Аустро – немачка офанзива против Србије

667

Први део

Аустро – немачка офанзива против Србије од 5. до 14. октобра 1915. године (до почетка одлучне офанзиве бугарске војске на источном фронту Србије)

Концентрација, састав и распоред војсака пред непосредни почетак операција

Концентрација аустро – немачке војске за офанзиву против Србије. За офанзиву против Србије концентрисане су у току септембра 1915. године ове аустро – немачке снаге:
Према северном фронту Србије. У Срему: III. аустро – немачка армија под командом ђенерала Кевеша, формирана из 8. аустриског корпуса – 31 батаљона; 22. немачког резервног корпуса – 35 батаљона; 19. аустриског корпуса – око 32 ландштурмска батаљона. Аустриски одред ђенерала Сорсића – 13 батаљона. Свега 111 батаљона.
У Банату. XI. немачка армија под командом ђенерала фон Галвица, формирана из: 3. немачког армиског корпуса – 18 батаљона; 4. немачког армиског корпуса – 27 батаљона; 10. немачког резервног корпуса – 18 батаљона. Свега: 63 батаљона. Напомена. У састав ове армије ушла је доцније и једна самостална немачка пешадиска дивизија од 9 батаљона, тако да је XI. немачка армија тада била јака 72 батаљона.
Укупна аустро – немачка снага према северном фронту Србије изиосила је 183 батаљона.
Према западном фронту Србије. Према доњој Дрини: Аустриски одред ђенерала Штрајта – око 8 ¼ батаљона.
Према горњој Дрини: 62. аустриска дивизија (у формирању) – око 11 ¼ ландштурмских батаљона. Укупно око 19 ½ батаљона.
Према источном фронту Србије. Према закљученом уговору и војној конвенцији, Бугарска је имала концентрисати према Србији 4 дивизије. Напомена. Немамо тачних података о јачини ових дивизија, али рачунајући, по бугарској ратној формацији, дивизије од 3 бригаде по 8 батаљона – 24 батаљона. Укупна снага 4 бугарске дивизије изнела би 96 батаљона.
Из свега овога излази да је аустро – немачко – бугарска снага према Србији пред почетак офанзиве у јесен 1915. године износила око 298 батаљона.

Операциски план аустро – немачке војске за офанзиву против Србије

Све аустро – немачке снаге, одређене за офанзиву против Србије, образовале су једну армиску групу под командом ђенералфелдмаршала фон Макензена. Ђенералфелдмаршал фон Макензен добио је задатак да српску војску одлучно потуче; да успостави сувоземну везу између Аустрије и Бугарске и да ту везу осигура. У циљу извршења овог задатка, Макензен се одлучује да изврши упад у Србију главном снагом са севера преко Саве и Дунава. Напомена. У духу ове основне идеје операциског плана, извршена је и концентрација аустро – немачке снаге, како је горе изнето.
Због природне јачине речних препрека – Саве и Дунава, било је потребно да се прелаз ових река изврши изненадно; по могућству на што ширем фронту и то једновремено на што већем броју места, како би се српска војска натерала на развлачење и тиме постигла релативна надмоћност на изабраним главним местима прелаза. Из истих разлога, било је потребно, да се предузму и демонстрације на више места, како би се њима приковале српске трупе што више дуж границе, као и у унутрашњости Србије, јер би тиме биле стављене у недоумицу куда да се крену. У духу изложеног основног операциског плана, фелдмаршал фон Макензен наређује: Да XI. немачка армија пређе Дунав код Смедерева, Костолца и Рама; да III. аустро – немачка армија своју главну снагу пребаци преко Саве и Дунава код Београда а један свој корпус да упути преко Саве код Купинова и Бољевца у циљу, да за себе привеже трупе западно од Колубаре; да аустриске трупе у Босни предузму наступање преко Дрине и то: једна дивизија да оперише преко Вишеграда ка Ужицу, а један одред преко Бељине ка Ваљеву.
Напомена. Да ли је што наређивано за Бугарску војску, која се имала концентрисати на источном фронту Србије, нема се података.

Распоред аустро – немачке војске пред почетак офанзиве против Србије 5. октобра

Распоред XI. немачке армије. Груписање ове армије извршено је у Банату у времену од 14. септембра до 5. октобра, кад су трупе заузеле овај распоред:
3. армиски корпус: 25. пешад. дивизија код Брестовца. 6. пешад. дивизија код Плосића и Ђурђева.
4. армиски корпус: 11. пешад. дивизија (Баварска) северно од с. Острва и у источном делу Ковина. 105. пешад. дивизија код Дубовца. 107. пешад. дивизија на простору Орешац – Лагердорф.
10. резервни корпус: 103. пешад. дивизија код Паланке. 101. пешад. дивизија на простору Соколовац – Врачевгај.
Напомена. Аустриске ландштурмске трупе, које су штитиле концентрацију на Дунаву, прикупљене су сад под командом пуковника Филепа за извршење демонстрације и то: Код Оршаве: 5 батаљона са 5 батерија. Код Молдаве: 2 батаљона и 2 батерије.
Распоред III. аустро – немачке армије. Груписање ове армије извршено је у Срему у времену од 14. септембра до 5. октобра кад је заузет овакав распоред: Штаб III. армије – Нови Сад.
8. корпус (аустриски) – штаб Стара Пазова. 57. дивизија на простору: Батајница – Угриновци – Војка – Н. Пазова – Н. Бановци. 59. дивизија, на простору: Ст. Пазова – Н. Карловци – Сурдук – Белегиш – Ст. Бановци. Корпусни трен, на простору: Крчедин – Стари и Нови Сланкамен.
22. резервни корпус (немачки) – штаб Рума. 43. резервна дивизија, на простору: Сурчин – Карловчић – Крњешевци – Добановци. 44. резервна дивизија, на простору: Михајловци – Трново – Пећинци – Попинци – Д. Петровци – Голубинци. 20. дивизија, на простору: Буђановци – Вогањ – Рума – Краљевци – Добринци. Корпусни трен, на простору: Инђија – Путинци – Ириг – Марадик.
19. корпус (аустриски) – штаб Товарник. 53. дивизија, састављена из: 17., 20. и 21. ландштурмске бригаде и 205. ландштурмска бригада, на простору: Товарник – Митровица – Бољевац.
Напомена. Трупе 19. корпуса смениле су 30. септембра ландштурмску бригаду Шиса, на одсеку од западне ивице Подгоричке аде до линије Фенек – Дубоко (на Сави). Ландштурмска бригада Шиса сменила је ландштурмску бригаду Шварца на одсеку Саве западно од осигуравајућих делова 19. корпуса. На тај начин, ландштурмска бригада Шварца прикупљена је на простору: Платичево – Ннкинци и ушла у састав 19. корпуса, као пета бригада. Осигурање граничног фронта на Сави од Подгоричке аде до ушћа Дрине припало је одреду ђенерала Сорсића, под чију је команду стављена и ландштурмска бригада Шиса. Ђенерал Сорсић имао је сем тога под својом командом 5 батаљона груписаних према Јарку. 19. корпус био је обилно снабдевен тешком артилеријом. За прелаз Саве стављено је команданту 19. корпуса код Бољевца: 4 понтонирске чете са 14 мостовних тренова, а код Купинова: 5 понтонирских чета са 16 мостовних тренова.
62. дивизија (самостална) формирана је тек крајем септембра од трупа, које су осигуравале Дрину и од мобилних посада, које су се налазиле по утврђењима у Босни и Херцеговини. За команданта ове дивизије одређен је 29. септембра фелдмаршаллајтнант Калзер, који је 5. октобра стигао у Рогатицу, где је био штаб дивизије. У састав 62. дивизије ушле су ове трупе: Одред ђенералмајора Штрајта (3 батаљона) код Бељине. Овом одреду придат је 8. октобра и одред пуковника Хаузера (2 ½ батаљона) код Јање. 9. ландштурмска етапна бригада, која је осигуравала Дрину јужно од одреда ђенерала Штрајта. Трупе горе поменутих посада из Босанско – Херцеговачких тврђава, које су се прикупиле у Рогатици и ступиле у састав бригаде пуковника Доминића.
Напомена. Већи део 62. дивизије није био спреман за операције до 5. октобра, јер све коморе нису још биле пристигле. Због овога, као и оскудице у тешкој артилерији, командант III. армије био је принуђен 5. октобра да одложи прелаз ове дивизије у наступање од Вишеграда, наређујући да се у току 8. октобра изврши на томе фронту чиста демонстрација. Међутим, одред ђенерала Штрајта на Доњој Дрини, који је већ од дуже времена био спреман за акцију, добио је наређење да у одређено време предузме извршење свога задатка – прелаз Дрине код Бељине.
Армиска артилерија стајала је под непосредном командом команданта III. армије и била је мањим делом благовремено пласирана у припремљеним ампласманима на граничном фронту, а већим делом је била скантонована у близини места за њену употребу при извршењу прелаза преко Саве.

Директива команданта армиске групе фон Макензена 28. септембра

Команданту III. аустро – немачке армије

III. армија са главном снагом (8. аустриски и 22. немачки резервни корпус) прелази Саву и Дунав код Београда, заузима првенствено положаје на висовима ји. од Београда, а затим брзим наступањем са тих положаја, привлачи на себе што јаче српске снаге у циљу олакшања акције XI. немачке армије, која има задатак да изврши прелаз Дунава код Смедерева, Костолца и Рама. У овом циљу, а после темељне артилериске припреме, главна снага III. армије (8. аустриски и 22. немачки резервни корпус) форсира Саву и Дунав и заузима линију: Петлово брдо (208) – Авала (565) – Вел. Камен – Липовица – Ритопек. За извршење овога задатка припремити и што пре наместити један мост код Београда за прелаз свију родова оружја, а сем тога поставити још један прелаз код велике аде Циганлије. Споредна снага III. армије (19. аустриски корпус) добија задатак, да пређе Саву код Купинова и Бољевца, у исто време кад и главна снага буде прелазила код Београда, те да привеже за себе српске трупе западно од Колубаре. Сем тога, а у циљу лакшег извршења напред поменутих прелаза, да слабије аустриске снаге форсирају Саву код Јарка, а Дрину код Бељине и Вишеграда. Операције ће почети по свој вероватности 5. или 6. октобра. Тачно време одредиће се накнадно.
Груписање трупа. Под заштитом ландштурмских осигуравајућих делова дуж Саве и Дунава извршено је најпре транспортовање тешке артилерије и њене муниције. Наређено је да одмах отпочне израда батерија и то првенствено оних које би се, неопажено са српске стране, могле армирати. Транспортовање пешадије предузето је тек по доласку артилерије на своја места. Кантонмани трупа предвиђени су даље од Саве, и тек ноћу, пред извршење прелаза, трупе су имале бити примакнуте ка местима одређеним за прелаз реке. Напред су упућени штабови ради извршења потребних припрема до доласка трупа.
Општи план за прелаз главне снаге III. армије код Београда. Командант III. армије добио је од команданта армиске групе фон Макензена директиву, да за напад на Београд формира 2 велике нападне групе, јачине по један корпус; од тешке артилерије да се образују исто тако 2 групе и сваком корпусу да се додели по једна група. Даље, да се обема нападним групама означе нападни простори и нападни циљеви, а тешкој артилерији тачни задатци, не само у циљу потпомагања корпуса у нападу, већ и у потпомагању суседних одсека анфиладним дејством. Најзад, командант армиске групе указивао је на то, да је неодложна потреба, потврђена ратним искуством, да пешадиски напад (у овом случају прелаз преко реке) отпочне непосредно и тако рећи у тренутку кад престане дејство артилериске ватре на предње непријатељске положаје, јер би се у противном случају наскоро изгубило постигнуто стварно и морално дејство тешке артилерије. Односно муниције и хране, командант армиске групе наређује, да се она у количини за 4 дана смести у близини места за прелаз на обали Дунава, Саве или на сопственим острвима – у потпуној сигурности против непријатељских предузећа. Из тих депоа, да се снабдевају пребачене трупе на оностраној обали за време првих дана – све док се не постави чврста веза између обеју обала. На основу предње директиве, а у духу основне директиве од 28. септембра, командант III. армије, издаје 30. септембра наређење за прелаз, по коме:
Једна нападна група, аустроугарски 8. корпус, прелази Дунав низводно од Калимегдана; друга нападна група, немачки 22. резервни корпус, прелази Саву преко Мале и Велике аде Циганлије. После прелаза на другу обалу, обе групе да што пре овладају линијом: Жарково – Дедиње (к. 208) састанак Мокролушког и Кумодрашког потока – В. Врачар (к. 249), а одатле да заједнички наступају ради освајања линије: Петлово брдо (к. 208) – косе јужно од Јајинца – Стражара – Ерино брдо – Клупе. Као граница између корпуса одређен је пут који иде од Београдске железничке станице ка Авали, с тим да сам пут припадне 8. корпусу. Првог дана операција (који се до сад предвиђа 5. октобра), артилерија да изврши коректурно, а по подне другог дана (6. октобра) да изврши групно гађање. Следеће ноћи (6./7. октобра), да лака артилерија држи под ватром места за прелаз, а Дунавска флотила да чисти од мина место прелаза 8. корпуса. Затим трећег дана (7. октобра) у 2.30 час. интензивност ватре целокупне артилерије да постигне свој врхунац, а под заштитом ове ватре да отпочне превожење, које тако регулисати, да се први ешелони могу искрцати око 3 часа. По извршеном превожењу да оба корпуса, са придатим им материјалом, што је могуће пре подигну понтонске мостове и то: 8. корпус низводно од порушеног железничког моста а 22. резервни корпус преко В. аде Циганлије.
Напомена. Коректурно и групно гађање артилерије није извршено истога дана, јер се коректурно гађање није могло извршити у току пре подне због рђавог осветљења (сунце на југоистоку није дозвољавало прецизно осматрање метака), а једно после подне за коректурно и групно гађање није било довољно. Сврха групног гађања била је: Демолирање српских утврђења, нарочито на местима одређеним за искрцавање трупа. Што ефикасније ућуткивање српске артилерије. Ватра у току ноћи другог дана (6./7. октобра) имала је за циљ, да Србима спречи оправку порушених објеката, а ватра целокупне артилерије трећега дана (7. октобра) имала је да служи за непосредну припрему и потпомагање превожења трупа.
Плисирање артилерије 8. корпуса. Најпогодније услове за пласирање далекометних тешких топова на левој обали Саве нудио је плато: Земун – Сурчин; то је био главни положај артилерије (Бежаниска коса). На левој пак обали Дунава, положаје за артилерију нудила су једино ова места: Борча (Стара Борча), Барањош (Овча) и Панчево; затим просторија јужно од к. 80 Овча и најзад за лаку артилерију – још ивица обале код кара