15. oktobar, Operacije I. i III. armije i Odbrane Beograda

432

Operacije I. armije

Slabiji pokušaj neprijateljskog napada, potpomognut vatrom teških i poljskih oruđa, a preduzet u veče između 19 i 20 časova na Zabrežje, lako je odbiven. Na ostalom delu fronta armije dan i noć prošao je na miru.
Komandant I. armije dobiva naređenje Vrhovne komande OBr. 22391 od 15. oktobra za povlačenje na slučaj krajnje potrebe i kad bi trupe bile silom prilika potisnute sa svojih položaja (Vidi: Naređenja Vrhovne komande za ovaj dan). Pored saopštenja prednjeg naređenja potčinjenim komandama, komandant I. armije izdaje direktivu OBr. 8503 u ovome:
„Trupe ove armije za sad su pred ovim dvema eventualnostima, koje bi izazvale naše pokrete u jugoistočnom pravcu:
1. Ako trupe III. armije i Beogradske Odbrane budu prinuđene na kretanje svojim određenim pravcima ka V. Popoviću, Bagrdanu i Kragujevcu, braneći postupno utvrđene položaje određene sa direktivom Vrhovne komande OBr. 22391.
2. Ako trupe ove armije, neodoljivom navalom od strane neprijatelja, budu primorane i same na pokret određenim pravcima pomenutom direktivom Vrhovne komande.
I u jednom i u drugom slučaju, pretpostavlja se skoro isti pokret trupa ove armije. Napominjem, da će u ovim slučajevima osa pokreta biti trupe Drinske divizije II. poziva. Znači: uporna i energična akcija Drinske divizije, potpomagana najbližim delovima Dunavske divizije II. poziva, mora dati vremena trupama iz Mačve i trupama Sokolske brigade, da izvrše svoje pokrete na desnu obalu Kolubare. Da bi Drinska divizija uz sadejstvo najbližih trupa Dunavske divizije mogla ovaj delikatan zadatak izvršiti, mora jaku pažnju pokloniti dovoljnoj bezbednosti Mislođinskih položaja, preduzimajući još sad potrebne mere, radi lakšeg prelaza Tamnave i Kolubare na pogodnim mestima južno od Obrenovca. Kad levokrilne trupe Dunavske divizije II. poziva budu izbile na front V. Bošnjak – Tulari, a i kad budu prešle na desnu obalu Tamnave, onda i one po potrebi, bočnim i energičnim dejstvima olakšavaju pokrete Drinske divizije II. poziva.
Sokolska brigada, oslanjajući se u prvi mah jače na Rožanj i Proslop a docnije na položaje istočno od Pecke i kod Osečine, pokrete svog desnog krila podešava i upravlja prema krilu trupa Dunavske divizije.
Ako događaji izazovu i pokrete Užičkog odreda, u prvi mah komandant toga odreda, oslanjajući se na položaje Debelo brdo i Kadinjaču, postupno prema prilikama, vrši pokrete ostalih svojih delova. U svoje vreme, delovi sa Debelog brda, preko Makovišta i Kosjerića kreću se u sastav svog odreda.
Na ovoj osnovi, a saobrazno direktivi Vrhovne komande OBr. 22391 pravce pokreta za pojedine komande ove armije određujem ove:
Drinska divizija II. poziva: desnom i levom obalom Kolubare i Peštana radi izbijanja u prvi mah na front položaja: Sibnica – Crljenci – Burovo. Pretpostavljam pokret južnih delova ove divizije desnom obalom Peštana. Zaštitnički položaji u prvi mah: Peskovi 121 – Suvo brdo 151 sa Baćevicom 181 i 190 – Čardak 177 sa Parlogom 193 i Raskrsom 193 – Bukovik 202 i dalje istočno sa naslonom na Zvezdu 198 i na delove Beogradske Odbrane. Za delove pak na levoj obali Kolubare: Dren, Mojsinje, Veliko polje i Stubline, zatim položaji kod Stublenice, Radljeva, Kalenića i Malog Borka. Naposletku položaji kod s. Jabučja i Skobalja za zaštitu prelaženja trupa kod Dabinog broda. – U toku eventualnog preduzetog pokreta, magacini su hrane za ovu diviziju: Lazarevac – Aranđelovac sa naslonom na Kragujevac. – Prelazi delova Drinske divizije preko Kolubare biće kod Dabinog broda (eventualno manjim delovima i kod Belog broda), a i južno od Obrenovca na mestu koje pronađe i udesi blagovremeno komandant divizije.
Dunavska divizija II. poziva preko Vladimirci (odnosno Debrca) i Bošnjaka ka Ubu i Lazarevcu; glavnom snagom, sa gore pomenutim zadatkom, a manjim delom preko Bošnjaka i Koceljeva ka Divcima. Jedan bataljon sa jednom baterijom i vodom pionira kreće se preko Vidojevice i Cera na Tekeriš, a odatle najpogodnijim pravcem izbija kod Osladića i Jautine, održavajući vezu sa pokretima Sokolske brigade. Od Jautine ovaj odred ulazi u sastav onog dela, koji maršuje preko Koceljeva za Divce ili se po potrebi dotiče i Valjeva, da se preko Šušeoka ujedini kod Divaca. Težnja je da ova divizija, sem usputnih pomenutih zadataka, izbije na front položaja: Lazarevac – s. Tabanović na desnoj obali Kolubare, čineći vezu sa Drinskom divizijom i zapadno sa Sokolskom brigadom. Zaštitnički položaji za ovu diviziju po izlasku iz Mačve: utvrđena linija južno od Šapca i Lješnice, zatim desna obala Dobrave, dalje položaji od V. Bošnjaka niz desnu obalu Vukodraže i položaji na desnoj obali Tamnave, naposletku glavni zaštitnički položaj: Ub – Karaula 302. Prelazi ove divizije preko Kolubare kod Lazarevca i Divaca, a eventualno i kod Slovca (ali za ovo poslednje blagovremeno izvideti i popraviti). – Magacini hrane u toku pokreta su Lazarevac – Belanovica (Kalanjevci) sa naslonom na Kragujevac. – U pretpostavljenim slučajevima glavni je zadatak Dunavske divizije II. poziva, da se u daljem vremenu snažnije angažuje za podržavanje Drinske divizije i da se tokom iskupi na frontu Ub – Karaula, kako bi odatle jednovremeno sa delovima Drinske divizije prešla na položaje desne obale Kolubare.
Sokolska brigada preko Pecke, Zavlake, Osečine maršuje ka Valjevu, održavajući potrebnu vezu sa Užičkim odredom. Težnja je, da se postupnim pokretima prebaci kod Valjeva na desnu obalu Kolubare, na front između reke Ribnice i Gradca, držeći vezu sa levim krilom Dunavske divizije. Da bi dala maha delovima Dunavske divizije da svojim pravcima blagovremeno izmaknu u jugoistočnom pravcu, Sokolska brigada na pravcima svojih pokreta koristiće sve one položaje sa kojih može postići najbolje rezultate. – Magacini hrane za ovu brigadu su Valjevo i Gornji Milanovac sa osloncem na Kragujevac, a eventualno ako se može još u Gukošima i Boljkovcima.
Užički odred. Sve do prelaska ostalih delova ove armije ka Kolubari radi posedanja položaja na desnoj obali, ostaje na svojim položajima, čineći pripreme i za svoj pokret po naročitom mojem naređenju, ako već ne bude primoran, da pokret učini. Za svaki slučaj, uz potrebnu garanciju Debelog brda i Kadinjače, odred će se krenuti glavnim pravcem ka Užicu i Požezi, držeći potrebnu vezu sa Sokolskom brigadom. Na kojim će se zaštitničkim položajima odred i koliko zadržavati, neka komandant lično prostudira i saobražava kako stanju prema sebi tako i pokretima Sokolske brigade. U svakom slučaju položaje na sastavku Skrapeža, Đetinje i Morave uporno braniti. Magacini hrane su: Užice, Požega, Čačak.
Kome je god moguće neka preduzme ešeloniranje svojih vozova određenim pravcima, kako bi vozovi što manje smetnje činili pokretima trupa.
Gospodi oficirima i vojnicima objasniti potrebu ovih pokreta i obodriti ih po svima pitanjima njihovih uzoritih dužnosti. Svima sredstvima i načinima starati se, da se neprijatelju čine sve moguće smetnje i iznenađenja, radi njegovog usporavanja, dok po nas ne nastupe povoljniji trenutci. Preporučujem svima komandantima što potpuniju obaveštenost i uzajamnost potpomaganja u svima prilikama, o čemu ću voditi naročitog računa.
Po svima ostalim pitanjima pri eventualnim pokretima, postupati po poznatoj direktivi Vrhovne komande OBr. 22391. – Mesto štaba armije objaviću blagovremeno. – Sva opravdana gledišta komandanata, po svima prednjim izlaganjima u cilju što potpunijih ukupnih poslova, rado ću saslušati. – Početak izvršenja ovih pokreta naročito ću narediti, ako neke vanredne prilike i same ne uskore pokrete sa izvesnih frontova.
Odgovoriti o prijemu“.

Operacije Odbrane Beograda

Noć 14./15. oktobra prošla je na miru. Čim je svanulo neprijatelj je počeo da tuče položaje artileriskom vatrom a njegova pešadija počela je razvoj za napad. Prema dobivenim podatcima imao je komandant Odbrane Beograda utisak, da neprijatelj namerava napad na levo krilo naših položaja.
Moravska divizija II. poziva bila je u ovo vreme na prostoru južno od Meljaka. Komandant Odbrane Beograda imao je plan, da sa ovom divizijom izvrši kontra napad u neprijateljski desni bok, u trenutku kad se neprijatelj bude ozbiljno angažovao prema Timočkoj diviziji II. poziva. U ovom smislu izdata je zapovest OBr. 4558. Prema ovoj zapovesti naređeno je Moravskoj diviziji, kad se bude neprijatelj potpuno razvio, tj. kad bude zauzeo prednje položaje Timočke divizije II. poziva, i počeo napad na glavni položaj da udari na neprijatelja u njegov desni bok u pravcu Željeznika, frontom: Sremčica – k. 172 (Vitkovica). Pod komandu Moravske divizije II. poziva stavljene su trupe Timočke divizije kod V. Moštanice u momentu, kad bude otpočeo ovaj napad. U cilju napada naređeno je, da se Moravska divizija II. poziva primakne odmah čelom na Preki lug – Selište i održava tesnu vezu sa trupama kod V. Moštanice i sa komandantom Timočke divizije II. poziva, od koga će biti stalno obaveštavana o razvoju situacije. Momenat za protiv napad odrediće komandant Moravske divizije II. poziva. Ovaj napad u bok potpomoćiće Timočka divizija frontalnim napadom.
Ova je zapovest u veče 15. oktobra dopunjena zapovešću OBr. 4573, prema kojoj je Moravskoj diviziji II. poziva naglašeno, da po postignutom uspehu ovlada Željeznikom i Petlovim brdom. Kad to uspe, da osigura svoj levi bok kod Ostružnice, a potom, da preduzme napad na Banovo brdo i da ovlada neprijateljskim mostovima na Savi. Kad Moravska divizija ovlada Željeznikom i Petlovim brdom, Timočka divizija da udari jednim delom snage u bok Torlačkih položaja, pri čemu će biti potpomognuta trupama Kombinovanog odreda, napadom sa fronta na liniju: Razbojište – V. Mokri lug, a jednim delom snage, koji kooperiše sa Moravskom divizijom, pravcem kroz Rakovičku šumu na Dedinje. Preporučeno je, da rad bude energičan i brz, te da se neprijatelj ne osvesti i da se što pre izbegne ubitačna vatra neprijateljske teške artilerije.
U toku 15. oktobra, nije se mogla ostvariti namera napada, jer je neprijatelj prema Timočkoj diviziji II. poziva vodio samo artilerisku borbu i vršio napad samo na neke tačke sa manjim delovima. Ovoga dana, neprijatelj je jačinom jedne divizije, koja se kretala u tri kolone napao Kombinovani odred. Težište neprijateljskog napada bilo je upravljeno na centar prema Avali. Odbrana je bila vrlo teška zbog nezgodnih topografskih osobina položaja (ispresecanosti terena, velikih mrtvih uglova). Avala je delila položaje, te je bilo teško uzajamno potpomaganje trupa. Pa ipak se uspelo, da se položaj održi. Neprijatelj je bio potpuno zaustavljen. Na Velikoselskom odseku težio je neprijatelj da ovlada linijom: Mostine – Lozovičko brdo, napadajući snagom 2 brigade, ali u ovom nije uspeo.

Opera