6. октобар, Операције аустро-немачке војске

458

Операције III. аустро – немачке армије

Дејство 62. пешадиске дивизије. 62. пешадиска дивизија код Вишеграда, није могла да отпочне офанзиву 6. октобра, већ је дејствовала овога дана са леве обале Дрине само јачом ватром.
Дејство одреда Ђ. М. Штрајта. У току последњих ноћи прикупљено је источно од села Међаши, у циљу прелаза на Лиманску аду, под командом пуковника Делића: 11 чета, 2 митраљеска одељења, 1 пољска батерија и 2 ½ батерије 15 см. Мерзера (из Брчког). Под заштитом артилериске ватре (6 мерзера код Окне, 4 мерзера код коте 87. Сиб, пољска батерија између њих) отпочело је у 4.30 час. превожење преко Дрине са 1 понтонирском четом и 6 мостовних тренова. Изгледа да је противник био потпуно изненађен. До подне је било заузето земљиште до пута, који води од коте 85 према северу и југу, а после подне продужено је наступање до рукава који тече источно од Лиманске аде. Ђенерал Штрајт, издао је око подне наређење, да пуковник Делић обезбеди правац ка Бадовинцима, а у правцу Црнобарског Салаша да напада. Ово наређење морало се одложити, јер није било превозних средстава на расположењу. Понтонирска чета подизала је мост преко главног рукава западно од Лиманске аде. Али због брзог надоласка Дрине мост је довршен тек 7. октобра пре подне. Трупе пуковника Делића, које су биле на источној и јужној ивици острва, одбиле су у 16 и 21 час. српске контра нападе са правца од Бадовинаца. Тек касно у ноћ борба је прекинута, због јаке кише. Трупе на одсеку „Зворник“ демонстрирале су за време горе изложене борбе. Срби нису одговарали артилеријом; њихови слаби пешадиски делови, који су се налазили на десној обали Дрине, повукли су се на висове. Ђенерал Штрајт доноси одлуку да главнину трупа овога одсека употреби на месту прелаза и наређује пуковнику Хаузеру, да остави за заштиту одсека само један батаљон, а остале своје трупе – 2 ½ батаљона и артилерију – да што пре доведе на место прелаза. Привлачење ових трупа трајало је 48 сати. Одред пуковника Делића није могао за ово време продужити наступање, јер је био и сувише слаб. Срби су пак, у овом времену, привукли појачања и успели да успоставе чврсту линију одбране. Према томе пребацивање преко Дрине није се могло извести.
Дејство одреда Ф. М. Л. фон Сорсића. За обезбеђивање Саве од ушћа Дрине до Митровице закључно, остала су два ландштурмска етапна батаљона, а од јужног краја Дреновачке аде низводно, два друга етапна батаљона. Према томе, остало је за извршење прелаза: 9 ландштурмских етапних батаљона и 6 батерија (од бригаде пуковника Ибла 3 батаљона; од бригаде Ђ. М. Шиса 5 батаљона и 1 батаљон у резерви). Батаљони бригаде Ибла, имали су да буду пребачени материјалом једног мостовног трена, са западне ивице Јарка; батаљони бригаде Шиса, материјалом два мостовна трена, са пристаништа у Јарку. Због капацитета једног мостовног трена (160 људи или 2 вода) и трајања вожње, могли су батаљони бригаде Ибла отпочети пребацивање један за другим тек у размаку од 2 часа, а батаљони бригаде Шиса један за другим у размаку од једнога часа. Због спорости пребацивања пешадије рачунало се и на постепено развијање на јужној обали Саве и на заузимање земљишта корак по корак: ма да је изгледало да су Срби на овом месту имали слабе снаге. После темељне артилериске припреме, први ешелони имали су на јужној обали да заузму насип (није уцртан у секцији) и да извиђају дуж Савске обале и у правцу ка северној ивици села Дреновца. Даље наступање ка источној ивици шуме (линија која спаја обе царинарнице), требало је отпочети кад буде пребачено и прикупљено 6 чета (4 ешелона обеју бригада: 2 чете бригаде Ибл, 4 чете бригаде Шис). После доласка даљих двеју чета пуковника Ибла и 4 чете ђенерала Шиса, требало је заузети линију: доњи ток Битве, друм на насипу до лакта западна ивица шуме до Саве (млин према коти 80). У овој фази требало је пребацити 1 чету бригаде Ибл чуновима од Турјана ка десном крилу те бригаде. Кад буду стигле све остале трупе, имала је бригада Ибл да наступа до Битве и југозападног краја Баре Рибњаче, од прилике 1.000 корака северно од Дреновца. Поменута бригада, требала је на овој линији да штити бок бригаде Шис, која је потпомогнута целокупном артилеријом, имала да изведе напад на Дреновац. Са наслоном на бригаду Ибл, требала је бригада Шис, у даљем току, да поседне и држи западну и јужну ивицу Дреновца, где су постојала утврђења у виду мостобрана, још од јесени 1914. године. Овај програм за 6. октобар није било могуће извршити у целости. Заузеће Дреновца није успело, но остало заузимање простора југозападно од Јарка изведено је у духу програма. Да би се Савској флотили омогућио долазак, уништена је 5. октобра, помоћу 15 см. Мерзера, који су били доведени из Брчког, једна српска станица за лансирање торпеда, која је била постављена према Омеровом Чардаку. Да би се противничке снаге западно од Митровице везале, предузета је ноћу 5./6. октобра демонстрација узводно од Митровице. Према жестини ватре, која је долазила са српске стране, држало се, да је та демонстрација успела.
Савска флотила, и поред ватре са српске стране, успела је у току ноћи да стигне код Јарка. Једна од три лађе, које су биле у саставу ове флотиле, насела је код Савске окуке северно од Равња, и остала је тамо у току 6. октобра. Флотила је убрзала пребацивање у толико, што је превезла делове једнога батаљона бригаде Ибл. Главнина одреда била је у подне на десној обали Саве; једна чета прешла је Саву источно од Дреновца (код млина). Срби су до овога времена давали само слаб отпор. Једно српско одељење које је у току пре подне било упућено из Дреновца у Шабац растурено је артилериском ватром. Но, кад је у току после подне наступање продужено преко друма (насипа) у просторију Бара – рејон Рибњаче и у правцу Дреновца, отпор српских трупа према бригади Шис, стално је растао. Делови 2. и 3. батаљона 9. српског пешадиског пука II. позива, штитили су Дреновац на добро утврђеној линији, која се протезала од Саве преко царинарнице – североисточна и северна ивица Дреновца – дуж Баре. На тој л