Операције I. армије
Трупе Дунавске и Дринске дивизије II. позива већим делом избиле су на одређене положаје: Чумићско брдо – Вучјак – Угљарева чука. У току дана (27. октобра) вођена је борба само код предњих делова Дринске дивизије II. позива на Јасеници. На осталом фронту армије, сем слабијег пушкарања патрола и предњих делова, дан је прошао без борбе. Непријатељ је својим предњим деловима подишао нашим положајима до линије: Страгари – Влакче – Овсиште – лева обала Јасенице, а пред Соколском бригадом стигао под Мечију главицу. Пошто се пред фронтом I. армије, на линији: Вучја пољана – Чумићско брдо – Рамаћски висови, нису у току 27. октобра нигде појављивали јачи непријатељски делови, дало се закључити да је непријатељ био са извесним јачим деловима у околини Тополе, а и на правцу Топола – Овсиште. Командант I. армије одлучио се, да 28. октобра у јутру нападне обема дивизијама и делом Соколске бригаде непријатеља у североисточном правцу уз садејство трупа Београдске Одбране, по овом плану:
а) Дринска дивизија II. позива напада са фронта: Чумићско брдо – Лимовац 303 у правцу између реке Раче и Трнавске реке ка фронту: Наталинци – Вишевац.
б) Дунавска дивизија II. позива, затварајући са потребним деловима све правце од Страгара и Котраже у виду степена у односу Дринске дивизије II. позива, да надире левом обалом Трнавске реке, обезбеђујући леви бок ове дивизије од Божурње, Тополе и Жабара.
в) Соколска бригада, затварајући правце од Белановице и Горње Трешњевице најмање са 2 батаљона и 1 батеријом, да се спусти још 27. октобра у вече на положај десне обале р. Трешњевице код с. Манојловца и са тога фронта 28. октобра рано у јутру да продире право ка Тополи привлачећи на себе пажњу непријатеља од Тополе.
Одреду на правцу: Гукош – Бољковци, као и оном на Сувобору препоручена је најупорнија одбрана.
Командант трупа Одбране Београда умољен је, да у исто време и сам предузме напад и продирање десном страном реке Раче ка линији: Рача – Вишевац. Сем тога, молио је командант I. армије и Врховну команду, да нареди напад са III. армијом у колико то прилике код ње буду дозвољавале. Ову замисао командант I. армије није могао извршити из разлога: што га је Врховна команда упозорила на његов главни задатак (заштита правца ка Краљеву, простором између Груже и Грошничке реке) саопштавајући му у исто време да је зло стање у Новој Области, те према томе има да очекује још вечерас наређење, да Дунавску дивизију II. позива упути у Приштииу преко Краљева и Рашке. Командант I. армије – војвода Мишић – телефоном је молио начелника штаба Врховне команде да се прво изведе ова офанзива, за коју је веровао, да ће поколебати цео непријатељски фронт у борби: „Па ви би том операцијом одголитили правац ка Краљеву“ одговорио је војвода Путник. На то је војвода Мишић изјавио: „Најбоље ћу и тај правац заштитити, ако непријатеља потучем у намераваном правцу“. На ово је војвода Путник завршио говор са речима: „То ви можете учинити онако узгред, али вам препоручујем чување правца ка Краљеву према мојој директиви коју имате“.
После овог разговора војвода Мишић добио је у 21.30 часова наређење ОБр. 23275, да Дунавску дивизију II. позива одмах упути преко Краљева, Рашке и Митровице у Приштину. На основу овога, командант I. армије издао је наређење ОБр. 8807 команданту Дринске дивизије II. позива, да у току ноћи 27./28. октобра изврши такав распоред трупа, да са њима смени и заштити фронт и Дунавске дивизије II. позива са наслоном десног крила на Сремске положаје; да задржи потребну снагу на згодном месту у резерви са напоменом, да ће правац његових покрета ка Краљеву ићи од Чумићског брда преко Видровачке главе, Рујевице (486), Дренове главе (446) ка Липовачкој глави, штитећи целу просторију између реке Груже и Грошничке реке. На овом правцу главни су заштитнички положаји:
1) Градина (412) – Видловачка глава – Магареће брдо.
2) Рујевица (486) – Грубин гроб (475), са наслоном на Дренову главу (446) и Кутњак (454).
3) Нешков гроб – Мајдан (399), са наслоном на главни одбранбени положај код Липовачке главе.
Колико ће се трупе ове дивизије задржавати на појединим заштитничким положајима, наређиваће командант дивизије саобразно приликама, које буду испред фронта, не исцрпљујући одбрану до великих граница а имајући на уму, да ће главни одбранбени положај бити код Липовачке главе северно од села Честина. У току овога покрета да базира докле буде могуће у погледу исхране на Крагујевац, а затим стално на Краљево. Споразумно са командантом Дунавске дивизије II. позива, да приступи што пре смени трупа и да се обавести од њега о стању непријатеља испред његовог досадашњег фронта. Под истим бројем (ОБр. 8807) команданту Дунавске дивизије II. позива наређен је покрет по ешелонима преко Краљева – Рашке – Митровице за Приштину. У току ноћи 27./28. октобра отпочела је смена и упућивање делова Дунавске дивизије II. позива по горњем наређењу. Коњичке патроле Ужичког одреда, које су послате у извиђање ка Ваљеву, јавиле су, да на правцу од Ваљева преко Дебелог брда ка Рогачици, као и од Ваљева преко Сушице ка Ужицу нису наишле на непријатеља. Међутим патрола која је извиђала од Ражане преко Букова и дошла у току 26. октобра близу до Ваљева, наишла је на непријатељске коњичке патроле и повукла се на Буково, где је у јутру 27. октобра сачекала непријатељску патролу и ватром растерала. Пешадиске патроле упућене у правцу ка Вишеграду, до границе нису наишле на непријатеља, а од мештана су сазнале, да непријатеља има на Паносу. Доњо Васојевићска бригада, у току 27. октобра, искупила се цела на линији: Златибор – Палисад. Ради што тешње везе Ужичког одреда са Соколском бригадом, командант овог одреда умолио је команданта ове бригаде, да из његовог одреда на Сувобору упути једну чету на Маљен, а командиру свога 2. ескадрона наредио је, да тамо упути још ноћу 27./28. октобра једну патролу. Штаб I. армије преместио се овог дана (27. октобра) у вече у с. Грабовац, на путу Вучковица – Чукојевац.
Операције Одбране Београда
У току ноћи 26./.27. октобра, трупе Одбране Београда, неузнемиравано од стране непријатеља, извршиле су прикупљање на новој одбранбеној линији: Рогац (239) – Шупљаја (285) – Кошуће (322) – Драчко поље (304) – Беле баре (317) – Сремска пољана (357). У току 27. октобра вођена је борба само код предњих делова на линији: Бачево – Висак – Буковачко брдо. Под притиском јачих непријатељских снага и под јаком артилериском ватром, наши предњи делови су одступили на главни положај. Штаб Одбране Београда овога дана је дошао на Песковиту пољану, северно од Крагујевца.
Операције III. армије
Све дивизије ове армије на десној обали Мораве у току 27. октобра водиле су целог дана борбу на положајима, заузетим прошлог дана. Напад непријатељски био је врло јак на Дринску и Дунавску дивизију I. позива, а нешто слабији на Моравску дивизију II. позива.
1) Под заштитом необично јаке артилериске ватре, непријатељска пешадија пред фронтом Дунавске дивизије I. позива наступала је Бусурском реком и Ђуриначким потоком, а прикупљала се у с. Рочевцу и пред селом Седлари, у долинн Ресаве. Пред мрак непријатељска пешадија дошла је у врло јак ватрени додир са нашом пешадијом. Артилерија ове дивизије снажно је дејствовала, ну није могла спречити ово прикупљање непријатељске пешадије по дубодолинама, пошто је то отежавала киша, са густом маглом, која је обмотавала целог дана све положаје.
2) Пред фронтом Дринске дивизије I. позива непријатељ се прикупио у селима: Црквенцу, Дубљу и Грабовцу и заузео предње тачке Дебесиља и Ресавчев запис. Покривен терен, магла и брдска артилерија, коју је непријатељ кретао с првим редовима пешадије и пласирао код гробља с. Црквенца, олакшали су непријатељу ово прикупљање. Сем тога, по извештају команданта овог одсека, ова непријатељска акција успела је зато, што је на Ђурђевој глави, у овом покривеном терену и у магли, 1 чета 8. пука била обухваћена и заробљена заједно са 2 митраљеза 5. прекобројног пука.
3) Шумадиска дивизија I. позива. Ова дивизија била је прикупљена на десној обали Лепенице на линији: Стражевица – Буква – Брзан – Морава и водила је борбу 27. октобра само артилериском ватром.
4) Браничевски одред, оставивши мањи део на досадањем положају Дрењар на крајњем армиском десном крилу, заузео је положај северно од села Јасеновца на левој обали р. Ресаве у циљу ослонца Коњичкој дивизији, која одржава везу између Дринске и Дунавске дивизије I. позива и спречавања непријатељског надирања доликом Ресаве.
5) Моравска дивизија II. позива била је на својим положајима код Златова, на десном крилу армије и водила је слабу артилериску борбу.