У садањим борбама око напада на непријатељски положај чуке, где су теренске прилике такве, да се приближавањем артилерије не могу добити неки већи домети и већа тамност, пошто се повећањем месног угла, услед тога што се из даљине гађа уз брдо, губи у домету и тачности гађања, нема ни смисла артилерију приближавати више, излажући је могућности да буде ућуткана, не давши оне користи, које већ даје са садањих положаја.
Из те необавештености тражено је да артилерија гађа прецизном ватром непријатељске делове у непосредној близини наших делова, те се десио случај да је неко зрно услед природних растурања пало међу наше делове.
Када се има у обзир да је природно растурање при гађању шрапнела на средњим одстојањима 200- 300 м. а на крајњим даљинама и до 400 метара, а растурање разорног зрна на средњим 100- 150 и крајњим 200- 250 м., онда команданти пешадиски треба добро да процене прилике под којима захтевају прецизност гађања па се за потребно мишљење обратити и дотичном команданту одсечне артилерије.
Што се пак тиче захтева поједниих пешадиских команданата о примицању артилерије, требају да имају на уму, да је за решење тога питања сва стручност и брига од стране команданата артилерије већ уложена и да они то питање решавају најсвесрдније у колико им то допуштају принципи употребе, и да им је све старање усредсређено на то, да нашој пешадији омогуће покрет ка непријатељу са најмањим бројем губитака.
У циљу пак што бржег извршења захтева које пешадија поставља артилерији, постоје и артилериски официри тактички одржачи везе код пешадиских делова као непосредни органи команданта артилерије, који ће захтеве појединих пешадиских команданата, преносити стручним артилериским изразима дотичним командантима одсечне и дивизиске артилерије.
Исти одржачи везе принципијелно треба да имају непосредне телефонске везе са дотичним командантом артилерије, али у овој прилици та се веза није могла устројити једино с тога, што је сав материјал утрошен на остале потребније везе, које су захтевале толики утрошак само због тога, што су планинске теренске прилике захтевале велику дужину тих веза која постоји код пешадиских јединица до дотичног команданта артилерије.
Ну, како ми изгледа, пешадиски команданти нису довољно увидели потребу преноса њихових захтева помоћу тих тактичких одржача веза, те они нису могли исте ни саопштити својим командантима артилерије. Из овога је изашло, да ти тактички одржачи везе нису могли испунити оне дужности које су они имали да врше те да би пешадији дали ону помоћ, коју им може артилерија учинити, гађајући објекте на које треба да се управи артилериска ватра те да наша пешадија те објекте што лакше и заузме.
Напомињем командантима пешадиским, да у сличним случајевима, када је немогуће устројити непосредну телефонску артилериску везу, излазе на сустет дотичним артилериским официрима и дају им прилике да захтеве појединих пешадиских команданата пренесу до команданта дотичних група артилериских помоћу пешадиске телефонске везе, те да би што више користи дали својој пешадији, тиме, што ће се артилериска ватра што пре и што тачније отворити на дотични објекат.
Ове напомене нашао сам да је потребно учинити командантима с тога, што сам из посматрања рада и пешадиских и артилериских команданата дошао до закључка да се између та два рода оружја, због необавештености, долази до извесних несугласица које убијају добар глас и једних и других и стварају злу крв између та два рода оружја, који треба да раде у највећој сагласности без икаквих међусобних пребацивања и замерака.
Налазим, да све старешние треба нарочито да настану, да код пешадије улију веру у моћ наше артилерије и у њену добру вољу да потпомогне пешадију у њеном тешком задатку.
Ако би пак било случаја да неко зрно падне у наше ровове, треба узроке о паду његовом добро испитати па парчад и упаљаче чак доставити, радећи све поверљиво и без нарочите жучности, па ће се по истом питању ствар детаљно извидети, и кривца, ако га буде неће мимоићи одговорност.
У 11 час. са ОБр. 1399 достављен је следећи извештај команданту III армије и суседних дивизија:
“У току пре подне на фронту ове дивизије врло слаба артилериска ватра. Пешадиске акције није било.”
У 12.30 час. примљен је извештај команданта 2. бригаде ОБр. 938 а према Пов. ОБр. 1399 следеће садржине:
“Наређење командантово Пов. ОБр. 1352 од 22. октобра примио сам. Према предњем наређењу предузео сам следеће мере: На левој обали Црне реке изабрао сам ћувике северно од с. Скочивира који ће образовати ужи мостобран сталног моста код Скочивира. Ове изабране ћувике утврдиће 3. батаљон 18. пука и у случају потребе посести их за одбрану. Удаљеност ових изабраних тачака од моста 6- 700 м. Али овај мостобран је у тесној вези са одбраном зуба № 2 (зуб на десној обали јаруге, која се од косе Чука спушта ка с. Скочивиру). Одбраном овога зуба ће се добити времена много у одбрани обадва мостобрана (за стални и за понтонски мост). Како се код овог зуба налази бригадна резерва леве нападне колоне, то сам мишљења, да би њега она требала и да поседа, као што је то редовно чинила и бригадна резерва леве колоне, док сам ја командовао. У овоме смислу споразумео сам се са командантом I Тимочке бригаде. Како је месност изабрана за мостобран каменита, то ће се радови вршити копањем колико је могуће, иначе коришћењем постојећих камењара и слагањем нових каменова. 9. пешад. пуку стављено је у задатак, да у случају потребе има посести положаје на десној обали Црне реке од ушћа реке Строшнице па до према ушћу Чегелског потока, с тим, да му један батаљон буде на одсеку р. Строшница- р. Коњарка а два батаљона р. Коњарка- Чегелски поток (према ушћу овога). У смислу овоме издато му је и наређење за утврђивање с тим да се имају утврдити две линије: прва за одбраму непосредног прелаза преко реке а друга, за давање јачег отпора на одсеку положаја на десној обали Црне реке а позади предње на даљини 5- 6- 700 метара.
Израда мостобрана и утврђивање положаја на десној обали Црне реке отпочеће вечерас. Наређење за употребу моста је такође издато.
У 12.30 час. осмотрено око једног пука непријатељске пешадије где утврђује линију: к. 1212- превој- Јараточки вис.
У 13.30 час. примљен извештај ОБр. 777 команданта 1. Тимочке бригаде, да је на седлу западно од к. 1212 примећено око једног батаљона непријатељске пешадије, који вероватно ради утврђења на том месту; један део тога батаљона пење се западно на ћувицима код Јаратока.
У 14.30 час. примљен је извештај ИБр. 10.477 следеће садржине:
1) Да је појачан мост у току 22. ов, мес. код Скочивира према средствима, која су се могла прибавити. Овај мост је употребљив за прелаз пешадије у колони простих редова на одстојању од једног корака и товарних коња у колони по један на одстојању 4- 5 корака. Мост је употребљив за саобраћај и на већој води. Тражен је од армије потребан број (12) мосница те да се избаце ногари, помоћу којих се на неким распонима садање моснице подупиру те да се мост обезбеди и од највеће воде, јер се такве дужине и јачине моснице не могу нигде у ближој околини наћи. Мост је дуг 56 м. а широк 1.80 м.
2) На одсеку десне колоне, између ушћа р. Коњарке и Строшнице израђен је мост на пловним потпорама- овоштовљеним сламњачама а резервисана су и три ногара за употребу при измени водостања. Употербљив је за саобраћај као и мост под 1) те зато није потребно да комора и стока десне колоне иду преко Скочивирског моста. Мост је од 11 распона; дужина је 44 метра; ширина 1.80 м. Био је готов и пуштен у саобраћај 22. ов. мес. пред вече, као што сам усмено известио.
3) На одсеку леве колоне, испод стеновите чуке низводно од ушћа Чегелског потока постављен је понтонски мост од материјала армиског мостовог трена на пловним и стојним потпорама. Био је готов и пуштен у саобраћај 23. ов. мес. у 3 часа јутра као што сам и усмено известио. Мост је типа ојачаног, дуг је 33 метра, широк 2 метра од 9 распона. Ппотребљив је за саобраћај пешадије у колони простих редова на одстојању од једног корака, товарних коња у колони по један на одстојању од 4 корака; двоколица до 1300 кгр. тежине (која превлаче три човека) на одстојању 5 корака; пољског топа од 75 мм. и то одвојено запрега, одвојено топ (односно задњак карски) одвојено предњак топ и предњак превлаче по 6 људн на рукама. -Предузео сам мере, ако буде могућно наћи потребну грађу, да се на овом месту изради један мост ма ногарима за саобраћај као и преко Скочивирског моста, у ком случају могао би се трен извући и држати у резерви, остављајући само потребно људство за одржавање тога ново Израђеног моста. Ако у овоме успем, известићу.
4) Командир понтонског моста је командир армиског мостовог трена мајор Илија Милојевић, који ће га одржавати са својим људством. Командир Скочивирског моста је командир 1. пионирске чете, резервни капетан Ал. Брачинац, коме је за мостову стражу и послугу придат један вод пионира с водником. Капетан Брачинац обилазиће свакодневно и водити надзора и над мостом десне колоне. Командир пионирског пловног моста код десне колоне је инжињерски ппоруч. Драгољуб Живковић, коме је придат један вод пионира за мостову стражу и послугу.
5) Командирима је издато потребно наређење о саобраћају и одржавању моста и за рушење, односно извлачење материјала. За понтонски мост извлачење материјала под ватром биће ризичан посао, јер му је потребно много времена (око 3 сата) да мост скине и натовари на двоколице а сем тога и пут за повлачење му је отворен и узбрдан, те то треба имати у виду приликом издавања наређења за скидање моста и извлачење материјала, а мостову заштиту, ако стање воде допусти, не превозити на понтонима, већ пустити преко газа.”
У 16 час. достављен је команданту III армије и суседним дивнзијама извештај ОБр. 1401:
“До 15.30 час. на фронту ове дивизије обострана артилериска ватра.
“Од 15.30 час. непријатељска батерија западно од врха „Чука” туче доста јаком ватром с. Скочивир и долину Црне реке западно од истог. На ову батерију отворио је ватру дугачки 120 мм. топ са Старковог гроба.
У 12.30 час. осмотрено је да непријатељска пешадија, чију јачину ценим до једног пешадиског пука, утврђује положај на линији: к. 1212- вис северно од Чегела- вис јужно од Јаротока. На овом утврђивању непријатељ још ради.
У 19.15 час. команданту III армије и суседним дивизијама послат је следећи извештај под ОБр. 1407:
“Од 16 час. развила се јака артилериска борба.
Непријатељска батерија западно од врха „Чука” тучена је врло снажном ватром нашег дугачког 120 мм. топа са Старковог гроба и једне пољске батерије Моравске дивизије. Ватра наших батерија била је врло успешна и непријатељева батерија натерана је на ћутање.
У 16.30 час. отпочеле су да дејствују непријатељске батерије западно и северо- западно од с. Чегела јаком ватром противу левог крила леве колоне (14. пешад. пук). Њихова ватра трајала је до 7.30 час. Покушано је да се против ових батерија дејствује ватром француских батерија, али се због брзог наступања мрака није могла вечерас да регулише њихова ватра.
Пешадиске акције није било.”
У 20 час. примљен је извештај ОБр. Службено команданта 1. Дунавске бригаде:
“Стање десне колоне ратно. У току дана артилерија је повремено дејствовала на непријатељски положај “Д”. 3. батаљон 14. пука са једном четом држи косу, која је јуче заузета, са једном у резерви и ради ноћног осигурања позади десног крила;. једна чета истог батаљона држи најистакнутији део косе спрам “Д” и косу на исток до самог граничног потока, а једна чета му је у резерви на “А”. Код осталих делова трупа ове колоне промене у распореду нема. Један вод непријатељске артилерије гађао је позадину делова 4. пука у бок са једне мале косице западно од с. Груништа. Пошто је место ових топова осмотрено, гађано је са успехом једним топом са овога положаја и било је извесним бројем метака обасуто.
Око 15 час. једна непријатељска батерија тукла је у правцу с. Скочивира са правца западно од ћувика „Г”. Ценећи по пуцњу раније се на овом месту није осетила, јер је пуцањ био јачи.”
Губитци: погинуло: један каплар и 2 редова; рањено: 3 подофицира, један каплар и 25 редова.
Утрошено муниције: пушчане 44.135, митраљеске 12.610 метака; Азен бомбм 35, ручних бомби 60, ракетли 40 артилериске 434 зрна.

Претходни чланак25. октобар, Операције II армије
Следећи чланак25. октобар, Операције I армије