15. октобар, Операције I. и III. армије и Одбране Београда

392

Операције I. армије

Слабији покушај непријатељског напада, потпомогнут ватром тешких и пољских оруђа, а предузет у вече између 19 и 20 часова на Забрежје, лако је одбивен. На осталом делу фронта армије дан и ноћ прошао је на миру.
Командант I. армије добива наређење Врховне команде ОБр. 22391 од 15. октобра за повлачење на случај крајње потребе и кад би трупе биле силом прилика потиснуте са својих положаја (Види: Наређења Врховне команде за овај дан). Поред саопштења предњег наређења потчињеним командама, командант I. армије издаје директиву ОБр. 8503 у овоме:
„Трупе ове армије за сад су пред овим двема евентуалностима, које би изазвале наше покрете у југоисточном правцу:
1. Ако трупе III. армије и Београдске Одбране буду принуђене на кретање својим одређеним правцима ка В. Поповићу, Багрдану и Крагујевцу, бранећи поступно утврђене положаје одређене са директивом Врховне команде ОБр. 22391.
2. Ако трупе ове армије, неодољивом навалом од стране непријатеља, буду приморане и саме на покрет одређеним правцима поменутом директивом Врховне команде.
И у једном и у другом случају, претпоставља се скоро исти покрет трупа ове армије. Напомињем, да ће у овим случајевима оса покрета бити трупе Дринске дивизије II. позива. Значи: упорна и енергична акција Дринске дивизије, потпомагана најближим деловима Дунавске дивизије II. позива, мора дати времена трупама из Мачве и трупама Соколске бригаде, да изврше своје покрете на десну обалу Колубаре. Да би Дринска дивизија уз садејство најближих трупа Дунавске дивизије могла овај деликатан задатак извршити, мора јаку пажњу поклонити довољној безбедности Мислођинских положаја, предузимајући још сад потребне мере, ради лакшег прелаза Тамнаве и Колубаре на погодним местима јужно од Обреновца. Кад левокрилне трупе Дунавске дивизије II. позива буду избиле на фронт В. Бошњак – Тулари, а и кад буду прешле на десну обалу Тамнаве, онда и оне по потреби, бочним и енергичним дејствима олакшавају покрете Дринске дивизије II. позива.
Соколска бригада, ослањајући се у први мах јаче на Рожањ и Прослоп а доцније на положаје источно од Пецке и код Осечине, покрете свог десног крила подешава и управља према крилу трупа Дунавске дивизије.
Ако догађаји изазову и покрете Ужичког одреда, у први мах командант тога одреда, ослањајући се на положаје Дебело брдо и Кадињачу, поступно према приликама, врши покрете осталих својих делова. У своје време, делови са Дебелог брда, преко Маковишта и Косјерића крећу се у састав свог одреда.
На овој основи, а саобразно директиви Врховне команде ОБр. 22391 правце покрета за поједине команде ове армије одређујем ове:
Дринска дивизија II. позива: десном и левом обалом Колубаре и Пештана ради избијања у први мах на фронт положаја: Сибница – Црљенци – Бурово. Претпостављам покрет јужних делова ове дивизије десном обалом Пештана. Заштитнички положаји у први мах: Пескови 121 – Суво брдо 151 са Баћевицом 181 и 190 – Чардак 177 са Парлогом 193 и Раскрсом 193 – Буковик 202 и даље источно са наслоном на Звезду 198 и на делове Београдске Одбране. За делове пак на левој обали Колубаре: Дрен, Мојсиње, Велико поље и Стублине, затим положаји код Стубленице, Радљева, Каленића и Малог Борка. Напослетку положаји код с. Јабучја и Скобаља за заштиту прелажења трупа код Дабиног брода. – У току евентуалног предузетог покрета, магацини су хране за ову дивизију: Лазаревац – Аранђеловац са наслоном на Крагујевац. – Прелази делова Дринске дивизије преко Колубаре биће код Дабиног брода (евентуално мањим деловима и код Белог брода), а и јужно од Обреновца на месту које пронађе и удеси благовремено командант дивизије.
Дунавска дивизија II. позива преко Владимирци (односно Дебрца) и Бошњака ка Убу и Лазаревцу; главном снагом, са горе поменутим задатком, а мањим делом преко Бошњака и Коцељева ка Дивцима. Један батаљон са једном батеријом и водом пионира креће се преко Видојевице и Цера на Текериш, а одатле најпогоднијим правцем избија код Осладића и Јаутине, одржавајући везу са покретима Соколске бригаде. Од Јаутине овај одред улази у састав оног дела, који маршује преко Коцељева за Дивце или се по потреби дотиче и Ваљева, да се преко Шушеока уједини код Диваца. Тежња је да ова дивизија, сем успутних поменутих задатака, избије на фронт положаја: Лазаревац – с. Табановић на десној обали Колубаре, чинећи везу са Дринском дивизијом и западно са Соколском бригадом. Заштитнички положаји за ову дивизију по изласку из Мачве: утврђена линија јужно од Шапца и Љешнице, затим десна обала Добраве, даље положаји од В. Бошњака низ десну обалу Вукодраже и положаји на десној обали Тамнаве, напослетку главни заштитнички положај: Уб – Караула 302. Прелази ове дивизије преко Колубаре код Лазаревца и Диваца, а евентуално и код Словца (али за ово последње благовремено извидети и поправити). – Магацини хране у току покрета су Лазаревац – Белановица (Калањевци) са наслоном на Крагујевац. – У претпостављеним случајевима главни је задатак Дунавске дивизије II. позива, да се у даљем времену снажније ангажује за подржавање Дринске дивизије и да се током искупи на фронту Уб – Караула, како би одатле једновремено са деловима Дринске дивизије прешла на положаје десне обале Колубаре.
Соколска бригада преко Пецке, Завлаке, Осечине маршује ка Ваљеву, одржавајући потребну везу са Ужичким одредом. Тежња је, да се поступним покретима пребаци код Ваљева на десну обалу Колубаре, на фронт између реке Рибнице и Градца, држећи везу са левим крилом Дунавске дивизије. Да би дала маха деловима Дунавске дивизије да својим правцима благовремено измакну у југоисточном правцу, Соколска бригада на правцима својих покрета користиће све оне положаје са којих може постићи најбоље резултате. – Магац