Аустро – немачка офанзива против Србије

874

Први део

Аустро – немачка офанзива против Србије од 5. до 14. октобра 1915. године (до почетка одлучне офанзиве бугарске војске на источном фронту Србије)

Концентрација, састав и распоред војсака пред непосредни почетак операција

Концентрација аустро – немачке војске за офанзиву против Србије. За офанзиву против Србије концентрисане су у току септембра 1915. године ове аустро – немачке снаге:
Према северном фронту Србије. У Срему: III. аустро – немачка армија под командом ђенерала Кевеша, формирана из 8. аустриског корпуса – 31 батаљона; 22. немачког резервног корпуса – 35 батаљона; 19. аустриског корпуса – око 32 ландштурмска батаљона. Аустриски одред ђенерала Сорсића – 13 батаљона. Свега 111 батаљона.
У Банату. XI. немачка армија под командом ђенерала фон Галвица, формирана из: 3. немачког армиског корпуса – 18 батаљона; 4. немачког армиског корпуса – 27 батаљона; 10. немачког резервног корпуса – 18 батаљона. Свега: 63 батаљона. Напомена. У састав ове армије ушла је доцније и једна самостална немачка пешадиска дивизија од 9 батаљона, тако да је XI. немачка армија тада била јака 72 батаљона.
Укупна аустро – немачка снага према северном фронту Србије изиосила је 183 батаљона.
Према западном фронту Србије. Према доњој Дрини: Аустриски одред ђенерала Штрајта – око 8 ¼ батаљона.
Према горњој Дрини: 62. аустриска дивизија (у формирању) – око 11 ¼ ландштурмских батаљона. Укупно око 19 ½ батаљона.
Према источном фронту Србије. Према закљученом уговору и војној конвенцији, Бугарска је имала концентрисати према Србији 4 дивизије. Напомена. Немамо тачних података о јачини ових дивизија, али рачунајући, по бугарској ратној формацији, дивизије од 3 бригаде по 8 батаљона – 24 батаљона. Укупна снага 4 бугарске дивизије изнела би 96 батаљона.
Из свега овога излази да је аустро – немачко – бугарска снага према Србији пред почетак офанзиве у јесен 1915. године износила око 298 батаљона.

Операциски план аустро – немачке војске за офанзиву против Србије

Све аустро – немачке снаге, одређене за офанзиву против Србије, образовале су једну армиску групу под командом ђенералфелдмаршала фон Макензена. Ђенералфелдмаршал фон Макензен добио је задатак да српску војску одлучно потуче; да успостави сувоземну везу између Аустрије и Бугарске и да ту везу осигура. У циљу извршења овог задатка, Макензен се одлучује да изврши упад у Србију главном снагом са севера преко Саве и Дунава. Напомена. У духу ове основне идеје операциског плана, извршена је и концентрација аустро – немачке снаге, како је горе изнето.
Због природне јачине речних препрека – Саве и Дунава, било је потребно да се прелаз ових река изврши изненадно; по могућству на што ширем фронту и то једновремено на што већем броју места, како би се српска војска натерала на развлачење и тиме постигла релативна надмоћност на изабраним главним местима прелаза. Из истих разлога, било је потребно, да се предузму и демонстрације на више места, како би се њима приковале српске трупе што више дуж границе, као и у унутрашњости Србије, јер би тиме биле стављене у недоумицу куда да се крену. У духу изложеног основног операциског плана, фелдмаршал фон Макензен наређује: Да XI. немачка армија пређе Дунав код Смедерева, Костолца и Рама; да III. аустро – немачка армија своју главну снагу пребаци преко Саве и Дунава код Београда а један свој корпус да упути преко Саве код Купинова и Бољевца у циљу, да за себе привеже трупе западно од Колубаре; да аустриске трупе у Босни предузму наступање преко Дрине и то: једна дивизија да оперише преко Вишеграда ка Ужицу, а један одред преко Бељине ка Ваљеву.
Напомена. Да ли је што наређивано за Бугарску војску, која се имала концентрисати на источном фронту Србије, нема се података.

Распоред аустро – немачке војске пред почетак офанзиве против Србије 5. октобра

Распоред XI. немачке армије. Груписање ове армије извршено је у Банату у времену од 14. септембра до 5. октобра, кад су трупе заузеле овај распоред:
3. армиски корпус: 25. пешад. дивизија код Брестовца. 6. пешад. дивизија код Плосића и Ђурђева.
4. ар